Promena je nešto što je svakome povremeno potrebno, što se svakome bar nekad desi i, neretko, nešto što može jako da vas uplaši. Kako ćete doživeti (i preživeti) promene, bilo da su nabolje ili nagore, u velikoj meri zavisi od vašeg stava prema njima.

Na šta mislimo? Na to da oni koji veruju da je teško proći kroz neku promenu, kroz nešto novo, snaći se u novoj ulozi, obično se zaista teže snalaze, jer su uplašeni i nesigurni - nekada topliko uplašeni da se ukoče od straha da će omanuti, da ništa neće uspeti da urade. A ima i drugačijih, onih koji promene vide kao izazov, kao priliku da nešto nauče, da sebe poboljšaju; to su optimisti, koji veruju da će im, makar promena u početku delovala negativno, na kraju ipak doneti nešto dobro. Nekada i po onom "ko zna zašto je to dobro" sistemu.

Kako biti u ovoj drugoj grupi, u ovoj koja se bolje snađe i jednostavno bolje oseća? Stvar je u stavu. Pokušajte da ne postavljate sebi (a ni drugima) uobičajena pitanja kada se nešto loše desi - mislimo na pitanja tipa: "Šta sam ja Bogu zgrešila da mi se ovo desi?", ili "Kako, o, kako ću ikada uspeti da izađem na kraj sa ovim?", jer vas takva pitanja ispunjavaju strahom i osećajem bespomoćnosti, kao da neka viša sila odlučuje o vama, a vi se tu ništa ne pitate. Umesto toga, pokušajte sa sledećim pitanjima (i traženjem pozitivnih odgovora na njih): "Šta bi se dobro moglo desiti nakon ove promene?", "Kakve mi je nove mogućnosti ova promena donela?", "Koje su to dobre stvari u mom životu koje su tu i dalje, bez obzira na promenu?", "Za šta sve dobro bi trebalo da se osećam zahvalnost?".

Može da deluje kao previše jednostavno - ali to i jeste jednostavno. Jednom kad počnete da sebi postavljate takva pitanja, da razmišljate na takav način, šta god da se desilo, kroz šta god da prolazite, postaje manje zastrašujuće. Loše stvari su i dalje loše, naravno, ali u vama raste sigurnost da ćete s tim uspeti da se izborite, i da će nakon toga doći i nešto dobro.



Izvor: Krstarica

Sto spagete bas ?