Daddy's home. 





I to se vraćam s temom koja duugo duugo nije bila i koju nismo pošteno razradili i nismo se dovoljno ispričali oko nje...  ... originalno zar ne?  Jebiga volim da se vraćam u velikom stilu sa vatrometom, šampanjcem, prasićima i narikačama (suze radosnice  ).  Da čuje i vidi celo selo da mi je bilo lepo dok me nije bilo u rodnom kraju.

Ijaoo... kako sam vam samo napisao super tekst o manipulaciji ljudima  izumljen-oproban-licenciran od strane američko-englesko-rusko-bangladeških stručnjaka i Opre, 'nači impresionirao sam samog sebe, nema čega nema, benigna manipluacija s kojom biste uz istovremeno podizanje samopouzdanja došli do većine svojih ciljeva vezanih za ljubav, posao, sreću i vitku liniju (ili ona dolazi uz sreću) i pritom bi vam savest ostala čista kao 40godišnja devica... mnooogo dobar tekst... i pametan i duhovit i svašta svašta nešto, baš sam oduševio samog sebe...  a onda sam stisnuo neko usrano dugme na tastaturi i sve je otišlo u kurac. Jebiga, sad ćete se morati zadovoljiti i čitati ovaj...

_{(edit: dođavola, nisam planirao da ispadne ovako dug. U zamenu za čitanje motivisaću vas sa dobrim ribama na kraju svakog dela.    Ukoliko ste žene ili pederi (ili oboje) jebiga, evo vam odma' link ka ženskom forumu, ne pada mi na pamet da vam tražim nabildovane frajere )}


Dakle... raskidi.    


Ne pitajte me kako se preboljeva voljena osoba, bačenih 300 kinti na propali tiket ili preminula zlatna ribica ili bilo šta od tih stvari, jer neam pojma šta da vam odgovorim. Moja metoda rešavanja ovih stvari je potpuno moronska i svodi se na potpuno potiskivanje bilo kakvog sećanja bolnog mesta, vremena i idiota. Kao da raščupate krastu na nozi i umesto da se strpite da zaraste, vi je potpuno amputirate (nogu) do kolena.
I to sjajno funkcioniše.
Evo na primer uopšte se ne setim nijednom na dan da me je jedno izblajhano plavo đubre surovo ostavilo pre 5 godina, 6 meseci, 22 dana i otprilike 7 sati (računajući po tekućem vremenu kucanja ovog post-a)  ... uopšte se ne setim toga i ne pada mi na pamet, niti me opterećuje na bilo koji način. Nisam samo siguran koliko minuta jer kao što rekoh uopšte se ne opterećujem time.

Međutim, ako ja već neam pojma šta radim i kuda idem s ovim. Ima ljudi koji znaju. Ili barem deluju tako...
Elizabeta Kubler Ross, švajcarski psihijatar je jedna od tih ljudi koja se bavila sa ljudima koji doživljavaju tugu za preminulom osobom. (zapravo, bavila se mnogim smrtnim i morbidnim temama iz ugla pshijatrije i psihologije) i za života je predstavila svoj "Kubler Rossov model" po kojem ljudi prolaze tugu i žal za izgubljenom osobom.
Gubitak voljene i drage osobe u vidu smrti i raskid ljubavi je u osnovi jedna te ista stvar i može se predstaviti na sličan način.
Iako mi pomalo deluje kao sadržaj iz "New Age Psihologije" i sličnih limunadica koje imamo priliku čitati u smaračkim časopisima (pomalo i na ovom forumu) i pak platiti i čuti na modernim seminarima "samopouzdanja" u kojima vas neki bolid za lepe pare savetuje kako da budete uspešni i slavni (a pritom je za njega čula ona baba iz vaše zgrade i eventualno ostale babe koje su prijatelji s njom na fejsu) "Kubler Rossov model" nije baš potpuno za potceniti.
"KR model" žaljenja i tuge i nije neka groundbreaking teorija_zvezda vodilja jer je mnogo puta uspešno osporavana i iskritikovana od strane skeptičnih stručnjaka. Ali opet, u celom tom iracionalnom haosu raskida (kao što je i ljubav iracionalna i obično oglupimo od nje) se možemo poslužiti ovom teorijom i uvesti bar malo logike i smisla u ceo taj haos koji doživljavamo.
Po principu... daj šta daš. 

Khm...

Ok... step one.
Stavite status na fejsbuku "Single". 
Šalim se, zajebi fejsbuk.







U početku vas sačeka Šok iza ćoška i pošteno vas premlati sa bejzbol palicom, i to ne onako nežno, brižno i vaspitno kao kad školovan kadar iz interventne odma' prepozna u vama potencijal da pravite sranja pa razumete zašto vas bije i duboko u sebi podržavate tekovine demokratije, ne, šok vas onako kurvanjski premlati i ni ne pokaže lice i zdipi u mrak. Iako vam je potrebno stomatološko udruženje Srbije da bi vam sastavilo sve zube koje vam je izbio, potrebno je neko vreme da vam dođe do mozga šta vam se zaista desilo dok u neverici ležite krvavi na asfaltu.

Razlog za ovo osećanje je uglavnom zato što su žene, vanzemaljci koje nikad neću razumeti, sposobne da u jednom trenutku mesecima unazad tepaju sa pile-kuco-maco-prase-ostale_domaće_životinje a samo 10 minuta posle toga da vas šutnu i da se prave lude kao da ničeg nije bilo. 
Prosto je nepojmljivo na prvu loptu da neko s kim ste izgradili zajedničke dnevne navike, neko ko vam je redovno i svakodnevno bio u mislima, neko ko vam se duboko zavukao pod kožu i neko čiji parfem još uvek možete osetiti u svojim nozdrvama... može u neizračunljivom trenutku vremena sve to da promeni za 180 stepeni i nestane....
Jednog tipa su pre par stotina godina spalili jer je tvrdio da je zemlja okrugla umesto pločasto-ravna... šta mislite, kako biste se vi danas osećali kad bi vas neko obavestio da nije ni okrugla već je ustvari kockasta, a jeste.. vid'o na nekom teoretičarskom sajtu posvećenom ljudima koji vole da se pretvaraju u reptile i obrnuto...
Kockasta zemlja vam menja ceo koncept života, radnih navika i stavova koje ste imali i nijedno novo jutro za vas ne bi bilo isto... naravno da bi vam se žica u glavi koja drži uši usijala od neverice i po difoltu odbacila ovo kao gomilu gluposti da ne bi pregorela...

Slično osećanje dele i ljudi koji su nedavno u bliskoj prošlosti izgubili dragu osobu i svakog časa očekuju da će ona ući na vrata ili joj još uvek ostavljaju i pripremaju mesto za stolom za vreme ručka i na slične načine negiraju njihovu smrt neprihvatajući realnost.

Dodatna tura neverice se nalazi u vašem, nakon ljubavi, oglupljenom egu kojem je neprihvatljivo na prvu loptu da vam je neko mogao učiniti to. Posebno ne neko ko vam znači nešto više i neko s kim ste gradili sve ovo prethodnih meseci, godina.
Ovo osećanje negiranja i osećaj da partner nije ozbiljan u svojoj odluci da vas ostavi je jedan od prirodnih mehanizama odbrane.
Efikasan i koristan je koliko i teherenski PVO u odbrani od onih nakurčenih supesoničnih aviona.

dobra riba





Nakon što dobijete po tamburi i kad shvatite da će vas lečenje izlomljenih zuba, polomljena arkada i rascepana slepoočnica koštati preko 150.000 dinosaurusa + viskić i plava kovertica... prirodno, dolazi bes. Dodatna doza neprijatnosti dolazi kad ustanovite da vam je Šok zdipio i novčanik iz kaputa dok ste ležali polurazvaljeni na onoj ulici.
Ostaci nakurčenog ega se još uvek bune i pod režimom su rada pozantim kao "More marš bre u p***u ma******, je**m li joj *****, **** ** ******, *****".

Realnost je konačno zakucala na vrata i na svoj način tumačite situaciju kojoj ste se našli. I naravno, osećate se prevareni. Smatrate da nije fer i zaboravljate da cela ta zajebancija kao što je emotivna veza nikad i nije fer i ne postoje baš neka učvršćena pravila igre. Ljuti ste na nju i mislite da ste s pravom ljuti što vam je uzrokovala bol.
Jedan manji-malecni al' opet krucijalni problem je u tome što nemate na koga da budete ljuti, odnosno nemate zid od kojeg bi mogli da odbijate svoju lopticu, jer vam se ne javlja i isključila je mobilni a njena keva večito kenja da izađe baš pre 5 minuta.

Rešenje?
Ljuti ste na ceo svet. 

To vam je kao internet spam, kad nemate kome pojedinačno da uvalite svoje sranje od proizvoda onda krenete da uvaljujete gomili nepoznatih ljudi. Po filozofiji "pa naće se valjda neka budala". 
Kada skapirate da svet realno boli kurac što vas je šutnula devojka (ili ostavio dečko - ajde i ja da ubacim polnu ravnopravnost negde u tekstu, bes feministkinja u trećem danu menstruacije je gori i strašniji od Al-Kaide) i da u'vate prvu krivinu kad krenete dramite i patetišete oko toga... postanete ljuti na jedinu osobu koja vam je preostala... na samog sebe.
Tad kreće veoma zabavna faza... samodestruktivna faza. Ta faza se sastoji od toga da pokušavate u što kraćem vremenskom roku ubijete što više sivih ćelija sa bilo čim što je ili nezdravo ili nemoralno ili nelegalno ili... goji.
Gazde kafana najviše profitiraju od ove faze kao i pojedini švajcarski proizvođači čokolada.
Međutim, posle izvesnog vremena skapirate da zavaravate samog sebe, previše se trudite i da vam opet nešto nedostaje. To "nešto" da vam nedostaje osetite pijani u pauzama između jedne i druge pesme, taj malecni i kratki trenutak tišine od par sekundi vam izgleda kao večnost i svaki put vam deluje kao da vam neko opali šamar.

Komparativno, ljudi koji su izgubili dragu osobu i koja je nedavno preminula često u nekom delu ovog procesa žaljenja osećaju bes. Bes prema osobi koja je nestala, bes prema bogu, bes prema sebi, ljutnja prema bilo kojem objektu koji nalaze krivim (bez obzira dal ima smisla) za uzrok celog ovog događaja. I taj bes je normalan i mora se proći u ovom procesu koji ponekad deluje kao večnost i izgleda ko jebena evolucija od proste amebe do tipa iz 21.veka koji svako veče masturbira na 4chan-u.  (niko nije rekao da je evolucija "napredovanje", ali da radi - radi.  )
Nedozvoljavanje besa i uskraćivanje sebi tog osećanja može dovesti do nepotpunog preboljevanja.

dobra riba






Realnost je pokucala na vrata još u besu, kad joj otvorite deluje vam kao ulični od-vrata-do-vrata trgovac koji se nažalost ne nudi da vam usisa kuću. Osećaj negiranja i onaj kabadahijski ego je ostavio neke posledice, vi želite da to bude ulični trgovac. Uznemireno shvatate da ćete se morati sami izboriti za pravu cenu da bi dopunili to što vam nedostaje.
Onaj ljigavi trgovac se pretvorio u još ljigavijeg lihvara u lepoj i prijatnog mirisa ispunjenoj kancelariji kojeg pokušavate da ubedite da vam odobri kredit shvatajući da ste u govnima, nudite mu hipoteku nad kućom, kolima... nudite mu parne organe... sasvim sigurno idete ka tome da mu ponudite da vam eksploatiše decu sledećih 20 godina... al' jbg... ne ide...  nema to više onu staru vrednost koja je vama još u glavi. Baš ste u govnima.

U priči o smrti drage osobe, ljudi koji veruju u boga, nakon što pređu besnu fazu u kojoj "nije fer", imaju potrebu da se cenjkaju sa bogom i ponudom "biću bolja osoba ako mi vratiš...". (jedan od razloga nastanka i opstanka religije i ostalih bića poput duhova i sličnih nastalih iz narodnog folklora je lakše preboljevanje neke preminule osobe. Zavaravanje samog sebe. Al' to je već neka druga priča...)

U ovoj priči, posle besa, išamaran ego vam dopusti da pozovete bivšeg partnera (ili da smislite neki glup i patetičan razlog da se vidite, tipa da uzmete neke stvari nazad, ili banete kao slučajno negde gde se kreće i slične gluposti) i pokušate da ponovo otkupite svoje blago. Česte fraze su "ako ostaneš, promeniću se", "biće bolje, samo moramo da...", "izvini što sam ti..." "vrati se ili ću ti kidnapovati mačku", i slične stvari.
Gluplji i mentalno nestabilniji primerci u ovoj fazi bi pre ovog rizičnog postupka potencijalno mogli i da se konsultuju sa personalnim astrologom kojeg drže na speed dial-u - odma ispred majke i hitne pomoći.
 
Ovo je ona nada koja umire zadnja. Iskreno, nije nemoguće da uspete u svojoj nameri, nalazite se na samoj raskrsnici u kojoj se jednim putem vraćate nazad (Do not collect $200 on Start) i ako uspete u tome priča koja se nalazi iza toga se nalazi na masi drugih tema na ovom podforumu i temama koje vam mogu pomoći, i to je neka sasvim druga priča. Opet, postoji i drugi put, svi znamo koji je i ako krenete njime provešćete se ko jebeni Frodo s onim prstenom.

Kad propadnu svi pregovori i cenjkanja ostajete bez nade. Čovek bez nade je sjeban čovek, ali je i za lestvicu realniji čovek, ako to vam to nešto znači (i ne baš zar ne? Jebiga... ).
Osećaj negiranja iščeza.

mnogo dobra riba





Ok ljudi.
Do sad smo se fino zezali i šalili i sve, al' ovo je sad stvarno zajebana faza.
Stadijumi tuge nisu specifični i isključivi i u svakom ima poneki, i u svakom se jedan meša sa drugim, razna se osećanja mešaju... al ovo je deo kad je situacija kulminirala i kad "shit really hits the fan".

Do sad ste imali iracionalnu nadu. Barem.
Jedna od najglupljih, najgorih i najdosadnijih stvari u vezi raskida je što dobar deo vremena prepoznajete bivšeg partnera u drugim ljudima. I sve to u kratkim sekvencama i odbljescima.
Svaka u daljini nepoznata kontura u noći koja vam prilazi vam može delovati kao on/ona.
Svako lice koje proleti kroz staklo vašeg automobila ili autobusa vam može delovati kao njegovo/njeno.
Svaka SMS poruka koju primite u sumnjive noćne sate vam može delovati kao...  skapirali ste poentu.
Mozak se poigrava s vama i iluzije su svuda oko vas. Vrlo umarajuće.
Ali ako je to bilo umarajuće... verujte, stadijum depresije iscrpljuje poput kopanja u središte zemlje sa tupom kašikom, i pored toga što nema nade da ćete ikad stići ipak kopate i tonete. Ili se barem osećate kao da tonete bez obzira što stojite u mestu sve vreme.

Ovo je stadijum u kojem se polaritet menja i sad svi oni ljudi koji su do nedavno bežali od vas, sad se trude da vaš što više uganjave sa svojim glupostima i pričama koje bi navnodno trebale da vam pomognu instantno i da vas oraspolože. Neki će iskreno i od srca želeti da vam pomognu, neki će se samo naslađivati vašim bolom jer tako zaboravljaju svoje probleme, neki imaju izražen sindrom majke tereze i misle da su toliko sposobni da sve mogu da preokrenu, nekima je samo dosadno.... U tom trenutku vam neće uopšte biti bitno koji su koji jer ćete samo hteti da se osamite.

Svaki od njih će imati neku svoju priču. Ubeđivanje da ona-on nije vredno toga, da ste kreten i budala što se potresate zbog toga, optimisti da će biti bolje kad nađete novu devojku-dečka, pesimisti da je to normalno i da je jednom moralo i da se završi, "zajebanti" da samo morate fino da se ponapijate i sve će bidne kul, smarači da su oni to već sve odaavno prošli i da je sve to razumljivo i prolazno (posebno ako dolaze sa interneta i nude vam neke sumnjive teorije švajcarskih psihologa, forumaši smarači. ), depresivniji da postoje i gore stvari kao što su gladna deca po nekim vukojebinama, LDPovci da će Čeda sigurno preći cenzus sledeći krug (a šta je s tobom danas? A ti raskinuo sa devojkom? Bedak, neego Čeda će.. ), filozofski pogledi i filozofi će vas baš baš iritirati... i tako... al' jbg, ne budite baš prestrogi prema njima jer iako u tom trenutku deluje kao da nikad nećete biti srećni i da nikad nećete naići na osobu koja će vas činiti srećnim kao ova, završi se i ta glupost kao žal i tuga za izgubljenom osobom verujte, a te male spodobe iz vašeg života će i dalje biti tu.
Dobro ajde, ovo "verujte, proći će" deluje kao da pokušavam da vas utešim kao ovi pomenuti bolidi.
Izvinjavam se.
Elem, depresija i potreba sa samoćom je deo celog ovog procesa i potrebno ga je preći, ne zaobići, da biste se potpuno oporavili.

U ovoj fazi paranja duše i samoće nekako uspete da se prisetite svih onih stvari iz zajedničke prošlosti koje su bile nekako nebitne i nevažne u trenutku kad su se događale. Sve one sitnice i gluposti, pa opet svaki dodir, pobljubac, seks ili svađa, sve to nekako ume da nedostaje na jedan poseban način tipičan nostalgiji u kojoj idealizujemo većinu stvari u svojoj glavi.
Čini mi se da ljudi u ovoj fazi uglavnom mnogo više slušaju muziku i gledaju filmove koji deluju kao da ih razumeju jer bilo koja druga osoba i njihova priča deluje kao da nema razumevanja ili nema dovoljno razumevanja za njih.
(prosto neverovatno da i neke do nedavno naizgled potpuno debilozne pesme - počinju da imaju smisla)

Depresija je vrlo moćno osećanje koje može imati veliku pokretačku snagu u domenu kreativnosti.
Bez obzira što možda nemate apetit i volju za hranom, spavanjem, druženjem i bilo kakvim učestvovanjem u dnevnim aktivnostima... bez obzira što niste dovoljno koncentrisani na poslu, školi i ostalim obavezama ili što dopuštate da vam se izgled zapusti... i sve to što vam može delovati kao stagniranje i stajanje u mestu, u ovom stadijumu možete biti kreativno najaktivniji ako se recimo posvetite pisanju, slikanju i sličnom (samo ne pisanju glupih tema po fourumima jer i ljudi koji ne doživljavaju vašu situaciju će verovatno smatrati ovaj pasus o "Depresiji" najdosadnijim kao i celu vašu dosadnu temu )
Pišite za sebe i to što napišete ne mora niko nikad ni pročitati, na ovaj način kao prvo možete upoznati sebe bolje a svakako je potrebno da se suočite sa emocijama depresije.

Niko ne zna tačno koliko ovo stanje traje, po celoj ovoj priči.. zdravo ga je proći... jer opet, kako ono kažu - što vas ne ubije... ubiće nekog drugog.

dobra riba



Dobra ova zadnja (riba) a? Znam... 

Anyway... kao što rekoh niko ne zna koliko ono stanje depresije, čemera i tuge traje... po mojoj nekoj teoriji, organizam se jednostavno umori od toga da ostane zaglavljen u limbu sa osobom koja ne želi da bude vama, jer je celo to stanje je veoma iscrpljujuće. Da li neko nešto zaista nauči i shvati u tom periodu pa ga to natera na korak dalje ili jednostavno vreme učini svoje, ne znam. Ali kad tad dođe i period prihvatanja kao i period rekonstrukcije.
Ne iščeza osećanje tuge potpuno ali opet dođe ona Nada ponovo na kafu i pozove vas na žurku kod drugarice.
Nekako i dozvolite sebi misao da bi na toj žurci mogla biti neka curica koja bi vam se mogla dopasti i svideti... ili barem neka ziljava pi**a koja bi vas mogla zabaviti. 
Pritom imate manju potrebu da davite ljude s ovom dosadnom temom, samim tim se više i družite i izlazite.
U ovoj fazi ste željni rekonstrukcije i imate potrebu da promenite nešto značajno kod sebe u pozitivnom smeru, frizuru, odeću... da se fizički obnovite i rekreirate sa treniranjem nekog lepog sporta... da naučite nešto više... neki ljudi čak imaju i tu suludu ideju da krenu da se hrane zdravije. 
I tako dan po dan nastavite da kradete bogu dane, ne postaje se u ovoj fazi instantno hepi al' opet u nekom lepšem i mirnijem tonu gledate na svoju prošlost i prihvatate da ste završili s dotičnom osobom.
Plus, ona mala sa žurke sinoć stvarno lepo miriše i u pauzama pijanstva vam se čini da je imala nešto i pametno da kaže... 
Life goes on...

dobra riba

I to je to.
Izlečen si. 

Aj begaj sad...

... idi na sex forum.

..ajd...
...iš...












Mentolu naravno da nisi izlečen, vrati se nazad na mesto.
Kao da ovo nešto posebno pomaže. Ne veruj svemu što pročitaš na internetu. 


Da ti reknem par stvari o neprijatnim situacijama, da ne kažeš kasnije da te nisam upozorio.
Postoji mnogo neprijatnih situacija u životu zbog kojih čovek ima želju da ugasi fejs, pobije kokoške sa virtualne farme i odseli se u Kinu ili tako neku egzotičnu zemlju.
Sećaš se ono kad si skočio osmicu na bazenu, spale ti gaće pa ti pola bazena videlo ćunu, ili ono kad si stajao pored ortaka koji je rekao najgluplju moguću stvar u trenutku kad su ga intervjuisali i pritom izašao na YouTube-u, ili ono kad si izašao sa drugim ortakom (ponkad se zapitaš da li su ti svi ortaci moroni) na karaoke veče a on je mislio da bi bila super kul stvar kad uzme mikrofon da otpeva "Kuća-poso" dok ga ceo lokal gleda kao kretena. Ili ili ono kad ti predsednik izađe na TV pa se izvinjava svakoj budali na koju naiđe...
Ma užas... postoji mnogo situacija zbog kojih se sramiš i zbog kojih i treba da se sramiš. (što nisi obrisao internet history mentolu jedan?!)
Al verovatno jedna od vrhunskih neprijatnih situacija i stvari je - jutarnja erekcija.
Žene verovatno neće razumeti ovaj deo o jutarnjoj erekciji jer nikad nisu imale priliku da dožive istu zbog nedostatka ćune... al' njih ionako boli kurac...
Elem... čovek kad se probudi ujutru (ili u 5 poslepodne ako vam počinje jutro kao meni) poprilično je rasterećen od svih gluposti kojima se inače opterećuje u toku dana, tek kad popije jedno par kafa i pogleda naslove novina (i vidi onog kretena od sinoć što je gledao u Utisku Nedelje) seti se svih sranja koje svakodnevno doživljava, decu koju treba nahraniti pitajući se da li je uopšte zdravo da deca njihovog uzrasta imaju 3 obroka dnevno - nek se zadovolji mali gremlin sa big mekom na dan i dosta mu je... kredite koje treba poplaćati ili zabosti treći refinansirajući kredit da pokrije kredit kojim je pokrio prethodni kredit (yo dawg!), kola koja treba popraviti (jebena domaća autoindustrija - džaba što je po licenci kad se kvari ko da su ga Srbi pravili - ček' pa i jesu), i stotine drugih sranja koje doživljava u ovoj fucked-up zemlji svaki dan nakon čega mu Sex kao stavka dođe na stopedesetosmom mestu odma posle "Parade Pedera" i komšijskog klinca koji svaki dan usere popodnevnu dremku sa nekim smećem od muzike koja nije bila u vaše vreme (iz kojeg god da ste vremena, klinci će uvek imati smeće od muzike).
Tako da je sasvim prirodno i normalno da vam se vršnjak diže jedino kad vam je mozak klinički mrtav izjutra.
Ako postavite to u određeno okruženje dobijate vrlo vrlo neprijatnu situaciju.
Jedna od retkih stvari koje volim u Beogradu su... Beograđanke. Bez zajebancije, obožavam ih. U voljenom gradskom prevozu odmah izjutra imate priliku da upoznate i odmerite sijaset prelepih devojaka i očuvanih dama u sjajnim dnevnim kombinacijama koje vašem drugaru daju posebnu dizalicu sve dok je mozak mamuran i ne stiže da mu kaže da je to bezobrazno.
Takva jedna neprijatna situacija vas može naterati da "promašite" jedno 5 stanice od one na kojoj ste trebali sići. 
E sad...
Ako je to bilo neprijatno...
Jedno 150 puta neprijatnijija i uznemirujuća situacija je situacija u kojoj nailazite na bivšu devojku koja se u tom trenutku krlja sa svojim novim dečkom. 
Jutarnja erekcija vam poput toga deluje kao nevina školska recitatorska sekcija.
Što vas instantno vraća na korak No.2 Bes. i sve Jovo nanovo.        (neke vrhunske skeptike i na koraj 1)
Kad samo pomislite da ona njemu sad... sve ono što... što je nekada...  ma ne moram ni da pišem o tome, i sam stekneš sliku u glavi o čemu pričam.

Da ne kažeš kasnije da te nisam upozorio...




Kao da ceo ovaj tekst nije bio dovoljno dug... (a ja kao da će ga neko stvarno i čitati.  )
... postoji iz mog iskustva par načina na koje se ljudi bore sa ovim problemom.

The truth is...
Ne postoji tako nešto što vam može instantno pomoći i emotivno vas kastrirati. Nijedan tekst koji pročitate, nijedna priča koju vam budu rekli, nijedna serija film ili pesma... maltene ništa ili ništa što vas neće fizički oštetiti. E sad po mojoj filozofiji ako biste stvarno i naudili sebi zbog ko nekog ko vas ne jebe 2%, onda ste stvarno mentol i nije ni čudo što te ostavila/ostavio. 
Јedino što pomaže i radi pos'o je - vreme. A ono je dugo i bolno i ponekad deluje kao večnost.


The Path of Ignorance.
Ovo je moj put. Ja zapravo ostanem tamo negde na koraku No.1 Negiranje. a potom odem u minus. 
Da skratim priču, u principu demantujem i lažem samog sebe da sam ikad poznavao dotičnu osobu i pravim se kao da ništa nije ni bilo. Ne razumem tačno kako to funkcioniše ali uspeva. 
Mozak je fantastična stvar koja krišom pravi unikatne konekcije i neke od njih umeju da budu baš problem.
Npr... masu ali masu dobrih pesama sam upropastio tako što sam ih posvećivao nekim osobama koje više "ne poznajem". Tako mi žao bude nekad što ne volim više neku pesmu. Na isti način i ostale stvari koje me vežu za tu osobu izbegavam... mesto koje mene asocira nju, uhvatim sebe kako bih radije išao preko "Kuća-okolina Beograda-Lazarevac-lastina stanica-Aerodrom Nikola Tesla-Ajfelov toranj-Berlinski Aerodrom-Autobuska stanica-Kafić na Banovom Brdu" nego da prođem kroz to mesto... neke stvari koje me asociraju na nju... sve to lepo izbacim i pravim se lud. 
Truditi se da se zaboravi neka osoba je u principu isto što i truditi se da se setite neke osobe koju nikad niste upoznali.
Što funkcioniše sjajno ako ste ja i ako imate glavu koju delite sa gomilom drugih ljudi. 
Ono što je takođe potrebno je neka zgodna ali laka na piću devojka. Dosta njih misli da su devojke koje mogu da popiju dosta uglavnom neprivlačne studetkinje u kariranim košuljama i vijetnamkama al' verujte ima i drugih. Takva jedna devojka ume baš da podigne moral i napuca ego na visinu koja mu pripada. 

Ostale, manje ekstremne načine "kako preboleti" mi možete reći vi (ako vam nije baš baš muka od ove teme više.  )
Ja znam samo ove kad se zaljubite... a ako i zavolite. Tu vam može pomoći jedino Petar Božović.





tl;dr (Too long; didn't read): Za vas koji ste preskočili ovu gomilu teksta i niste ni čitali... good for you.  Ja znam da ja ne bih.  (i da svestan sam ironije da sam moderator ovde. )
Samo nastavite da pišete svoje uobičajene gluposti koje pišete ovde... ili eventualno, postavite neku muziku sa YT vezanu za ovo. Podržavam i to.

santa maria ... gospodi pomiluj ... evo ti lekic   

elem...

"Love is in the air" 

Gde si Goa, nema te soma godina brate moj...

Mislim da je KR model prevaziđen, jer su se ostali bili toliko naložili na nabrajanje stadijuma koje prolazi neko ko tuguje, da se stvorio pravi haos, pa je na kraju odlučeno da ne postoje stadijumi nego je to isključivo individualno.   Iako postoje pravilosti, to svakako, stadijumi se mogu zamenjivati, preskakati, vraćati na prethodni, itd. Zato nijedan od ovih modela nije opšteprihvaćen.

Ovo je bila generalizacija, a svi znaju šta mi mislimo o generalizacijama.
Mi kakimo na njih.  

Kako izgleda oštra kašika, jebem ti?  


Inače, tekst je odličan   iako jeste dug u pizdu materinu, ali je koristan, duhovit i inteligentan.  

Ribe su awesome, posebno ova poslednja.  

sjajno, Goa    volim da čitam tvoje postove

Goa is back  Prosto me prsti svrbe da napisem neki offtopic ali necu 

Uglavnom : "Dr Love" klip je univerzalan sto se tice raskida i vreme zaista leci sve (osim ako ste neko ko jednostavno ne moze preboleti gubitak i upadnete u veliku depresiju koja ce trajati mnooogo i iz koje cete tesko izaci, u tom slucaju preporucujem Bambinu i njene profesionalne sposobnosti kao psihologa )

Inace, odlican tekst (to kazem samo jer je stavio "dobre ribe"  )

  Konacno si uslisio kritiku. Sada si dobio dobar deo citalaca kojih mrzi da citaju duge tekstove.

Ova inovativna i nadasve neočekivana tema iz neznanog razloga odiše nekrofilijom i nedostajala nam je ko ledeni breg Titaniku 

zbog ovog procitah ceo post, prvi put u zivotu 

Pa ti patis ...Siso jedna 

Sto se posta tice, preskocite par koraka do one ribe radodajke, svakako stizete na to mesto o tom potom 

A o vrsnjaku koji se dize ujutro u jutarnjem prevozu nemam nista vise osim ....what goes up must go down 

Svaka cast na strpljenju za post ( to govori da ce te zapasti neka lujka koju ces morati da trpis, vidis da ti nije problem) 

Text je super.