Kada je francuski filosof, pisac i okoreli ženskaroš Alber Kami poginuo u saobraćajnoj nesreći 1960. samo dve godine nakon što je dobio Nobelovu nagradu za literaturu, francuska intelektualna elita je oplakivala ono što je odnela neverovatna i neshvatljiva tragedija.



U Kamijevom džepu je nađena neponištena povratna karta za voz od Provanse u kojoj je tada živeo do Pariza. Tada, u 46. godini planirao je da se vrati u Pariz posle božićnih praznika vozom umesto toga, njegov prijatelj i izdavač Mišel Galimar mu je ponudio da ga odveze kolima.

Kami je umro na licu mesta kada su Galimarova kola marke “Fasel Vega” sletela sa zaleđenog puta i udarila u drvo. A, sam Galimar je umro nekoliko dana kasnije. Pored karte za voz policija je pronašla i rukopis od 144 strana pod nazivom “Prvi čovek”. Reč je o noveli koja govori o Kamijevom detinjstvu koje je proveo u Alžiru, a koje je prema njegovim rečima trebalo da bude njegovo najbolje i najuspešnije delo do sada. Tragedija koja se iznenada desila, šokirala je i obavila velom tuge Francusku. Ali niko nije ni pomislio da bi iza automobilske nesreće moglo da se krije bilo šta drugo sem nesreće.

Međutim, sada nakon skoro pola veka, italijasnke novine Kurijer dela Sera sugerišu da iza nesreće najverovatnije stoji sovjetska tajna služba KGB. Teroija se bazira na zapažanjima Đovanija Katelija, italijanskog pisca i pesnika, koji navodi da pasus iz dnevnika proslavljenog češkog pesnika i prevodioca Jana Zabrana koji je objavljen kao knjiga pod nazivom “Celi život” nedostaje u knjizi koja je prevedena na italijanski.

U pasusu koji nedostaje Zabrana je napisao: “Čuo sam nešto veoma čudno od čoveka koji zna mnogo toga o raznim stvarima i ima veoma poverljive izvore. Prema njegovim rečima nesreću u kojoj je umro Alber Kami 1960. godine organizovali su sovjetski špijuni. Oni su oštetili gumu koristeći veoma sofisticirano oruđe koje se aktiviralo kada su kola počela da se kreću većom brzinom i probušilo gumu”.

Naređenje da se Kami ukloni izdao je lično Dimitri Trofimovič Šepilov (tada ministar inostranih poslova) zbog Kamijeve izjave francuskom magazinu “Frank tirer” 1957. godine u kome je otvoreno kritikovao Šepilova rekavši da je on orkestrirao masakr u Mađarskoj 1956. jer Sovjestkom savezu nije odgovaralo jačanje ove države.

Samo godinu dana kasnije, Kami je još više razljutio Sovjete, kada je javno podržao ruskog autora Borisa Pastrneka autora knjige Doktor Živago koju je Staljin zabranio i laureata za Nobelovu nagradu.

Novine Kurijer dela Sera zaključuju da je bilo sasvim dovoljno elemenata za eliminaciju Kamija, ali na prefinjen način koji je karakterističan za KGB.
Pa ipak Olivije Tod, nekadašnji dopisnik BBC-a iz Pariza koji je napisao biografiju Albera Kamija “Život”, a koja je objavljena 2000. godine rekao je da tokom svog istraživanja u Moskvi nikada nije u sovjetskim arhivama naišao ni na šta što bi upućivalo na to da je KGB uklonio Kamija.

“Nijedan zločin ruske tajne službe me ne iznanađuje, ali ova tvrdnja je zaista zapanjujuća. Morate da se zapitate ko bi imao koristi od Kamijevog ubistva i zašto”, rekao je Tod i dodao: “Veoma je interesantno i zabavno i sigurno istinito da je dokumentacija KGB-a puna primera kako su Rusi koristili Čehe da obavljaju njihov prljavi posao. Ali, ja nikada ne bih pomislio da bi ova tajna služba otišla toliko daleko. To definitvno nije istina. KGB nije odgovoran za smrt Albera Kamija”.


Izvor: Blic

zanimljivo 
nisam to znao

“Fasel Vega""  predivan auto