Kenneth Repke iz Detroita dospeo je na sud pod optužnicom da je pretukao svoju komšinicu. Zbog čega je to uradio? Elem, igrali su monopol i žena nikako nije htela da mu proda jednu od papirnih nekretnina. Kenneth je zato odlučio da upotrebi agresivnije argumente... ovo je skoro dvestoti slučaj nasilja povezanog sa monopolom u SAD.



Društvene igre.
Osim gore navedenog Keneta koji očigledno ima sjajne sposobnosti ubeđivanja, poslovanja i verujem da bi bio vrlo uspešan "kontroverzni biznismen" u ovim krajevima, htedoh ovu temu započeti tako što ću satanizovati moderne razbibrige u eri kompjutera. Ali verovatno bi to bilo licemerno i sasvim sigurno netačno.
Naše bake i deke su mogle fino da se rekreiraju u tako zabavnim i razdraganim društevnim igrama poput PSR (prvi sveCki rat) pa onda PSR 2, nakon toga kad su im se izlizale kockice i kad su iskoristili sve kartice za slobodan izlazak iz zatvora... osmislili su igru "partizana i četnika ^{SFRJ edition}" s kojom su se zajebavali skoro ceo period komunizma... naši roditelji su pokušali da se prisete tih starih lepih vremena reinkarnirajući te događaje tokom devedesetih al na kraju je banka sve uzela, naebali su i auto i cilindar i konj... mi malo mlađi smo nažalost osuđeni na Call of Duty kako bi doživeli taj duh tradicionalizma. Međutim, čak i da imate neku do jaja grafičku koja jede malu decu... ne može se u potpunosti oživeti ta euforija, to uzbuđenje koje su imali naši stari. Oni su stvarno umeli da se zabavljaju...

Call of Duty, Warcraft, GTA, Pes, kanter itd itd... celokupna televizija... nema ništa nužno loše u tome.
Problem je u meri.
Deca i njihovi roditelji je obično nemaju kad doziraju te stvari.
Ko ih može kriviti?
Nakon stresnog dana... linijom manjeg otpora... većina beži u virtuelni svet. Sedaju ispred televizora, plejstejšna ili kompjutera. Tako da je u ovim vremenima malo teško objasniti naklonost društvenim igrama.

Ako ćemo pedagoškim putem, društvene igre razvijaju intelekt i komunikaciju kod mlađih terajući ih na razmišljanje, taktiziranje, sarađivanje pa i varanje. Pritom su uključene emocije prilikom poraza ili pobede koje delite sa saigračima. U vreme kad dodajemo ili gubimo "prijatelje" sa dva klika miša to nam je itekako potrebno.

Od celog niza popularnih igara poput monopola, rizika, klueda, yamba, stratega, ne ljuti se čoveče, raznoraznih kartaških igara postoji stotinak manje poznatih na ovim prostorima igara i sve se mogu podeliti i svrstati u kategorije... radi se o igrama za vlast, strateškim igrama, igrama na sreću, fantazije... i u svakoj pojedinac može upoznati karakter drugih ali i svoj.

Ok, to je što se tiče malih gremlina... al' šta je sa nama malo i malo više starijima?
Lično, obišao sam uzduž i popreko maltene svaki splav, klub, kafanu i rupetinu u kojoj toče alkohol u ovom gradu, kad je to dosadilo zapičio sam na magistralu... bilo je tu i ića i pića i raznoraznih lepih devojaka.. ali ništa ne može zameniti uzbuđenje kad ortak nevoljno došepa na onu zajebanu ulicu u kojoj imam 4 kuće. 
Pikamo par nas veterana monopol jednom, dvaput mesečno... i obično celo veče prođe u smehu i zabavi.

Za vreme bombardovanja, u noći varljivog leta '99... kad konačno uguramo penzionere i ostalu stoku od komšiluka u podrum, skonište (ebem li ga šta je, nisam nikad išao dole.. ideja da me zatpaju sa idiotima ako spiče zgradu me nije preterano tešila)... popnemo se na krov zgrade, raspalimo roštilj, raširimo riziko, gledamo kako PVO šara po nebu, agresor divlja i kurči se po nebu... a mi slažemo tenkiće... to je jedno od najmirnijih vremena i najspokojnijih trenutaka koje pamtim u svom životu...

U svemu se mora naci mera pa i u drustvenim igrama. Detetu dosta znace oko neke sedme godine zivota i kasnije jer ga na neki nacin nauce da je sve to samo igra i da ne moze uvek pobedjivati i uvek ono biti prvo u svemu

Dosta drustvenih igara je zaboravljeno masovnom pojavom kompjutera i interneta. Valjda je danas roditeljima lakse da puste dete da se igra na kompjuteru umesto da ga nauce nekoj drustvenoj igri pa makar to bila i neka igra sa kartama i kockicama. Ja sam npr dosta vremena sa mojom porodicom igrao tablic pa i jamb i neprevazidjeni "Ne ljuti se covece"

Slazem se sa tekstom ali jedino se ne slazem sa igranjem Risika. Ja sam uvek vise voleo Cluedo 

Ne ljuti se choveche je keva ... izvlachi sve najgore osobine iz choveka i pobija sve statistichke zakone. Kako to da u svakoj jebenoj partiji chekam keca da uteram poslednju figuru u kucicu ? I to jedno 50 bacanja. Pa josh kad vidish sjaj u oku svojih najboljih prijatelja kako jure da te sjebu. Prajsles.

Jbt, koliko duugo nisam igrao te igrice... nemam sa kime

ne ljuti se čovječe je sjajna igra...   kako  sam se samo igrala sa sestrom... 
naravno, puštala me da pobijedim, jer sam dosta mlađa... 

Ja definitivno nisam za drustvene igre..Tipa monopol,riziko..i nzm sta bese jos..Na kraju mi treba 2 leka za smirenje 

A dok sam bio klinac..obicno sam plakao kad izgubim 
Jbg ne znam da podnesem poraz  (Mada sam naucio da odlicno podjebavam gubitnike kad pobedim  )

ja se upravo iz ovog razloga takmičim samo kada sam sigurna da ću pobijediti.... mislim u bilo čemu, a ne samo u  ovim igrama

To deluje kao pametna ideja u toku noci i josh prilikom bombardovanja...  Vidim ja da ste se igrali vi josh nekih igara i pored rizika... Igrali ste se zivotom 

Elem, da se vratimo na temu... (iako ne vidim konkretno pitanje u vezi iste, osim konzumiranja, a na to mozemo reci samo - sve je dobro u umerenim granicama, osim vec losih stvari...)

Naravno, cilj drushvene igre nije nuzno pobediti sve ostale, vec ne izgubiti pred svima... (malo kontradiktorno, ali dozvolite da objasnim):
U svadji vishe osoba, sa medjusobnim dokazivanjem i argumentima, prvi ko popusti sa zivcima (pukne, iznervira se) je faktichki predao mech i izgubio bitku, pa bio on u pravu ili ne... To isto se odnosi i na drustvene igre...

Onaj ko baca figure, odustane na pola partije, ne pricha sa ostalima narednih par dana zbog nefer igre i "vishe poshtujesh nekog drugog od mene pa mi "izede" pijunche" kao i drugih banalnih razloga, govore dosta o toj osobi kako ce reagovati na razne stvari u pravom zivotu... Jer, i zivot je igra taktike na neki nacin... i koliko ga tako ne treba shvatat tako (olako), upravo ga tako treba igrati (taktichki)...

Sto bi neki rekli, ja ne starim, ja se level up-ujem... 

Isto tako, koliko drustvene igre prenose ponashenje iz istih u relan zivot, toliko mogu pruziti odushka onima koji trpe pritisak realnog sveta... Tako da, koliko god osoba bila uspehna na recimo neposhten nachin u pravom zivotu, nishta vas ne moze sprechiti da joj se time "osvetite" u virtuelnom (ili "kartonskom") svetu ukoliko naravno, sve bude fair and square ili se pak odluchite da ovaj put malo vi treba da odigrate na kartu neposhtenja... (shto inache kvari koncept fairplay-ja, a i ne spushta osobu koju zelite da nauchite pameti na pravi nachin, jer upravo igrate na njen nachin)

Poenta: Nachin i stil igre govore dosta o samom igrachu... ali i izbor igre takodje...
Neko ce biti smeliji u igrama na srecu, dok ce drugi biti smeliji u taktichkim igrama...

Ali jedno je sigurno: Koliko igra moze da zblizi ljude, toliko moze i da ih udalji... jer kako god okrenesh i sama igra nije samo igra... (mala igra rechima...  )

A sad neshto o igrama koje i sam preferiram:
Lora (vrsta bridza) koju uglavnom igramo porodichno
Preferans (sa bratom i ocem)
Cluedo/Monopol/Risiko (sa bratom i njegovim ortacima, chudo jedno da moje drushtvo nije bash zaiteresovano za ovakvu vrstu igara, mada ni bratovljevo drushtvo nije neshto mnogo starije, godinu/godinu i po dana...)
Ne ljuti se choveche (sa svojim drushtvom, mada je obavezno praznjenje dzepova pre pochetka partije jer u zaru borbe svashta leti, a ovako smo manje-vishe fer (ovo "manje" zbog toga shto i cure igraju ponekad sa nama)
Makao/isti znak isti broj/Mau mau (ista igra, samo vishe naziva... dushu dala za varanje i prekinula toliko prijateljstva do sada... shto bi se reklo: still counting...  )
Remi/poker i sl... ali to sa malo ozbiljnijom ekipom, poshto slaganje iste boje nije uvek poenta igre sa kartama... aman... 

(oduzih ga malo po obichaju  )

ovo sam igrala  . bila mi je jedna od omiljenih igara    . da, dobra je za varanje 

Makao 

Voleo sam ovo da igram  ... Iskreno sad igram samo PES .. ovo ostalo slabije..
To su turniri..od 12 uvece do 6 ujtru..I svi zavrsimo pijani 
Ali takmicarski duh vlada od 12 od 2:30 izjutra 


 

To je najsladji osecaj
Mada mi smo i zaobilazili pravila..Tipa pozajmice od strane igraca..ili daj kolko das ako se uortacimo u toku igre
Da se ne lazemo u monopolu se uvek zavrsi po ekipama iako je igra svako za sebe.