Interesuje me koliko dugo pricate telefonom... 5-10 minuta ili nekoliko sati 
Da li postoji neko normalno objasnjenje za viseceasovene prazne razgovore preko telefona... ili je to mozda neki poremecaj? 

Uglavnom pricam manje od 5 minuta. Sa devojkom recimo vise puta dnevno, ali uglavnom ispod 5 minuta.. Ima par osoba sa kojima zaglavim i po sat ili dva, ali uglavnom jer se one raspricaju, mene generalno to smara i ne mogu da vodim konverzacije o nicemu u nedogled..

Ne verujem da je to neki poremecaj, vise prevelika kolicina slobodnog vremena i potreba da se to vreme podeli sa nekim.. sto i nije problem dok ne stigne telefonski racun

Nije poremecaj, znala sam nekada da pricam po 2 sata 
Sad ne, nekako mi to dosadilo...Ali nije to poremecaj..To se zove visak slobodnog vremena 

Telefonanisanje? Boles...

Duže od tri minuta samo kad ima nekome nešto bitno da se ispriča... inače ni ne zovem.  

Trenutno imam 900 besplatnih minuta ka svim mrežama da iskoristim do kraja meseca/godine... how yes no.  

Visak...   pa neznam bas, imam jednu curu na poslu koja apsolutno ceo dan prica sa telefonom...   prica o babi, svekrvi, serijama... neke totoalne budalastine. A i mislim da prica sa ljudima koji su joj "ne biitni" u zivotu

Smatram je poremecenom!!!  

Najduzi razgovor mi je bio skoro sat i po Inace izbegavam da pricam toliko telefonom i moji razgovori traju maximum 10 minuta

Racionalno objasnjenje: Imas ljude koji to vole i u tome vide zabavu tj vole na taj nacin da se ispricaju sa nekim

iz dosadasnjeg iskustva - svaki razgovor duzi od 20 minuta pretvara se u svadju ili se uzasno smorim i uhvatim sebe kako gledam seriju ili film i vicem "da, aha, strasno, jeste" 

jedino ne sa ajboljom drugaricom... sa njom mogu satima ni o cemu, ali imamo isti stav prema dugim razgovorima... obe se smorimo i onda njacemo jedna drugoj preko zice 

i ja sam ta koja sa nekoliko ljudi može da priča satima, a sa većinom drugih gledam da završim priču za 3-5 minuta. 

Ne volim razgovore gde neko ( a ima takvih) krene sa svojim žalopojkama po dva sata. Smori me i pokvari mi dan kad slušam čiji otac je pobrljavio od šećera, čija majka je senilna pa konfliktna i čija deca su neposlušna. Ništa se ne menja, isto kukanje juče, danas i sutra, samo isto kukanje.

Sa mamom kad je bila bolesna pričala sam svaki dan bar dva sata ako nisam mogla da je obiđem tog dana. Sa burazerom mogu jenom u nekoliko meseci da odvalim dva sata na skajpu, tada pretresemo sve od novih košulja do svetske ekonomije.

Kad nemas svoj zivot i kad ti se ne desava nista onda ti je jedino zadoovljstvo da pretresas tudji i komentarises do detalja. Tvoja koleginica je taj tip zene koja ispija po 16 kahvi dnevno i ne zatvara gubicu. Ne mora znaciti da je obavezno losa osoba ali svako ko je toliko besposlen i ko ima vremena za visecasovno telefoniranje, obicno je velika lenstina. Imala sam takvu drugaricu od koje sam se morala skloniti jer sam uhvatila sebe kako ogovaram, a tu radnju inace prezirem...


Zaamisli da ozenis takvu zenu