Nostalgija

Nostalgija (iz starogrčkog νόστος, nóstos (= povratak, prošlost) i άλγος, álgos (= bol) označava tugu ili čežnju za nečim što više ne postoji.


Psihologija

Riječ je skovao njemački liječnik J. Hofer godine 1688. za dijagnozu tuge kod švicarskih vojnika plaćenika, koji se odavno bilo odvojeni od domovine u inozemstvu.

U psihologiji morbidna nostalgija je tuga za minulim vremenima. Pacijent obično idealizira prošlost za razliku od sadašnjosti. Razlog može biti gubitak sigurnosti u životu ili čak i jednostavno starenje.

_{Izvor:Wikipedija}


Primećujem da ljudi imaju tendenciju da proglašavaju nostalgičnim stvari i događaje koji nikad nisu bili nešto preterano dobri, posebni ili bitni u vreme kad su se dešavali.
Razgovor o "lepim prošlim vremenima" s nekom osobom ume da bude ispunjujuć i prijatan... ali redovno srećem osobe koje ne mogu da se odmaknu od tih nekih "lepih prošlih vremena"... koja, kad malo bolje razmislim nisu ni bila nešto posebno. A i ako su bila... prošla su.
Ne kažem da ih treba zaboraviti, ali skloniti ih negde sa strane i izvući greške i nauke iz njih je sasvim u redu.

Ja sam i dalje mišljenja da ko nema svoju prošlost i ko ne ceni svoju istoriju, nema ni budućnost.
Ali...
Kao što mnogi idealizuju bivše partnere, i pripisuju im osobine koje nemaju i koje nisu nikad ni imali... pa ne mogu da pređu preko toga... tako isto rade u svim ostalim sferama života.
Imam utisak da bi neki najradije (najrađe - ebem li ga) hteli da zaustave vreme i planetu, da stanu i ostanu da stoje u mestu i vremenu ceo život, neki osećaj koji najčešće nestane posle puberteta kad shvatite da roditelji neće biti sa vama ceo život.
Taj osećaj kod nekih nikad ne nestane.


Da li ste nostagični i da li često čeznete za prošlošću? I koliko je ta čežnja stvarno opravdana i osnovana? Da li utiče na vaš život u negativnom smislu i da li vas koči?


Bf. Ako čitaš.
Pokušao sam da nađem jedan tvoj post na religiji ali nisam uspeo... u vezi budizma i ostalih semitskih religija i toga da u budizmu se ne osvrće i ne povezuje s prošlim vremenima pa samim tim i ne postoji osećaj krivice... ili tako nešto.
možeš li ponoviti to molim te. 

Potpuno se slazhem sa svim shto si napisao. Kad premotam film definitivno mogu da zakljuchim da mi je danashnji kvalitet zhivota daleko vishi nego kad sam bio klinac/srednjoshkolac/student. Ok, mozhda mi je recimo 4. godina faksa bila najbolji period, ali mogu da kazhem da mi je sada bolje nego ikad.
Sad ide ono "ali". Iako sam ranije imao gomilu briga, manje para i shta ti ja znam, imao sam i snove, velike planove koji su me odrzhavali i u najtezhim trenucima. Uvek bih slepo verovao da ce se sve srediti. Stvari bi se sredile same po sebi ali se snovi ne ostvaruju tek tako, ali to sad nije tema.
Pristao bih da se vratim unazad, svakako, ali ne zbog toga shto je bilo lepo, vec da bih postavio bolje temelje za ovo danas i naravno, da vidim neke ljude kojih vishe nema.

Mene koci,moram da priznam.
Ne znam koliko je osnovana ali nedostaje mi i ono lose sto mi se dogodilo..

kako covek odrasta sve vise i vise obaveza mu se kaci na grbacu...mislim da ljudi koji su nostalgicni su takvi bas zbog velike kolicine slobodnog vremena,provoda ili cega god koje su imali u proteklom periodu a sad ne mogu da rade sve to zbog vise obaveza...npr. kad je covek u 20im godinama,u vecini slucajeva, mora da brine samo o sebi...zivi kod roditelja gde ne placa smestaj,hranu ni komunalije...vremena za provod i druzenje ima na pretek sto i koristi...posle nekoliko godina,mora da ima posao,ozeni se,odseli se od kuce,napravi 2-3 dece i na taj nacin mu se vreme prebukira...niko njega ne sprecava da se provodi i da se druzi sa svojim prijateljima iz detinjstva ali zbog silnih obaveza ,sto svojih sto tudjih, ne moze toliko cesto kao ranije da bezbrizno ode na pivo...tona obaveza i tona briga prosto nateraju coveka da se priseca nekadasnje "slobode" koje je imao u mladosti i da zali za tim vremenima...

Da li ste nostagični i da li često čeznete za prošlošću?

Blago sam nostalgicna i ne ceznem za prosloscu, osim zbog tri momenta.

I koliko je ta čežnja stvarno opravdana i osnovana?

Ta tri momenta jesu i opravdana, a i osnovana.

Da li utiče na vaš život u negativnom smislu i da li vas koči?

Ne utice negativno i ne koci me, ali me nekada uhvati tuga zbog ta tri momenta.

the magical three moments 

to su tri tuzna momenta.

zao mi je sto nisu srecna...ipak mi delujes kao kul lik 

Volela bih da mogu da premotam sat unazad i neke stvari uradim drugačije. Volela bih da se na par dana vratim u vesele osamdesete, na neka letovanja, koncerte, fine momente. Ali ne bih volela da se ponovo vratim u ceo taj život bez mogućnosti da ga raduikalno izmenim. Posebno ne bih želela da ponovo proživim krizu raspada države i ratova od 90. do 2000.

voljela bih da se vratim u period kada sam bila student.. te četiri godine su mi bile najljepše...
posebno bih voljela da vratim 2001 godinu....