Otkrivena dugo čuvana tajna
Tajno odeljenje DB za politička ubistva
Autor: Vuk Z. Cvijić | 26.06.2007 - 08:12


Tajni poslovi specijalnog odeljenja pri beogradskom centru DB, za koje postoji sumnja da su u neposrednoj vezi sa najmračnijim događajima u vreme Miloševićevog režima, stavljeni su pod lupu BIA, policije i tužilaštva, saznaje „Blic“.
U poslednjoj godini vladavine Slobodna Miloševića, pri nekadašnjem beogradskom centru DB, bilo je formirano Odeljenje za pripremu i tehničku organizaciju. Nadležni organi sumnjaju da je ovo odeljenje služilo za prljave poslove, pa i za pripremanje i logističku podršku političkih ubistava, kao što su ubistvo Ivana Stambolića i atentat na Vuka Draškovića u Budvi.
- Pripadnike tog odeljenja niko ništa nije smeo da pita o poslu, i niko nije znao šta oni rade. Sumnja se da su radili prljave poslove, pa i ubistva. Oni su se šepurili da su mnogo važni tajni agenti. Koristili su najbolje automobile koji su tada bili u DB i sva ostala sredstva kojima je raspolagala tajna služba - kaže za „Blic“ izvor blizak nadležnim organima koji ispituju ovaj slučaj.
Za načelnika Odeljenje za pripremu i tehničku organizaciju bio je postavljen Ratko Romić. On je sada pod sumnjama Specijalnog tužilaštva da je bio saučesnik u ubistvu novinara Slavka Ćuruvije, vlasnika „Dnevnog telegrafa“, o čemu je „Blic“ već pisao. Romića je na to mesto postavio Milan Radonjić, tadašnji šef beogradskog DB. Radonjić je postao šef beogradskog DB neposredno pred ubistvo Ćuruvije, i on je naredio da se novinar intenzivno prati.

Preporuka
Romića su sa ubistvom Ćuruvije povezali pripadnici Devetog odeljenja beogradskog DB, koji su novinara intenzivno pratili, a o tome su svedočilo odmah posle 5. oktobra 2000. Naime, 27 pripadnika Devetog odeljenja svedočilo je da je dobilo naređenje da Ćuruviju prati nekoliko dana pre ubistva, a da su na sam dan ubistva, na Uskrs 11. aprila 1999. morali skoro iz minuta u minut da javljaju njegovo kretanje. Neposredno pred ubistvo, kada je Ćuruvija sa Brankom Prpom stigao ispred svog stana u Svetogorskoj ulici, pripadnici DB dobili su naređenje da se hitno povuku. Jedan od njih, koji nije odmah čuo naređenje, ispred Ćuruvijinog ulaza je video beli „golf“ koji pripada beogradskom DB. Za ovo vozilo je tih dana bio zadužen Ratko Romić. Kasnije su se pojavili i svedoci koji su videli Romića.
Postoji sumnja da se Romić svojom umešanošću u ubistvo Ćuruvije preporučio za nečelnika tog posebnog odeljenja beogradskog DB, koje je formirano 2000. godine. Sumnja se da je glavni razlog za formiranje takvog odeljenja bilo nezadovoljstvo tadašnjeg državnog vrha time što je otkriveno da je DB umešan u zločin na Ibarskoj magistrali. Tog 3. oktobra 1999, kada su ubijena četiri člana SPO na Ibarskoj magistrali, i kada je pokušano ubistvo Vuka Draškovića, isti pripadnici Devetog odeljenja imali su isto naređenje kao i prilikom ubistva Ćuruvije. Morali su stalno da javljaju gde se nalazi „objekat“, u ovom slučaju Drašković, u kom vozilu sedi, i na kom mestu. Ekspertski tim SPO ubrzo posle ubistva utvrdio je nesumnjivo da je kamion, kojim je počinjen zločin, pripadao DB. To je sada potvrđeno u sve tri prvostepene presude za četvorostruko ubistvo na Ibarskoj magistrali.

Prvi zadatak
- I početnici u DB znaju da kada dobiju naređenje da nekog striktno prate i iz minuta u minut i javljaju njegovo kretanje, to može da znači da će „objekat“ biti uhapšen. Svima je bilo jasno čemu je služilo takvo intenzivno praćenje kada su „objekti“ ubijani... - kaže izvor „Blica“.
Prema sumnjama nadležnih organa, prvi veliki zadatak Odeljenja za pripremu i tehničku organizaciju bio je atentat na Draškovića u Budvi, 15. juna 2000. Nesumnjivo je utvrđeno da je načelnik tog odeljenja Ratko Romić pred atentat bio u Budvi i da je snimao kuću Draškovića. To su potvrdili svi saslušani svedoci iz DB na suđenju za ubistvo Stambolića i atentat na Draškovića u Budvi. Čak dve ekipe DB su snimale kuću Draškovića od čega su napravljena dva foto-albuma. Prema sumnjama iz istrage, prvi album je Radomir Marković, tadašnji šef DB, dao supruzi Slobodana Miloševića Mirjani Marković, a drugi je predao pripadnicima JSO koji su bili neposredni izvršioci.
Romić nije bio među optuženima, ali je protiv njega vođena istraga po privatnoj tužbi advokata SPO. Nedavno je istragu protiv Romića preuzelo Okružno tužilaštvo u Beogradu.
Kada je u pitanju otmica i ubistvo Stambolića 25. avgusta 2000. godine, Odeljenje za pripremu i tehničku organizaciju ostavilo je najmanje tragova za sobom. U DB nije pronađen dokument iz koga bi se otkrilo da je Stambolić praćen pre ubistva. Sud je utvrdio da je Radomir Marković predao Miloradu Ulemeku Legiji papir sa kratkom biografijom, adresom stana i fotografijom Stambolića i da su neposredni izvršioci iz JSO sami čekali žrtvu nekoliko dana ispred stana. Postoji sumnja da je neka druga ekipa iz DB pratila Stambolića pre pripadnika JSO, kako bi ustanovila njegovo uobičajeno kretanje, kao što je odlazak na trčanje u Košutnjak, gde je kasnije i otet.

Izvor: Blic