Tenk  Vihor

Takticko-tehnicke   karakteristike ostvarene ili planirane


     Vatrena moc novog tenka bila je znatno uvecana. Zadrzan je provereni top 2A46 sa tenka M-84A, ali uz novu tehnologiju izrade cevi i uz nove vrste municije. Primenjena je nova termoobloga za ravnomernije hladjenje cevi topa cime se sprecava deformacija cevi. Takodje cev topa je u toku proizvodnje trebala biti tvrdo hromirana. Novi tenk Vihor trebao je imati samo dve vrste municije: novi sjedinjeni kumulativno-trenutni i poboljsani potkalibarni projektil. Ovo je rezultiralo povecanjem brzine paljbe, koja je dostigla 10 metaka u minuti. Pored ovoga razvijen novi SUV, sa odvojenim dnevnim i nocnim kanalom. Radi postizanja zeljene verovatnoce prvog pogotka pri brzinama od 45km/h razvijen je i ispitan potpuno novi elektricni pogon kupole po horizontali i topa po vertikali. Novoj generaciji senzora pridodat je i senzor deformacije cevi topa, koji svaku promenu unosi u racunar SUV-a. Za novi tenk razvijen je i novi racunar za obradu podataka u realnom vremenu. Senzori vrste municije, goriva i ostalih resursa konstantno prate nivo popunjenosti i informacije prosledjuju nadredjenom nivou, sto olaksava planiranje daljih dejstava i logisticke zadatke. Jedna od najznacajnijih izmena je usavrsavanje automatskog punjaca topa, koji je bio relativno nepouzdan na tenku M-84, koje se ogleda u novoj arhitekturi automata, koji kontrolise racunar. Ozbiljnost rekonstrukcije vide se iz primera da novi automat za punjenje ima 340 elektro-mehanickih komponenti manje u odnosu na stari. Pomocno naoruzanje cini koaksijalni mitraljez 7,62mm i PAM od 12,7mm.
     Nova generacija nisansko-osmatrackih sprava omogucava komandiru da posebnim optickim kanalom prati rad nisandzije i da po potrebi preuzme nisanjenje i gadjanje preko duplih komandi. Nisandzija je imao: Dnevnu nisansku spravu sa integrisanim laserskim meracem daljine i odvojenu (da bi se u slucaju ostecenja jedne obezbedila funkcija druge) nocnu nisansku spravu sa pojacivacem slike druge generacije ili termovizijskom kamerom (opciono). Komandir je trebao imati: okretnu kupolicu sa dnevno-nocnom spravom, video monitor povezan sa video sistemom, komandu za dovodjenje nisanske ose na cilj, komandu za preuzimanje kontrole nad SUV-om. SUV je obezbedjivao verovatnocu pogotka od 50% za cilj velicine 4,6x2,3m pri brzini kretanja cilja 40km/h, potkalibarnim projektilom na 2.000m, a za trenutno-kumulativni metak na 1.700m.
   Pokretljivost bila je obezbedjena novom verzijom motora sa tenka M-84A. Novi motor V-46TK1 je cetvorotakni, visegorivni dizel sa direktnim ubrizgavanjem, turboprehranjivanjem i medjuhladjenjem vazduha. Dva turbokompresora su sa slobodnom neregulisanom radijalnom impulsnom turbinom, a komora za sagorevanje je modifikovana Hessel-Mannova sa optimizovanom geometrijom.Bio je snazniji za 147kW od prethodnika i dostizao 882kW (1.200KS), sto je tenku mase 44 tona obezbedjivalo odlicnu specificnu snagu od 20kW/t i ubrzanje od 0-32km/h za 7s, te maksimalnu brzinu od 72km/h. Najvece dostignuce kod "Vihora" je bio upravo motor, koji je nekim svojim resenjima bio jedinstven u svetu i kao  takav uspostavio nove kriterijume. Naime to je prvi tenkovski motor u svetu na kome je postignuto da ima specificnu zapreminu manju od 1 kubnog decimetra po kilovatu snage i specificnu tezinu od 1,2kg po kilovatu. Citav motor i transmisija su instalirani u prostoru od 3,4 metara kubna to jest 265 kW po metru kubnom sto je bilo jedinstveno u tom trenutku i tesko nadamsivo na duze staze. Kao ilustracija ekonomicnosti ovog resenja moze posluziti primer da je motorno - transmisiona grupa tenka Leopard 2 smestena u prostoru od 7 metra kubna, tj.  157 kW po metru kubnom.  Iako oba ova navedena vozila imaju istu specificnu snagu od 20 kW/t, Vihor bi verovatno imao vecu pokretljivost upravo zbog mnogo manjeg gubitka snage u transmisiji, te ekonomicnijih podsistema (Npr. za pogon sistema hladjenja Leoparda 2 je potrebno 120kW, a za tenk Vihor 60kW), te bi efektivna isporucena snaga bila mnogo veca.Zbog ovakvih rezultata i odabrano je ime Vihor. Motor sa pomocnim uredjajima   mogao se zameniti za 50min. Motor je bio pouzdan u temperaturnom opsego od -30 do +53 stepena Celzijusa. U tenk Vihor ugradjena je i nova hidro-dinamicka transmisija, koja snagu prenosi na potpuno novi hodni deo (gusenice, potporni tockovi, vesanje i dr.). Naima transmisija koja je ugradjivana u model M-84A je vec bila maksimalno opterecena i iskoriscena i nije mogla dati zadovoljavajuci stepen upravljanja pri vecim brzinama, te dalje povecanje snage ne bi imalo efekta. Transmisija je imala pet stepena prenosa za napred i jedan za nazad. Povelo se racuna i o meksem ogibljenju i udobnosti posade uopste cime je omoguceno dejstvo i pri brzinama od 45km/h.
Oklopna zastita bila je obezbedjena novim nacinom izrade oklopnog tela i kupole, koja je spoljasnjim oblikom bila prilagodjena za aktivni oklop (koji je u tom periodu razvijan). Oklop je viseslojni, a u prednjem delu kupole je uliveno jezgro od nemetala. U odnosu na M-84 promenjeni su uglovi, debljina i oblici pancirnih ploca, a zadnji deo je prosiren za ugradnju dodatne opreme. Povecanje ukupne mase za 3t u odnosu na M-84 verovatno je posledica veceg nivoa oklopne zastite. Poboljsana je i protiv-kumulativna zastita primenom novih protiv-kumulativnih stitnika, od novih materijala.
Oklopnoj zastiti, odnosno mogucnosti prezivljavanja na bojistu, doprinosi i mala silueta. te velika pokretljivost. Ugradjen je i senzor laserskog ozracenja tenka.
Vihor je trebao imati standardnu dodatnu opremu koju bi cinio kolektivni NHB uredjaj, oprema za podvodnu voznju, novi sistem za gasenje pozara. Sa obe strane kupole ugradjeno je po 12 bacaca dimnih kutija, a iz pojedinih bacaca mogle su se izbaciti i defanzivne rucne bombe. Jos u toku projektovanja razvijen je i novi simulator TDSA, za obuku posada

Tip / poreklo   Vihor / pocet za vreme SFRJ, uveden u naoruzanje Vojske SiCG
posada   3
borbena masa   44.000 kg
duzina sa topom   9,74 m
visina    2,21 m
motor   V-46TK1, dvanaesto cilindricni
snaga motora   882 kW
specificna snaga   20 kW/t
maks. brzina po putu   72 km/h
po terenu   50 km/h
borbeni radijus   600-700 km
naoruzanje   top 125mm, spregnuti mitraljez od 7,62mm i PAM M-87 od 12,7mm
borbeni komplet   42 granate za top
oklop   ekvivalent homogene pancirne ploce 500mm+

Ni jedan na ovim slikama nije Vihor, cak je na slici 20 T-55 a na slici 21 T-72. Od Vihora je do rata uradjeno samo telo tenka dok je za ispitivanja koriscena kupola M-84. Na ovim slikama se vidi Hrvatska i Jugoslovenska verzija sa telom Vihora i kupolama od tenka M-84. Hrvatima je ostalo telo tenka u Djuri Djakovicu pa su malo prepravili kupolu (bacaci dimnih kutija) i namontirali je na telo tenka. Od ostalih komponenata verovatno nema ni V od Vihora. To najbolje zna Vladimir 

gresis ono nikako nije T-55, sto se jednostavno moze videti po oklopu(ne mislim na reaktivne kasete), vec je to samo jedna od radnih verzija novog tenka, koji je modifikovan za uvodjenje u operativnu upotrebu.
tenk Vihor ne postoji, to je ocigledno srz nesporazuma, hrvatska je napravila svoj tenk na osnovu onoga sto im je ostalo u pogonima JNA posle rata, a Srbija je na osnovu delova koji su ostali kod nas napravila M84ab, a na poslednjem sajmu vojne tehnika i prema ponudi Jugoimport SDPR taj tenk se zove M-2000. ceka se proizvodnja jer kupaca vec ima dosta, samo da politicari daju blagoslov.
tako da ne treba da te cudi sto nisu slike Vihora(ako si video na poslednjim slikama stoji jasno oznaka M84AB), od vihora postoje samo makete tj modeli napravljeni u promotivne svrhe, i par prototipova koji su rastavljeni. da li su slikani, ne znam.

Pokusacu jos jednom.
Nije bitan reaktivni oklop bitno je to da je na slici 20 T-55 a na slici 21 T-72. Vizuelnu razliku izmedju M-84 i T-72 mozes najlakse da uocis po nisanskoj spravi i nedostatku meteo senzora.
T-55 i M-84 ne mozes da pomesas nikako jer su vrlo razliciti. Neke od najuocljivijih razlika su: velicina, kupola, top, potporni tockovi, nisanska sprava, polozaj vozaca i jos mnogo toga. M-84AB je verzija radjena za Kuvajt. Ono na sta ti mislis je M-84AB1 i on ima puno delova sa Ruskih T-80.
Ne verujem da Srbija u dogledno vreme moze sama da pravi taj tenk jer za to nema para a ni uslova. Moguce je jedino u kooperaciji sa Rusima i nekim zapadnim zemljama. Da li ce nam to dozvoliti, videcemo.

To je sve trebalo da se radi u "14 Oktobar" iz Krusevca... inace presa za kupolu je ostala u Sloveniji a od saradnje sa Rusijom, mi njima mehaniku a oni nama kupolu od T-80 nije bilo nista.

slazem se, sve to stoji, ali jedno je cinjenica- moj kolega sa faxa(inace student na zazmeni jedne nesvrstane zemlje) koji se vratio u svoju zemlju, i ima uvid u trgovinsku saradnju sa nama je jasno video ponudu SDPR-a za M-2000. e sad, da li nasi misle da tek nakon dobijenih porudzbina proizvedu onoliko koliko je trazeno i ni komad vise, pa tako u nedogled, ne znam. to znaju samo ljudi iz vec pomenute firme za export-import.
pozz svima

Verovatno se radi o ovoj modernizaciji M-84 ili modernizaciji T-55 kao na onoj slici. To su sve relativno manja poboljsanja: ugradnja jaceg motora i transmisije, reaktivnog oklopa, boljeg radio uredjaja itd.

plus desert camo i klima jer elektronika koja ide u paketu nema sanse da opstane na velikim temperaturama.
a i nije prijatno voziti se u gvozdenoj pecnici po pustinji

Posto vidim da ste svi puni informacija, je'l moze neko da napise koji su sve vojni projekti radjeni do 91 i sta smo preuzeli i ima se u planu razvijati kada se poboljsa ekonomska situacija. Recimo da sad padnu pare sa neba, sa cime mozemo da konkurisemo, u cemu smo bolji od drugih.

e vidi, bas zbog toga su nam i spakovali ratove.
SFRJ je trebala da preuzme primat u proizvodnji oruzja, pogotovo sto je imala stalno trziste u zemljama nesvrstanih, na koje je pretendovala amerika. da smo se kojim slucajem presaltali na proizvodnju hrane....
e a onda su dosli ratovi, i mnogi projekti su stali.