Нобел за ратове

Реторика женских права све више се користи да би се оправдали амерички војни походи

Малала Јусуфзаи има сан. Најмлађа добитница Нобелове награде за мир, којој су Талибани испалили три метка у главу, намерава да постане премијерка и спаси Пакистан.

Шта издваја ову бистру девојку која има амбициозног оца? По чему се разликује од других паметница које су прошле кроз поредив пакао од када је Џорџ Буш започео рат који данас води Барак Обама?

Малала је постала славна. Добила је прилику да се појави на великим америчким телевизијама и измами реакцију: „Што је слатка”. Џон Стјуарт, краљ инфотејмента кога копира Зоран Кесић, рекао јој је током интервјуа: „Желим да те усвојим!”

Њена телевизијска „борба за мир” помаже Американцима да се осете добро и игноришу последице спољне политике која је произвела Талибане.

„Наше вишедеценијско мешање у Пакистану свело се на проналажење младе жене којој се дивимо, коју сви желимо да поведемо кући и ставимо на полицу како бисмо је обожавали”, истиче Зејнеб Туфекџи, професорка на Универзитету Северне Каролине у Чепел Хилу.

Малалина популарност одражава и сељење активиста у медије и веровање да се „подизањем свести” могу решити велики проблеми.

„Активизам и социјална правда пречесто бивају сведени на селебрити културу. Анђелина Џоли посети избеглички камп – што је добро за њу, али за онај кључни рад на обезбеђивању чисте воде нема новца и деца умиру од колере”, пише Туфекџи.

Ни Малалин спасилачки допринос неће се много осетити на овим претужним местима, где гладни људи немају струју и нико не гледа Си-Ен-Ен. Штавише, њена медијска слава много више помаже моћним актерима који живе хиљадама километара далеко.

Џон Стјуарт је закаснио. Малалу су одавно „усвојили” у Белој кући и седишту НАТО-а. Она представља остварење снова вашингтонских и бриселских „спин доктора”. Одлично говори енглески, жена је, њено страдање је стварно, елоквентна је, искрена и духовита. Малалина трагедија савршено се уклопила у слику коју већ 13 година шаљу НАТО „спасиоци”.

„Цивилизовани људи широм света су ужаснути јер се наша срца цепају због судбине жена и деце у Авганистану. Борити се против бруталности над женама и децом значи прихватити нашу заједничку човечност”, рекла је у радијском обраћању нацији Лора Буш, која се раније није занимала за права жена, неколико дана пошто је њен супруг започео рат коме се не назире крај.

Људска права, а посебно права жена и деце, „искоришћена су за мистификацију и рационализују” ратова и обликовала су „нову фазу америчке империјалне политике”, пише Зила Ајнштајн, феминистичка теоретичарка и професорка на Колеџу Итака у Њујорку. Она је једна од бројних ауторки које истичу да су амерички председници почели да „користе реторику женских права како би оправдали ратове”.

Нажалост, жене и деца нису само жртве окрутних локалних моћника. Оне које су страдале у америчким бомбардовањима у Пакистану, Сирији, Ираку, Авганистану, Сомалији и Јемену неће добити прилику да их, као Малалу, оперишу најбољи лекари у британским болницама.

Нико им неће дати почасно држављанство Канаде и бесплатно образовање у Бирмингему. Неће се шалити с краљицом Елизабетом и јести колачиће с Бараком Обамом.

Само неколико медија пренело је сведочење Набиле Рехман и њеног 13-годишњег брата Зубаира у америчком конгресу октобра прошле године.

„Ја сада више волим облачне дане када не лете беспилотне летилице. Кад небо постане плаво и светло, врате се дронови и страх”, рекао је Зубаир, који је преживео ракету испаљену из летелице ЦИА.

Брат и сестра Рехман научили су да „спасиоци” обично не долазе у лику малене Малале. Уплашена деца говоре о излуђујућем, потмулом зујању дронова, који, често сатима, лете изнад пакистанских села пре него шта оператор у бази на Флориди џојстиком лансира смртоносни товар.

То је амерички рат из кога нема слика и који неће добити своју „Малалу”. Набила и Зубаир нису стигли до Стјуартовог студија. Ниједна звезда није се понудила да их усвоји. Жртве западних злочина не могу да постану славне личности. Њих мало ко покушава да спасе. Оне се не рачунају.

Награда Малали и Кајлашу Сатјартију, мало познатом индијском активисти, оставља утисак да је зло данас само незападно – оличено у окрутним исламистичким ратницима и бесрамним индијским трговцима децом.

Не чуди да је у Индији додељивање награде Сатјартију углавном дочекано као увреда, израз жеље Запада да још једном истакне индијске проблеме и саплете земљу у успону. С друге стране напете границе, у Пакистану, Малалу многи сународници доживљавају као „западну алатку” и „америчку лутку”, топло дечије лице које скрива трагичне последице крвавог „Обаминог рата”.

У тексту објављеном у „Вашингтон посту”, Макс Фишер истиче да је Малала све мање симбол борбе за права милиона девојчица у Пакистану. Фишер пише да се чини да цео Запад жели да „регрутује Малалу” и то везује за потребу „да нађемо изговор да се не преиспитујемо, да убедимо себе да је реч о једноставној ствари, добри момци против лоших, да смо ми на правој страни и да је све у реду”.

„Сврха Нобелове награде за мир није да надахне и утеши западне телевизијске гледаоце, већ да промовише мир. Доделивши награду Малали овако рано, Нобелов комитет допринео би да неки од највећих проблема у Пакистану буду претворени у још једну драму по мери Холивуда, са заплетом који се лако прати и срећним крајем”, пише Фишер у тексту објављеном прошлог октобра, поводом огромног разочарања које је пратило недодељивање награде Малали.

Он је подсетио америчку публику да медијска кампања, која је претворила Малалу у славну личност, доприноси стварању утиска да је Запад „испунио своју дужност”. „Додељивање Нобела Малали послало би нам поруку коју смо желели да чујемо: да славне личности и подизање свести могу решити чак и највеће проблеме. Учинило би да теже признамо истину.”

Зато, годину дана касније, у Ослу није награђен само допринос миру једне посвећене младе жене. Ово је, истовремено, Нобел за америчке ратове, потврда њихове „оправданости” и нови допринос некажњивости лидера који су их водили.

Ништа ново од комитета који својевремено није уочио допринос Гандија миру. Можда би и Махатму приметили да је, као Малала, допринео спасавању западних интереса.

Зоран Ћирјаковић
објављено: 12/10/2014

Политика

Bolje da je dobio Obama...