Tadić može da poseti Kosovo :: Politicki ~ Geopoliticki forum

Veliko mrsno pravoslavno zezanje

Dok predsednik bude na Kosovu, stotine hiljada otpuštenih, prevarenih i opljačkanih radnika po Srbiji skapavaće od gladi, beznađa i muke. Sa njima niko ne dočekuje Božić, oni jedino mogu da se uzdaju u Bogojavljenje. Naš predsednik veruje da će svojim prisustvom na Kosovu nešto promeniti, a šta misle građani Srbije reći će mu razne agencije za ispitivanje javnog mnjenja. Njegovi savetnici i majstori pressclipinga su mu već pokazali da u Srbiji nema ozbiljne kritike vlasti, pa samim tim ni problema. Sve je super, bez zezanja!

U Srbiji je praznovanje počelo 19. decembra, a za mnoge će potrajati do 21. januara tj. Sv. Jovana. U međuvremenu nema nikoga ko neće naći neku slavu, ili praznik kome će se osvetiti. Može da se bira: materice, očevi, katolički badnjak i Božić, Nova godina, srpsko badnje veče, pravoslavni Božić, pa srpska Nova godina, Sv. Sava, Bogojavljenje, nikad kraja. Zato su najprimerenije čestitke koje se odnose na sva predstojeća praznovanja, pa neka svako sam izabere. Ovih dana i DS mi je kao i mnogim građanima po ko zna koji put u životu čestitao „predstojeće“ praznike. Nadam se da su neke čestitke stigle pre moje, bar onima za koje se zna da im Božić pada 25. decembra. Negde sam pročitala da je Nova 2010. godina stigla u Srbiju po „katoličkom“ kalendaru. Stići će valjda tradicionalno i po pravoslavnom. S obzirom na svašta izrečeno u Srbiji o katoličanstvu poslednjih dvadeset godina i šta je sve učinjeno u ime vere, ovaj zaključak me je zabrinuo. Pa nije valjda da naučno dokazan pogrešan i netačan kalendar Srpske pravoslavne crkve postaje jednak sa gregorijanskim po kome se svet okreće i traje?
To što najčešće živimo i slavimo praznike bez logike, ne znači da smo u pravu i na putu istine. U želji da se makar po kalendaru razlikujemo od većine sveta drži nas ohola potreba za posebnošću i pripadanjem slovenskim korenima, pa samim tim i jednoj od najvećih pravoslavnih crkava. Ali zar istih korena nisu i naši bratski narodi Hrvati, Slovenci, Bosanci i ostali slovenski narodi poput Poljaka, Čeha, Slovaka? Ko nam brani da budemo i ostanemo pravoslavci sa logikom kao Grci, Rumuni i delom Rusini? Nije moje da raspredam na temu hoće li ikada SPC prihvatiti gregorijanski kalendar, ali se pitam zašto je važniji kalendar rimskog cara mnogobošca od nauke i pameti? Mnogo naših sveštenika se školuje u Grčkoj i ne mogu da zamislim kako im je za vreme velikih praznika poput Uskrsa, ili 25. decembra kad se u grčkoj crkvi slavi rođenje Hristovo. Šta oni tada rade, sklanjaju se u svoje kelije i idu u krevet pre ponoći? U crkvenoj krštenici u koju je upisano moje ime kada sam bila stara svega 17 dana, piše da je dete kršteno u istočnopravoslavnoj veri. Šta god to značilo, datum rođenja se poklapa sa gregorijanskim kalendarom koji je u upotrebi poslednjih sto godina.

Da se vratim čestitkama i sa čitaocima e-novina podelim jednu koja mi je stigla iz Muzeja savremene umetnosti Vojvodine, skraćeno MSUV. U trenutku me je na čestitki zgrozio niz degutantnih i neprimerenih fotografija za koje mi se učinilo da su snimljene prilikom neke obdukcije. Onda je moje laičko oko u uglu jedne od fotografija videlo „teglu“ sa priličnom količinom isceđene ljudske masti, a po boji krvi u tegli shvatila sam da se ne radi o obdukciji, već o estetskoj operaciji, tzv. liposukciji i ko zna šta je sve rađeno na telu koje mi je upućeno sa „lepim željama“ u 2010. Čini mi se da se na fotografijama vide i neke intervencije oko promene pola, pošto se očito nešto dešavalo sa tim delovima. Odsečeni, ili unakaženi, nije bitno, prosudite sami. U trenutku nisam razmišljala o poruci čestitke, već sam „anonimuse“- čestitare zamolila da mi ubuduće više nikada ne šalju e-mailove sa informacijama o događanjima u MSUV, kako su poslednje dve godine činili. Dobila sam odgovor da će ispuniti moju želju, a u stilu štreberskih citata sledio je navodni „odgovor“ koji bi trebalo da me uputi u promišljanje na temu umetnosti, pošto očito ne shvatam njenu suštinu! Fotografije bez ikakvog konteksta znače samo ono što predstavljaju, tvrdi moja malenkost i ovim tekstom ne otvaram polemiku sa nepoznatom grupom „kustosa“ koja piše e-mailove u nekoliko ruku, tvrdeći da se zovu mi iz MSUV. Pretpostavljam da istu takvu „čestitku“ nisu poslali ni jednom političaru, stranačkom lideru, ili pokrajinskoj vlasti koja ih je postavila da upravljaju MSUV. Još manje su je poslali nekome ko im je drag i blizak. U p.s. su mi poručili da bi jako voleli da saznaju moje zanimanje, kako bi me smestili u profil svojih „abonenata“ (moraju znati sa kim imaju posla kada me ubuduće ne budu obaveštavali o događajima u toj instituciji). Posle ozbiljnih pretnji koje sam doživela poslednjih godina od strane nikad otkrivenih „huligana“, ova neukusna čestitka mi govori kako se moj status kritičara našeg svakodnevnog života u Srbiji nepojamno popravlja.

Photo: Stock
Pročitala sam u inetrvjuu predsednika Tadića da nam nedostaje ozbiljna kritika. To znači da je svaka napisana do sada neozbiljna i šarlatanska. Ne znam na koga se odnose ove reči, ali verujte mi da sam se trudila iz petnih žila da argumentujem svaku primedbu upućenu vlasti, nekoj društvenoj pojavi, ili javno izrečenoj gluposti. Nema vajde nego da se angažujem na hvali po svaku cenu. Samo da promenim ugao gledanja i videću da je stvarnost mnogo lepša nego što izgleda. I zato ne znam zašto me uhvatio očaj kada sam čula da će predsednik Tadić pravoslavni Božić provesti na Kosovu u manastiru Visoki Dečani. Zar nije logično da ga provede u Srbiji sa svojom porodicom i svima nama? Ako ništa drugo, ovde nas je neuporedivo više, ima nas bar sedam miliona. Za sada ima i struje i grejanja i crkava i manastira. Ne tako davno, Slobodan Milošević je sve podredio Srbima na Kosovu, oni su bili njegov najveći i najbolji saveznik, i zahvaljujući njima se toliko dugo i održao na vlasti. Iako ih je bilo neuporedivo manje nego građana Srbije, svi smo morali njih da slušamo, po njima i njihovim glasovima na izborima da se ravnamo. Sve što je dolazilo sa Kosova bilo je sveto i neprikosnoveno. Nije valjalo ni za koga, a znamo i kako se završilo.

Koliko sam razumela i pročitala u dnevnim novinama Blic, činjenice govore da preko 700 državnih činovnika opslužuje svega šest Srba koji žive na Kosovu. U nekim selima za koja su zaduženi nema čak ni jednog Srbina, a mi plaćamo tih 700 činovnika sa platama od kojih su neke preko 300 hiljada dinara. Plaćamo im iznajmljene stanove, kuće, odvojene i spojene živote, prevoze i podvoze i nikome ne smeta što curi toliko novac na izmišljotinu zvanu briga o Srbima sa Kosova. Zašto izbeglice iz pojedinih opština na Kosovu žive po kontejnerima gde im se svako malo isključuje i struja? Ne znam, možda će ih predsednik obići za Božić, ali ne znam šta bi im rekao. Istinu ne može, ali može da promeni stvarnost i raspusti bandu od preko 700 parazita! Dok predsednik bude na Kosovu, stotine hiljada otpuštenih, prevarenih i opljačkanih radnika po Srbiji skapavaće od gladi, beznađa i muke. Sa njima niko ne dočekuje Božić, oni jedino mogu da se uzdaju u Bogojavljenje.

Naš predsednik veruje da će svojim prisustvom na Kosovu nešto promeniti, a šta misle građani Srbije reći će mu razne agencije za ispitivanje javnog mnjenja. Njegovi savetnici i majstori pressclipinga su mu već pokazali da u Srbiji nema ozbiljne kritike vlasti, pa samim tim ni problema. Sve je super, bez zezanja! Zezanje je postao ravnopravan glagol u srpskom književnom jeziku baš kao i glagol šetati. Otuda se često čuje u TV reklamama. U ime jezičkih sloboda koje nemaju nikakve veze sa slobodom, pojavila se reklama gde se mladi bilmez na nekoj proslavi obraća starijoj gospođi rečima „šta ćeš tu, matora“! Umesto da mu prilepi šamarčinu za totalno nepoštovanje i prostakluk, gospođa mu srećna što je još uvek živa u Srbiji nudi čips!

Пренето са...