Svako od nas se pre ili kasnije nađe na nekoj velikoj prekretnici, kada imamo utisak da je potrebno prekinuti s hodanjem unazad na pojedinim životnim planovima, ili bolje rečeno, na svim životnim planovima. Nekada nas sputava veza u kojoj smo, nekada osećamo da posao koji obavljamo ne pruža dovoljno kreativnosti ili mogućnosti za napredak, nekada imamo utisak da više ne možemo da održavamo pojedina prijateljstva na isti način... Umesto da nastavimo s mučenjem, jednostavno je bolje razbiti pojedine iluzije i pokušati pretvoriti neke neostvarene snove u realnost. Jedino što vam je potrebno da bi se to zaista dogodilo jeste malo čvrste volje i mnogo upornosti i truda.

Da bi se ovakve promene zaista dogodile i da biste se osećali dobro prilikom njihovog sprovođenja u delo, treba posedovati veću dozu diplomatije. Ne treba povrediti ljude s kojima želite da redefinišete određeni odnos; neka vrata nikada ne treba zatvarati, mostove iza sebe svakako nije dobro tek tako spaliti. Ponekad je tako malo potrebno da shvatimo kako se velike stvari mogu postići uz izvesnu dozu ljubaznosti i umeća koje ne mora da bude lukavstvo. Interesantne ponude uvek postoje, samo smo mi nekad previše obuzeti svakodnevicom da bismo primetili da nam stoje ispred nosa. Neki odnosi u našim životima pamte se po mnogo čemu. Trudimo se da ružne stvari potisnemo u drugi plan, ali ih nikad ne zaboravljamo. One lepe ostaju upamćene kao lepe. Prilagodljivost i jednim i drugim situacijama jeste ono što vas pretvara u veštog igrača.

Tolerancija prema drugima, nežnost prema osobama koje su vam drage, spremnost da se prihvati rizik i da se odgovori nekom novom izazovu, kao i izvesna doza samokritičnosti jesu ono što svaki san pre ili kasnije može da pretvori u realnost.


Izvor: Krstarica

vidim danas je Berne dan, sa igrama