Na kojim delovima planete Zemlje je 365 dana godišnje proleće?



Bosonogi u Kolumbiji (Medeljin)

Pobre Colombia. I koliko god tvrdili da je u Kolumbiji koliko-toliko bezbedno, turisti je ipak zaobilaze u širokom luku. Šteta, jer je zemlja puna prirodnih i kulturnih lepota.

Uzmimo grad Medeljin (Medellín) sa prosečnom temperaturom od 23 stepena, koji s pravom možemo zvati La Ciudad de la Eterna Primavera (grad večnog proleća).

Medeljin ima pregršt lepih i čistih parkova kao što je Park bosih nogu, u sred centra. Ali i izvan grada čeka vas nekoliko neverovatnih prirodnih oblasti, od kojih posebno treba izdvojiti Arví-park kao najposećeniji.

Kao što je droga asocijacija za Kolumbiju, tako se i za grad Medeljin lepi slika Pabla Eskobara, najproduktivnijeg narko-dilera ikada.

Eskobar je 1993 okončao život, nakon što je od početka 80-ih zajedno sa svojom ekipom počistio sa lica zemlje sve svoje protivnike, pa je grad nazvan prestonicom ubistava. Ali to je bilo nekada. Borba protiv trgovine kokainom i dalje se vodi u Medeljinu, ali to turisti ne mogu lako opaziti.



Vijetnamski Alpi

U gradu Dalat je za razliku od ostatka zemlje uvek proleće. Provincijski planinski gradić u južnom Vijetnamu nekada je bio totalni hit među Francuzima koji i dalje dolaze u hordama u ovu izolovanu sredinu.

Nimalo čudno s obzirom da je prosečna temperatura oko 20 stepeni, a sve to zahvaljujući položaju na 1500 m visine.

Danas su grad i okolina top destinacija za sveže mlačne parove, Vijetnamce, koji bi da uživaju u romantičnim plovidbama po Jezeru uzdaha ili da se obgrljeni šetaju Dolinom ljubavi.

I turisti sa zapada imaju u čemu da uživaju. Oblast je naročito poznata po dobrim hajking stazama i vodopadima.

Još jedna bitna stvar: u kišnim periodima od maja do oktobra, u Dalatu ne padne ni kap kiše.



Cvetna Kina

U periodu od 5 godina, od 2005. do danas, broj stanovnika u gradu Kunming na jugu Kine, gotovo se udvostručio i iznosi oko 8 miliona. Može biti da je to više prouzrokovano prilivom seoskog stanovništva u grad, nego prijatnim vremenskim prilikama.

U svakom slučaju jedno stoji: u ovoj zemlji gigantskih razmera strašno je malo gradova koji se mogu pohvaliti takvom klimom. Možda bi onaj ko zakera rekao da bi bilo dobro da je par stepeni gore dole, ali lokalci na to samo slegnu ramenima.

Moreplovac Marko Polo bio je naročito privržen kineskoj provinciji Junan (Yunnan) čija je prestonica Kunming. I dan-danas grad je među putnicima sinonim za autentičnu destinaciju.

Ono što još pada u oči je da je Kunming jedan veliki izvoznik cveća i svaki ćošak u gradu obasut je cvetnim bojama. Iako se grad nalazi u oblasti Himalaja na skoro 2000 m visine, prava je retkost da pada sneg.



Hajking na Zelenortskim Ostrvima

Afrička Zelenortska Ostrva sačinjena su od 9 naseljenih ostrva, ali što se tiče klime i vegetacije, svako ostrvo vodi svoju politiku.

Tako je Sal potpuno mrtav kad je u pitanju turizam, dok Santo Antao tako odiše svežinom i zelenilom i prilično je neistražen. Ovo najzapadnije ostrvo predstavlja pravi raj za šetnju.

I tako možete nedeljama hodati a da nijednom ne idete istim stazama. Sve što vam je potrebno jesu udobne i izdržljive cipele i kompas kako biste se orijentisali na brdovitom ostrvu.

Na ostrvu je prosečna temperatura 24 stepena. Ukoliko idete u avgustu, septembru ili oktobru imajte na umu kratkotrajne ali intezivne pljuskove, koji su prava gozba za vegetaciju ali i uzrok blatnjavih staza koje bi ugrozile hajking.



Španska ušuškanost

Da, čak i u Evropi postoje mesta u kojima je večito proleće. Zahvaljujući golfskih strujama i maloj količini vetrova pasata, Kanarska ostrva se mogu pohvaliti prijatnom i izbalansiranom klimom. Prosečna temperatura u januaru je 17 stepeni, a u avgustu 24.

Kanarska ostrva bi se mogla uporediti sa Zelenortskim, jer je i ovde svako ostrvo na svoj način jedinstveno.

Najzelenija i samim tim i ona sa najviše prolećnog šmeka jesu ostrvca La Palma, El Hierro i La Gomera, bez masovnog turizma ali sa bujnom vegetacijom i gomilom (sup)tropskog rastinja.



Meksička istorija

Meksički grad Kuernavaka (Cuernavaca) poznat je kao grad večitog proleća, s obzirom na to da je tokom čitave godine prosečna temperatura 27.

Sve je počelo dolaskom Asteka, nakon kojih su stigli Španci, a današnji stanovnici prestonice tamo pronalaze oazu svežeg vazduha i rashlađenja. Česti su i penzioneri iz Amerike.

Korene minulih vremena danas je lako opaziti u istorijskim građevinama, od kojih je najznačajnija Palacio de Cortés iz 1531.

Grad igra značajnu ulogu i u romanu Ispod vulkana, čiji je autor američki pisac Malcolm Lowry, u kojem britanski alkoholičar Geoffrey Firmin i njegova bivša žena baš u gradu Kuernavka pokušavaju da spase svoj brak. Od toga ipak nije bilo ništa uprkos konstantnom prolećnom suncu.

Izvor: B92