Najveća metropola na Bliskom istoku, Teheran je sa skoro 15 miliona stanovnika savremen grad sa nezaustavljivom ekspanzijom, velikom industrijom, ali i kosmopolitskim duhom, i pored jake kontrole od strane vlasti.

Iako ne može da se podiči tradicijom koju imaju gradovi Esfahan ili Persepolis, Teheran je nezaobilazna stavka za svakoga ko putuje kroz Iran – ogroman, bučan i haotičan, ali i pun restorana, kafana, i prijateljski raspoloženih ljudi.

Gradska saobraćajna infrastruktura je u mnogo čemu za primer velikim gradovima u okruženju: metro sistem ima 5 linija, izuzetno je brz i efikasan, a na Bliskom istoku je po dužini pruga odmah iza metroa u Tel Avivu.

Teheran je jedan od rekordera po broju vozila na svojim ulicama, što je s jedne strane uslovilo izgradnju spleta od preko 100 km obilaznica i autoputeva oko grada, ali i žestoko zagađenje i krkljance za vreme popodnevnog špica.

Teheran se nalazi u podnožju planine Alborz, najviše u Iranu (5.670m), tako da nadomak grada ima nekoliko ski centara. Blizina tako visoke planine uzrokovala je da Teheran tokom leta ima prijatniju klimu nego gradovi u okruženju. Leti je temperatura oko 32˚C, večeri su skoro uvek sveže, a vazduh suv.

ATRAKCIJE

Golestan je palata u kojoj su živeli pripadnici vladajuće dinastije Kađar, najstariji istorijski spomenik i jedno od najposećenijih mesta u Teheranu. Njena izgradnja je započeta u 16. veku, a kasnije je u nekoliko navrata dograđivana i rekonstruisana.

Nacionalna riznica dragog kamenja ima neke od najspektakularnijih dragulja na svetu, kao što su najveći nebrušeni rubin na svetu, najveći ružičasti dijamant (Morska svetlost), i zlatni globus težak 34 kg, optočen sa 50.000 komada dragog kamenja. Ulaz je oko 4 €.

Mauzolej Ajatolaha Homeinija je gigantska građevina u kojoj se pored grobnice lidera Islamske revolucije 1979, nalaze i tržni centar, fakultet za islamske studije, kulturni centar, kongresni centar i parking za 20.000 automobila. Prema pisanju New York Times-a, iranska vlada je za ovaj projekat ukupno izdvojila 2 milijarde dolara.

Toranj Milad visok je 435 metara i jedna je od najviših građevina na svetu. Glava tornja se nalazi na oko 300 metara visine, ima 12 spratova, i tu su smešteni restoran, hotel sa pet zvezdica i trgovinski centar. Toranj se vidi maltene iz svakog dela grada.

Bazar se nalazi u južnom, siromašnijem delu grada, ima 10 km natkrivenih uličica i mračnih prolaza, načičkanih tezgama i malim dućanima. Osim što je turistička atrakcija i izvor svakojake robe, Bazar je i mesto gde se realizuju konzervativne odluke vladajuće elite. Islamska revolucija 1979. dobila je veliku podršku kad su trgovci zdušno stali na stranu Ajatolaha Homeinija i organizovali generalni štrajk koji je paralisao privredu. Pred predsedničke izbore u Iranu 2009, oči javnog mnjenja bile su u dobroj meri uperene u to kako će glasati trgovci. Na bazaru se prodaju najraznovrsnije stvari, od tehničke robe do garderobe, a ako se odlučite da zađete u zabačene sokake bazara, budite sigurni da ćete naći gotovo sve što vam treba, i to po ekstremno niskoj ceni.

Tržni centri su, kao i u ostalim velikim gradovima islamskih zemalja, sveprisutni. Dve glavne lokacije na kojima su skoncentrisani su ulica Valiasr i Trg Tadžriš.

KEŠ I KARTICE

ATM – Bankomati se nalaze na svakom koraku u Teheranu, ali ne prihvataju strane kartice. Ponesite keš ili traveller's čekove, jer u suprotnom nećete moći da poginete novac sa računa.

HRANA I RESTORANI

U Teheranu bukvalno na svakom koraku ima kioska brze hrane gde se falafel može kupiti za oko 50 centi, a u tradicionalnim restoranima može se jesti za 3 do 5 €.

IZLET NA PLANINU TOKAL – 4.000 m

Tokal je planina u neposrednoj blizini Teherana, i do gondole koja vozi na 4.000 metara može se doći gradskim prevozom.

Na Tokalu postoje ski staze, ali je on u poređenju sa ostalim ski centrima dosta slab. Tokal je bolje koristiti za dnevni beg iz Teherana tokom toplih letnjih meseci – temperatura gore je značajno niža, pogled puca na metropolu, a postoje dobre staze za hajking.

SKIJANJE

Dva najpoznatija skijališta su Dizin i Šemšak, udaljeni su samo oko 60 km od Teherana, a staze su na visini od 2.500 do 3.000 metara.

Veći problem su loši putevi, udarne rupe, stari automobili, i ćelave gume koje kao da su standard u Iranu. Osim toga, nagla promena nadmorske visine utiče na to da se ljudi, pa samim time i vozači, na tim deonicama ponašaju relativno egzaltirano.

Na skijalištima postoji nekoliko staza koje su sasvim OK za evropske standarde. Skijaši su u proseku malo neveštiji i prave se gužve na žičarama, ali se ženama od pre neku godinu toleriše da nose ski odela u zapadnom stilu i atmosfera je u principu vrlo opuštena.

KAKO STIĆI

Voz Trans-Asia Express polazi iz Istanbula svake srede oko 11 uveče i stiže u Teheran tri dana kasnije, u subotu oko 7 uveče. Voz polazi sa istanbulske stanice Haydarpaşa na azijskoj strani grada i vozi do jezera Van sledećeg dana u podne, gde se prelazi na feribot, a zatim preseda na iranski voz koji nastavlja za Teheran. Cela maršruta ima oko 3.000 km, a vozovi su bezbedni, moderni i udobni, klimatizovani, sa vagon restoranom, ali su kašnjenja česta. Karta u jednom pravcu sa ležajem u kušet kolima je oko 50 €.

Avion je relativno skupa varijanta, a kompanija Iran Air leti iz Amsterdama i Istanbula.

Autom je moguće doći iz Turske, mada su putevi u Iranu u lošem stanju, saobraćaj je često opasan, a gužve su česte.


Izvor: B92

Nisam pojma imao da imaju petnaest miliona duša tamo. Znači bolje je neko drugo mesto. Skoro sam gledao na TV neki Englezi što na motori putuju po svetu pa bili i u Iran. Tamo putovali vozom i mnogo je zanimljivo. Deluju mi kao veoma srdačan i kulturan narod.