Gledao sam u pretrazivacu i nisam nasao da je ova tema bila na bureku...

Sta znate o njima?

Mislim da je templari, a templeri...
Anyway...

---

Templari


Prvi vojni red, Red siromašnih vitezova Hrista i Solomonovog hrama, poznatiji kao Vitezovi Templari, je osnovan 1118, kao posledica Prvog krstaškog pohoda, da pomogne novom Jerusalimskom kraljevstvu da se održi od napada muslimana koji su se nalazili u okolini, i da osigura bezbednost velikog broja hodočasnika iz Evrope koji su pohrlili ka Jerusalimu nakon njegovog osvajanja. Red je osnovao Hugo de Pejens.


Organizacija

Templari su organizovani kao manastirski red, sledeći pravila koja je za njih stvorio Bernar od Klervoa, osnivač Cistercijanskog reda. Templari su bili dobro povezani i ubrzo su postali bitan faktor na međunarodnoj političkoj sceni tog vremena. U tom vremenu dobili su nekoliko povlastica od Pape, koje su im dozvolile, između ostalog, da ubiru poreze u područjima koja su bila pod njihovom kontrolom, proizvodeći njihov brzi uspon.

Templari su bili podeljeni na nekoliko različitih bratstava:
vitezovi, opremljeni kao teška konjica;
oružnici, opremljeni kao laka konjica (pripadnici nižih klasa među vitezovima);
farmeri, koji su upravljali vlasništvom reda;
kapelani, koji su bili sveštenici i zadovoljavali duhovne potrebe pripadnika reda.
 
Pečat Vitezova — dva jahača su prikazana kao znak siromaštva ili dualnosti monah/vojnik.

U svako doba, svaki vitez je imao deset ljudi kao podršku. Neki pripadnici reda su bili posvećeni bankarstvu, jer su Templarskom redu Krstaši često poveravali blago na čuvanje.


Istorija

Njihovo ime aludira na njihov istorijski štab u Omarova džamija ("Dome of the Rock") na Brdu hrama u Jerusalimu, koji su oni preimenovali u Templum Domini. Predstavljen na jednom od njihovih pečata, struktura za koju se veruje da je ostatak Jerusalimskog hrama, i model po kome su napravljeni brojni templarski hramovi u Evropi, kao što je Crkva hrama u Londonu.

Sem u Palestini, red se borio i u Španiji i u ponovnom osvajanju Portugala. Date su im dodatni posedi i zamkovi u graničnim područjima. U jednom trenutku su nasledili i Kraljevinu Aragon, zajedno sa drugim vojnim redovima. Njihov uticaj u Evropi je bio jako veliki tako da na primer, zahvaljujući kontaktu Templara sa muslimanskim istokom, Evropljani su se vratili starom rimskom običaju brijanja brade dok je preko hiljadu arapskih reči ušlo u evropske jezike.


Bankarstvo

Po prestanku Krstaških ratova, red Templara je prerastao u Evropi u red bankara koji su bili oličenje zelenaštva. Pa ipak, blago doneto sa Istoka činilo ih je vrlo moćnim: neretko su se kod ovog reda zaduživali Jovan bez Zemlje, Huan iz Navare, Šarl Anžujski, engleski kralj Edvard I (založio čak i krunski nakit), Rober d Artoa dok je Luj VII za finansijskog savetnika imao Templara – blagajnika riznice. Pružali su i druge finansijske usluge, kao što su trgovina menicama, izdavanje vrednosnih pisama koja su se mogla unovčiti bilo gde u Evropi, izdavanje zajmova i drugo.

Kamata na pozajmljenu sumu nije bila mala i kretala se od 11 do 15% što je izazvalo netrpeljivost dužnika. Tako već Filip Lepi počinje sa progonima ovog reda da bi zvanično poslednjeg majstora ovog reda Žaka de Molea spalio kao jeretika 1314. godine. Na taj način Filip je bio pošteđen vraćanja dugova onima od kojih je najviše zazirao, dok je svu templarsku nepokretnu imovinu poklonio redu Sv. Jovana (Hospitalci, Malteški vitezovi).


Ruševine
 
Dva Templara gore na lomači, iz francuskog rukopisa iz petnaestog veka

Trinaestog oktobra, 1307. godine, manji broj Templara je bio istovremeno uhapšen od strane agenata Filipa IV (Philippe le Bel),(takođe treba znati da je prethodno Filip lepi, Papu praktično oteo i prebacio iz Italije u Francusku, da bi obezbedio njegovu podršku za svoj naum) da bi u zatvoru bili mučeni zbog jeresi Reda. (Postoji verovanje da je ovaj akt poreklo verovanja u nesreću koju donosi petak 13.) Po jednom gledištu, Filip koji je zaplenio trezor reda (po nekim istraživačima, uopšte nije uspeo da prisvoji njihovo bogatstvo, jer su par dana pre na 17 galija isto izneli u nepoznatom pravcu) i razbio njihov bankarski sistem jednostavno želeo da ga lično kontroliše. Videvši sudbinu Templara, Vitezovi reda sv. Jovana od Jerusalima i Rodosa i Malte su bili takođe primorani da napuste bavljenje bankarstvom.

Mnogi kraljevi i plemstvo su podržavali Templare. Robert I kralj Škotske, (Robert the Bruce) je bio ekskomuniciran iz drugih razloga tako da se nije morao povinovati volji Pape. Iz tog razloga mnogi Templari su pobegli u Škotsku, kao i u Portugal, gde su ime reda promenili u Hristov red (veruje se da su imali učešća u prvim pomorskim otkrićima Portugalaca.) Princ Henri Moreplovac je vodio portugalski red 20 godina sve do svoje smrti.


Jeres i izvinjenje
 
Ilustracija iz rukopisa iz 1350. godine aludira na optužbe Templara za sodomiju

Pod mukama, neki Templari su priznali homoseksualnost, i pripadnost zagonetnoj religiji pod imenom Bafomet. Njihove vođe su kasnije opovrgle ova priznanja, i zbog toga su pogubljeni. Neki naučnici smatraju da su priznanja lažna, što je tipično za nasilna priznanja koja je iznuđivala inkvizicija. Drugi smatraju da objašnjenje za ova priznanja leži u tajnim ritualima koji su se navodno odigravali iza zatvorenih vrata i koji imaju poreklo u njihovom učešću u krstaškim ratovima i borbama protiv Saracena. Ti rituali uključuju i odricanje od Hrista i pljuvanje na krst tri puta, kao i analingus.

Prema nekim naučnicima, i nedavno objavljenim dokumentima iz Vatikana, namera ovih dela je bila simulacija raznih poniženja i mučenja kojima su Krstaši mogli biti podvrgnuti u slučaju zarobljavanja od strane Saracena. Prema ovom razmišljanju, Templari su bili uvežbavani kako da njihovo odricanje od hrišćanstva bude samo mislima, ali ne i srcem. Osnovni uzrok menjanja religijskih shvatanja je prodor islamskih i judaističkih učenja u doktrinu reda. Po nekim tvrdnjama verovali su u vrhovno biće koje se razlikuje od katoličke interpretacije Boga. Po nekim tvrdnjama Templari su obožavali Satanu odnosno njegovo oličenje Bafometa.

Teorije zavere vezane za gašenje Templara često idu daleko preko najčešće prihvaćenih motiva, ogromnog bogatstva i političke moći. Pozicija katoličke crkve je četo opisivana kao nepravedna prema Templarima, jer je papa u to vreme bio izmanipulisan da bi pomogao progon Templara. Dr Barbara Frejl je 2001. pronašla dokumente u tajnim Vatikanskim arhivima, koji pokazuju da se papa Klement V tajno izvinio Templarima 1314. godine.

Goreći na lomači, Žak de Mole, Veliki Majstor, je prokleo kralja Filipa i papu Klementa da izađu pred božji sud u roku od godinu dana. Papa Klement je umro samo mesec dana kasnije, a Filip IV sedam meseci kasnije. Mnogi su bili oduševljeni takvim razvojem događaja i tu priču naglašavali u svojim hronikama.

Moderni redovi i veze sa poreklom

Templari imaju veliku ulogu u ritualima i osnivanju različitih grana modernih masona. Škotski red, koji je formiran u Francuskoj u osamnaestom veku, se oslanja na Templare u mnogim ritualima. Red De Molea je još jedna masonska organizacija koja je povezana sa Templarima.

Druga grana masona, Jorkširski red, zahteva od svojih članova da budu hrišćani. I u tom redu mnogi rituali i obredi su preuzeti od Templara.

Iako neki istoričari nastoje da stave znak jednakosti između Templara i Slobodnih zidara (masona) takva veza nikada nije potvrđena.

Ekumensko hrišćansko viteško društvo nazvano Suvereni vojni red Jerusalimskog Hrama je osnovano 1804. godine, sa podrškom Napoleona. Ovaj red je delovao na bazi tradicije srednjovekovnih Templara. To je najverovatnije moderna organizacija koja najefektivnije vraća duh starog reda, ali ne priznaje bilo kakvo direktno nasleđe. 2001. godine, Ujedinjene nacije su dale Redu Hrama specijalni kosultativni status.


Mitovi

Templari su postali okruženi legendama koje sadrže tajne i misterije. Možda i najpoznatije su one koje govore o Svetom gralu, Zavetnom kovčegu, i tajnama građenja. Neki izvori kažu da je su Templari pronašli Sveti gral i odneli ga u Škotsku 1307. Drugi izvori tvrde da su pronašli Zavetni kovčeg, sanduk u kome su se nalazili sakralni predmeti starog Izraela, uključujući Aronov štap (Aron je Mojsijev naslednik) i kamene ploče na kojima je Mojsije dobio Deset Božjih zapovesti.

Ovi mitovi su povezani sa dugom okupacijom Jerusalimskog hrama. Neki izvori su zabeležili da su Templari otkrili tajnu zidarskih majstora koji su napravili prvi i drugi Jerusalimski hram, kao i tajnu da je Zavetni kovčeg premešten u Etiopiju pre uništenja prvog hrama. Dalje veze prema Kovčegu i tajni starih graditelja idu ka monolitnoj Crkvi sv. Georgija u Lalibeli u Etiopiji, koja postoji i danas i čija je izgradnja neopravdano pripisana Templarima. Postoji i podzemna crkva iz istog perioda u Francuskoj. Postoje i špekulacije da su Templari preduzeli i putovanje u Ameriku pre Kolumba. Takođe postoje i priče da su Templari bili povezani sa Sionskim prioratom, organizacijom koja je imala za zadatak da čuva sarkofag u kojem je sahranjena Marija Magdalena, pa su im te tajne dale moć da manipulisu Katoličkom crkvom i da postanu jako moćni u Evropi.

Mit o Templarima kao čuvarima i braniteljima Svetog grala je tema u filmu Indijana Džons i poslednji krstaš i novele Umberta Eka "Fukoovo klatno" (1989). Najnovije interesovanje za Templare i mitologiju vezanu za njih je pobuđeno novelom Den Brauna, Da Vinčijev kod (2003), i sličnom pričom u filmu iz 2004, "Nacionalno blago (film)".


Veliki Majstori (Grand Masters) od 1118. do 1314.

Ig de Pejen (1118-1136)
Rober de Kraon (1136-1146)
Everar de Bare (1146-1149)
Bernar de Tremelej (1149-1153)
Andre de Monbar (1153-1156)
Bertran de Blanšfort (1156-1169)
Filip de Mili (1169-1171)
Odo de San Aman (1171-1179)
Arno de Torož (1179-1184)
Žerar de Ridfor (1185-1189)
Rober de Sable (1191-1193)
Žilber Oral (1193-1200)
Filip de Plesi (1201-1208)
Žilom de Šartre (1209-1219)
Pjer (Pedro) de Montegi (1219-1230)
Arman de Perigor (???-1244)
Rišar de Bir (1245-1247)
Žilom de Sonak (1247-1250)
Reno de Višije (1250-1256)
Toma Berar (1256-1273)
Žilom de Bož (1273-1291)
Tibo Goden (1291-1292)
Žak de Mole (1292-1314)

Mesta koja se vezuju uz Templare

Zamak Almurol u Portugalu
Zamak Kolosi na Kipru
Crkva hrama u Londonu
Hertford, Engleska u Gardijanu
Kapela Roslin u Škotskoj
Hram Mont, Palata stene (Dome of the Rock) i Izvor duša u Jerusalimu

Izvor: Wikipedia

Mislim da su oni najmanje od svega bili cuvari Hristovog groba.

Slazem se...boleo ih je za Hrista i hodocasnike .    sirotinjaska posla

E tu je kao i kod mnogih primera u istoriji da pocetna ideja se razlikuje od primene u praksi... Zar i komunisti nisu sve i svasta obecavali i sta je na kraju bilo... Mnoge dobre ideje pocnu sa utopijom a zavrsavaju se sa katastrofom...


Citajuci nailazim  da su templeri zelenasili sa kamatama od 11 do 17 % posto, a u moderna vremena je kamata na dozvoljeni limit u banci u EU isto toliko, a za prekoracenje limita ide od 17% posto na gore...

U danasnje vreme povezuju Templere sa slobodnim zidarima (masonima). Neka vrsta pomodarstva tera ljude da opat stavljaju na radnje male masonske znakove i mnogi prave uspesne biznise sa izradom nakida i kopija ordenja templera i masona... U zadnje vreme sve vise moze da se sretne nalepnica na kolima Templera. Zapad zbog najezde muslimana se raduje prezentaciji krsta ali je i pitanje da li se vracaju templeri pa makar i na skriven nacin ili mozda masoni pokusavaju da preteknu "veliku petorku" jer na kraju i ti pripadnici petice su nekad bili masoni...

Pitam se pojava templerskih oznaka na ulicama (cak je i jedan italijanski klub clan prve lige igrao par utakmica sa dresovima koji neodoljivo podsecaju na templere) da li je to znak pomodarstva ili povratak otpisanih

ako oni budu branili Evropu od Muslimana kamate ce biti 90%

Mislim da je ono sto smo procitali, samo bleda poluistina koju je plasirala rimokatolicka crkva posle progona i inkvizicije... prava istina o nijihovom redu, moze biti i puno gora i puno bolja, ali je nikada necemo saznati.

Na nekoliko mesta sam procitao da su u stvari oni (templari) osnivaci prvih banaka u velikoj britaniji, ali onda se nikako ne slaze to, da su progonjeni kao vestice i jeretici po evropi, spaljivani itd.. i ako je prva teza tacna, postavlja se pitanje zasto su progonjeni? zbog monopola? ili zbog toga sto su neki tada bitni ljudi bili u dugovima kod njih? who knows...

istorijske izvore mozemo da osporavamo do "prekosutra"...

Mozemo da ih osporavamo i dan posle prekosutra, al nije poenta to , nego da ih uzimamo sa velikom rezervom.

da, tako je slazem se...
ali hteo sam da kazem da je tvoja recenica koju sam citirao nepotebna.