eto ja sam jednom sreo curu koja je slusala istu muziku kao ja...sad je bivsa 

pomislio si da je ona ta....kad ono...corak trazi dalje, jos ima nade

verujem (ili se bar nadam  ) da za svakog postoji kompatibilna osoba

hah srodna dusa 


postovanje i dosta kompromisa pa da vidis kako ti ne treba srodna dusa vec normalna dusa

Naravno da postoji, i to ne jedna nego stotine hiljada njih. Nismo ni mi ljudi baš toliko posebni i specifični međusobno pa da možemo da se slažemo sa samo jednom osobom na svetu, a naš susret se odigra pod svetlošću mesečine, kada Sunce uđe u konjukciju sa Uranom. 

Šta više, verovanje da na svetu postoji samo jedna jedina osoba za nas, takozvana ''srodna duša'' ne samo da je logički naivno (i po teoriji verovatnoće teški apsurd), već je i prilično destuktivno. Za one koji iskreno veruju u to, život može proći u očajanju što nikako da sretnu Gospodina ili Gospođicu Savršenu (a caka je u tome što oni ni ne postoje), ili ako ih sretnu pa ih izgube, može doći do prave pravcate krize identiteta i posledično, do raznih blagih ili teških poremećaja funcionisanja usled lažne spoznaje da ih je njihvo soul-mate napustio i da jedino što mogu da učine jeste to da sednu i plaču, eventualno odu u ludilo, manastir, droge... same shit. 

Mada, možda je takav pojam namerno i planski skovan kako bi osigurao da oni koji veruju u bajke i ne nađu svoju ''srodnu dušu'' ne bi svoju naivnost prenosili na sledeće generacije. Evolucija, prirodna selekcija, zovite to kako hoćete... ima smisla.

E jbg, sad si uništila čaroliju... 

Au, izvinjavam se. 

postoje na hiljade kompatibilnih ali ih je tako tesko naci....danas se retko ko prilagodjava onom drugom...uvek postoje neke granice...

lako tebi da pricas iz tvog ugla zamisli da i tvoja prica krene naopako...ne bi ti ni malo bilo lako i teze bi nasla drugog ''srodnika''. ali ima ih na hiljade...samo se kriju

Znate kako verujem u tu pricu da postoji na hiljade nama kompatibilnih ljudi i da sve zavisi od nas kako cemo nekome da se prilagodimo..Verujem klinac. Da je tako svi bismo imali po 100 bliskih prijatelja koji bi nam bili kao porodica, svaka veza bi nam bila dobra, ne bi postojali promasaji, ne bi bilo toliko pogresnih ljudi u nasim zivotima.
Da nismo svi tako posebni, slazem se i ne slazem se. Nismo svi tako posebni u smislu da se drasticno razlikujemo jedni od drugih i da je sad svako uvek mnogo iznad ili ispod nekog proseka, da su svi nesto posebno, neko cudo...Ali poenta jeste u tim malim stvarima u kojim se ljudi razlikuju, nijanse koje je tesko nastimovati, niti koje se tesko poklapaju sa tudjim, ono zbog cega slavimo kada nadjemo nekog sa kim se slazemo.
Jednostavno ljudi se ili nadju ili ne, nesto se poklopi izmedju dvoje ljudi a to se tesko desava - nekome cesce nekome redje - ali sve ostalo su kompromisis, sredina...U tih 1000 ljudi sa kojima si manje-vise kompatibilan bice mozda par njih sa kojim si se uklopio stvarno kao slagalica, a ostalo ce biti prosek.

Sad sve zavisi ko sta hoce, u skladu sa tim ljudi i traze.

hello svima
vec davno sam tu pisao

i cekam Janaaa da dodje, tu negde na neteru

mislim uopste nije potrebno traziti Dusu , jer to je jezicki forma koja odnosi se na nesto sto ne postoji..a nesto takav sto ne postoji plus i srodna sa nama...odnosno ni mi ne postojimo u tom kontextu.

da li hocemo se izgubiti sebe ..ili nasu egzistenciju?!

mislim da ljubav ide zajedno sa zaljubjenostom i bas tako da smo sa takvim ljudima zivimo emocionalni zivot skojima znamo zajedno sta volimo i zelimo...i naravno to mozemo i pruziti i prihvatiti...

zato sam izostavio to da i moramo biti sa takvim i takvim atributima sto je zeljeno..jer to mi je iskustvo da prihvatiti lepotu je mnogo teziji zbog naseg hriscanski kulturu.

vec da trazimo dusu dolazi iz tog kultura a ne telo ili coveka, (koja je zena i ima plavu kosu)ili braun i hrvatica je)

Naravno da sve može da pođe naopako, ali nekako više volim da ne razmišljam o tome.

Niko ne kaže da bi meni ili bilo kome drugom bilo lako u slučaju da izgube svoje parntere, već kažem da to ne znači i kraj mog života, kraj potrage za nekim ko bi mogao da bude ''pravi'', dramatičan rastanak sa srodnom dušom, jedno, jedinom i neponovljivom... To je čisto katastofiranje, koje ne volim kod drugih i kome ni sama nisam u kriznim situacijama, srećom, sklona. A ''teorija'' o srodnim dušama upravo to i jeste... dramatično katastrofiranje ljubavnih odnosa.

@ osmice
Kada kažem hiljade, ne mislim samo na naše aktuelno socijalno okruženje. Govorim na ljude u globalu, ne samo na one koje mogu da sretnem u šetnji, izlasku, parku, biblioteci. Ljudima se dešava da tokom života nekoliko puta korenito menjaju svoju sredinu, od banalnih stvari kao što je zaposlenje pa prilagođavanje novom kolektivu do tako velikih promena kao što je preseljenje u drugu državu ili grad. Kada se rezimiraju svi ti uslovi i potencijalni ostvareni odnosi (bili ljubavni ili prijateljski) dolazi se sasvim sigurno do pozamašnog broja ljudi sa kojima bismo se slagali. Faktor koji to potencijalno ometa jeste upravo faktor čoveka, tj. nas samih - nespremnost da se prilagodimo, dogovorimo, istolerišemo, strpljivo razgovaramo i razvijamo odnos...A za sve to je potreban trud i jaka motivacija, jer odnos sa nekim nije nešto što se desi, već gradi, neguje, održava, razvija... ili gasi.

Na to, naravno, nisu svi ljudi sposobni, što opet nije manjkavost činjenice da su svuda oko nas ljudi sa kojma bismo potencijalno mogli funkcionisati, samo iz ovog ili onog razloga to ne želimo ili ne umemo.