Evo g-dine Ivanovicu...da ne radimo offtopic...ali kako su onda stavili kontakt 5 na M84?koliko taj komplet povecava tezinu i kako utice na karakteristike tenka?...i da li je planirani Vihor bio bolji od sadasnjeg M84AB1?
...sorry nisam znao da ste to bili Vi na Srpski Oklop...

na M84 stavljali Kontakt-5? stavljali su ga na M-2001,ali ne i na pocetne modele...bogme,taj M-2001(AB1) nam je stvarno sjajno ispao.ko T-90 maltene.sa'ce Rusi da izbace jos neku novu modernizaciju,pazi sta kazem...hehehe.
inace,ja ne znam od cega Hrvati misle da proizvedu ono jos sto planiraju...mozda u Slavonskom brodu,ali mislim da jos nisu u stanju za to...

Ma ne sekiraj se ti za to imaju gdje to je sigurnao ,a stza fali i Slavonskom Brodu tj. Đuri Đakoviću.

nisam rekao nista protiv njih,niti ih ismevao,ali mislim da ta fabrika,a ni ostale u Hrvatskoj nisu JOS u stanju da krenu u masivnu proizvodnju mbta(bilo kakvih).mada,ne kazem ni da je Srbija u nesto boljoj situaciji...
stavise,ja bih bio srecan da se vrati proizvodnja,pa makar bila kao u SFRJ(u vise zemalja se prozivode delovi,pa se na kraju sklapa...),ali toga tesko da ce biti...
pa,dobro,ajde onda,reci mi jel ti znas sta se dogadja sad u toj fabrici?ne mogu da nadjem nesto mnogo informacija.sta se radi tamo sad od vojne tehnike?

ma kakav M2001..to je isti tenk samo malo modifikovan...stavili mu novu cev i jos po koju sitnicu...i to im sve rusi rekli sta da stave,jer su retardirani sami da naprave nesto...nek pitaju izraelce kako da nabudze tenk...merkava je prilicno dobra...a i ovi Iranci nabudzili zulfikara,doduse kopija abramsa,ali dobro...

Ti baš navalio. Zulfikar nije kopija abramsa, nego samo jedna od modifikacija tenka M60, na kojima sam i ja radio u Teheranu. Ima o tome tekst na Srpskom Oklopu.

Sa stanjem moguće proizvodnje nekog novog ili starog tenka u svim firmama na području bivše SFRJ koje su proizvodile tenk pročitaj šta sam napisao u nekom od prethodnih tekstova, gdje su ljudi koji su pravili tenk. Tako ti je sa svim firmama koje su pravile tenk. Znam ljude.

Možeš kupiti fabriku, možeš kupiti alate i opremu, možeš kupiti tehnologiju, možeš kupiti licencu itd, ali teško možeš naći i kupiti školovanog, iskusnog stručnjaka. Na ovakvim poslovima se uči decenijama da bi kompletirao znanje u ovakvoj oblasti.

Ko bi sad ulagao u sve ovo kad nema  školovanih ljudi koji bi ovo pravili. A više nismo ni svoj gazda. Ima neko ko sve posmatra, pa udara po guzi, ili po glavi. Ili možda Tomahavkom.

Prije nekoliko godina moja bivša firma je dobila zahtjev da napravi jedan veoma skup borbeni sistem koji smo prije rata prodavali veoma skupo i koji se veoma tražio. Na tome su zarađeni milioni.  Ali nije se ni počelo razgovarati o tome. Jer u to vrijeme je bilo ostalo samo dvoje ljudi koji su na tome radili prije rata. Sada su i tih dvoje u penziji.

Aj se vi malo ispričajte, pa kad kažete nešto pametno uključiću se i ja.

pa vlado, ni ti duše nemaš, pusti ih da spamuju na ovoj temi do mile volje samo da druge ne diraju

Izvini Vladimire , ali moram nesto da te pitam . Mi smo T-72 uvezli , poceli proizvodnju po licenci i kasnije stvorili M-84 . Pre toga nismo imali proizvodnju svojih tenkova . Pa ko je onda naucio vas strucnjake poslu , ili ko je naucio te sto su naucili vas ?

Ja sam tokom studija upoznao mnoge klince koji su genijalci sa prosekom inteligencije preko 140 , ljude koji zavrsavaju istovremeno dva fakulteta iz oblasti prirodnih i tehnickih nauka . Ljudi imaju vec spremne radove za doktorat i pre nego sto su zavrsili fakultete , toliko su radova napisali u priznatim svetskim casopisima . Zasto mislis da su svi oni toliko glupi da uz pomoc stranih strucnjaka od kojih smo kupili licencu za nove tehnologije ne mogu da osvoje proizvodnju ? Jer ste to vi matori bili mnogo pametni , ili mislis da su ti klinci mnogo glupi ?

Ja znam da teorija i praksa nisu isto , ali me ne mozes ubediti da spoj maldih i starijih strucnjaka ne moze dati rezultat . Takodje me ne mozes ubediti da nigde u Srbiji ili Jugi ne postoje vise strucnjaci koji su radili u vojnoj industriji i koji se ne bi vratili ako bi im bila pruzena sansa i odgovarajuca nadoknada da zajedno sa ovim novim vunderkindima nastave posao . Mislim isto da Vojska Srbije nastavlja u pravom smeru : kroz osavremenjavanje postojecih tenkova i slicne projekte lagano se dize tehnicki nivo u VTI i Namenskoj industriji i stice iskustvo i obrazuju mladi kadrovi . A rezultati ce brzo doci . Nije svet poceo niti se zavrsio sa vama 1991.-ve .

A sto se ucenja decenijama tice , mani se toga , ne zivimo u vreme pre interneta , danas su stvari mnogo drugacije . U vreme globalnih komunikacija sve se odvija brze , sve se brze saznaje , lakse se uci . Ti si nekad trebao da danima pretrazujes biblioteke kada ti nesto zatreba , danas sa dva klika nadjes sve sta ti treba na internetu . Ovo je novo vreme , ti klinci su novi ljudi , ne mozes kroz svoju prizmu da posmatras njih danas .

Znaš gdje žive pametni i školovani. Daleko odavde.

Prije desetak godina igrali su fudbalsku utakmicu VTI Katanićeva protiv VTI Kumodraž.  Igrali su je oni i puno puta prije toga u Beogradu. Ali ovi su je igrali u Kanadi. Tamo gdje sada žive.

Ako ćemo da pričamo o tehničkom nivou u Namenskoj industriji, evo jedan detalj. Bio ja ljetos u Srbiji, u Valjevu. I na TV emisija tipa EPP Dozvolite da se obratimo. Govore o fabrici Krušik Valjevo. Jovo, direktor fabrike. Priča nešto o nekim granatama. Kad ga god vidim sjetim se rođendana njegove žene. Na rođendanu njegove žene bila i moja sadašnja jedne davne godine, i šta ćeš. popilo se malo itd, i evo od tog rođendana moja žena sa mnom. Dvadesetak godina i više. Svake godine nazovem Jadranku, Jocinu ženu i čestitam joj rođendan.

Ali da se vratimo na priču o  Krušiku. Prave tako oni neko zrno sa kojim se gađa, ali ne mogu da ga naprave. Ne mogu da ostvare neku kotu na nekoj granati. Potrošili mjesece u rješavanju problema i skoro da dignu ruke od problema, kad naiđe jedan majstor koji je otišao u penziju pogleda to sve malo i reče im da im ne valja ugao oštrenja burgije sa kojom buše taj dio. I tako rješiše taj problem.

U bivšoj SFRJ samo je fabrika u Novom Travniku mogla da napravi topovsku cijev. A sad ne može ni jedna na prostoru bivše SFRJ. Fabrika tog tipa košta milijarde. U tu fabriku je ulagala bivša SFRJ. Fabrika se brzo isplatila jer je imala tržište za svoju robu.

Fabrika Zrak Sarajevo je bila sedma, da kažem, optička sila u svijetu. Ono što su oni mogli malo je ko mogao u svijetu. Opet isto. Fabrika tog tipa košta milijarde itd.

Kad se počinjalo sa proizvodnjom tenka početkom osamdesetih godina prošlog vijeka ulagana su ogromna sredstva. Milijarde dolara. Kreditno zaduženje SFRJ u svijetu. Sjećam se odluke SIV-a (savezno izvršno vijeće) o kreditnom zaduženju zemlje. I to je bila nadogradnja fabrika na već postojeću infrastrukturu. Negdje u mojim prethodnim tekstovima može se vidjeti kao je osvajana tehnologija presovanja tenkovskog točka. A kad bi vam malo pričao kako je izgledala presa koja je presovala pod tenka u Đuri Đakoviću. Jedna od najvećih u Evropi.

Početkom rata u Hrvatskoj u Jasrebarskom je bila jedna tenkovska jedinica. Sa tenkovima T55 i M84. Zbog okruženja tenkovi su bili djelomično onesposobljeni. Iz tenkova T55 je bio izvađen zatvarač topa i zakopan blizu kasarne. Daljnim razvojem situacije tenkovi su izvučeni iz Jastrebarskog, ali bez zatvarača. Dovučeni u Srbiju. Tamo se nije moglo izvršiti kompletiranje jer nije bilo zatvarača. Postojao je uzorak, crteži, itd. Nekoliko godina su sve metalske industrije u SRJ pokušavale da naprave taj zatvarač i nisu uspjele. Radi se o samo jednom dijelu tenka. Jednoj poziciji. Željezare Smederevo i Nikšić, Goša,  Remontni zavodi, ILR itd. Niko. Kasnije sam im ja dao te zatvarače iz nekih mojih rezervi pa su tako to riješili. Govorim o jednoj jedinoj poziciji iz tenka.

Ovo je posao koji se uči godinama. Nema tog klika na računaru koji će te naučiti kako izgleda tenk unutra na -30 stepeni ili možda manje jer senzori ne mjere manje ili na plus 60 u pustinji. Nema tog klika koji će ti pokazati kako tenk izgleda unutra kad gađaš u živu ljudsku metu li tebe kad gađaju. Nema tog klika kad koji će ti pokazati kako je kad si te ruka zaljepi za tenk na minus trideset ili kad ti izgori kad uhvatiš za tenk na plus 60.
Nema tog klika koji će ti pokazati kako ti se mjenja okus pljuvačke u ustima zavisno kojom municijom gađaš. Ili kako ti se mjenja od toga lični smrad. Naročito kad se gađa municijom gdje se uparuje zrno i punjenje.

O onoj bivšoj državi mogli smo se školovati gdje smo htjeli. Radili smo u vojnim fabrikama Rusije, Čehoslovačke, Švedske, Izraela, Francuske, Amerike, Kine i da ne nabrajam više. Krali smo znanje jedi od drugih.


Da ne pričam više. Ode spavati.


Vlado

Vlado