Makedonija danas na referendumu
Odziv bi mogla umanjiti iznenadna odluka SAD da prizna ustavno ime bivše jugoslovenske republike

SKOPLJE - U Makedoniji se danas održava referendum na kome će se građani izjasniti da li podržavaju novu teritorijalnu organizaciju zemlje koja bi promenila nacionalnu strukturu pojedinih opština tako da neke od njih, poput Struge, postanu opštine sa većinskim albanskim stanovništvom. Referendum je inicirao Svetski makedonski kongres, sakupivši dovoljan broj potpisa građana, a njegovo održavanje podržava i makedonska opozicija.

Vladajući Socijaldemokratski savez Makedonije pozvao je građane da ne izađu na referendum, ocenjujući da pitanja poput referendumskog ne zaslužuju odgovor i da je budućnost Makedonije u EU i NATO, a ne u povratku u prošlost.
Za uspeh referenduma neophodno je da se odazove polovina biračkog tela, odnosno oko 850.000 od ukupno 1.700.000 makedonskih birača. Ispitivanja javnog mnjenja pokazala su da se može očekivati odziv od oko 50 odsto.

Odziv bi, ipak, mogla umanjiti iznenadna odluka SAD da, samo nekoliko dana pre referenduma, priznaju Makedoniju pod njenim ustavnim imenom "Republika Makedonija". Američki državni sekretar Kolin Pauel izjavio je da je cilj Vašingtona da nagradi Makedoniju i oslabi poziciju "makedonskih nacionalista" koji su inicirali referendum.
   
      

Status Kosova bez posledica za Makedoniju

Premijer Kostov je u intervjuu za bečki "Prese" rekao da, kakva god odluka o eventualnoj nezavisnosti Kosova bude doneta, to neće imati posledice po njegovu zemlju.
- Makedonska vlada neće dozvoliti da se kriza sa Kosova prebaci u Makedoniju. Ni Albanci, ni većina u Makedoniji, a ni međunarodna zajednica, neće dozvoliti stvaranje nečeg poput velike Albanije, ili velike Srbije, odnosno velike Makedonije - ocenio je Kostov.
      
      
      
   

Premijer Hari Kostov izjavio je da bi uspeh referenduma značio "korak unazad, umesto korak napred na putu ka evroatlantskoj integraciji" Makedonije, za koju su potrebni decentralizacija vlasti i prenos većih ovlašćenja na lokalne vlasti u opštinama. Decentralizacija i teritorijalna reorganizacija opština je, prema rečima Kostova, poslednja obaveza koja proističe iz Ohridskog sporazuma, kojim je okončana oružana kriza u Makedoniji 2001.

I lider članice vladajuće makedonske koalicije, albanske Demokratske unije za integracije Ali Ahmeti, pozvao je građane Makedonije da se odluče za evropsku budućnost, a ne za vraćanje u prošlost. Vlada Republike Albanije upozorila je da bi eventualni uspeh referenduma predstavljao "pretnju miru i stabilnosti na zapadnom Balkanu".

Na bojkot referenduma pozvao je i državni sekretar u britanskom Ministarstvu spoljnih poslova Denis Mekšejn, ocenivši da da bi njegov eventualni uspeh vratio Makedoniju u prošlost.
Beta