Najlošiji privredni podaci od 1945.
Tajms: Nezapamćena ekonomska kriza u centralnoj Evropi
Autor: Tanjug | Foto:Reuters | 18.05.2009. - 10:57


Nemačku je pogodio najveći privredni kolaps koji se ikada dogodio u nekoj velikoj industrijskoj sili, dok nekolicina država centralne Evrope i na rubovima evrozone doživljava ekonomski i finansijski krah sličan onom koji je devedesetih godina pogodio Argentinu, Indoneziju i Rusiju, a prošle godine i Island, piše danas britanski Tajms.

To pokazuju ekonomski statistički podaci koje je pre nekoliko dana iznela Evropska komisija, ističe Tajmsov ekonomski komentator, uz ocenu da su to verovatno najkatastrofalniji pokazatelji koje je još od 1945. godine objavila neka zvanična institucija u kapitalističkim zemljama.
Istovremeno, istočnoevropske zemlje po svaku cenu pokušavaju da održe vrednost svojih valuta kako bi izbegle talas bankrostava firmi koje otplaćuju kredite u evrima ili švajcarskim francima.
No, akcije koje preduzimaju da zaštite svoju valutu, kao što je na primer smanjenje plata zaposlenih u državnim službama, samo produbljuju recesiju, prenosi Bi-Bi-Si pisanje Tajmsa.

Ekonomisti očekuju oporavak privrede SAD do jeseni
Pad u privredi SAD mogao bi da se zaustavi do jeseni, ali će se posledice tekuće recesije u vodećoj svetskoj ekonomiji osećati još dugo, predviđaju ekonomisti u najnovijoj anketi njujorškog poslovnog dnevnika "Volstrit džornal".
Grupa od 52 vrhunskih ekonomista, koje je anketirao list, saglasni su da bi već do kraja avgusta SAD mogle da prevaziđu sadašnju fazu oštrog privrednog pada i da u trećem ovogodišnjem kvartalu ostvare vrlo skroman ekonomski rast. U istoj anketi, ekonomisti procenjuju da će privreda SAD u drugom tromesečju ostvariti negativnu stopu rasta od minus 1,4 odsto, računato prema godišnoj osnovi, nakon što je u prva tri meseca ekonomska aktivnost smanjena za 6,1 procenata.



Ekonomski stručnjaci tvrde da će izlaz iz privredne krize, koja u SAD traje već 17 meseci, biti otežan i zbog osetnog pada potrošačke tražnje, koja obuhvata oko dve trećine ukupne privredne aktivnosti.
Pad potrošačke tražnje u SAD, usled smanjenih zarada i naglog rasta nezaposlenosti, biće dugoročan, a privredni oporavak zbog toga vrlo spor, ističu eksperti. Broj nezaposlenih u SAD uvećaće se do kraja ove godine na oko 9,7 odsto od ukupno raspoložive radne snage, a samo u proteklih šest meseci bez posla je ostalo oko tri i po miliona Amerikanaca. Ekonomisti smatraju da će se u američkoj privredi tokom iduće godine broj izgubljenih radnih mesta uvećati za još oko dva miliona, što znači dodatni rast stope nezaposlenosti, uprkos očekivanom ekonomskom oporavku.
Oko 50 odsto anketiranih eksperata procenilo je da će američkoj privredi biti potrebno tri do četiri godine kako bi se vratila na nivo produkcije iz predkriznog perioda, dok je svaki četvrti ubeđen da će taj period potrajati još duže, između pet i šest godina.
U anketi je iskazan pozitivniji stav oko trenutne situacije u američkom finansijskom sektoru. Više od trećine ispitanih stručnjaka je, naime, ocenilo da je poslednji vladin stres- test za 19 velikih banaka ukazao na poboljšanje poslovne klime u domaćim bankama. Polovina anketiranih ekonomista smatra da je bankarski sektor SAD sada u boljem položaju nego krajem prošle i na samom početku ove godne, iako su američke banke i dalje suočene sa rizicima od opadanja aktivnosti.
Sadašnja monetarna i fiskalna politika SAD, prema oceni polovine ispitanih ekonomista, treba da obezbedi uslove za održiv privredni rast, dok 27 odsto njih ne veruje da će taj uspon biti stabilan na duži rok. Zanimljiv je i stav vodećih ekonomista oko uloge i položaja sadašnjeg predsednika Uprave federalnih rezervi SAD Bena Bernankija, kome iduće godine ističe četvorogodišnji mandat na toj funkciji.
Čak 72 odsto anketiranih ekonomista veruje da će predsednik SAD Barak Obama produžiti Bernankijev mandat na čelnom položaju u Fedu, dok jedan od učesnika istraživanja ističe da se aktuelni šef američke centralne banke "herojski" pokazao u najoštrijoj privrednoj krizi koja je pogodila svet u proteklih osam decenija.


Izvor: Blic