Postovani,

evo nama novog meseca marta i sa novim mesecom ide i nova tema meseca- kompoziti. Bilo je reci da to bude maketarstvo alo ja nisam trenutno u mogucnosti da vodim tu temu pa mi ne zamerite zbog ove promene.

Verovatno se mnogi od vas pitaju otkud to pa tamo neki kompoziti, sta mu je to, sta ce nam to i slicno. Ali ako se malo okrenemo oko nas videcemo da su oni u stvari svugde oko nas i da ce ih biti sve vise i vise. Culi ste za kola Trabant- cela ljuska od kompozita... sve one camce sto gledate da plove od kompozita, spojleri na skupi  sportskim kolima od kompozita, skije od kompozita, sportski lukovi od kompozita, bicikle, cisterne, hladnjace, oprema na specijalnim jedinicama... i da ne nabrajam.

Sta je u stvari to? Kompozit je uopsteno jednistven spoj vise elemenata sa potpuno razlicitim osobinama cime se nova celina obogacuje potpuno novom snagom. Savremeni kompoziti su nastali izumom fenolnih smola a njih su zamenile kasnije epoksidne. Dolaskom na svet epoksidnih smola postalo je moguce raditi ono sto je dotle bilo nezamislivo- spajati nespojivo. kao na primer staklo i aluminijum. Za razliku od drugim materijala za spajanje kao sto su lepkovi kod smola koje su osnova za sjedinjavanje materijala u kompozit dolazi do jakog vezivanja atoma u povrsini materijala i tako da se dva elementa ipak spoje. Klasicni lepak ipak deluje drugacije i recimo lepkom za stako ne moze se lepiti drvo i obrnuto. Epoksidi su to omogucili i doveli do prave rnenesanse u proizvodjni, odrzavanju i zastiti.

Ipak kompoziti su na neki nacin postojali i pre savremene industrije. A najbolji primer je turski luk koji je mozda i kompozitni proizvod broj jedan svih vremena. On se pravio od tankih listica drveta i roga a koji bi se potapali zajedno u mokracu a onda zajedno cvrsto vezivali i tako stajali vezani bar jedno godinu dana. Kiselina u mokraci bi agrizla i rog i drvo i postepenim susenjem ta rastopina bi se sjedinila i spojila u jedan element- turski luk. Kao sto vidite- drvo je savitljivo a rog nije. Ali kad ipak nekako savijete rog dobijate veliku eksplozivnu izbacajnu snagu. Turski luk jos uvek drzi rekord sa nekih gotovo 900 metara izbacenom strelom.

Tokom ove teme ja cu vas uputiti u proizvode, materijale, nacin rada sa njima pa ako neko zeli i da ga uputim kako da sam napravi kod kuce malu radionicu za kompozite. Ovo ce biti jedinstveni sadrzaj i verujem da ce mnogima dobro doci.

 
  pa jel' moguce?Ko je taj sto je strelu odapeo 900m. :archery:   A mozda je to izvedeno uz pomoc neke naprave...  ko ce ga znati...
samo napred,tema je zaista interesantna! 

шта би с' композитима?  :[96]:

Upravo sam se vratio sa puta i od sutra krecem- vezite se polecemo

 

Kompozitni proizvodi imaju neka ogranicenja po pitanju nekih primena ako se uporede sa klasicnim

konstruktivnim materijalima kao sto su legure metala medjutim cinjenica da se kompoziti mogu veoma lako

oblikovati u bilo koji oblik i da imaju dosta dobre osobine cine ih da su veoma koristeni u raznim proizvodima.

Ono sto moram reci da smole koje cine kompozit same po sebi nemaju neke izrazene osobine vec ih oni

dobijaju tek kada se povezu zajedno sa drugim materijalima. Kompozit se sastoji od smole, punioca i vlakana.

Takav kompozit ima vec dobra svojstva otpornosti na udar, habanje, hemikalije, eroziju ...

Smola koja se koristi u kompozitima spada u polimere vestackog porekla i ona se sastoji od vise tecnih

sastojaka koji kada se pomesaju zajedno u odredjenim razmerama hemijski reaguju i prelaze u cvrstu materiju.

Nikako vise se ne mogu vratiti u tecno stanje pa ni  grejanjem ali im se tako bitno smanjuju mehanicke

osobine. Postoje vise vrsta smola i ivde cu navesti najcesce koristene danas.

Poliesterske smole

To su najvise koristene smole danas a najcescu primenu imaju u nautickoj industriji. Pocevsi od malih camcica

pa do velikih i skupih jahti sve se one uglavnom rade od ove vrste smole. Postoje dve vrste poliesterskih smola-

ortoftalicni poliester koji se najvise nalazi u slobodnoj prodaji i izoftalicni poliester koji se najvise koristi u

nautici jer ima izrazeniju otpornost na vodu. Vecina poliestera su dosta viskozni, svetle boje i predstavljaju

rastvor poliesetra u obliku monomera i stirena. Stiren potpomaze postupak katalizacije u cvrsto stanje i

povecava viskoznost. Ove smole se lije bez upotrebe pritiska i povisene temperature. Skladisni vek im nije

veliki pa moraju sto je moguce brze da se potrose. Da bi se doslo do postupka ocvsrcavanja smola mora da se

pomesa sa katalizatorom i ubrzivacem. Takodje se u nju mogu dodavati i punioci da bi se poboljsale osobine ili

da bi se dobilo objeni kompozit. Ti punioci se dodaju najvise do 50% od tezine smole.

Vinilesterske smole

Ove smole su slicne poliesterskim. Za razliku od njih ove smole su otpornije na udar. Takodje su veoma otporne

na hidrolizu i razgradnju i zbog vece otpornosti na vodu i hemikalije ove smole su nasle primenu u izradi

cevovoda i skladisnih sudova za hemikalije. Kao i piloester i ova smola trazi katalizator i ubrzivac radi

ocvrscavanja.

Epoksidne smole

Ovo je u stvari jedna velika porodica smola i one su smole sa najboljim mehanickim svojstvima koje se danas

koriste. Svojim osobinama daleko ostavljaju iza sebe sve druge smole. To je jedan od razloga sto su nasle

najsiru primenu u vazduhoplovnoj industriji. Ali su one nasle sebi mesto i u drugim oblastima kao sto je recimo

nautika gde se najaci camci grade bas od tih smola a pomenucu i japanskog proizodjava Veil Sajd kori radi auto

tjuning opremu takodje od ovih materijala. Boja im je najslicnija krem boji a ocvscavaju kako uz pomoc

povisene temperature tako i na sobnoj temperaturi. Ono sto je takodje bitno da imaju najmanje skupljanje od

svih smola pa su zato najpogodnije za veoma tacne odlivke. Ove smole su takodje nasle primenu u izradi

lepkova [dobar primer je Tigar iz Pirota, imate ga u svakoj farbari...], kitova, zastitnih boja, boja, zaptivnih

masa, lakova... On koristi ucvrscivac radi stvrdnjavanja.

Fenolne smole

To je i najstarija smola od svih jer je usla u upotrebu pre drugog svetskog rata a cakj je i nas cuveni lovac IK-3

imao delove radjene pomocu ove smole. Prvenstveno se koristi tamo gde je potrebna povecana otpornost na

plamen posto fenoli imaju povecanu toplotnu otpornost. Na zalost imaju u sebi sastojke koji isparavaju na

sobnoj temperaturi kao sto su agresivne kiseline i jedinjenja olova pa su daleko od "prijatnih" materijala za

upotrebu. Mehanicke osobine im nisu bas najjaca strana.

Cijanidni estri

Iskljuciva primena u vazduhoplovnoj industriji. Imaju odlicne dielektricne osobine i povezane sa vlaknimakvarca

one se koriste za izradu poklopaca radara. Zadrzavaju stabilnost i pri duzem izlaganju temperaturi od dvesta

stepeni. Nisu bas jeftine i prosecna cena kilograma je oko 60 eura.

Silikonske smole

Imaju dobru toplotnu otpornost i zahtevaju vise temperature za ocvrscavanje. Primena iskljucivo za izradu

raketa.

Poliuretani

Imaju relativno slabije mehanicke osobine. Koriste opasni izocijanat za katalizaciju. Dosta se primenjuje u hobi

svetu, za izradu figura, maketa i raznih sitnica... a jedna moja komsinica je pravila i nakit od toga

Bismalimidi

Iskljucivo se primenjuju u vazduhoplovstvu i to na napregnutijim delovima izlozenim visoj temperaturi kao sto

su uvodnici vazduha ili upravljacke povrsine. Cena kilograma preko 70 eura.

Poliamidi

Koriste se tamo gde se ocekuju vece temperature nego sto bizmalimidni kompoziti mogu da izdrze a to je

negde od 250 do 300 stepeni. Dosta se primenjuju u izradi raketa i delova motora. Veoma skup, negde oko 100

eura kilo, koristi i neke jako otrovne materija u radu. U toku ocvrcavanja ispustaju vodu. Meni dva poznata

primera te smole su PMR 15 i LaRC 160.

Odlicnan tekst!
Nego,znas li nesto vise o ovim poliuretanima-gde ima kod nas da se kupe,cena i sl.Kakav je postupak rada,mogu li ja u kucnim uslovima da napravim neku maketu,mogu li da se liju u gipsane kalupe,treba li praviti hranilicu na kalupu,cime se boje...
(ako sam preterao,izvinjavam se  )

Taman posla preterao- za to forum i sluzi da pitas.

nema kod nas nigde poliuretanskih smola. Sad nemam trenutno ali cu se potruditi da nadjem uskoro adresu odakle se mogu naruciti i cene. Inace cena je od 15 do 20 eura po kilogramu. Livenje se vrsi u kalupima od silikona. Pravi za kalupe ima opet preko grane ali moze dobro da polsuzi i Galenikin ili bilo koji drugi za zubare. Onda mozes, ako su delovi makete u pitanju, da kupis kod njih i njihove materijale za livenje, koji nisu nesto ali moze da pomogne.

Inace u nastavku slede svi moguci materijali koji se koriste pa kad to obavim onda ide prakticni deo... "napravite kuci camac", ili "pancir slem u samogradnji"... videcu vec da zakitim kolko znam

svaka cast!!! :peace: :dance:  :joy:

Evo kod sebe imam podatke o jednom silikonu za kalupe. Cena je pristojna a ono na sta treba da se obrati paznja je stavka "Elongation" i ona pokazuje kolko materijal moze da se izduzi u procentima. Izbegavati one sa malim izduzenjem, ja sam uvek radio sa ovim od 400% i vise. Zasto? Zato sto se iz njih odlivak lako vadi, samo razvrnete kalup i predmet iz njega jednostavno ispadne a kalup se odmah vrati u prvobitan polozaj. Na zalost nemam tacnu adresu za nabavku ali preko pretrazivaca sigurno mozes da nadjes nekog u Evropi ko prodaje ovaj silikon.

Rhodorsil RTV V-1084

/ shore 8 / set 1,1 kg     
Euro 36,75        

Two component Polycondensation Siliconerubber TIN-based

Mixing ratio : 10 B : 100 A
Potlife : 30 minutes
Unmoulding after : 16 hrs
Curingtime (full properties) : 24 - 48 hrs
Shore A hardness : 8
Elongation  (%) : 450
Viscosity cpt A : 15000 cps / white
Component B (hardener) : green.
Curing time can be shortened with 30 % by using Component B BLUE.
Temp resistance : up to 250 ° C
Storing  : 1 year in closed container
Very flexible with excellent mechanical properties. Ideal for sockmoulding and very complex models.