I.Rakočević je i Pinki i Švaba ovog vremena. Za razliku od ove dvojice iz Rana on je odrastao u onom što se naziva demokratija i tranzicija. Pomenuti dvojac koji je stasao u ratno Slobino vreme nije zbog sankcija mogao da napusti Srbiju ali je uprkos nestašicama mogao mnogo bolje da živi od kriminala. Njihovu generaciju je zamenila nova generacija kriminalaca koju bi trebalo da u filmu predstavlja Rakočević.
  Sam Rakočević se na moje iznenađenje odlično snašao u filmu što se ne može reći za reditelja D.Milića koji je upropastio film svojim beskarjno dugim i nepotrebnim kadrovima (uglavnom samog Rakočeviča) svega i svačega. Scene u kojim Rakoćević ne radi baš ništa već samo blene u sve i svašta su odnele pola sata filma i sa moje strane su jednostavno ubrzane. Kraj filma je zbog obračuna dosta efektan zbog svoje dinamike i načina snimanja. Urađen je tako da podseća na video igru u najboljem maniru sajber pucačine.
  Sve u svemu, Travelator je mogao da pruži mnogo više od video ugođaja. Nije to krivica I.Rakočevića i ostatka ekipe (braća Labović imaju malu ali efektnu minutažu) več samog reditelja i scenariste koji je svojim umetničarenjem sam upropastio svoj film.