Hoteli "Omorika" i "Beli bor", vlasništvo vojne ustanove "Tara" na istoimenoj planini, od danas su prvi hotelsko-ugostiteljski objekti u Srbiji koji će svoje usluge u budućem radu zasnivati na jedinstvenim procedurama "integrisanog sistema menadžmenta".

Sertifikaciono telo "Panert" iz Novog Sada uručilo je "Tari" četiri sertifikata: sistem menadžmenta kvaliteta, zaštite životne sredine, bezbednosti i zdravlja na radu i bezbednosti hrane.

Direktorka "Panerta" Ranka Đurić je uručujući sertifikate istakla da su oni garancija da je "Tara" ovladala standardima koji se traže u svetu, čija će implementacija biti u funkciji poboljšanja kvaliteta usluga i zadovoljstva gostiju.

Na svečanosti, kojoj su prisustvovali predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske Jugoslavije, Regionalne privredne komore Užice, kao i turističkih organizacija regiona, potpukovnik Jovan Mijatović, direktor "Tare", rekao je da su dobijeni sertifikati rezultat četvorogodišnjeg rada svih zaposlenih na stvaranju neophodnih materijalnih, tehničkih i kadrovskih uslova.

Sva uložena novčana sredstva za obezbeđenja tih uslova u iznosu od 2,1 milion evra, prema rečima Mijatovića, potiču iz vlastitih prihoda.
Vojna ustanova "Tara" osnovana je 7. jula 1977. godine i bila je namenjena isključivo za rekreaciju i odmor pripadnika tadašnje JNA, da bi kasnije vrata postepeno otvarala i za druge goste iz zemlje i inostranstva.

"Tara" sada raspolaže sa 623 ležaja u salonima i apartmanima od čega u "Omorici" - hotelu sa tri zvezdice, 350 kreveta, u hotelu "Beli bor" sa dve zvezdice ima 227 ležaja, dok depadans "Javor" raspolaže sa 46 ležaja.

Pedantno vođena statistika beleži da je u ovoj ustanovi, koja nikada nije poslovala sa gubitkom, u proteklih 32 godine bilo 1,1 milion noćenja.

Izvor: gDestinacija

Drago mi je zbog toga ali moram ovde da postavim jedno pitanje koje ce mozda u buducnosti uticati i na date sertifikate.

Sticajem okolnosti, poslednjih 35 godina provodim i po vise nedelja godisnje na Tari jer imam vikendicu koju sam nasledio od svoje babe. Ne postoji drvo na tom delu Tare, oko Kaludjerskih Bara koje ne poznajem, a prepesacio sam i obisao biciklom i skoro citavu planinu. Zato se osecam pozvanim da ovo kazem.

U poslednjih 3-4 godine Tara klizi ka sindromu Zlatibora i Kopaonika. Nelagalna gradnja sve vise uzima maha i plasim se da ce taj potez oko Kaludjerskih Bara, gde se nalaze hoteli Omorika i Beli Bor uskoro liciti na Partizanske vode... pijaca, rostilj, kafici, glasna muzika, nafrakane plavuse na stiklama i napiceni tipovi u besnim dzipovima.

Sta je potrebno da bi se sacuvala jedna od najlepsih planina u Srbiji? Kome se obratiti da napravi nekakav urbanisticki plan koji ce uzeti u obzir i ocuvanje Nacionalnog parka koji se tu nalazi, a ne samo zelju opstione da uzme pare od poreza? Zar toliko ne znamo da napravimo plan koji ce zadovoljiti i potrebu za razvojem i cuvanje prirodnih blaga?

Pozdrav.