Oni stare i umiru

Neki se sa smrću drage osobe suoče jako rano, mada, osim ako se radi o smrti člana porodice, dete često i ne shvati šta se dešava. Za većinu se prvo susretanje sa smrću desi u pubertetu, kada umre neki dragi stariji rođak, ili baka ili deka. Iako ste, teoretski, svesni toga da svi ljudi s vremenom stare i umiru, kada umre neko koga poznajete (i još kad vam to bude prvi put da je umro neko koga znate), osetite šok. Naravno, tu je i jak osećaj gubitka, kao i bol.

U takvim trenucima potpuno je normalno da razmišljate o smrti, što vas neizbežno dovede i do ideje da ćete i vi ostariti i umreti, kao i sve one osobe koje znate i volite. Jeste, znali ste vi to i ranije, ali nakon što se to desi nekom koga znate i ko vam je bio jako drag, osećate da se radi o potpuno novoj misli, o potpuno novoj ideji, koja kao da nikada nikome nije pala na pamet (prilikom ovog osećanja nimalo ne pomaže to što ste svesni toga da zapravo nije tako). Osećate gubitak, bol i strah, naročito ako se vama draga osoba pre smrti dugo mučila sa bolešću.

Ova osećanja umeju da potraju. Potrebno je vreme da se preboli gubitak drage osobe. Nekada treba i dosta vremena - i ništa, sem vremena, tu ne pomaže. Ono što se takođe može desiti kada se prvi put suočite sa smrću, jeste to da počnu da vas proganjaju mračne misli, misli o tome kako ćete i vi jednog dana ostariti i umreti, kao i svi koje volite, i kako zbog toga ništa nema smisla. E, to već ne smete da dozvolite.

Tačno je da na kraju svi umiru, ali pred vama je prilično dugačak put i nema nikakvog razloga da ga ispunite depresijom i mračnim mislima. Pored mračnih trenutaka, u životu ima i puno lepih stvari, a imate još uvek i puno vremena da uživate u tim lepim stvarima. Treba i da dodajete nove lepe stvari - sve koje vam padnu na pamet - da se radujete i budete srećni. Zato, dajte sve od sebe da se ne opterećujete deprimirajućim idejama, već da uživate u svakom srećnom trenutku u životu - najviše od vas samih zavisi koliko će takvih trenutaka biti.