Jedan od lošijih ratnih dokumentaraca koje sam imao priliku da vidim.
  Otac i sin su pripadnici one povlaštene vrste novinara koji mogu da prate američku vojsku na prvoj liniji fronta. Ovu vrstu je najbolje svojevremeno opisao Lazanski koji nije prihvatio šlem i pancirku od oficira zaduženog za novinare. Uradio je to, kako sam kaže, zbog dva razloga koji su vezani za bezbednost. Takav novinar izdaleka ne odskače od običnog vojnika i on je kao takav legitiman cilj. Novinari zbog toga masovno ginu ali ne samo od jedne zaraćene strane jer pojedinci dobijaju metak i od onih koji su ih opremili.
  Sve u svemu, još jedan dikumentarac čiji je glavni cilj plašenje naroda.