Темплари :: Istorija sveta ~ Mitovi i Legende

Први војни ред, Ред сиромашних витезова Христа и Соломоновог храма, познатији као Витезови Темплари, је основан1118, као последица Првог крсташког похода, да помогне новом Јерусалимском краљевству да се одржи од напада муслимана који су се налазили у околини, и да обезбеди безбедност великог броја ходочасника из Европе који су похрлили ка Јерусалиму након његовог освајања. Ред је основао Хуго де Пејенс.

Организација

Темплари су организовани као манастирски ред, следећи правила која је за њих створио Бернар од Клервоа, оснивач Цистерцијанског реда. Темплари су били добро повезани и убрзо су постали битан фактор на међународној политичкој сцени тог времена. У том времену добили су неколико повластица од Папе, које с им дозволиле, између осталог, да убиру порезе у подручјима која су била под њиховом контролом, производећи њихов брзи успон.

Темплари су били подељени на неколико различитих братстава:
витезови, опремљени као тешка коњица;
оружници, опремљени као лака коњица (припадници нижих класа међу витезовима);
фармери, који су управљали власништвом реда;
капелани, који су били свештеници и задовољавали духовне потребе припадника реда.

У свако доба, сваки витез је имао десет људи као подршку. Неки припадници реда су били посвећени банкарству, јер су Темпларском реду Крсташи често поверавали благо на чување.

Историја

Њихово име алудира на њихов историјски штаб у Омарова џамија ("Dome of the Rock") на Temple Mount у Јерусалиму, који су они преименовали у Templum Domini. Представљен на једном од њихових печата, структура за коју се верује да је остатак Јерусалимског храма, и модел по коме су направљени бројни темпларски храмови у Европи, као што је Temple Church у Лондону.

Сем у Палестини, ред се борио и у Шпанији и у поновном освајању Португала. Дате су им додатни поседи и замкови у граничним подручјима. У једном тренутку су наследили и краљевство Арагон, заједно са другим војним редовима. Њихов утицај у Европи је био јако велики тако да например, захваљујући контакту Темплара са муслиманским истоком, Европљани су се вратили старом римском обичају бријања браде док је преко хиљаду арапских речи ушло у европске језике.

Банкарство

По престанку Крсташких ратова, ред Темплара је прерастао у Европи у ред банкара који су били оличење зеленаштва. Па ипак, благо донето са Истока чинило их је врло моћним: неретко су се код овог реда задуживали Јован без Земље, Хуан из Наваре, Шарл Анжујски, енглески краљ Едвард I (заложио чак и крунски накит), Робер д Артоа док је Луј VII за финансијског саветника имао Tемплара – благајника ризнице. Пружали су и друге финансијске услуге, као што су трговина меницама, издавање вредносних писама која су се могла уновчити било где у европи, издавање зајмова и друго.

Камата на позајмљену суму није била мала и кретала се од 11 do 15% што је изазвало нетрпељивост дужника. Тако већ Филип Лепи почиње са прогонима овог реда да би званично последњег мајстора овог реда Жака де Молеа спалио као јеретика 1314. године. На тај начин Филип је био поштеђен враћања дугова онима од којих је највише зазирао, док је сву темпларску непокретну имовину поклонио реду Св. Јована (Хоспиталци, Малтешки витезови).

Рушевине

Тринаестог октобра, 1307. године, сви Темплари су били истовремено ухапшени од стране агената Филипа IV (Philippe le Bel), да би у затвору били мучени због јереси Реда. (Постоји веровање да је овај акт порекло веровања у несрећу коју доноси петак 13.) По једном гледишту, Филип који је запленио трезор реда и разбио њихов банкарски систем једноставно желио да га лично контролише. Видевши судбину Темплара, Витезови реда св. Јована од Јерусалима и Родоса и Малте су били такође приморани да напусте бављење банкарством.

Многи краљеви и племство су подржавали Темпларе. Роберт I краљ Шкотске, (Robert the Bruce) је био екскомунициран из других разлога тако да се није морао повиновати вољи Папе. Из тог разлога многи Темплари су побегли у Шкотску, као и у Португал, где су име реда променили у Христов ред (верује се да су имали учешћа у првим поморским открићима Португалаца.) Принц Хенри Морепловац је водио португалски ред 20 година све до своје смрти.

Јерес и исприка

Под мукама, неки Темплари су признали хомосексуалност, и припадност загонетној религији под именом Бафомет. Њихове вође су касније оповргле ова признања, и сбог тога су погубљени. Неки научници сматрају да су признања лажна, што је типично за насилна признања која је изнуђивала инквизиција. Други сматрају да објашњење за ова признања лежи у тајним ритуалима који су се одигравали иза затворених врата и који имају порекло у њиховом учешћу у крсташким ратовима и борбама против Сарацена. Ти ритуали укључују и одрицање од Христа и пљување на крст три пута, као и аналингус.

Према неким научницима, и недавно објављеним документима из Ватикана, намера ових дела је била симулација разних понижења и мучења којима су Крсташи могли бити подвргнути у случају заробљавања од стране Сарацена. Према овом размишљању, Темплари су били увежбавани како да њихово одрицање од хришћанства буде само мислима, али не и срцем. Основни узрок мењања религијских схватања је продор исламских и јудаистичких учења у доктрину реда. По неким тврдњава веровали су у врховно биће које се разликује од католичке интерпретације Бога. По неким тврдњама Темплари су обожавали сатану односно његово оличење Бафомета.

Теорије завере везане за гашење Темплара често иду далеко преко најчешће прихваћених мотива, огромног богатства и политичке моћи. Позиција католичке цркве је чето описивана као неправедна према Темпларима, јер је папа у то време био изманипулисан да би помогао прогон Темплара. Др Барбара Фрејл је 2001. пронашла документе у тајним Ватиканским архивима, који показују да се папа Клемент V тајно извинуо Темпларима 1314. године.

Горећи на ломачи, Жак де Моле, Велики Мајстор, је проклео краља Филипа и папу Клемента да изађу пред божји суд у року од годину дана. Папа Клемент је умро само месец дана каснија, а Филип IV седам месеци касније. Многи су били одушевљени таквим развојем догађаја и ту причу наглашавали у својим хроникама.

Модерни редови и везе са пореклом

Темплари имају велику улогу у ритуалима и оснивању различитих грана модерних масона. Шкотски ред, који је формиран у Француској у осамнаестом веку, се ослања на Темпларе у многим ритуалима. Ред Де Молеа је још једна масонска организација која је повезада са Темпларима.

Друга грана масона , Јоркширски ред, захтева од својих чланова да буду хришћани. И у том реду многи ритуали и обреди су преузети од Темплара.

Иако неки историчари настоје да ставе знак једнакости између Темплара и Слободних Зидара (масона) таква веза никада није потврђена.

Екуменско хришћанско витешко друштво названо Суверени војни ред Јерусалимског Храма је основано 1804. године, са подршком Наполеона. Овај ред је деловао на бази традиције средњовековних Темплара. То је највероватније модерна организација која најефективније враћа дух старог реда, али не признаје било какво директно наслеђе. 2001. године, Уједињене нације су дале Реду Храма специјални косултативни статус.

Митови

Темплари су постали окружени легендама које садрже тајне и мистерије. Можда и најпознатије су оне које говоре о Светом гралу, Заветном ковчегу, и тајнама грађења. Неки извори кажу да је су Темплари пронашли Свети грал и однели га у Шкотску 1307. Други извори тврде да су пронашли Заветни ковчег, сандук у коме су се налазили сакрални предмети старог Израела, укључујући Aaron's штап (Аарон је Мојсијев наследник) и камене плоче на којима је Мојсије добио Десет Божјих заповести.

Ови митови су повезани са дугом окупацијом Јерусалимског храма. Неки извори су забележили да су Темплари открили тајну зидарских мајстора који су направили први и други Јерусалимски храм, као и тајну да је Заветни ковчег премештен у Етиопију пре уништења првог храма. Даље везе према Ковчегу и тајни старих градитеља иду ка монолитној Цркви св. Георгија у Лалибели у Етиопији, која постоји и данас и чија је изградња неоправдано приписана Темпларима. Постоји и подземна црква из истог периода у Француској. Постоје и шпекулације да су Темплари предузели и путовање у Америку пре Колумба.

Мит о Темпларима као чуварима и бранитељима Светог грала је тема у филму Индијана Џонс и последњи крсташ и новеле Умберта Ека "Фукоово клатно" (1989). Најновије интересовање за Темпларе и митологију везану за њих је побуђено новелом Ден Брауна , Да Винчијев код (2003), и сличном причом у филму из 2004 , "Национално благо (филм)".

Велики Мајстори (Grand Masters) од 1118 до 1314
Иг де Пејен (1118-1136)
Robert de Craon (1136-1146)
Everard des Barres (1146-1149)
Bernard de Tremelay (1149-1153)
André de Montbard (1153-1156)
Bertrand de Blanchefort (1156-1169)
Philippe de Milly (1169-1171)
Odo (Eudes) de St Amand (1171-1179)
Arnaud de Toroge (1179-1184)
Gérard de Ridefort (1185-1189)
Robert de Sablé (1191-1193)
Gilbert Horal (1193-1200)
Phillipe de Plessis (1201-1208)
Guillaume de Chartres (1209-1219)
Pierre (Pedro) de Montaigu (1219-1230)
Armand de Périgord (???-1244)
Richard de Bures (1245-1247)
Guillaume de Sonnac (1247-1250)
Renaud de Vichiers (1250-1256)
Thomas Bérard (1256-1273)
Guillaume de Beaujeu (1273-1291)
Thibaud Gaudin (1291-1292)
Жак де Моле (1292-1314)

Места која се везују уз Темпларе
Замак Алмурол у Португалу
Замак Колоси на Кипру
Temple Church у Лондону
Хертфорд, Енглеска у Гардијану
Капела Рослин у Шкотској
Храм Монт, Палата стене (Dome of the Rock) и Извор душа у Јерусалиму

Fajlovi prikačeni uz poruku (kliknite na slike za punu veličinu)

(24.14 KB, 181x183)