Razgovaraju tata-spermić i sin-spermić.
Pita sin tatu:"Tata!"
"Što je sine?"
"Nešto sam čuo svi pričaju da uskoro idemo VANI, a ja ne znam što je to i kako je to, pa daj mi objasni to da ne budem najgluplji mali spermić."
Tata-spermić, da mu sin doista ne bi ispao budala, odmah spremno stade objašnjavati:"U sine, to kad se ide vani, to ti je najveća ludnica. Ludilo takvo da se ne da opisati. Prvo ti bude malo treskanja i ljuljanja, a onda si digne kao nekakva plima i onda se mi svi skupimo i odjednom nagrnemo vani nas par milijuna. Ludilo sine, ludilo. Ali pazi to nije sve postoji tu i jackpot."
"Au tata, tata, što je to jackpot?"
"E gledaj sine. Nije ta plima i sve to bezveze. Kad se ide vani svima je lijepo, ali samo jedan može postići jackpot, a to je ludnica još veća nego ono što sam ti opisao."
"Pa dobro kakva tata, pričaj."
"E vidiš kad se sve ono dogodi i mi krenemo van, onda se moraš potruditi da izbiješ na čelo kolone i da žuriš što brže da stigneš prvi."
"A gdje to tata?"
"Do jajne stanice."
"A što je pak to?"
"To ti je mjesto gdje kad uđeš onda je to jackpot."
"A kako izgleda ta jajna stanica?"
"Pa sad kako izgleda to ti ne mogu opisati, jer je sve u mraku, ali možeš opipati ispred sebe. I kad opipaš nešto glatko i zaobljeno to ti je jajna stanica."
"I što onda tata, kako ću ući?"
"Fino, pokucaš, predstaviš se 'Ja sam mali spremić mogu li ući?' i onda te ona sama pusti. Je l' sad sve jasno?"
"Je tata."
I tako, doista nakon nekog vremena digne se plima i svi spermiji pojure van, a naš mališa požuri i nađe se na čelu kolone. I tako juri on, juri i odjednom nabasa na nešto glatko. Sjeti se što ga je tata naučio, pokuca i reče:"Dobar dan, mogu li ući?"
Iznutra se začuje glas:"A tko je to?"
"Pa ja, mali spermić."
"Budalo, ja nisam jajna stanica, ja sam karijes."