Opozicija duplo jača od vlasti

Vlast, uključujući i manjinskog partnera SPS, uživa svega 24,3 odsto podrške, dok opozicija ima 65,6 odsto glasača. U svakoj drugoj zemlji to bi bio alarm za nove izbore, ali u Srbiji ne

BEOGRAD - Stranke vladajuće koalicije pod vođstvom DSS-a mogle bi samo da sanjaju novu vladu s istim akterima kada bi se izbori održali u bliskoj budućnosti, a što je još gore za njih - nijedna od vladajućih partija u formiranju nove vlasti ne bi bila u prilici da odredi mandatara, osim u slučaju da im neko sa većim rejtingom velikodušno prepusti tu poziciju.

Interno istraživanje jednog uticajnog zapadnog instituta, čije ime ne može da se otkriva jer je projekat namenjen strankama u Srbiji, svedoči o više nego mršavoj podršci birača partijama vladajuće koalicije, za koje je najporaznija činjenica da opozicija ima gotovo dvostruko veću podršku građana od njih.
   
      

DSS i G17 ćute o sopstvenoj nelegitimnosti

Ipak, ni Bakiću nije najjasnije kako DSS, kao partija koja je, dok je bila opoziciona, danonoćno ukazivala na to da DS ima 15 odsto podrške i 85 odsto vlasti, dok nesrazmeran odnos sopstvene biračke snage i vlasti koje poseduje od apsolutnog monopola u policiji, sudstvu i tajnim službama, danas i ne pominje, baš kao i G17 plus koja je ranije često pokretala to pitanje.
- To je stvar javnosti koja treba da podseća na to, onda organizovanosti opozicionih stranaka, ali i tzv. političkih analitičara koji sada zaobilaze to pitanje - konstatuje Bakić, komentarišući odnos vladajućih stranaka prema pitanju disproporcije između biračke i faktičke snage, koja ne bi bila promenjena da su u istraživanje uvršteni LDF Čedomira Jovanovića i SDPO, frakcija otcepljena od Vuka Draškovića, koje još nisu registrovane kao partije tako da nije najjasnije da li u procentu SPO-a ima i udela njihovih birača.

Naime, na uzorku od 2.000 glasača koji odražavaju celo biračko telo Srbije, najveću podršku ima SRS sa 20,6 odsto, a slede DS sa 14,9 i PSS sa 9,7 odsto podrške. Prva iz Vladine koalicije je DSS sa svega 6,6 procenata podrške, dok su ostale članice Vlade ispod cenzusa - SPO sa 3, 3, G17 plus sa 2,2 i NS sa 1,8 odsto. SPS, manjinski partner Vlade, trenutno uživa 3,7 odsto biračke podrške, više od bilo kog Koštuničinog većinskog partnera. Od vanparlamentarnih partija u ovom istraživanju se pojavljuje još samo LSV Nenada Čanka sa 0,8 odsto, a svi ostali našli su se u 1,8 odsto potencijalnih glasača.

Inače, petina birača ne bi ni izlazila na izbore (20 odsto), 11,5 je neodlučno, dok je 4, 2 odsto anketiranih građana odbilo da se izjasni. S obzirom na to da birači sigurno neće izaći u broju koji je obuhvaćen uzorkom iz ovog istraživanja, pod pretpostavkom da izađe 70 odsto glasača, što je maksimalna izlaznost u Srbiji od uvođenja višepartijskog sistema, odnos podrške vlasti i opozicije bio bi još nepovoljniji za vladajuće partije, s tim da bi se osim DSS možda i neko od njenih partnera ugurao u parlament. U odnosu na ovakvu izlaznost, radikali bi imali 30 odsto, DS 21,5, a PSS 14,1 odsto. Koštuničin DSS dobio bi 9,6, socijalisti 5,36, a SPO 4,8 odsto. G17 plus i NS bi i u tom slučaju ostali ispod važećeg cenzusa od pet odsto i imali bi 3,2, odnosno 2,3 odsto.

Praktično, vlast, uključujući i manjinskog partnera SPS, uživa svega 24,3 odsto podrške, dok opozicija ima 65,6 odsto glasača. U svakoj drugoj zemlji to bi bio alarm za nove izbore, ali u Srbiji ne. I što je najčudnije, ni opozicija ne trči da kapitalizuje prednost koju trenutno ima u odnosu na vlast.

Sociolog politike Jovo Bakić kaže da je, bez obzira na to što je odnos biračke snage opozicije i vlasti jasan, problem u tome što izbori trenutno ne odgovaraju nikome. Vlastima je, konstatuje on, interes da vladaju što duže.

- S druge strane, DS izbegava izbore zbog toga što nisu urađene najnepovoljnije stvari - prvenstveno hapšenje Ratka Mladića, a nije definisan ni status Kosova. Njima je potrebno da to uradi neko drugi da bi se oni posvetili nekim drugim poslovima. Osim toga, DS, kao i stranke u vlasti, jako mnogo drže do spoljne politike. Politička stabilnost je veoma važna za priključenje EU, ona je preduslov za integracije. Zbog toga DS sada ne bi ni rušio ovu vladu. Radikali bi nešto pokrenuli, ali nemaju snagu da poentiraju. Oni znaju da sami ne mogu da sruše vladu.

Čak i da nešto naprave, njihov koalicioni potencijal je jako mali tako da bi izgubili šta god da pokušaju. Oni su na sebe, svakako, već navukli gubitnički imidž bez obzira na njihovu relativnu pobedu na izborima. I opet bi se desilo isto, a građani bi rekli: evo, oni stalno viču, a ne mogu ništa da urade. SPS bi na izbore što je kasnije moguće jer im treba vremena da stabilizuju stanje u svojim redovima - navodi Bakić, zaključujući da Vlada opstaje više zahvaljujući drugim strankama i političkim okolnostima, nego sopstvenim zaslugama. A njih je, podseća on, bilo i na osnovu njih je i dobijena Studija o izvodljivosti.

Goran Đogić