Terorizam kao ideologija zla
Demokratija dominacije

Napredak čovečanstva moguć je samo ako snažna i jaka država pomaže slaboj, jaka institucija posrnuloj, a bogati pojedinac siromašnom

U proleće 2004. Frensis Fukojama, rodonačelnik američkog političkog neokonzervativizma, objavio je knjigu pod naslovom "Izgradnja države - Upravljanje i svetski poredak u 21. veku". U svojoj knjizi Fukojama vrši kopernikanski obrt u svojim teorijskim analizama, veličajući jačanje države kao jedan od osnovnih preduslova napretka.

U isto vreme i Milton Fridman, rodonačelnik ekonomije slobodnog tržišta, priznaje da nije bio u pravu kada je savetovao bivšim socijalističkim zemljama da sve treba privatizovati. "Pokazalo se da je vladavina zakona verovatno elementarnija od privatizacije", rekao je pokajnički Fridman. Suštinski, Fukojamino i Fridmanovo pokajanje započelo je 11. septembra 2001. kada im je postalo kristalno jasno da su slabe i propale države izvor mnogih najozbiljnijih problema današnjice, od siromaštva do side i od droge do terorizma.
   
      

Osamu bin Ladena obučavali Amerikanci

Rođen u Saudijskoj Arabiji 1957. godine, u sunitskoj porodici koja potiče iz Jemena. Od oca, uspešnog biznismena koji se bavio građevinom, bliskog saudijskoj kraljevskoj porodici, nasledio je veliko bogatstvo koje se procenjuje na 300 miliona dolara. Bin Laden je kao tinejdžer bio duboko religiozan i oženio se već u 17. godini. Laden rano započinje da kreira ideologiju antiamerikanizma, čak i u vreme dok su ga Amerikanci obučavali i finansirali za rat protiv Rusije u Avganistanu. Rano se suprotstavljao i bliskoistočnim vladama koje je ubrojao u "neislamske" i rano je podržao sve gerilske pokrete.
Na put džihada krenuo je 1979, kada je pod patronatom SAD napadao i ubijao sovjetske vojnike po gudurama i tesnacima Avganistana. Treniraju ga instruktori CIA uz neograničene fondove za nabavku oružja. Posle devet godina okreće leđa Amerikancima i započinje svoje delovanje u okviru Al kaide.
      
      
      
   

Sve učestalije spektakularne akcije Al kaide posle napada na SAD, Madrid i London, pokazale su da je radost liberalizma posle pada Berlinskog zida kratko trajala jer je efekat "spojenih sudova" morao da izjednači nivo fluidne istorije na sredini između najvišeg i najnižeg. Da nije bilo 11. septembra 2001, možda bi teoretičari priznali Fukojamin kraj istorije. Večnog uspeha nema, postoji samo uravnoteženi uspeh.

Posle svega, postavlja se pitanje šta je prouzrokovalo ovako drastičan razvoj i internacionalno omasovljavanje terorističkih grupa?
Korene terorizma treba tražiti u sudaru dve ideološke koncepcije koje obe, svaka na svoj način, žele da zavladaju svetom. Na jednoj strani su zapadni svetski centri moći, koji žele da ovladaju svetom i da nametnu jedinstven ekonomski odnos, prvo preko imperijalizma pa liberalizma, a danas uz pomoć globalizacije američke filozofije života. Na drugoj strani, ekstremni muslimanski fundamentalisti žele da nametnu svoju religijsku filozofiju života celom svetu. Tako se suština sučeljavanja ove dve filozofije života svodi na ideologiju sukoba globalne moći. Obe ove moći interesuje samo odgovor na pitanje koja će od njih pobediti i zavladati svetom.

Međutim, Fukojamino i Fridmanovo pokajanje uvodi u "borbu" treći izmiriteljski faktor - ideologiju nacionalno-demokratskih država. Mora se priznati da se savremenom terorizmu koji je vezan za Al kaidu mogu suprotstaviti samo jake države koje su sposobne da sprovode osnovne državne funkcije - vladavinu zakona i zaštitu imovine. Slaba država u uslovima liberalizma otvara prostor korupciji, organizovanom kriminalu, regresivnoj političkoj eliti.

Napredak čovečanstva moguć je samo ako snažna i jaka država pomaže slaboj, jaka institucija posrnuloj, a bogati pojedinac siromašnom. Međutim, danas najjača i najmoćnija država sveta, SAD, izvozi demokratiju po principu dominacije i isisavanja prirodnih strateških resursa i ekstraprofita. Prebogate institucije, kao što su Međunarodni monetarni fond i Svetska banka, daju zemljama u tranziciji kredite pod ropskim uslovima, destabilizujući države koje potresaju vrtlozi raznih kriza.

Kada su u pitanju pojedinci, i na planetarnom, kao i na lokalnim nivoima, bogati postaju još bogatiji, a siromašni još siromašniji, tako da siromaštvo - milioni izbeglica, bezbroj obespravljenih ljudi bez osnovnih ljudskih prava i hiljade terorista - imaju, svi zajedno, svoje rodno mesto u slabim državama gde se rađa separatizam.
Sutra: Svet kivan na SAD
   

   
   
   
Geneza terorističkog napada na london
Britanci godinama bili domaćini džihadu

I vi ste to tražili - najkraća je dijagnoza terorističkog udara 7. jula na London. Islamistički udar - pokazna vežba Al kaide - odmah je dao svoje željene ekonomske efekte. Vodećih 100 kompanija zabeležilo je gubitke u toku istog dana na Londonskoj berzi od preko 19 milijardi funti. To je prvi rezultat cene asimetričnog rata, od čijeg najavljivanog udara London godinama ne spava mirno. Od septembra 2001. Englezi su, poslovično jaki u skrivanju inače i te kako prisutne nervoze, očekivali akcije Al kaide. I reagovali su na ovaj asimetrični simbolični "Blic 2005", kao 1941, naslovima poput onog u tabloidu San: "Naš duh nikada neće biti slomljen!"

Asimetrična strategija ratovanja islamista protiv Zapada i na primeru Londona pokazala je uspešnost spram stotina milijardi američkih i engleskih odbrambenih dolara. Malo ulaganje, dobra organizacija i dobijete potresanje iz temelja čak i tako dobro uređene države poput engleske. Putinova prva rečenica i poruka kolegama u Škotskoj, na samitu Osmorice, bila je: "Ovaj teroristički akt je još jedan dokaz kako mi ne sarađujemo dovoljno u borbi protiv terorizma".

Podsetimo na brižljivo skrajnutu istinu sa Ostrva, koja nam pomaže u potpunom poimanju terorističkog udara na London. Britanska prestonica, ali i drugi gradovi, bili su dugi niz godina, sve do NJujorka 2001, otvoreni domaćini islamističkih kongresa, bukvalnih samita na vrhu terorističkih organizacija, poput "Hamasa", "Hizb-Alaha", " Islamskog džihada" i drugih kičmenih stubova današnje Al kaide. Osim britanske policije, njih su čuvale i obaveštajne i specijalne službe. Nije smela da im fali dlaka s glave. Negovali su ih kako bi se što bolje uključili u jedinice Alije Izetbegovića u Bosni, na primer, i u Evropi takođe vodili džihad. Engleska strategija i diplomatija nikada nisu, istorija nas u to uverava, bili gadljivi prema nečasnim i nemoralnim delatnostima, poput savremenog podržavanja islamizma u dužem periodu. Sve za profit Ujedinjenog kraljevstva, sve za Krunu, sve za jeftino eksploatisanje tuđih resursa!

Verni saveznik SAD, Velika Britanija je decenijama saučesnik svih američkih tajnih operacija u pomaganju svetske islamske revolucije. Tako je bilo i u Avganistanu od 1979, tako je bilo i u eks-Jugoslaviji i tako je i na Kosmetu. Prsti (a često i ruke, sve do lakata) britanskih službi uvek su u nekom lokalnom pekmezu.

"Margaret Tračer je čvrsto stala uz Ameriku u toj antikomunisičkoj krstaškoj raboti. U srcu britanskog establišmenta, u njegovom obaveštajnom segmentu, koji se zvao Joint Intelligence Committee (JIC), koji je bio deo Kancelarije kabineta premijera, vodile su se te aktivnosti podrške," piše američki novinarski vuk Kuli. Za avganistanski džihad kod Britanaca bio je zadužen ser Persi Kradok, kao i čovek iz Tačerkinog kabineta u Dauning stritu 10, Čarls Pauel. Na terenu su im pomagali veterani Specijalnih vazdušnih službi (SAS), pouzdani kvalitetni treneri mudžahedina - revolucionara u Avganistanu.
Sutra: Englezi zdušno pomagali ekstremiste
   

   
   
   
Hronologija terorističkih napada

16. septembar 1920.
Na Volstritu u NJujorku ubijene su 33 osobe, kada je anarhista Mario Buda aktivirao veliku količinu eksploziva natovarenog na zaprežna kola.

9. oktobar 1934.
U Marselju je ubijen kralj Aleksandar I jedan od najznačajnijih srpskih vladara. Prva žrtva modernog terorizma. Ovaj atentat izvode međunarodni teroristi. Kralj Aleksandar ubijen je na teritoriji druge države (Francuske), uz aktivno učestvovanje treće (Italije) i uz pomoć četvrte (Mađarske), sa ciljem koji je bio politički: izazvati raspad Jugoslavije.

22. jul 1946.
Jevrejski ekstremisti, predvođeni budućim izraelskim premijerom Beginom, ubili su 90 britanskih državljana, postavivši eksploziv u hotel "Kralj David" u Jerusalimu, gde je bio štab Britanske armije u Palestini.

5. septembar 1972.
U vreme Olimpijskih igara izvršen je teroristički napad na izraelske sportiste u Minhenu. Poginulo je jedanaest atletičara, pet terorista i jedan nemački policajac.

Februar 1974.
Ira je podmetnula bombu u autobusu sa engleskim vojnicima i članovima njihovih porodica. Poginulo je 12 a ranjeno 14 osoba.

15. septembar 1974.
U dragstoru na Bulevaru Sen Žermen u Parizu od eksplozije je poginulo dvoje, a povređeno 34 ljudi.

4. novembar 1979.
Otpočela je jedna od najdužih kriza sa taocima. Islamski studenti su u američkoj ambasadi u Teheranu držali 52 Amerikanca puna 444 dana.

20. novembar do 4. decembra 1979.
U Meki u Saudijskoj Arabiji otmica talaca završila se sa 333 mrtvih.

Jul 1982.
U dva napada bombama na vojnike u londonskim parkovima IRA je ubila 11 i ranila 50 ljudi.

9. avgust 1982.
U Ulici Rozije u Parizu ubijeno je šest osoba i povređeno 22. Odgovornost je preuzela grupa Abu Nidala, koja je izvršilac i atentata dve godine ranije u pariskoj sinagogi u ulici Kopernik u kojem su poginule četiri, a ranjena jedna osoba.

18. april 1983.
Ispred američke ambasade u Bejrutu poginulo je 17 Amerikanaca od eksplozije automobila-bombe.

23. oktobar 1983.
Od bombe u Bejrutu život je izgubilo 240 američkih marinaca.

Decembar 1983.
U eksploziji bombe. koju je u robnoj kući "Harods" u Londonu podmetnula IRA. poginulo je šest ljudi.

31. decembar 1983.
Karlos je organizovao eksploziju na železničkoj stanici u Marselju. Bilans: petoro mrtvih, pedeset ranjenih.

(nastavlja se) - glasjavnosti

Balkan - budući centar
Šaroliku nacionalnu bratiju ujedinjuje zajednički cilj - enormni profit za nakoliko pojedinaca, ali i za gazde koji vode organizovani kriminal na balkanskim prostorima

Takođe treba reći da će prema strateškoj studiji o svetskoj bezbednosti prestižnog vašingtonskog Instituta za strateške studije, Srbija i Balkan u narednih nekoliko godina postati svetski centar terorističkih organizacija i aktivnosti međunarodnog organizovanog kriminala. Prema tvrdnjama Gregori Koplija, koji je na čelu vašingtonskog Instituta, vezivno tkivo svih terorističkih organizacija na Balkanu jeste organizovani kriminal.

Organizovani kriminal na Balkanu strateški vodi destabilizaciji svih država u regionu. Gos dobro zna da čelnici organizovanog kriminala formiraju takvo političko okruženje koje im omogućava da nesmetano obavljaju svoje profitabilne kriminalne poslove. Za poslednje dve godine naši carinski službenici zaplenili su blizu pola tone heroina, tako da je samo u poslednjih godinu dana zaplenjeno više droge nego u poslednjih pet zajedno, što govori o nagloj ekspanziji šverca heroina koji dolazi iz avganistanskih gudura.

Spomenimo da je 116 kg heroina pokušao da prošvercuje izvesni Halim Čiden, krojač iz Istanbula, zatim je Adem Redžepi sa Kosmeta pokušao da prenese 10 kg belog praha, i ako u tu priču uvrstimo Aleksandra Anastasova, pa Vuksana Cemovića, onda imamo najšarolikiju nacionalnu bratiju koju ujedinjuje zajednički cilj - enormni profit za pojedince, ali i za gazde koji vode organizovani kriminal na balkanskim prostorima.

Posle gotovo četiri godine od rušenja talibanskog režima u Avganistanu, Avganistan je postao glavni snabdevač sveta opijumom. Ova zemlja svetu danas daje 87 odsto svetske produkcije opijuma, ili čak 90 odsto heroina koji se plasira u Evropi. Postoji ozbiljna bojazan među radnicima UN da Avganistan prerasta u narko-državu.

Na drugoj strani, sve je očiglednije da će u produženom mandatu pokrajinski organi kosmetske vlasti dobiti sopstveno ministarstvo pravde, unutrašnjih i inostranih poslova, što će zaokružiti državnu organizaciju kosovskih kriminalnih grupa. Na taj način biće završeno fuzionisanje organizovanog kriminala i države, posle čega sledi institucionalizovanje terorizma. Prema izjavi Gregorija Koplija, "Kosovo jeste i ostaje zakonski deo Srbije. Treba što pre istaći da će neuspeh u trenutnom delovanju pospešiti širenje radikalne islamske države u srcu Evrope. Ne muslimanske, koja ne bi bila osporavana, već radikalne islamske države - izrazito nedemokratske države koja bi ugrožavala slobode u Makedoniji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. Međutim, u takvim uslovima neće biti ugrožene samo zemlje Balkana već i mnoge države Evrope, ali i administracija Buša juniora.

Ovih su se dana, u miru međunarodne zaštite na Balkanu, izvodile završne pripreme novih ubitačnih akcija smišljenih u sedištu Al kaide u Avganistanu. Već su istražni organi u Londonu počeli da spominju i teroriste koji su pripremani u balkanskim gudurama koji su ostavili svoj "zapis" i u londonskoj akciji. Saudijska Arabija je na svojoj poternici 36 Al kaidinih sledbenika pronašla dvojicu koji imaju i državljanstvo BiH - šef saudijske grupe Junuz Muhamed al Hajari i njegov sledbenik Zaid Sad al Šamari. Mete napada već ozloglašene Al kaide mogu biti, kao što su bili Njujork, Madrid i London, i sve ostale prestonice zapadnih zemalja, kao i svi veći gradovi Amerike, a sredstva napada mogu biti raznovrsna, ali sasvim sigurno ubitačna.
   
      

Izjave povodom napada na London

Irački predsednik Džalal Talabani
- Terorizam je međunarodna nesreća i ono što se dešava u Londonu i Iraku može se dogoditi u bilo kojoj zemlji - izjavio je Talabani.
On je rekao da govori svojoj braći u arapskim zemljama, da će "terorizam koji danas postoji u Iraku sutra postojati u svim arapskim zemljama".
Palestinski pregovarač Saeb Erekat
"Najoštrije osuđujem ove eksplozije i izražavam naše iskreno saučešće britanskom narodu i vladi".
Palestinska radikalna grupa Hamas
"Uzimanje civila u prevoznim sredstvima za mete osuđujemo i odbacujemo".
Vodeći teolog libanskih šiita Muhamed Husein Fadlalah izrazio je svoj bes zbog napada na London rečima:
"Ovakve zločine ne dopušta nijedna religija. To je varvarstvo koje islam u potpunosti odbacuje".
Šef odbora za bezbednost Državne dume Rusije Vladimir Vasiljev ocenio je da se protiv pretnje terorizma civilizovane zemlje mogu boriti samo zajedničkim naporima.
"Nijedna zemlja se ne može sama zaštititi od te pretnje - potreban je sistem svetskih mera u borbi protiv terorizma", kazao je Vasiljev.
Vladimir Putin, predsednik Rusije
"Ovakvi zločini zahtevaju bezuslovnu osudu i jedinstvo svih civilizovanih zemalja u borbi protiv međunarodnog terorizma".
Papa Benedikt osudio je napade na London, nazivajući ih "terorističkim i varvarskim napadima protiv čovečnosti".
Nemački kancelar Gerhard Šreder
"Koordinirana, kukavička i podmukla akcija očigledno je ciljala i na samit G8 u Gleniglsu. Dokaz o tome koliko atentatori preziru čoveka jeste to što su kukavičkim napadom pogođeni nedužni ljudi, ali i što je istovremeno izveden pokušaj da se minira samit kome je najznačajniji cilj da se prevaziđu beda i glad u Africi".
      
      
      
   
Sutra: Nezavisno Kosovo vodi u nove sukobe

Nezavisno Kosovo vodi u nove sukobe
Bušova administracija mora se angažovati tako da pravac delovanja SAD mora biti usaglašen sa sporazumnim pristupom u rešavanju statusa Kosmeta svih zainteresovanih subjekta u regionu, što opet podrazumeva zadovoljavanje interesa svih zemalja Balkana, a glavni interes svih je mir

Početkom aprila 2005. generalni sekretar Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Mohamed el Baradej izjavio je u Beču da međunarodna teroristička mreža Al kaida i druge ekstremističke grupe pokušavaju da se domognu nuklearnog oružja. Šef IAEA je naveo da je dokaz za takve tvrdnje pronađen u Avganistanu posle američke vojne intervencije 2001. godine, u kojoj je srušen talibanski režim koji je štitio lidera Al kaide Osamu bin Ladena.

Po rečima El Baradeja, to bi bio najgori mogući scenario, jer ukoliko bi se te ekstremističke grupe domogle nuklearnog ili drugog oružja za masovno uništavanje, one bi ga iskoristile. Ukoliko se udar sa masovnim žrtvama dogodi ponovo u SAD, to bi bio mučki udarac u leđa Bušovoj politici, kako na međunarodnoj tako i domaćoj sceni. Zato se Bušova administracija mora angažovati tako da pravac delovanja SAD mora biti usaglašen sa sporazumnim pristupom u rešavanju statusa Kosmeta svih zainteresovanih subjekta u regionu, što opet podrazumeva zadovoljavanja interesa svih zemalja Balkana, a glavni interes svih je mir. Da bi mir postao merilo svih interesa u regionu, ne sme se dopustiti bilo kakav ishitreni obrt postojeće situacije i bilo kakvo jačanje kriznih tačaka u kontrolisanim zonama.

Porter Gos je upozorio sve svoje balkanske sagovornike da se mora sprečiti šverc oružja, narkotika, belog roblja, a posebno se mora sprečiti proširenje radikalnih islamskih grupa terorističkog karaktera koje su ogromna pretnja ukupnoj stabilnosti u regionu, Evropi i svetu.

U takvoj situaciji prostor koji bi bio najbezbedniji za logističku pripremu terorističkih akcija sa katastrofalnim posledicama je baš Balkan, i to Kosmet i BiH. Na prostorima pod međunarodnom kontrolom, u specijalnim centrima za obuku i skrivenim labaratorijama, najlakše je i "najbezbednije", sa pozicija terorista, obaviti sve pripremne tehničke i organizacione radnje. Posebnu pogodnost čini zatvorena struktura porodičnih fisova na Kosmetu, koja garantuje tajnost priprema, kao i kriminalna uhodana mreža koja iz svih delova sveta uz pomoć svojih pripadnika može pribaviti sve što im nedostaje.

Nastavak skrivanja istine o bosanskim i kosmetskim mudžahedinima spavačima, njihovoj organizaciji, kojoj logistiku pružaju organizovani kriminal, novoformirane banke i nevladine organizacije, omogućiće da građani još neke od svetskih prestonica dožive svoj krvavi londonski četvrtak.

Da bi se predupredio mračni scenario međupartijskih borbi na američkom tlu, gde bi jedna od grupa mogla da iskoristi i teroriste sa Balkana, Buš i njegova administracija, kao i svi ostali međunarodni faktori, moraju podržati ulogu OUN, EU, Oebsa i Kontakt grupe u regulisanju svih kriznih žarišta na prostorima eks Jugoslavije. Pored toga, SAD bi morale da budu protivnik, a ne inicijator jednostranih varijanti rešavanja balkanske krize. Svi relevantni faktori sveta moraju shvatiti da žurba u rešavanju statusa Kosmeta može izazvati katastrofalne posledice novog rata.

Mnoge radikalne snage u Srbiji, kao i terorističke grupe sa prostora Balkana, spremne su da ishitrenost rešenja kosmetskog statusa iskoriste za obnovu ratnohuškačkih inicijativa koje mogu prerasti u tragično, već viđeno, balkansko krvoproliće.
Kraj

Hronologija terorističkih napada

Otmice sa najviše žrtava Datum Broj žrtava
1. Beslan (Rusija) 1 - 3. septembar 2004. 339
2. Meka (S. Arabija) 20. nov. - 4. dec. 1979. 333
3. Moskva, pozorište 23 - 26. oktobar 2002. 170

4. Bogota (Kolumbija) 6 - 7. novembar 1985. 155
5. Buđanovsk (Rusija) 14 - 20. jun 1995. 150
6. Kizljar (Rusija) 9 - 24. januar. 1996. 50 - 100
Hronologija terorističkih
napada i kampanja Al kaide

Datum Mesto Aktivnost Al kaide
29.12.1992. Aden, Jemen Bombaški napad na hotel
26.2.1993. Njujork Prvi bombaški napad na Svetski trgovinski centar
3.10. 1993. Mogadiš, Somalija Borbe s rendžerimaAmeričke armije
Kraj 1994. Manila, Filipini Operacija Bojinka
26.12.1995. Adis Abeba, Etiopija Pokušaj atentata na Hosni Mubaraka
13.11.1995. Rijad, Saudijska Arabija Napad na američki vojni personal

25.6.1996. Daran, Saudijska Arabija Napad na američku vazduhoplovnu bazu
7.8.1998. Dar-es-Salaam, Tanzanija Bombaški napad na Američku ambasadu
7.8.1998. Najrobi, Kenija Bombaški napad na američku ambasadu

4.12.1999. Port Anđeles, Vašington Neuspela bombaška zavera
Decembar 1999. Aman, Jordan Neuspela bombaška zavera
Oktobar 2000. Jemen Brod pun eksploziva udario u američki razarač
25.12. 2000. Aden, Jemen Bombaški napad na američki brod Cole

11.9.2001. Njujork Napadi na Svetski trgovinski centar
11.9.2001. Vašington Napad na Pentagon
11.9.2001. Sanksvil, Pensilvanija Napad koji su sprečili putnici i posada otetog aviona
13.9.2001. Pariz, Francuska Neuspela bombaška zavera

13.9.2001. Brisel, Belgija Neuspela bombaška zavera
19.9.2001. Detroit, Mičigen Uspavana ćelija uhapšena
8.10.2001. Sarajevo, BiH Neuspeli napad
Oktobar 2001. Madrid, Španija Uspavana ćelijauhapšena

Početak 2002. Singapur Tri uspavane ćelije uhapšene
Novembar 2002. Kenija Bombaš samoubica
Decembar 2002. Jemen Terorista hicima iz pištolja ubio tri američka misionara
Maj 2003. Rijad, Saudijska Arabija Serija eksplozija
16. 5.2003. Kazablanka, Maroko Serija bombaških napada


Avgust 2003. Džakarta, Indonezija Bombaš samoubica aktivirao eksploziv u hotelu J. V. Mariot
8.11.2003. Rijad, Saudijska Arabija Napad na stambeni kompleks
15.11.2003. Istanbul, Turska Napad na sinagoge
20.11.2003. Istanbul, Turska Napad na britanski konzulat i banku
11.3.2004. Madrid, Španija Napad na železnicu
7.7.2005. London, Britanija Tri eksplozije u
podzemnoj železnici i jedna u autobusu

Medijska cenzura zapadne demokratije

Pažljiva analiza slika posle terorističke sinhronizovane akcije u Londonu pokazuje vidnu restrikciju prava građana na informisanje. Čim su bombe odjeknule, staro Ujedinjeno Kraljevstvo demonstriralo je sve svoje kvalitete i "kvalitete" u domenu informisanju građana. London je bio scena "real-time" ukidanja mnogih građanskih sloboda, pre svega prava da vide sve slike. I one najneprijatnije, sa ubijenim i masakriranim Londoncima koje spasilačke ekipe vade iz podzemne železnice.

Odbrambeni strogi državni mehanizam i te kako je cenzurisao neprijatne, krvave, jake slike događaja.
Za razliku od Izraelaca, najvećih žrtava udara na autobuse javnog prevoza, koji pokažu svaki detalj izbliza, Englezi nisu dopustili kamerama da se približe uništenom gradskom busu na manje od 200 metara i sve što je svet video jeste zumiranje polupokrivenog autobusa sa velike daljine. Sa glavnog poprišta napada, iz podzemne železnice, bilo je dozvoljeno prikazivanje tek nekoliko sekundi neutralne slike atmosfere snimljene slabom kamerom mobilnog telefona. Ali, tu nema krvi, nema jauka, nema panike, sve je čisto, sterilisano, unapred sprečena svaka jaka emocija viđenim, i garantovano bez traume po gledaoce.

Eto, ni u engleskim medijima, kada se ovako nešto desi, nema više demokratije za posao distribuiranja masovnih trauma građanstvu. Država preuzima kontrolu nad slikom, svakom mogućom slikom. Cenzura je i u Londonu savršeno profunkcionisala i zasad nisam čuo da se iko iz medija pobunio.

Nisu, dakle, dozvoljena besomučna ponavljanja nijedne scene u kojoj ima krvi i što može da dodatno traumatizuje javnost. Nisu Englezi Srbi pa da bedno, zločinački, čak besomučno, ponavljaju danima slike ubijanja iz Bosne pred desetogodišnjicu Srebrenice. Strogo je zabranjeno i nemoguće sprovoditi video-estetiku B-92, što će reći - agresivno korišćenje slike u nenovinarske i neinformativne svrhe, sa ciljem indukcije osećanja kolektivne krivice, dakle psihotizovanjem nacije. Šampioni borbe za demokratska i ljudska prava građana - Englezi bez kompleksa su nam demonstrirali kako je njihova država i te kako jaka i kako se ni malo ne libi da automatski anulira i najosnovnija ljudska prava kada proceni da je bit države ugrožena.

Ovo su nusefekti istorijske pokazne vežbe Al-kaide na telu Gordog Albiona koji zaslužuju pomniju i minuciozniju medijsko-sociološko-politikološku analizu.
Kraj

Zločini OVK na Kosovu i Metohiji pre rata
Opsade, kidnapovanja, streljanja…

Frontalnim napadom albanski teroristi su 17. jula 1989. godine pokušali da osvoje Orahovac i u tome su na kratko i uspeli, ali su ih snage bezbednosti Republike Srbije ubrzo razbile i proterale iz te metohijske varošice. Albanci su istovremeno brutalno napadali, ubijali i otimali Srbe iz okolnih sela Zočište, Retimlje i Opteruša. Toga dana u nepoznatom pravcu odveden je 51 meštanin Orahovca, Srbi i Romi među kojima su bili lekari, medicinske sestre, bolesnici, trudnice, deca...Svi su bili nenaoružani, a odvedeni su sa ulica, iz Doma zdravlja, apoteke...Ubijeni su i Albanci koji su odbili da pucaju u svoje komšije Srbe.

Ovaj događaj, kao i mnogi pređašnji i potonji u kojima su žrtve bili kosovsko metohijski Srbi gotovo da je zaboravljen. Za zločine u Orahovcu nijedan Albanac nije odgovarao. U zatvor je na osnovu lažnih prijava dospeo Srbin, tadašnji predsednik SO Orahovac Anđelko Kolašinac. On danas danas živi u svom gradu, deleći sudbinu preostalih Srbi čiji radijus kretanja nije duži od 500 metara.

O zločinima koje su pripadnici oslobodilačke vojske Kosova počinili pre, za vreme i posle rata sve manje se govori, a srpske žrtve kao da nisu ni postojale.

Jezikom hladne statistike govoreći, od početka 1995. godine, kada se prvi put zvanično oglasila OVK, do kraja 1998. izvršeno je 1.845 oružanih napada. Policija je bila na meti 1.705 puta, građani 745, naselja u kojima su bile smeštene izbeglice iz bivših jugoslovenskih republika napadnuta su 25 puta. Ubijeno je 364 ljudi, teže i lakše povređeno 605. Među ubijenima je bilo i 97 Albanaca koji nisu želeli da se pridruže teroristima. U pomenutom periodu organima MUP- a prijavljena su 303 napada OVK na Albance.

Fašističkim metodama albanski teroristi su ubijali Srbe, Crnogorce, Rome, ali i svoje sunarodnike. Kidnapovanja, mučenja, masakriranja bila su njihova specijalnost, a stratišta u Klečki, Rznićkim šumama, Glođanu, Radonjićkom jezeru, Volujku, Lapušniku, Gornjem Obrinju, na Čičavici, samo su neka od brojnih u kojima su stradali Srbi.

Otmice, mučenja, masakriranja, logori i stratišta bili su posebna "specijalnost" OVK u toku 1998. godine kada je oteto 249 lica od kojih je 21 odmah ubijen, a posle zlostavljanja i torture 86 je oslobođeno. Sudbina ostalih, kao i većine od oko 1.500 nestalih posle dolaska misije UN na Kosovo i Metohiju, kada su počinjena najveća zverstva nad Srbima i izvršeno etničko čišćenje, rasvetljava se do danas.

Sudbina kidnapovanih Srba kao da se nije ticala nikoga, osim Srba. Oko tri hiljade Srba iz više kosmetskih opština, uglavnom rodbina i prijatelji nestalih, organizovali su 10. decembra 1989. godine "Marš mira" . Na putu dugom 10 kilometara, od Orahovca do Dragobilja, gde se nalazio jedan od logora OVK, sreli su se sa posmatračima OEBS''a, šefom Misije Vilejomom Vokerom, tadašnjeim ambasadorom Velike Britanije u Beogradu Brajanom Donelijem i predstavnicom UN Sadako Ogata koja je ignorisala sudbinu otetih Srba.
Sutra: Drenicu
zaobilazio i UNHCR
Piše: LJiljana Staletović

Objava rata Srbiji

Svaki kosovsko-metohijski Srbin postao je meta za odstrel. Neuspeli atentat na rektora Prištinskog univerziteta Radivoja Papovića u jutarnjim satima 16. janura 1997. godine, kada je povređen i njegov vozač Nikola Lalić, bio je uvertira u sprovođenje novog scenarija.

Dotadašnji napadi i presretanja vršena po sistemu "trojki", uz mučka ubistva s leđa, noćnu pucnjavu i orgijanja oko srpskih sela, prerasli su u nov oblik koji je jasno pokazao da je reč o dobro obučenim teroristima. Do zuba naoružane četvoročlane ekipe, u maskirnim uniformama OVK i s maskama na licu, predstavljaju opasnost na magistralnim putevima, ali i noću u gradovima, gde su uveli "policijski čas". Crne "trojke" i "četvorke" OVK redovno su patrolirale ulicama, a uznemiravanja telefonom i preteća pisma političarima, srpskim novinarima, rukovodiocima preduzeća postala su svakodnevna pojava.

Dva dana pre pokušaja atentata na Papovića, OVK je objavila sledeće saopštenje:

"Srpske okupatore još jednom pozivamo, dok još nije postalo suviše kasno, da povuku svoje vojno-policijske jedinice sa Kosova. U suprotnom, naše akcije će se pojačati i biće još kobnije za vas i vaše saradnike".

Da li je to bila otvorena objava rata?
Gotovo u isto vreme, albanski mediji u Prištini objavili su i pretnje OVK da će "međunarodni centri odlučivanja, a posebno Amerika, snositi posledice" Vlada fantomske Kosovo republike, na čelu sa Bujarom Bujkošijem iz Bona, je otvoreno podržavala i podsticala terorističke akcije i zagovarala ubistva, a spisak otetih i ubijenih bivao je sve duži. Pripadnici OVK ulazili su u sela i, nasumice pucajući, ubijali koga su zatekli. Samo 1998. godine zabeleženo je 715 napada. Akcije su uglavnom bile sinhronizovane, a Srbi su se sve ređe kretali kosmetskim drumovima, naročito noću. Te godine, za Božić, manastir Devič, koji je često bio meta napada, ostao je bez polaznika.

Srbi su počeli da traže zaštitu od države. Među prvima oglasili su se Srbi iz opštine Klina tražeći od Srbije da im se omogući sloboda kretanja, jer će se u protivnom samoorganizovati. Povod je bilo ubistvo Đorđa Belića iz sela Stepenice kod Kline. Ubijen je rafalima u svom dvorištu uveče, 9. januara 1998. godine. NJegove komšije Albanci pogasili su svetla da bi ubicama omogućili bekstvo.

Učestali su i organizovani napadi na naselja. Broj srpskih izbeglica iz sela koja su, poput Kijeva danima bila pod opsadom OVK, u leto 1998. godine bivao je sve veći. U Jelovcu kod Kline 22. juna spaljeno je 12 srpskih kuća. Stanovništvo je uspelo da pobegne u Klinu, gde su se već nalazili izbegli Srbi iz Biče, Grabca, Jelovca, Duševića, Jošanice, Dolova, Mlečana, Grabanice. Napadi na ova i obližnja sela Drsnik, Drenovac, Veliko Kruševo vršeni su iz sveg raspoloživog pešadijskog naoružanja, automatskih pušaka, minobacača. Gotovo istovremeno napadi su vršeni i na kosovska sela Prilužje, Banjsku, Gojbulju, Plemetinu, kao i sva srpska sela u opštini Štrpce. Srbi su bili prinuđeni da organizuju danonoćne straže. Tog leta i žetva je, tamo gde je to bilo moguće, obavljena pod stražom.
Sutra: Urbani terorizam

Zločini OVK na Kosovu i Metohiji pre rata (4)
Urbani terorizam

Godina 1998. bila je najteža. Ilegalni prelasci granice iz Albanije, gde su se nalazili centri za obuku terorista, postali su sve češći. Sukobi OVK s pripadnicima naših snaga bezbednosti obeležili su ovu godinu. Na Kosovo i Metohiju su pristizali dobro obučeni teroristi koji su primenjivali nove metode, a deo kosmetske zbilje postao je urbani terorizam.

Tačno u šest sati i sedam minuta, 3. jula 1998. godine, odjeknula je u Ulici Kralja Petra prvog u Prištini snažna eksplozija. Mina je bila postavljena na mesto gde je svako jutro stajao autobus Vojske Jugoslavije koji je prevozio oficire i građanska lica do njihovih radnih mesta. Bomba je eksplodirala dva minuta pre dolaska autobusa.

U Peći, 14. decembra, dvojica maskiranih muškaraca, naoružanih automatskim puškama kineske proizvodnje, upali su u kafić "Panda", omiljeno sastajalište srednjoškolaca. Šestoro dečaka je ubijeno, trojica su ranjena. Najmlađi, Ivan Obradović, imao je 15 godina, najstariji Ivan Radević 25. Ostali su bili sedamnaestogodišnjaci. Srpske majke iz Peći obratile su se tada pismom predsedniku Srbije Slobodanu Miloševiću s molbom da saseče terorizam.

Prethodno je napadnuta kafana "Čakor" u Dečanima.
Bombaški napadi uslovili su da s prvim mrakom i u Prištini ulice opuste. Bombaški napadi su učestali, a meta su, u početku, bila mesta na kojima su se okupljali Srbi. Na meti terorista, na Badnje veče, 6. januara 1999. našao se kafić "Kul" u Prištini, a u bombaškom napadu ranjeni su četvorica srpskih mladića. Mesec dana kasnije bačena je bomba na ugostiteljski objekat "Alibi", takođe u Prištini. Istog dana, oko 19 časova, od posledica eksplozije ispred jedne piljare u ovom gradu stradalo je troje ljudi. U podne, 13. februara, na pijačni dan, u centru Uroševca aktivirana je eksplozivna naprava.

Povređeno je 13 osoba. Tačno mesec dana kasnije, 13. marta, na pijaci u Kosovskoj Mitrovici izvršen je bombaški napada u kome su tri osobe poginule, a 48 zadobilo teže i lakše telesne povrede. Gotovo istovremeno, u centru Podujeva, gde je takođe bio pijačni dan, podmetnute su dve eksplozije. Poginule su tri, a teže i lakše povređena 24 lica. Bombe su eksplodirale i ispred Folozofskog fakulteta u Prištini, a posebna "specijalnost" bilo je postavljanje eksploziva u kontejnere.

U zimu 1999. godine, na jugoslovensko - albanskoj granici postaju gotovo svakodnevni sukobi pripadnika VJ s dobro obučenim i naoružanim teroristima koji iz Albanije pokušavaju da pređu na Kosovo. Među njima je bilo i mudžahedina. Miniranje mostova, napadi na patrole policije i policijske i vojne objekte, kao i privredne objekte postali su gotovo svakodnevni. Učestale su i krađe rovokopača i buldožera iz građevinskih firmi, što je bio znak da se OVK priprema za ozbiljnije sukobe.

Vesti o novim otmicama, ubistvima, napadima na srpska sela i leševima pronađenim pored puteva sustizale su jedna drugu. Od događaja koji su obeležili period uoči bombardovanja izdvajamo otmicu osmorice pripadnika VJ 8. januara u blizini Starog Trga, koji su kasnije oslobođeni, i rafalni napad, po Specijalnoj bolnici za lica ometena u razvoju 18. januara.
Piše: Ljiljana Staletović
Sutra: Najviše terora u vreme pregovora

Najviše terora u vreme pregovora

Terorističke akcije OVK nastavljene su u 1999. godini, s tim što je intenzitet napada pojačan i bivao je sve jači kako su pretnje NATO bombardovanjem naše zemlje postajale ozbiljnije.

Samo u januaru OVK je izveo 198 napada i provokacija, od kojih 91 na civile. U tim napadima 27 je ubijeno, a ranjeno 46 civila. Poginulo je i šest, a ranjeno 39 policajaca.

Skoro svakodnevni incidenti na granici protekli su tog meseca bez posledica po naše graničare. Ali, u dubini teritorije ranjen je jedan starešina, a kidnapovano i potom oslobođeno osam pripadnika VJ.

Sledeći mesec, februar, po intenzitetu terorističkih aktivnosti nije nimalo nije zaostajao za prethodnim - izvršeno je 115 terorističkih napada u kojima je bilo 39 mrtvih.
Za razliku od prethodnih, ovaj mesec protekao je u istovremenim pokušajima razgovora državne delegacije Srbije i predstavnika kosovskih Albanaca o uspostavnjanju dijaloga o mirnom rešenju krize. I, dok su od 6. do 23. februara u zamku Rambuje nadomak Pariza vođeni razgovori, teroristi su nastojali da ih sve žešćim akcijama miniraju. Širom Kosova i Metohije odjekivale su eksplozije, napadani su Srbi, policija, vojska, OVK je u opsadi držao srpska sela, ali i zastrašivao Albance.

Mart je doneo nove napade. Od 1. do 24. marta, prema podacima do kojih su došli autori publikacije "Zločini albanskih terorista", koju je tih dana objavilo prištinsko "Jedinstvo", izvršeno je 98 terorističkih napada, od kojih 40 na civile.
Uveče 5. marta, oko 20, 30 časova, u kafanu "Slavica" u Peći ubačena je bomba. Tom prilikom ranjeno je šest osoba. Jedan mrtav i sedmoro ranjenih bilans je terorističkog napada na čevabdžinicu "Kovač" u Prištini 6. marta.

Krvavi bilans svih napada na civile tokom 24 dana marta bio je 37 mrtvih, 82 teže i lakše ranjeno, petoro otetih, od kojih je jedna osoba uspela da pobegne. Na policiju su u istom periodu izvršena 34 napada, u kojima je 12 policajaca poginulo, a 26 ranjeno. U istom periodu izvršena su 24 napada na jedinice Vojske Jugoslavije i tom prilikom trojica pripadnika VJ su poginula, a petorica ranjena.

Graničari VJ uspeli su da za ta 24 dana spreče sedam pokušaja ulaska većih terorističkih grupa iz Albanije u našu zemlju. Serija napada nije mimoišla ni manastir Devič, koji je bio stalna meta. Na meti su bili Suva Reka, Velika Hoča, Banjska, ponovo je granatiran Orahovac. A onda je usledilo bombardovanje naše zemlje od strane NATO čiji je kraj doneo nova stradanja kosovsko metohijskim Srbima.

U prisustvu međunarodnih mirovnih snaga, za svega nekoliko nedelja s Kosova i Metohije Albanci su proterali oko 250.000 Srba i još oko 100.000 Roma, Muslimana, Turaka, a kidnapovano ili ubijeno oko 1.500. Zločini su sustizali jedan drugi, a žrtve su bili, između ostalih, 14 žetelaca u Starom Grackom, masakriranih na njivi 23. jula 1999, putnici autobusa "Niš - ekspresa", deca iz Goraždevca...Pogrom od 17. marta 2004. bio je samo nastavak zločina nad kosmetskim Srbima koji već šest godina žive u paklu gorem od onog predratnog.
Kraj
Piše: Ljiljana Staletović