Intervju: Dijana Marković-Bajalović
Tajkuni umislili da su jači od države
Autor: Tanja Nikolić Đaković | 03.10.2008. - 07:39


Dijana Marković-Bajalović, predsednica Komisije za zaštitu konkurencije, potvrdila je u intervjuu za „Blic“ da je izložena konstantnim pritiscima, čak i pretnjama moćnih srpskih biznismena koji lično dolaze kod nje - zbog jasnog prozivanja monopolista. Nema obezbeđenje, nije ga tražila i tvrdi da pretnje bilo koje vrste kod nje ne prolaze.

Francuski ambasador Žan-Fransoa Teral rekao je da je od francuskih firmi dobio informacije da imaju problem da pristupe srpskom tržištu, da u Srbiji ima i narušavanja konkurencije i monopolskog ponašanja, kao i da postoji problem povezanosti politike i preduzeća? Da li su do vas došle takve pritužbe?

- Strane kompanije koje pokušavaju da uđu na naše tržište ukazuju nam kako se naše tržište drži zatvorenim, da postojeće domaće kompanije pokušavaju da čuvaju svoje pozicije, da osujećuju njihov prodor na svaki način. Domaći biznismeni dogovaraju se o podeli tržišta, ko će na kom delu da se plasira, po principu: „Ja ću uzeti Beograd, ti ćeš Novi Sad. Ja ću se baviti ovom vrstom usluga, ti tom.“ Ako strani investitori na tu vrstu dogovora ne pristanu, ne mogu ni da dođu. Ne mogu vam govoriti o konkretnim primerima jer su u pitanju postupci koji su u toku.

Kako razbiti monopol u beogradskoj trgovini?
- Najbolje bi bilo da se ta kupovina „C marketa“ i nije ni dogodila. Sada je teško razbiti monopol i inostrani trgovinski lanci mogu da se pozicioniraju samo po obodima Beograda, gde je moguća gradnja hipermarketa. A što se tiče trgovine koja se obavlja svakodnevno u tim manjim objektima, tu se više ništa ne može učiniti. Postojali su zainteresovani kupci i za „Pekabetu“ i „C market“. Možda bi trebalo pitati komisiju za hartije od vrednosti kako je išla ta kupovina i preispitati je.

Ukoliko komisija to ne preispita, zadržaće se monopol i na to se ne može uticati ni novim zakonom?
- Naravno. Potrošači će morati da imaju kola i odlaze u trgovinu na obode grada, ukoliko budu želeli niže cene. Novi zakon tu vrstu monopola neće rešiti.

Tajkuni su izigrali državu, u periodu rane tranzicije bez posledica?
- Recimo da je tako. Postojeći zakon kasno je donet za državu u tranziciji, privatizacija je tekla kako je tekla, i sve do sredine 2006. godine sve privatizacije su vršene bez kontrole, sa donošenjem zakona se kasnilo. Da li su zakoni kasnili pod uticajem biznismena, to zaista ne znam.

Ko su najveći monopolisti u Srbiji i sa kolikim učešćem na tržištu?
- U Beogradu, prema podacima prikupljenim od trgovinskih lanaca, od njihove ukupno ostvarene prodaje tokom 2006. godine, a analizu smo radili 2007. godine, zastupljenost „Delte“ na beogradskom tržištu bila je 70 odsto. Kada je reč o investicionom fondu „Salford“, odnosno „Denjub fuds“, kompaniji koja drži najveće srpske mlekare, to je 47 odsto i to su podaci koji se tiču samo otkupa mleka, a koji se kasnije prerađuju u mlečne proizvode.

Ali tu se gleda i konkurencija koju „Salford“ nema na tržištu mleka i samim tim ostvaruje monopol?
- Jeste, malopre sam rekla da je 47 odsto samo podatak vezan za otkup sirovog mleka. Tržišni udeli ne bi bili problematični sami za sebe kada bi bilo konkurencije. Reč je o tome da bilo koja konkurencija, bilo domaća ili strana ne može da dođe na srpsko tržište zbog prepreka.

Predstavnici „Delte“ bili su kod vas pokušavajući da vas ubede da je tačno ono što oni tvrde i tražili su da povučete vaše izjave. Ta vrsta ubeđivanja je direktni pritisak?
- Za mene je potpuno normalno da predstavnici bilo koje kompanije dođu kod nas, ili kod mene, i da ih u toku postupka suočimo sa činjenicama kojima raspolažemo i da im omogućimo da eventualno iznesu neke druge činjenice. Ali, nakon što je postupak završen, za komunikaciju bilo koje vrste potrebe nema.

Govorimo o posetama nakon okončanja postupka, to je znači pritisak, pretnja?
- Pa… pokušaj uticaja.

Više naših izvora tvrdi da ste imali otvorene pretnje, pretilo se vama i vašim članovima porodice, da su neki biznismeni lično dolazili kod vas? Vi ste državna institucija, ko se usudio na tako nešto?
- Bilo je toga, istina. Očigledno, oni smatraju da su jači od države.

Navedite nam imena.
- Ko mi je pretio znaće o kome se radi.

Da li je to bio Milan Beko?
- Ne, ne mogu da govorim o tome.

Je li vam pretio?
- Ne mogu da govorim ni o tome.

Da li je bilo ko u državi o tome informisan?
- Državni organi su informisani o svakoj mojoj komunikaciji sa bilo kim.

Jesu li reagovali?
- Dali su mi podršku.

Na čemu se zasniva ta podrška? Imate li obezbeđenje?
- Nemam obezbeđenje, nisam ga ni tražila. Mislim da su te pretnje bile pokušaj da provere koliko sam jaka, i podložna uticaju. Mislim da sam ih ubedila da pritisci i pretnje bilo koje vrste kod mene ne prolaze.

Priveli ste kraju nacrt zakona o zaštiti konkurencije, da li je bilo pokušaja uticaja na njegovo kreiranje?
- Nacrt zakona radimo mi, u saradnji sa Ministarstvom trgovine, a u okviru projekta koji finansira EU. Za sada su nam dali odrešene ruke. I tekst je gotov. Tim zakonom imali bismo veća ovlašćenja.

Da li očekujete da će biti pokušaja blokade pri usvajanju tog zakona jer su najmoćniji srpski tajkuni upravo i finansijeri političkih stranka, koje donose i usvajaju zakone?
- Što se nas tiče, država ne treba ni da nas štiti ni da nas podržava, treba samo da nas pusti da radimo svoj posao i to će biti sasvim dovoljno. A što se tiče našeg zakona, on mora da dobije odobrenje jer to je jako važno za ulazak u EU, bez efikasnog zakona i njegove primene, neće nas pustiti u EU. Čak i da ima te vrste uticaja, zakon će morati da bude donet.

Milosavljević prešao crvenu liniju

Kažete da „Delta“ ima monopol nesumnjivo, ministar Milosavljević tvrdi da „Delta“ nije monopolista. U čijoj nadležnosti je donošenje te ocene?
- Prema ostvarenom prometu, broju prodajnih objekata i kvadraturi prostora na beogradskom tržištu „Delta“ je monopolista sa 70 odsto, to je nesumnjivo. Već je rečeno da smo mi jedini nadležni da odlučujemo o tome ko je monopolista.

Milosavljević vas je zvao kod njega u kabinet, u isto vreme dok je u javnosti oponirao vašu tvrdnju o „Delti“? Da li je prešao crvenu crtu nakon čega je neko iz države morao da reaguje?
- Postoje razni pritisci na mene i Komisiju. I otkriveni i prikriveni… Vreme će pokazati da li mi tome odolevamo. Mi imamo saradnju sa Ministarstvom trgovine. Ono je naše resorno ministarstvo i sarađujemo na izradi novog zakona.


Opet „Delta“

Imate problem i sa otkrivanjem osnivača kompanija?
- Za nas je to nerešiv problem. Možda bismo mogli da idemo na to da tvrdimo da neko faktički drži određenu kompaniju, ako vidite da je ona ušla u poslovni sistem jednog osnivača, ali je pitanje koliko bi sud razumeo takvu našu tvrdnju.

Imate konkretne sumnje?
- Da, da, naravno! Kada jedna kompanija snabdeva jedan trgovinski lanac i daje mu odloženo plaćanje od 180 dana, koje čak ne dobija ni sama od svojih dobavljača, onda je jasno da je to ista kompanija, koja ostvaruje zapravo još i veći monopol od zabeleženog.

Govorite opet o „Delti“?
- Opet.

Izvor: Blic

U Srbiji će tajkuni uvek biti jači od države,jer oni finansiraju sve stranke osim LDP koga verovatno finansira zapad,i kako posle da hapsiš nekog ko ti je pomogo da dođeš na vlast.

Чеда је престао са викањем ''монополисти, Делта... Мишковић... држ'те га'' нешто не верујем да је то урадио без конкретног разлога, због своје великодушности  ...
пре ће бити због Мишковићеве великодушности 

Veoma moguće,ličnog sam mišljenja da jedni isti ljudi finansiraju i demokrate i radikale,pa sad ko dođe na vlast uvek su u dobitku.

  па неће ваљда због неке сиће пред изборе да ризикују судбину Богољуба Карића.

Погледајте ове млаке и неубедљиве људе, као што је актуелна министарка финансија. Не кажем да је нестручна, не знам довољно да бих процењивао њену стручност. Кажем да ми не делује као неко ко би подвикнуо, лупи шаком о сто. А то је одавно требало да се уради. Сада су инсталирали климоглавце.

Премијери три државе се скупили у Подгорици да титрају Мишку. И онда би Тадић могао рећи, само кад би био искрен он је паша, а ја субаша
Опозиција ћути - ту кнезови нису ради кавзи - па наравно да нису кад су се уталили.
Али ако је рада сиротиња раја зар треба чекати да неконтролисано све експлодира, и онда покупи политички кајмак неко злонамеран. Рецимо Чеда који заговара неолиберализам, а по потреби је против (само неких) тајкуна. Постоје грађанске иницијативе, како се модерно каже НВО. Постоји и српски невладин сектор, који је заиста невладин - не финансира га ни домаћа ни страна влада. Они, који нису купљени, би требало први да дигну глас. Али не, лута се у магли.
Зато сам отворио посебну тему о томе - шта да радимо кад су нас сместили на маргину, а они се шире

Lobiranje na „srpski način”
Autor: Slobodan Vučetić | Foto:V. M. | 30.01.2009. - 05:00


Pojam „lobi” (izvorno „hodnik”, „predsoblje”) i lobiranje proizvod su političke prakse u SAD. Inače, lobi je organizacija ili grupa čiji cilj je da političko-propagandnim (i finansijskim) sredstvima ostvari uticaj na zakonodavni organ da donese ili ne donese određeni propis ili odluku u skladu sa interesima naručioca lobiranja.

To se u praksi, naravno, sve više ostvaruje i uticajem na izvršnu vlast koja faktički kreira zakonodavnu i državnu politiku. U političkoj teoriji pojam lobija pretežno se definiše kao interesna grupa ili grupa za pritisak. Delovanje ovih grupa često je na samoj ivici zakona i morala, pa i u sukobu sa njima. Zato je u SAD delovanje lobija uređeno posebnim zakonom još 1946. godine. To, međutim, nije otklonilo sumnje u moralnost i zakonitost njihovog delovanja. O tome svedoči i jedna od prvih odluka novoizabranog predsednika SAD Baraka Obame da lobistima zabrani davanje bilo kakvih poklona ili drugih naknada članovima administracije Bele kuće kako bi oni uticali na donošenje propisa i odluka u skladu sa interesima određenog lobija. Istovremeno je zabranio članovima svoje administracije da dve godine po napuštanju položaja „utiču na bivše kolege” u Beloj kući. Sve ovo rečito govori da je veoma rašireno i moćno lobiranje u SAD, iako formalno legalno, uveliko suštinski poprimilo karakter korumpiranja državnih funkcionera.
Svedoci smo, naročito u novije vreme, da se i u Srbiji sve više govori o lobiranju i lobistima koji na razne, po pravilu nezakonite načine pokušavaju da utiču na zakonodavnu, posebno izvršnu vlast, kako bi njihovi propisi i odluke bili prilagođeni ekonomskim interesima prvenstveno najbogatijih domaćih kapitalista, tzv. tajkuna. U Srbiji, međutim, ne postoji nikakav propis kojim bi se regulisalo političko lobiranje, tako da se ono odvija potpuno divlje i tajno, to jest nelegalno. Doduše, ne bi se stanje u našoj praksi bitno promenilo i da postoji zakon o lobiranju jer bi on, verovatno, bio pun uopštenih formulacija koje bi omogućavale njegovo izigravanje, odnosno kršenje. O tome, uostalom, govori slab kvalitet, nepotpunost, kao i nepoštovanje propisa o finansiranju političkih stranaka, o borbi protiv korupcije, o zaštiti konkurencije, o javnim nabavkama, o sprečavanju sukoba interesa itd. Sve to je logičan proizvod kapitalističkog, svojinskog i ekonomskog sistema u Srbiji koji je uspostavljen i funkcioniše na špekulativan, a dobrim delom i na monopolski i kriminalizovan način, koji ga politički, pravno i moralno trajno diskredituje.
Pošto sistem lobiranja u Srbiji nije zakonski uređen, sprovodi se tajno, što ga čini koruptivnim, to jest nezakonitim metodom uticaja na politiku i odluke državnih organa. Taj sistem lobiranja na „srpski način” prvenstveno se odvija na „tajnoj liniji”: tajkuni i vrhovi političkih stranaka. Naime, javna je tajna da tzv. tajkuni izdašno finansiraju izborne kampanje i druge potrebe političkih stranaka, a zauzvrat od njih, kad dođu na vlast, očekuju određene pogodnosti u poslovanju na osnovu zakona i drugih propisa. O veoma sumnjivim „finansijskim” odnosima tajkuna i stranačkih vrhova posebno govori činjenica da stranke, uprkos zakonskoj obavezi, ne prikazuju glavne izvore svoga finansiranja, posebno finansijere skupih izbornih kampanja koje daleko prevazilaze zakonske okvire njihovih izvora prihoda. Jedino je T. Nikolić, ali tek kao lider otcepljenih radikala (naprednjaka), javno priznao da je „Delta” finansirala neke troškove izborne kampanje SRS. Koliki li je tek bio stvarni iznos te „pomoći” SRS-u, kao i donacija, pre svega onim strankama čije se učešće u budućoj vlasti sa sigurnošću očekivalo.
S druge strane, nepoštovanje i krupne manjkavosti zakona koji su bitni za uspešnu borbu protiv korupcije, takođe pogoduju lobiranju i interesnoj sprezi najbogatijih tajkuna sa delom političke vlasti. Primera radi, važeći Zakon o zaštiti konkurencije (donet 2005) ne slučajno još nije usklađen sa pravnim standardima EU, to jest ne sadrži ovlašćenja Komisije za zaštitu konkurencije da izriče finansijske kazne za povredu ovoga zakona, odnosno stvaranje monopolskog položaja na tržištu. Za razliku od zakonskih rešenja u Srbiji, nezavisna komisija EU ima takvo ovlašćenje, pa je, primera radi, moćnom Bilu Gejtsu izrekla kaznu od celih 900 miliona dolara zbog kršenja antimonopolskih propisa EU. A u Srbiji čak i pojedini ministri, iako nenadležni, javno su dovodili u sumnju nalaze i rešenja Komisije za zaštitu konkurencije u vezi sa monopolskim položajem „Delte”. Naravno, ozbiljnoj „lobističkoj” sumnji podležu i pojedine krupne, a jeftine privatizacije veoma vrednih društvenih preduzeća od strane stranog kapitala, kao i neke skupe koncesije čiji bitni uslovi ni do danas nisu poznati javnosti (Horgoš-Požega).
Nedavno je vlasnik medijske imperije „Pink” u „Utisku nedelje” najavio lobiranje u Skupštini kako bi sprečio usvajanje predloženog, inače nužnog, zakonskog rešenja o radikalnim antimonopolskim merama u medijskoj sferi. Imajući u vidu način stvaranja kapitala „Pinka” u prošloj deceniji, opravdano se javlja sumnja u prirodu njegovog „lobiranja”. Najnoviji slučaj sumnje u lobiranje u korist jednog drugog krupnog tajkuna, tzv. Peconija, takođe je vrlo indikativan. Naime, na predlog zakona o akcizama na duvan, SPS je, nasuprot vladinom predlogu zakona, u Skupštini podnela amandman kojim se predlaže smanjenje akciza na najjeftinije cigarete koje proizvodi fabrika pomenutog Peconija. Amandman su podržali poslanici LSV i SVM iz vladajuće koalicije i opozicione partije i tako formirali ad hok antivladinu parlamentarnu većinu! Ovoga puta izgovor im je bio veoma lukav, a u osnovi demagoški - time se štiti standard siromašnih građana. To bi bilo za pohvalu kad se na taj način ne bi obilato punili džepovi inače prebogatog proizvođača jeftinih cigareta, a na štetu državnog budžeta. Ovako ispada da se građanima za utehu nudi jeftina i po zdravlje najštetnija cigareta, kako bi oni, uz pivo i kafu po staroj ceni, bar na trenutak „zaboravili” na svoj bedni ekonomski položaj.

Izvor: Blic

A zar nisu jaci? Koliko je drzava jaka pokazuje se na tome sto imamo toliko veliki broj tajkuna ratnih profitera biznismena koji se bave privrednim kriminalom i otimacinom od drzave, ovo je banana drzava

Pa tajkuni su jaci u od drzave u svakoj drzavi na svetu, a ne samo kod nas

Tajkuni i jesu glavne baje u ovoj državi i šta god se radi u ovoj državi se nikada ne radi njima na štetu, pa makar to bilo i na štetu same države. Država ih donekle može staviti pod kontrolu samo kada postoji jaka volja za tako nečim a ti slučajevi su nažalost izuzetno retki (kao Karić npr), jer jedni drugima oči ne vade i samo se tapšu po ramenu. Po principu ja tebi ti meni i tako godinama i godinama. Ko nije čitao vulina, tj šta je pisao za politiku, preporučujem da pročita ovo prilično je vezano za temu. Neki se možda i sećaju ovog članka