PRAVI POKLON
ZA USELJENJE
Gordana BULATOVIĆ, 2. jun 2007

- Uporedo sa predlogom budžeta za ovu godinu, sredinom ovog meseca, pred poslanike Parlamenta izaći ćemo i sa predlozima izmena seta zakona koji će omogućiti da neka obećanja koja su data budu i ostvarena - najavljuje za “Novosti” Mirko Cvetković, aktuelni ministar finansija u Vladi Srbije. - Tu, pre svega, mislim na izmene poreskih zakona koji će omogućiti da svi oni koji po prvi put kupuju stan ne plaćaju dažbine. Naravno, to se odnosi na stanove u novogradnji, gde je, do sada, u svakom slučaju bilo neophodno platiti PDV, kao i na stanove koji se kupuju od predhodnih vlasnika, a za koje su do sada i oni koji po prvi put dolaze do krova nad glavom, plaćali porez na prenos apsolutnih prava.
Ministar Cvetković otkriva i da se ovog vikenda u Ministarstvu finansija intenzivno radi na analizi potreba svih budžetskih korisnika. Već od ponedeljka ulazi se u konkretne razgovore sa svima njima pojedinačno. Jedina tema je - kako uskladiti utvrđene limite sa stvarnim potrebama.

Ambicija Vam je da budžet bude izbalansiran, odnosno da prihodi pokrivaju rashode. Zasto ste onda odlučili da troškovi NIP uđu u rashode državne kase?
- Kada bi NIP bio van budžeta, imali bi visak u budžetskoj kasi. To bi, pretpostavljam, izazvalo želju budžetskih korisnika da se taj suficit potroši, što bi, opet, izazvalo da se Nacionalni investicioni plan tretira kao minus. Međutim, to je protivno principima budžeta i nema nikakvog razloga zašto bi NIP bio izuzet iz njega. Naša ideja je da se svi rashodi iskažu kroz dve grupe. Prvu bi činili redovni rashodi, a drugu kapitalni, odnosno Nacionalni investicioni plan. Ono što će se evidentirati van budžeta to su prihodi od privatizacija, ali i rashodi kakvi su, recimo, otplata naših dugova.

Šta će se dogoditi ukoliko budžet, ipak, bude u minusu?
- Gledaćemo da nam prihodi i rashodi, ipak, budu jednaki. Nije problem da se taj, eventualni deficit finansira, jer novca ima, ali to ima negativnu konotaciju u smislu makroekonomske stabilnosti, jer se povećava pritisak tražnje. Ako bi se to dogodilo, monetarna vlast, odnosno Narodna banka morala bi da sprovede mere poput pooštravanja uslova za odobrenje kredita. I, povratno jedino sto bi dobili bilo bi smanjenje privrednog rasta.

Kritičari NIP tvrde da se njime, ipak, povećava pritisak na potrošnju, a time i na inflaciju….
- Vidim da u Vladi Srbije postoji zajednička ideja da Nacionalni investicioni plan podrazumeva samo velike infrastrukturne projekte, odnosno da se iz tih sredstava ne deli po dinar svakom, a da, na kraju, nemamo nikakav rezultat. Ako je to tačno, onda je sigurno da će taj kapitalni izdatak biti jedna regularna i dugoročna stavka, odnosno da ćemo i narednih godina imati neki NIP, jer ne postoji ni jedan krupni projekat koji je moguće završiti u godinu dana.

Čini se da je naš minus u robnoj razmeni sa svetom nekako u senci svih ekonomskih mera. Raduje li nas više taj prihod od carina od činjenice da svetu mnogo manje prodajemo nego što od njih kupujemo?
- Kod spoljnotrgovinskog deficita je osnovno pitanje odakle našoj ekonomiji toliko novca za uvoz. Mi imamo visoke devizne reserve, pa čak i naš novi aranžman sa MMF neće biti praćen povlaćenjem para kojim bi se naše rezerve punile. Oni bi trebali da budu tu kako bi mi sto bolje, u ekonomskom smislu, podigli sebi rejting.Prihod od uvoza nije uslovljen deficitom, već količinom uvoza. Naš cilj nije da smanjimo uvoz, nego da povećamo izvoz. Smanjenje uvoza nam treba, ali samo kao posledica povećanja konkuretnosti naše privrede i sposobnosti substitucije uvoza. Kad gledate tu situaciju iz ugla budžeta, država gubi prihod od carina, ali zato dobija prihode od poreza.

Pomenuli ste MMF. Ovih dana može se čuti da Vlada namerava da menja penzijske propise koje smo na njihovu inicijativu uveli, a odnose se na usaglasavanja rasta penzija sa zaradama i troškovima života…
- Bilo je nekih priča o promenama pondera, odnosno izmeni modela usaglasavanja penzija, ali se one ne mogu uvrstiti u listu realnih, bar ne u ovoj godini.
Plate u javnim preduzećima su, u vreme tehničke Vlade, bukvalno divljale. Hoće li ih Vlada vraćati u realne okvire?
- Ne možemo primeniti nikakva retroaktivnost. Plate u javnim preduzećima su zatečena kategorija i moram da kažem da zbog toga nisam baš srećan. Poznato je da se plate uvek povecavaju pred izbore, što nije specijalitet samo naših vlada, niti našeg podneblja. U svakom slučaju, moramo ih staviti pod kontrolu, jer će ti povećani prihodi početi da utiču na povećanje potrošnje, uvoza i inflacije.

Rasle su i cene komunalnih i drugih usluga koje utvrđuju lokalne samouprave što je uticalo na povećanje inflacije.Hoćete li od njih tražiti veću kooperativnost?
- U dugom periodu komunalne usluge bile su nedovoljne da se pokriju troškovi rada ovih, po pravilu, neproduktivnih preduzeća. Mislim da je tim sistemima, pre svega, potrebno restruktuiranje i konkurencija. Vlada će, svakako, u slučaju neopravdanih poskupljenja primeniti postojeće mehanizme i sprečiti svako poskupljenje koje nije realno.

Struja je nedavno poskupela 15 odsto, iako je EPS tražio veći procenat. Da li bi podržali novi zahtev za povećanje cene elektricne energije?
- Cena struje u Srbiji je deo velike priče koja se odnosi na poziciju EPS, njegovu privatizaciju i nezavisnu konkurenciju. Oni moraju iz svojih cena da omoguće održavanje sistema, odnosno razvojnu komponentu. Pitanje je da li su oni dovoljno efikasni ili su cene struje nedovoljno visoke. Stoji da strateški ulazimo u deficit sa električnom energijom. Potrošnja raste, kako zbog višeg standarda, tako i zbog većeg broja industrijskih kapaciteta. Ovih dana, Vlada je usvojila novi tarifni sistem, ali je predvidela i njegovu primenu, ne od juna, već od septembra. Kao ministar finansija, radujem se tom odlaganju primene, jer će i kroz tu promenu tarifa doći do određenog pomeranja cene struje na gore. Ali, verovatno se nadležni u EPS ne raduju, jer će to odložiti neke poslove koje su tom sistemu neophodni.

Ipak, mislite da treba da imamo ekonomsku cenu struje?
- Jesam za to da imamo ekonomsku cenu struje, ali nisam, pri tom, siguran da su cene struje u regionu referentne za određivanje cene kod nas. Jer, ako imate dobre uslove za proizvodnju struje, onda i vaša ekonomska cena može biti niža nego tamo gde ti uslovi nisu dobri.



POREZNICI I CARINICI

Poreska i carinska uprava se, u poslednje vreme. Intenzivno pominju u kontekstu kriminala i korupcije. Obe su u sektoru koji vodite. Hoćete li ih, kako je pominjano, spojiti i više kontrolisati?
- Gde god ima pristupa novcu, takve stvari se dešavaju. Planiramo da proverimo propise i sistemske mogućnosti za zloupotrebe. Tu će biti puno ideja. Pored toga, postavićemo i državnog sekretara za ove uprave koji će biti pravi menadžer koji će pratiti šta ove službe rade. Spajanje ovih službi postoji kao ideja, jer postoji i u svetu, ali je još rano za tu vrstu nove organizacije.



CRNOGORSKE TABLICE
Hoće li se naći rešenje za one koji bi da registruju vozila koja su kupili u Crnoj Gori, a koja ne potpadaju pod zahtevane ekoloske standarde?
- U osnovi, to je pitanje političkog dogovora. Registracija tih vozila nema neki značajan uticaj na prihod budžeta, ali ima jednu moralnu težinu prema onima koji su poštujući važeće propise u Srbiji kupovali automobile sa evro tri standardom. S druge strane, stoji i to da je onima koji imaju problem, obećano da će on biti rešen.


DUVAN I RAČUNARI

Vlada Srbije će, kako najavljuje ministar Cvetković, uz predlog budžeta za narednu godinu u Skupštinu, na razmatranje i usvajanje uputiti i predlog izmena carinskog zakona.
- Ova izmena odnosi se na primenu akcionog plana o duvanu, a koji je neophodan kako bi pristupili CEFTI - kaže Cvetković. - Takođe, izmenom zakona o PDV predložićemo izmenu stope oporezivanja informatičke opreme sa 18 odsto na osam.
www.novosti.co.yu

znaci struja skace, plate u javnom sektoru i dalje visoke...!
jebeno, posledice dinkicevog mesetarenja ce se tek osetiti, a ovi jos nista ne misle da menjaju!