Tadić kod pape
M. RADETIĆ  28.09.2005, 18:45:09

PREDSEDNIK Srbije Boris Tadić ide u zvaničnu posetu papi Benediktu Šesnaestom. To je prva poseta jednog predsednika Srbije poglavaru Ri­mokatoličke crkve.
Za razliku od Svetozara Marovića, predsednika državne zajednice SCG, koji je Vatikan početkom meseca posetio na lični zahtev, predsednik Bo­ris Tadić odlazi na poziv pape, čija je želja da uspostavi što čvršće veze sa Srbijom i našom zemljom u celini. Iako teme razgovora nisu poznate, nezvanično se očekuje da to bude unapređenje bilateralnih odnosa, ob­nova svetinja na Kosovu i Metohiji kao i sudbina KiM uopšte. Ovaj susret, kako se predviđa, trajao bi kratko.
U razgovoru s poglavarom Svete stolice, saznaju Novosti, predsednik Ta­dić neće upućivati zvaničan poziv papi Benediktu Šesnaestom da poseti Srbiju, niti postoji osnov da ga poziva. Može se samo dogoditi da slično svojim prethodnicima izrekne kurtoaznu rečenicu "biće nam drago da do­đete kad se za to ispune uslovi". Zna se da papa u principu ne ide u po­sete na poziv državnika, već na poziv crkve, a takav poziv Srpska pravo­slavna crkva do sada nije uputila.
Pre posete Svetoj stolici, inače, predsednik Srbije Boris Tadić sreo se sa patrijarhom Pavlom, koji ga je zamolio da prilikom posete papi Bene­diktu Šesnaestom "prenese i njegove bratske pozdrave, i poruku da Srp­ska pravoslavna crkva posebnu pažnju pridaje negovanju i produbljiva­nju dobrih odnosa sa Rimokatoličkom crkvom". Patrijarh i predsednik su se saglasili da međusobna saradnja crkava i verskih zajednica u Srbiji suštinski doprinosi uspostavljanju i održavanju stabilnosti društva u celi­ni.
Beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar takođe je zamolio predsedni­ka Srbije "da papi prenese pozdrave Rimokatoličke crkve u Srbiji i svih građana u Srbiji katoličke veroispovesti".

VISOK NIVO
POVODOM dve zvanične posete Vatikanu u samo jednom meseci, politič­ki analitičari ocenili su ovih dana da ovi susreti "potvrđuju visok nivo od­nosa državnih zvaničnika i poglavara Rimokatoličke crkve" i da "očigled­no iza njih stoji želja da se, bez predrasuda prošlosti, sa Svetom stoli­com uspostavljaju novi, srdačniji odnosi".

Izvor: Novosti

Srpski predsednik susreo se sa poglavarom Rimokatoličke crkve
Tadić nije pozvao papu u Srbiju
Poglavar Rimokatoličke crkve, prema kanonskom poretku, prvo bi trebalo da poseti Carigrad - smatra verski analitičar Živica Tucić

BEOGRAD/VATIKAN - Predsednik Srbije Boris Tadić sastao se juče u Papskom domu u Vatikanu sa papom Benediktom 16. Tadić je prvi predsednik Srbije koji se sreo sa papom.

Posle susreta sa papom, predsednik Tadić je izrazio nadu da će do posete pape SCG doći što pre, čim budu ispunjeni svi uslovi.
"Radimo svi zajedno na ispunjavanju uslova da do te posete dođe. Da bi papa došao u jednu zemlju, moraju se obaviti svi razgovori i na verskom i na državnom nivou. Oni su početi i ja sam veoma zadovoljan", rekao je Tadić.

Razgovor u biblioteci Papskog doma trajao je trideset minuta. Predsednik Srbije preneo je da je veoma zadovoljan sadržajem razgovora i načinom na koji Sveta stolica razume probleme sa kojim se danas suočava Srbija. On je rekao da je sa papom razgovarao o regionalnoj stabilnosti i svim faktorima destabilizacije, pre svega na Kosovu i Metohiji, prisustvu hrišćanstva na prostoru jugoistočne Evrope i martovskom pogromu 2004. na Kosmetu. Bilo je reči i o tome da buduće rešenje kosovskometohijskog problema mora da omogući svim etničkim grupama i svim narodima da opstanu na Kosovu i Metohiji. Predsednik Srbije papi je poklonio knjigu o Kosovu i Metohiji "Zemlja živih" na engleskom i srpskom jeziku.

D(r)uga procedura

Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije izjavio je krajem avgusta da "nema saznanja" da je Srpska pravoslavna crkva uputila poziv papi Benediktu 16. da poseti Srbiju i Crnu Goru.
"Koliko znam, sadašnji papa imao je zvaničan poziv od naše crkve još dok je bio kardinal. Sada, kada je izabran za papu, stvari se menjaju i potrebna je druga procedura da ga Crkva pozove da nam dođe u posetu", rekao je mitropolit Amfilohije.

Tadić je razgovarao i sa državnim sekretarom kardinalom Anđelom Sodanom o praktičnim dimenzijama politike, statusu katoličkih crkava u regionu i na Kosmetu, vraćanju vlasništva crkvenim zajednicama, kao i o predstojećim razgovorima vezanim za ekumenski dijalog koji će se voditi u Srbiji.

Kako je Glas javnosti saznao od izvora bliskih predsedniku, Tadićeva poseta odvija se u sklopu njegove pojačane međudržavne saradnje i želje da dobije podršku najuticajnijih stranih faktora u rešavanju stanja na Kosovu i Metohiji. "Posle SAD i Velike Britanije, poseta Vatikanu ima posebnu težinu", kažu u Tadićevom okruženju. Inače, srpski predsednik nije pozvao papu Benedikta 16. da poseti Srbiju jer za to nije imao mandat ni podršku Srpske pravoslavne crkve.

"U našoj crkvi još nije bilo reči o eventualnoj poseti pape SPC. Osim pojedinačnih izjava nekih vladika (mitropolit zagrebačko-ljubljanski Jovan i vladika šabačko-valjevski Lavrentije, prim. autora), za sada se nije razmišljalo o pozivu", objašnjeno je našem listu u Svetom arhijerejskom Sinodu SPC.

Beogradski nadbiskup i predsednik Biskupske konferencije SCG monsinjor Stanislav Hočevar kaže za Glas da katolički vernici mogu biti zadovoljni i srećni zbog Tadićeve posete, ali i prethodnog boravka predsednika SCG. "Reč je o značajnom unapređenju dijaloga i saradnje. Rimokatolička crkva može da podrži autentičan dijalog i uključenje svih zajednica u rešavanje problema. Poseta je značajna i zbog uključenja Srbije i Crne Gore u Evropsku uniju, ali i zbog specifičnog iskustva koje ova zemlja može da da Evropi i pomogne u saradnji crkava i verskih zajednica", kaže monsinjor Hočevar. On smatra da papa Benedikt već ulazi u SCG, prihvatajući u audijenciju odgovorne ljude ove zemlje.

Verski analitičar Živica Tucić kaže bi, po kanonskom poretku, red bio da papa prvo poseti najznačajnije pravoslavne crkve, u prvom redu Carigrad, kao sedište svetskog pravoslavlja, pa tek onda ostale, uključujući i SPC.

"Papa ima poziv da na praznik Svetog Andreja (30. novembra) poseti Vaseljensku patrijaršiju i pre ovog perioda nikako ne bi trebalo da poseti SPC. Poželjno je i dobro da papa dođe u Beograd jer u SCG ima oko pet odsto katolika koji imaju pravo da ih poseti poglavar. Kada je reč o proceduri, dovoljno je da papu pozove država i katolička biskupska konferencija, dok bi se od SPC i njenog poglavara tražilo da bude spreman da primi papu. Bez saglasnosti SPC, sigurno je da papa ne bi došao, to bi bilo neobično", kaže Tucić.
P. Pašić

Izvor: Glas Javnosti

Predsednik Srbije u Vatikanu poručio
Tadić: Papa što pre u Srbiji

Predsednik Srbije Boris Tadić izrazio je nadu da će do posete pape našoj zemlji doći što pre, čim uslovi budu ispunjeni. On je posle susreta sa papom Benediktom XVI u Vatikanu, rekao da „svi radimo na ispunjavanju uslova da do te posete dođe“.

- Da bi papa došao u jednu zemlju moraju se obaviti svi razgovori i na verskom i na državnom nivou. Oni su započeti i ja sam veoma zadovoljan - rekao je Tadić. On je preneo da je veoma zadovoljan sadržajem razgovora i načinom na koji Sveta stolica razume probleme sa kojim se danas suočava Srbija. Tadić je kazao da je sa papom razgovarao o regionalnoj stabilnosti i svim faktorima destabilizacije, pre svega na Kosmetu, prisustvu hrišćanstva na prostoru jugoistočne Evrope i martovskom pogromu 2004.

Ivo Visković, profesor za međunarodne odnose na FPN, i publcista Mirko Đorđević ocenili su za naš list da je Tadićeva poseta Vatikanu veoma korisna za nas, jer Vatikan ima ogroman uticaj u svetu, a naša zemlja je ta koja traži približavanje Evropi. Što se tiče eventualnog poziva papi da poseti SCG, sagovornici „Blica“ složni su u oceni da to Tadić neće učiniti na svoju ruku i bez dogovora sa SPC. Đorđević kaže da papa i ne želi da dođe bez saglasnosti naše crkve.

Visković kaže da je vrlo važno da se u Vatikanu uvaže interesi i argumenti naše zemlje.

Ocenjujući da je ova poseta važnija nama nego Vatikanu, Đorđević kaže da se upadljivo primećuje da se papa Benedikt XVI interesuje za Balkan, posebno za Srbiju, jer je na početku svog pontifikata primio dvojicu naših predsednika - Svetozara Marovića i Tadića.

- Papa Benedikt XVI sanja nedosanjani san njegovog prethodnika pape Pavla Jovana da se preko Beograda kao odskočne daske dođe do Moskve što je vrhunski reper u vatikanskoj duhovnoj stategiji - kaže Đorđević.
Ljiljana Begenišić

Izvor: Glas Javnosti

Protiv papine posete sve manje vladika SPC

Papa Benedikt XVI mogao bi u dogledno vreme da poseti Srbiju jer je u SPC čiji je stav i presudan, sve manje protivnika njegovog dolaska. U Patrijaršijskom dvoru u Beogradu nezvanično se može čuti da se broj vladika u eparhijama po Srbiji koji se protive poseti, može izbrojati na prste jedne ruke.

Glavna prepreka eventualnom pozivu SPC papi i danas je ista kao i pre mnogo godina. Visoko sveštenstvo doslovno je sažima u rečenicu: „U narodu su još uvek sveže rane počev od Jasenovačkih do današnjih kosovskih“. Otuda, zbog moguće osude naroda, SPC se još ne odlučuje da pozove papu u Srbiju.

Koliko je teško doći do takave odluke na neki način potvrđuju reči vladike niškog Irineja koji za „Blic“ kaže da poziv papi nije odluka na nivou Sinoda (crkvena vlada) već Sabora, crkvenog tela u kome su sve vladike SPC.

- Odluka je na Saboru na čelu sa patrijarhom. Jedna je od najvećih prepreka je već na terenu ovde u Srbiji. Brojne izbeglice samo iz poslednjeg rata iz Hrvatske koje su ostale ne samo bez kuća već i najbližih. Da ne dužimo nadalje i u prošlost ovu priču - kaže vladika niški.

Najnoviji problemi vezani su za Kosmet. Rimokatolička crkva nije osudila uništavanje pravoslavnih hramova. Čak su vrlo glasna svojatanja i proglašavanja najznačajnijih pravoslanih svetinja za katoličke...

Sveštenik šabačko valjevske eparhije i urednik jedinog crkvenog radija na prostoru Srbije „Glas Crkve“ otac Ljuba Ranković smatra da ovo već dugo otvoreno pitanje o papinom dolasku najviše šteti „pre svega nama i kao narodu i državi, a i Crkvi“. Njegov radio pokriva oko dve trećine Srbije i on kaže: „Svedočim da je većinsko raspoloženje u narodu da je papa dobrodošao u Srbiju“.

- I zbilja papa ima gde da dođe. Srbija je danas zemlja u kojoj je jedan religiozni procvat, velikoduhovno buđenje i obnova naroda. Verni narod u Srbiji nema razloga da bude inferioran niti da ima kompleks. Srbe je oduvek krasila gostoljubivost. Mi imamo šta da pokažemo papi - kaže otac Ljuba. Dodaje da je Srpska crkva danas slobodna u vršenju svoje jevanđeljske misije, a na svom čelu ima za patrijarha čoveka koji bez sumnje ima najveći ugled među episkopima i sveštenstvom i na Istoku i na Zapadu.

- Uveren sam da će papa Benedikt XVI u susretu sa našim patrijarhom biti ozaren pravim i istinskim jevanđeljskim zrakom i da će papa sa tog susreta poneti najlepše i nadublje utiske - dodaje on. Govoreći o kamenu spoticanja papinom dolasku u Srbiju otac Ljuba poziva na praštanje. Dodaje da je Vatikan bolje imati za prijatelja nego neprijatelja.

- Doduše ne treba prevideti da kamen spoticanja oko poziva naše Crkve papi je i jedno teško i tužno sećanje na zločine u Drugom svetskom ratu u kome su učestvovali pojedni rimokatolički sveštenici. I svakako da među našim vernicima ima i onih koji smatraju da zbog toga papa ne bi trebalo da dođe u Srbiju. Ali, mi moramo znati da smo sveštenici i vernici Crkve čija glava je onaj koji se sa krsta, sa golgote molio za svoje mučitelje rečima: Oče oprosti im jer ne znaju šta rade. Konačno i mi moramo biti pragmatični, poseta papina će svakako omekšati naše odnose sa Vatikanom i čiji uticaj ne treba prevideti i zanemariti. Ne znam koliko će srpskom narodu ova poseta koristiti, ali znam da neće doneti nikakve štete - ističe Ranković.
Ž. Jevtić

Izvor: Blic