Tajlandski boks ili Muay Thai (taj มวยไทย) jeste jedna borilačka veština i važi kao nacionalni sport Tajlanda.

Tajlandski boks je jedan od najstarijih borilačkih veština, tačna istorija ne može se rekonstruicati. U ratu između Tajlanda i Burme 1767 osvojena je ondašnja prestonica i glavni deo izvora o umetnosti i tradiciji tajlandskog boksa uništeni. Pojedini izvori govore, kako je tajlandski boks nastao u godini 1560, kada je tajlandski kralj Naresuan pao u tamnovanje Burme. Obećana mu je sloboda ako u dvoboju pobedi majstore Burme. Kralj je pobedio i tajlandski boks postao je nacionalni sport Tajlanda. Tajlandski boks razvio se iz regularnih borbenih veština. Kada mač i koplje nicu bili više za upotrebljavanje, ratnik je imao da koristi za borbu svoje noge, pesnice i lakate. Klasična i tradicionalna varijanta zove se Muay Thai Buran (buran = tradicionalno), koja ne sadržava samo borbe sa raznim oružjem, nego i pokrete koji idu daleko van tehnika današnjeg tajlandskog boksa. Te tehnike baziraju na podražavanjem raznih životinjskih pokreta, koje su sakupljene u formama slično katama u karate-karateu. Tako su kroz vekove nastale životinjske forme poput ždrala, bizona, petla, tigra itd., koje su perfekcionirane u današnjim stilovima.

Krabi Krabong (kratko i dugačko oružje) naziva borbu sa raznim vrstama oružja, kao npr. krabi (kratki mač), dab (dugački mač), plong ili sri sok (štap), ngauv (štam sa oštricom), dung, kaen, maj sun i loh (štit).

U pravilopisima internacionalnih i nacionalnih saveza postoje različita stroga pravila koje ograničuju tehnike. Stilistički upadljiva obeležja tajlandskog boksa jesu udarci sa lakatima i kolenima i hvatanje protivnika (vidi boks). Zavisno po pravilima i stepenu boraca dozvoljeni su udarci sa kolenima prema glavi, hvatanje protivnika u stajanju i udaranje sa kolenima u telo i noge. Pojedina pravila dozvoljavaju hvatanje i držanje noge protivnika. Tajlandski boks se smatra zbog visoke opasnosti povrede kroz tehnike lakata i kolena za jednu od najsurovijih borilačkih veština. Tehnike sa pesnicama slične su tradicionalnom evropskom boksu, ali su isto dozvoljeni udarci iz okreta i slično. Pojedini stilovi dozvoljavaju i bacanje, ali su obično zabranjene, jesu tehnike bacanja u tajlandskom boksu dosta opasne.

Jedno sledeće obeležje klasičnog tajlandskog boksa (Muay Thai Buran) jeste ritualna igra vaj kru, koju igraju borci u početku borbe da pokažu poštovanje svojim učiteljima, kao i klasična tajlandska muzika koja prati celu borbu.

Tajlandski boks vežba se iz različitih motiva, radi fiskulture, takmičenja, za samodbranu ili borilačku veštinu. U Tajlandu borci dobijaju deo opklade i mnogima služe kao idoli. Pošto mnoge škole teraju svoje učenike da na takmičenju dobijaju bolje opklade i pobeđuju, time se klasični stilovi sve više potiskivaju. Zbog toga tajlandski kralj podržava čiste Muay-Thai-akademije, u kojima učenici ne moraju da nose brige o finansijskom stanju i umesto toga izučavaju klasične stilove.

Izvor: Wikipedia