Саркози претио иступањем из еврозоне како би се помогл

Евру прети судбина 'југа'

Европска валута све више функционише као злосрећни југословенски произвођач аутомобила 'југо', односно постоји сличност проблема својственог групи земаља које чине Европску унију и некадашњих југословенских република, пише на порталу 'Маркет воч', који прати глобална финансијска кретања. У тексту се наводи да је, чим је "глазура национализма" скинута, Југославија веома брзо пала у паклену ноћну мору грађанског рата и мржње.
Догађаји у Грчкој у протеклих неколико недеља не предвиђају скори и миран исход кризе, док нереди, штрајкови и социјални немири потресају земљу. Разлог зашто су финансијска тржишта скептична у вези са евром јесте тај што су европски лидери већ дали све од себе у вези са кризом.
Они су се накратко ујединили о питању финансијске помоћи од један трилион долара, али то је вероватно најдаље докле могу да иду. У ствари, ова помоћ или "извлачење" већ изазива тешке политичке проблеме за немачко руководство, наводи портал "Маркет воч".
"Нажалост, као што каже колумниста Њујорк тајмса, нобеловац Пол Кругман, извлачење у случају Грчке неће бити довољно. Добра је ствар што су се први пут европски законодавци ујединили и снажно деловали, снажније него што је ико очекивао, али то није довољно", наводи портал.
Проблем на који се Кругман осврће је солвентност, а не само ликвидност. Буџетски дефицит у Грчкој већи је од 13 одсто друштвеног бруто производа и мало је вероватно да постоји политичка и социјална воља да се дефицит смањи на разуман и смислен начин.
Дуг се попео на 125 одсто. Дефицит и дуг те величине премашују способности било које економије. Другим речима, Грчка је без пребијене паре.
Кругман у свом тексту даље наводи да Грчка, ако жели да постане солвентна, треба да постигне релативну дефлацију, смањи трошкове и цене у односу на Немачку и Француску, чиме добија поново конкурентност. Са ниском инфлацијом у Немачкој то значи продужени период дефлације са високом ценом незапослености и учинка, односно прозводње. То, такође, повлачи фискалне потешкоће, смањење трошкова и повећање пореза.
Прописани лек за обнову фискалног здравља овако описан вероватно би функционисао, али би, такође, изазвао негативне последице, укључујући нижи економски раст и социјалне немире и питање је да ли у Грчкој или ЕУ постоји политичка воља да се предузму горе наведени кораци, преноси "Маркет воч".
Тржишта финансија за сада остављају прилично суморну слику. Евро је 14. маја пао најниже у односу на долар од октобра 2008. године, јер су забринутост, и бојазан каква ће бити финансијска стабилност у Европи и политичка воља да се примене непопуларне мере смањења дефицита, водиле финансијере ка одбацивању заједничке валуте.
Пад евра подстакнут је и претњом француског председника Николе Саркозија да ће се повући из еврозоне. Вредност евра у петак износила је 1,2357 долара, што је наслабији ниво од октобра 2008.
Према томе, где је у свему томе евро? Да ли је то и даље хваљена валута која се спрема да истисне амерички долар као светску валутну резерву или је марка "југо-валута" у опадању, чије је време прошло и сада полако одлази?
У тексту се даље предвиђа да ће неке земље напустити еврозону, јер више никако нису у стању да управљају својим економијама у лудачкој кошуљи евра. Кандидати су Грчка, Италија, Шпанија, Португалија и Ирска.
Све је мање вероватно да ће Велика Британија пристати да се одрекне фунте у замјену за евро. На крају остају само јаче земље, као што су Немачка и Француска. У том тренутку више не би имало смисла терати разбијени и премлаћени евро да иде даље, закључује "Маркет воч".