Teslina golubica

Najupadljivija spoljašnja osobina Teslinog života bila je njegova sklonost da hrani golubove na javnim mestima. Za prolaznike u Petoj aveniji u Njujorku Tesla (Prometej Treće Evrope) je bio poznata pojava na trgu Javne biblioteke u 42-oj ulici i na trgu pred katedralom sv. Patrika u 50-oj ulici. Kad bi se pojavio i tiho zviznuo, pojavila bi se sa svih strana jata sa plavim, mrkim i belim perjem, pokrila bi tle pred njim, pa čak bi sletela i na njega, a on bi bacao seme na sve strane ili bi ih pustio da jedu iz njegove ruke.

U toku poslednje tri decenije njegova života, verovatno da nijedan od onih desetina hiljada ljudi koji su ga videli tom prilikom nisu znali ko je on. Njegova slava bila se ugasila, a generacija koja ga je dobro poznavala izumrla je. Čak i kada bi novine, jednom godišnje, krupnim slovima pomenule Teslu i njegova najnovija proricanja o budućim čudima nauke, niko nije pomislio da je reč o onom vrlo visokom, vrlo mršavom čoveku, odevenom u odelo jednog prošlog doba, koji se skoro svakog dana pojavljuje da nahrani svoje pernate prijatelje. On je bio samo jedan od onih čudnih ljudi kakvih je mnogo, i raznovrsnih, među stanovništvom velike metropole.

U Teslinoj kancelariji postojao je propis da jedna od njegovih sekretarica, u određeni dan svake nedelje, ode u grad i kupi po tri funte semena repice, konoplje, i semena za ptice. Onda bi sve to pomešali u njegovoj kancelariji, pa je on svakog dana uzimao kesicu od hartije, napunio je semenjem, i odlazio da hrani ptice.

Jednoga dana, 1921, Tesla se ozbiljno razboleo u svojoj kancelariji u 40-oj ulici. Nije mogao da radi i ležao je na kauču. Kako su simptomi postajali sve ozbiljniji, te je izgledalo da neće moći da se vrati u svoju sobu u hotelu Sent-Redžis, pozvao je svoju sekretaricu da joj saopšti jednu "važnu" poruku. Dok je kazivao tu važnu poruku, zahtevao je da sekretarica ponovi sa njim svaku rečenicu, da bi se uverio da ne može biti učinjena greška. Ovakvo ponavljanje bilo je njegov uobičajeni postupak: ali ovoga puta on je bio toliko bolestan-ležao je tako reći nepomično-da je izgledalo da jedva ima snage da izusti poruku bar jedanput.

"Gospođice", šaptao je. "pozovite hotel Sent-Redžis"
"Da, gospodine." odgovorila je ona, "pozvaću hotel Sent-Redžis"
"Potražite sobaricu na četrnaestom spratu"
"Potražiću sobaricu na četrnaestom spratu"
"Recite joj da ode u sobu g. Tesle"
"Reći ću joj da ode u sobu g. Tesle"
"I da danas nahrani golubicu"
"I da danas nahrani golubicu"
"Belu ženku sa krilima bledo sive boje"
"Belu ženku sa krilima bledo sive boje"
"I da i dalje tako radi"
"I da i dalje tako radi"
"Do moje dalje naredbe"
"Do vaše dalje naredbe"
"U sobi g. Tesle ima obilje hrane"
"U sobi g. Tesle ima obilje hrane"

"Gospođice", zamolio je, "ovo je vrlo važno. Hoćete li da mi ponovite celu poruku, da bih se uverio da ste tačno upamtili,"

"Pozvaću hotel Sent-Redžis: potražiču sobaricu na četrnaestom spratu; reći ću joj da ode u sobu g. Tesle i da danas nahrani golubicu, belu ženku sa krilima bledo sive boje i da tako radi do vaše dalje naredbe. U sobi g. Tesle ima obilje hrane." "Da. da." kazao je Tesla, a oči su mu postale svetlije dok je govorio, "bela golubica sa krilima bledo sive boje. 1 ako ne budem sutra došao, vi ćete ponoviti ovu poruku, i tako ćete raditi svakog dana do moje dalje naredbe. Učinite to odmah, gospođice-to je vrlo važno."

Tesline naredbe uvek su bile doslovno izvršavane, a ova naročito, pošto ju je on tako naglasio. Njegova sekretarica i ostalo osoblje osećali su da je njegova bolest zacelo teža nego stoje to izgledalo, jer u vreme kada je bio zauzet mnogim vrlo ozbiljnim problemima i kada se činilo da je situacija vrlo kritična, on je potpuno zaboravljao mnogo hitnije stvari i jedino je mislio na golubicu.

Izvor: Wikipedia