Словенија надмашила Сребреницу

Словенија надмашила Сребреницу

Љубљана неће да плати ексхумацију српских жртава масовних послератних ликвидација 1945. Багер је загребао у дубину земље у шуми под Пустим градом, извадио део костију, а онда су кости, земља и лишће утабани назад

На месту масовне гробнице, преко српских костију, градиће се пут

Од нашег сталног дописника
Љубљана – У Словенији се као на текућој траци нижу открића масовних гробница у које су пре шест деценија бачени посмртни остаци оних са којима се поткрај или после завршетка Другог светског рата обрачунала домаћа „револуционарна власт“. Иако је држава још пре неколико година лоцирала 550 места где су „јединице егзекутора“ тајно сахраниле погубљене заробљенике, пре свега немачке војнике, усташе, четнике али и цивиле, тек је градња северног крака аутопута у близини Бледа код варошице Лесце системом домина изазвала организованију ексхумацију убијених.
Током ископавања нове траке аутопута пронађено је неколико до сада непознатих гробница, а затим се уз спорадична сведочења мештана, који исказе дају нерадо, кренуло у ископавање искључиво оних гробница за које се поуздано зна да су у њима кости Словенаца и Немаца. ДНК анализа помаже у идентификацији, после чега потомци „давно несталим прецима“ приређују достојну сахрану. Ствар је радикално другачија када су у питању Хрвати или Срби, што је недавно показао заплет око открића огромне масовне гробнице у тенковском јарку код Тезна и на обронцима Похорја, где словеначки стручњаци, према писању „Дела“, процењују да лежи „много више од првобитно процењених 15.000 претежно хрватских жртава“ које чине „углавном заробљене војне формације које су током окупације деловале на тлу некадашње Краљевине Југославије“.

У близини Марибора сондирано је на десетине рака за које се сматра да крију кости усташа и других колаборациониста Трећег рајха које су савезници, тачније „британске војне власти у јужној Аустрији после 8. маја 1945. у договору с југословенском комунистичком влашћу вратиле на територију Словеније“. Ископавање је, међутим, стопирано све док влада у Љубљани са колегама у Загребу не потпише споразум о уређењу ратних гробница, чиме би Хрватска преузела све трошкове, од вађења до идентификације побијених Хрвата. Вест да је на исти начин крајем прошле седмице обустављена и ексхумација земних остатака Срба из јаме код Радовљице, за коју очевици тврде да скрива кости око 600 побијених четника и цивила који су са њима бежали, потврђује да Словенија неће ископавати ни кости ликвидираних Срба уколико Београд не преузме финансирање операције.

Председник владине комисије за тајна стратишта историчар Јоже Дежман тврди да су те послератне масовне гробнице биле „најпажљивије чуван табу у Европи“, при чему је „словеначка политичка полиција више од 40 година спречавала њихово детектовање“.

Комисија словеначке владе за питања тајних масовних гробница после најновије сондаже терена непобитно је утврдила да на Равници код Ланцовог у општини Радовљица постоје две јаме пуне костију, али пошто је „мала вероватноћа да ту има Словенаца“, јер искази сељана указују да су ту бачени Срби и Хрвати, „коске се без међународног договора – неће вадити“. Багер је у присуству археолога, криминалиста и камера неколико пута загребао у дубину земље у шуми под Пустим градом, да би после неколико јалових покушаја извадио део костију, а дежурни антрополог потврдио да се ради о мушким. Антрополог је одбио да се без детаљних анализа изјасни о народности жртава, а онда су кости, земља и лишће утабани назад, иако „нема сумње да се ради о једној од највећих гробница послератних ликвидација у Словенији у коју су народни активисти из редова партизана јуна 1945. закопали најмање 600 жртава“, а уз војнике и око 200 цивила – деце, жена, стараца.

Сведок дешавања је, леђима окренут камери, у Дневнику ТВ Словенија испричао да је тад имао 16 година али се сећа да су партизани возом дотерали заробљенике из Ветриња до железничке станице у Радовљици: „Оданде су их пешке гонили до Равнице код Ланцовог где су их свукли до голе коже и побили махом хладним оружјем, а све њихове личне ствари, од џепних чешљића до писама – спалили, како би онемогућили да лешеви икад буду идентификовани”.

Дежман упозорава да је данас тешко доћи до прецизних информација о пореклу жртава не само зато што је мало живих савременика злочина, већ и зато што су некима од њих „чак 1994, у самосталној Словенији, претили домаћи активисти“. „Ексхумацију ћемо обавити тек кад буде потписан споразум са Србијом, односно Хрватском, јер је на снази одлука да ископавамо само становнике Словеније, дакле Словенце и припаднике немачке мањине“, додаје Дежман.

Откако је 2005. формирана нова комисија а на њено чело постављен Дежман, истраживања гробница раде се „по новој методологији каква је употребљена на терену бивше Југославије и Руанде“, што значи уз присуство криминалиста који траже доказе како би покренули кривично гоњење починилаца. Треба нагласити да комисија у претходном саставу није жртве рангирала према народности, него је држави предлагала да на све хумке постави споменике и обележи их у циљу идеолошког помирења.

-----------------------------------------------------------

„Шпигл” о послератним ликвидацијама

Хамбуршки недељник „Шпигл” после открића масовних гробница у Тезном цитирао је Јожу Дежмана да „масакр у Сребреници више није највећи злочин у Европи после 1945. јер у откривеним гробницама у Словенији лежи више од 100.000 мртвих“, уз напомену да је Дежманова комисија истражила тек врх леденог брега. „Шпигл” наглашава да је уз усташе и Словенце у гробницама по Словенији и неколико хиљада Немаца „за које се дуго веровало да су умрли у словеначким логорима од туберкулозе и других болештина, али су словеначки политичари одмах после осамостаљења 1991. обавестили владу у Берлину да су Немци убијени“.

Светлана Васовић-Мекина
[објављено: 24.10.2007.] Politika