Niste sigurni šta znači sve ono što piše na pakovanjima kozmetičkih preparata? Ne brinite, jer vas vodimo kroz tajni svet kozmetike

Tajni sastojci lepote


Većina ljudi zna da hrana utiče na izgled, zdravlje i funkcionisanje organizma. Takođe, svesni su da pojedini sastojci kao što su kofein, zasićene masti i alkohol mogu da imaju negativne efekte po zdravlje, pa ih stoga izbegavaju kad god je to moguće.
U poslednje vreme, sve više se vodi računa i o sastavu kozmetičkih preparata koji se mogu naći na tržištu. Naime, pojedine supstance koje se koriste u kozmetici čine čuda kada su u pitanju zaštita, nega i održavanje, ali ima i onih koje su odgovorne za zatvaranje pora, nastanak mitesera i iritaciju kože.
Pročitajte mali priručnik o sastojcima koji su dobri za kožu i o onima, koje treba izbegavati...

KORISNI SASTOJCI

1. Abrazivne supstance
Abrazivne supstance čine osnovu kozmetičkih preparata za piling kože. Upotrebljavaju se za uklanjanje mrtvih ćelija kože, a najčešći, provereni sastojci su morska so, mekinje, brašno (sva sem pšeničnog), kaolin i bentonit (vrsta gline) i silikati natrijuma ili magnezijuma. Treba izbegavati grube pilinge, na primer, od koštice kajsije ili ljuske koštunjavog voća, jer mogu da izgrebu kožu.

2. Supstance koje sprečavaju upalu
Većina supstanci koje sprečavaju upalu spadaju u kategoriju antioksidanata - ove materije čine kožu glatkom, smiruju upale, crvenilo i osip. Koža koja je osetljiva ili sklona upalama brže stari, a sastojci koji taj proces usporavaju su slatki koren (gospino ulje), kanadska vrba, silandiol salicilat, ovas i krastavac.

3. Antioksidanti
Na formiranje slobodnih radikala utiču faktori koji se ne mogu izbeći: sunčevi zraci, zagađen vazduh i hrana. Oni su osnovni krivci za starenje kože, ali danas na tržištu postoje moćni antioksidanti koji ih u velikoj meri neutrališu. Popularni i provereni antioksidanti su ekstrakt iz semenki grejpfruta, zeleni čaj (camelia sinensis) i vitamin D.
Antioksidanti se mogu uzimati u formi pilula, ali budući da samo 20 posto korisnih sastojaka prodire u kožu, bolje ih je direktno nanositi: antioksidantni sastojci u preparatima za negu direktno deluju na kožu.
Zanimljivo je da u Japanu, zemlji sa najvećim brojem pušača na svetu, ima najmanje slučajeva obolelih od raka pluća. Ovaj fenomen objašnjava se njihovom navikom da piju zeleni čaj, koji u velikoj meri uništava slobodne radikale. Slična priča je i sa Italijanima, čija je ishrana bogata korisnim masnim kiselinama. Italija je zemlja u kojoj ima najmanje slučajeva srčanih bolesti, što se delimično pripisuje njihovoj strasti prema crnom vinu - još jednom moćnom antioksidantu.
4. Supstance koje kožu čine mekšom
Supstance koje kožu čine mekšom nalaze se u brojnim kozmetičkim preparatima - od onih sa hidratantnim dejstvom do ruževa za usne. Koža ih ne apsorbuje, tako da ostaju na njenoj površini i stvaraju zaštitni sloj koji sprečava prodor nečistoće, ali i zadržava korisne supstance. Uobičajene supstance koje omekšavaju kožu su ciklometikoni, fosfolipidi, ši puter (puter od vrste afričkog drveta), simetikon, vitamin E i vitamin A, lanolin i mineralna ulja.

5. Emulzioni agensi
Emulzioni agensi spadaju u kategoriju supstanci koje deluju na površini kože i sjedinjuju dve inače nespojive supstance - vodu i ulje. Ulje u vodenim emulzijama tvori tečne preparate kao što su mleka i losioni, a voda u uljanim emulzijama - kreme. Na etiketi svakog preparata treba da su navedene neke od sledećih supstanci: gliceril stearat SE, kapronski trigliceridi, natrijum dihidroksicetil fosfat i cetearil alkohol.

6. Šećerni alkoholi (glicerol ili sorbitol)
Svaki kozmetički preparat, koji snabdeva kožu vlagom, mora da sadrži šećerne alkohole. Ove supstance zadržavaju vodu, održavaju kožu mekom i vlažnom. Najpoznatije vrste su hijaluronska kiselina, laktinska kiselina, propilen glikol, med, aminokiseline iz susama, PCA, gliceret-12 i glicerin.
Proizvodi koji sadrže šećerne alkohole moraju da sadrže i vodu: ukoliko je ne sadrže, šećerni alkoholi će povući vodu iz drugog izvora - kože. Ovo je čest slučaj sa pojedinim balzamima za usne, koji ih više isušuju, nego što ih neguju.

7. Hidroksilne kiseline
Za AHA i BHA kiseline naučnici tvrde da mogu da istanje kožu, koja tako postaje osetljivija na sunce i podložnija starenju. Međutim, ispostavilo se da AHA kiseline čine dermis (sloj kože) debljim i stimulišu regeneraciju epiderma (epidermisa), tako da koža postaje čistija i sjajnija. Iako BHA kiselina deluje uglavnom površinski, može da istanji kožu, ukoliko se koristi često ili ukoliko proizvod sadrži visoku koncentraciju ove supstance. Hidroksilne kiseline uklanjaju sitne bore i smanjuju pigmentaciju, ali svaki ovakav proizvod mora da ima pH faktor veći od 3.0.

8. Uljne esencije
Uljne esencije sve češće su sastavni deo kozmetičkih preparata, jer su odlična zamena za veštačke mirise, ali pored toga imaju i korisno dejstvo - prijatan miris opušta i smiruje kožu.
Iako mogu da uzrokuju iritaciju kod osoba osetljivih na mirise, osobama koje ih tolerišu uvek se pre preporučuju uljne esencije, nego veštački mirisi.

9. Konzervansi
Konzervansi su sastavni deo kozmetičkih preparata ne samo da bi im produžili rok trajanja, nego i da bi sprečili razvoj bakterija i plesni. Stručnjaci tvrde da su konzervansi potpuno neškodljivi, jer se većina njih nalazi i u prehrambenim proizvodima.
U Americi je zabranjena prodaja kozmetičkih proizvoda koji ne sadrže konzervanse, jer se smatra da se bakterije, koje se razmnožavaju u proizvodima bez konzervansa, mogu da budu mnogo štetnije od samih konzervanasa. Uobičajeni konzervansi su: metilparaben, propilparaben, butilparaben i fenoksietanol.
Kronzervans koji treba izbegavati je formaldehid. Iako je jedan od najdelotvornijih konzervanasa, jer uništava bakterije, formaldehid nije pogodan za kozmetičke preparate, jer može da bude kancerogen i da iziritira oči.

10. Površinski aktivne supstance
Zahvaljujući ovim supstancama, kozmetički preparati se bolje razmazuju i koža ih lakše upija. Površinski aktivne supstance imaju više namena i mogu da se dodaju preparatima kao emulgatori ili da bi pojačali penušavost ili rastvorljivost pojedinih sastojaka. Najpoznatiji su: dinatrijum dipropionat iz semena kakaoa, natrijum cetearil sulfat, natrijum amidopropil betain iz semena kakaoa, kaprilični ili kaprični trigliceridi. Izbegavajte natrijum lauril sulfat - supstanca je veoma agresivna i može da izazove iritaciju kože.

11. Vitamini, antioksidanti i eksfolijanti
U ovu kategoriju spadaju betaglukan (dobijen iz ovsa), silikon, papaja, bromelan (ananas), SOD (jedan od najefikasnijih antioksidanata), laktičku kiselinu, salicilnu kiselinu, askorbinska kiselina, retinol (vitamin A) i koralina oficinalis.

12. Urea glikolizati
Ova supstanca je tek nedavno otkrivena i predstavlja blagu zamenu za AHA kiselinu. Najčešći je urea glukosamin HCL, ekstrakt alge i kvasca. Proizvodi koji sadrže najmanje tri posto ove supstance imaju bezbroj prednosti: prirodna je i neutralna, što znači da neće iziritirati kožu, a pri tom će je učvrstiti i učiniti dermis i epidermis debljim. Upotrebom ovakvih preparata, lice će biti manje naborano i bolje snabdeveno vlagom.


SASTOJCI KOJE TREBA IZBEGAVATI

1. Alkohol je čest sastojak kozmetičkih preparata
Poznatije vrste koje se koriste u kozmetici su isopropil, SD alkohol (specijalno destilovani, koji nije za piće) i etanol. Alkohol istanjuje površinski sloj kože koji sprečava njeno isušivanje: koža ostaje nezaštićena i često postaje veoma masna.
Takođe, alkohol uzrokuje prerano starenje i izboranost kože. Preparati protiv akni se često preporučuju, ali posle akutnog poboljšanja, koža ubrzo postaje jako masna.

2. Supstance koje zatvaraju pore
Iako supstanci koje zatvaraju pore nema mnogo, najbolje je da ih izbegavate, jer ako se pore zatvore, pojaviće se miteseri ili će doći do upale kože.
Supstance koje u velikoj meri utiču na zatvaranje pora su (sirćetni) lanolin, butil stearat, kakao puter, ulje iz semenki, isoparafin C9-11, laneno ulje, oktil palmitat, oktil stearat, miristil miristat, miret-3 miristat, oktil palmitat i oktil stearat.
Posebno treba izbegavati izopropil miristat, sastojak koji prodire u koren dlake i deformiše ga. Osnovni sastojak WD-40 deluje na isti način. Blaže verzije supstanci koje blokiraju pore su izostearil alkohol, lauret-4, laurilnska kiselina, crvene boje koje se koriste u kozmetici,
ulje kikirikija i
oktildodecanol.

3. Boje koje se koriste u kozmetici
Veštačke boje nemaju korisno dejstvo i dodaju se kozmetičkim preparatima isključivo iz estetskih razloga. Neke od njih su bezbedne i mogu da se koriste, ali većina njih iritira kožu, posebno delove oko očiju.
Ne preporučuju se proizvodi u crvenim, roze i narandžastim tonovima (rumenila i ruževi za usne), jer mogu da izazovu upale ili zatvore pore budući da stvaraju zakrčenja ispod kože. Miteseri oko usana siguran su znak da vaš ruž ili olovka za usne sadrže kozmetičke boje.
Fleke ili osip na koži glave takođe su znak da šampon ili balsam sadrže kozmetičke boje. Neutralne varijante su karamel, kana, guanin i oksidi gvožđa.

4. Mirisne supstance
Mirisne supstance daju kozmetičkim preparatima prijatan miris. Postoji veliki broj mirisa koji izazivaju dermatitis, a mogu da budu i toksični. Mirisi su fotoosetljivi, što znači da reaguju na sunčeve zrake i mogu da uzrokuju pigmentaciju kože.
Kada birate mirise, treba da znate da naznaka "bez mirisa" (unscented) ne znači da proizvod ne sadrži mirisnu komponentu, koja može da izazove iritaciju kože. Samo proizvodi sa naznakom "potpuno bez mirisa" (fragnance-free) ne sadrže mirisne komponente.

5. Lanolin
Iako je kvalitet lanolina poboljšan tokom godina, ova supstanca ipak ostaje snažan iritant - o čemu govori i činjenica da je lanolin ekstrakt iz ovčije vune, tako da može da sadrži i pojedine pesticide.
Određen broj ljudi je alergičan na lanolin, koji može da utiče i na stvaranje akni i bubuljica. Stimuliše kožu, koja ubrzno proizvodi masti i ćelije, a to izaziva blokadu pora dlake, pojavu mitesera i fleka. Posebno treba izbegavati acetilovane lanoline.

6. Mineralna ulja
Neki naučnici smatraju da su mineralna ulja dobar sastojak kozmetičkih preparata, dok drugi tvrde da nisu. U suštini, ona su ekstrakt petroleja (nafte) i ima ih u različitim kozmetičkim preparatima, kao što su tonici, hidratantni preparati i dekorativna šminka.
Naučnici koji smatraju da ih ne treba upotrebljavati, tvrde da ih koža ne upija, odnosno da ostaju na njenoj površini i prave barijeru koja sprečava da koža diše.
Koža mora da se oslobodi nečistoća, da bi bila zdrava: ako postoji barijera, stvaraju se miteseri. Samo alkoholi mogu da uklone mineralno ulje sa površine kože, a kao što smo već naveli - ni oni nisu preporučljivi. Pored toga, mineralna ulja sprečavaju aktivne supstance (npr. vitamine) da prodru u kožu. Zanimljivo je da dva poznata proizvoda - "Creme de la Mer" i "Eve Lom" sredstvo za skidanje šminke - sadrže mineralna ulja, kao i popularno ulje za bebe.
Najbolji način da izaberete kozmetički preparat je da posmatrate reakciju kože, posle upotrebe preparata koji sadrže mineralno ulje.