to je tvoja logika...jedan srbin je zlocinac tako da su svi srbi zlocinci

U citiranom i jeste glavni problem. DS se pretvorila u etatističku stranku kojoj je jedini cilj opstanak na vlasti, radi same vlasti tj. privilegija koje idu uz vlast.

DS odavno nije stranka sa vizijom, pokretačka snaga promena, sa idejom preoblikovanja društva i sve ostalo što je DS predstavljala u 90-im. Sada, to je stranka koja služi kao biro za zapošljavanje partijskih poslušnika u državnoj službi. Baš kao što je nekada bio slučaj sa SKJ i SPS.

Ne postoji nikakva ideja ili ideologija po kojoj bi DS bila prepoznatljiva. Sva energija i potencijali DS su se sveli na kampanju od izbora do izbora. Kako su kod nas izbori učestali, u proseku na svakih godinu dana imamo izbore, sve je podređeno samo jednom cilju "Cilj Tadića i DS je stabilnih 55-60% na izborima, samostalno ili u stabilnoj koaliciji"

Ja, koji sam u DS proveo deceniju i po, mogu otvoreno da kažem da je Tadić vrhunski politikant i aparatčik, ali nije nikakav državnik i ideolog. Čovek nema viziju, Srbija nije zemlja za političare Tadićevog profila. Što reče Vesna Pešić pre koju godinu, Tadić je idealan tip političara da bude doživotni predsednik Švajcarske ili Finske, ali za Srbiju nije. Pogrešan čovek na pogrešnom mestu.

Neće mi nedostajati, kad jednom ode. Otići će i on, samo sam ubeđen da će posle njega doći još gori šormaz ili neki sličan bilmez. Jadna je država u kojoj je Tadić najsposobniji političar, a objektivno u ovom trenutku on nema dostojnu alternativu, svi potencijalni "prestolonaslednici" su gori od njega, u odnosu na konkurenciju Tadić izgleda kao jedina svetla tačka u mračnom tunelu. Nažalost po Srbiju, ali tako stoje stvari.

Који сте ви оптимисти... 

Bas suprotno , ja sam pesimista kada je u pitanju politicka scena Srbije, a i njena privreda...

Usputni efekti su povampirenje raznih kvazi patriota (patriJota)
 i bolesnih rusofila (nosaci Putinove slike).

system_V_r4,
 Nisam baš siguran da je i Đinđić neka politička veličina. Đinđić je bio izuzetno simpatičan i vispren političar, ali ne zaboravimo da je on poklonio Kostiću tri šećerane za 3 marke. Kostić je bio oslobođen svih potraživanja od države , sačekao par godina i preprodao šećerane za milione ervra. Đinđićeva parola je bila da je bolje bilo kako privatno nego da ostane društveno. Ni to nije dobro jer su firme bukvalno pootimane od belosvetskih lopova, većina upropašćena jer njihovi vlasnici nisu imali ni predstavu šta treba sa njima da rade.