Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Prijavi me trajno:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:

Registracijom prihvatate pravila foruma.
ConQUIZtador
banner
nazadnapred
Korisnici koji su trenutno na forumu 0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Idi dole
Stranice:
1 ... 15 16 18 19 ... 24
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
Tema: T.Krsmanovic-Knjiga Neformalni centri moci( tajkuni), cela, u nastavcima  (Pročitano 52727 puta)
Svakodnevni prolaznik

Zodijak
Pol
Poruke 437
OS
Windows XP
Browser
Internet Explorer 6.0
i
Uzroci nesloga i rasprava boraca za udska prava(1985)
Т.Крсмановић

        Nesloge su sustina problema. A to koriste nasI neprijatelji, da nas zavadjaju. Nas licno zavadjaju sa nasim saboprcima za ljudska prava, lazno predstavljaju organima SDB, stvaraju lose procene, tenzije, hajke ,i omraze.Te tako destabilizuju  zemlju.
       Mi se u javnosti borimo protiv svih onih koji unose svadje i beskrajno  sterilne rasprave, predocavavajuci da cine najvecu gresku. Jer treba ciniti upravo suprotno, smirivati uznemirene I razvijati jasne procene i slogu i saradwu.Uno[ewa nervoze i sva\a je delo najce[]e onih koji to ne  cine iz zle namere, nego [to su nervozni i ne shvataju su[tinu i potrebu za smireno[]u. Ali ima i onih koji to cine svesno i zlonamerno da tako dele i zava\aju   me\usobno i I sa drugim nacijama, ili pak da zava\aju me\usobno nacije ove regije.
        Stavqamo na  javnu diskusiju svoja vi\ewa o neslozi boraca za qudska prava. I ujedno @elimo da pozovemo  sve one koji mogu da  doprinesu da se razjasni za[to na[e nacionalne snage, nisu u stawu da sara\uju I budu efikasne i slozne..
        Predocavamo da nam nije ciq kritika   nego poku[aj  da kroz analizu i davawe saveta se do\e do ve]e sloge..Kada smo podeqeni smo  slabi..
       Razlozi na[e nemo]i da prevazi\emo krizu su brojni ,  jedan od bitnih je nesloga.
      U CEMU JE STVAR? Za[to ne mo@emo da se  slo@imo? Da li se radi o nesposobnosti saradwe ili o necemu drugom?
      Iako u naciji  ima izuzetnih intelektualaca koji su u stawu da procene uzroke nesloge i da porade  da   se ova  su[tinska i fatalna  mawkavost  otkloni,  nema  pravog napora  i stawa duha  da   se u ovoj ciwenici  re[ava sudbina    nacije. Na@alost, oni  dele sudbinu  naroda,  tj.prawe mozga ,nema  objektivne analize i sposobnosti emotivne distance.
Oni su  osobe specifi|ne psihologije, ranqivi, impulsivni, skloni da prebrzo procene i reaguju neodmereno.Sada[wi  raskoli me\u borcima za demokratiju su  najve]im delom posledica subjektivnih faktora-netakti|nosti, nediplomaticnosti, sujeta, nezdravih rivaliteta, ranqivosti i emotivnosti.
       Uzroci nesloge i nesposobnosti  boraca za demokratiju i qudska prava, da se ujedine i slo@e su brojni i slo@eni:
-oni  su  vrlo   heterogena skupina pojedinaca i stranaka, [to se tice politickog ube\ewa, dru[tvenog polo@aja, egzistencijalne situacije,obrazovawa, li|ne svesti i stawa duha,  li|ne zrelosti, politicke kulture, poznavawa dru[tva u kome @ive, metoda dru[tvene kontrole.
-usled ovih  razlika, i  razli|itog   stepena   pritiska  od  strane vlastodr@aca, na delu su znacajne razlike u stepenu intenziteta negativnog stava u odnosu na stranku  na vlasti.
-otuda proizilaze razli|iti stepeni motivisanosti za opozicionu akciju
-a iz |ega nastaju i razli|iti ciqevi borbe i strategije kako da se ostvare.
       Povrh  toga,  borci za demokratiju,  se  jo[ uvek ne   poznaju dovoqno, prisutne  su  prebrze i pogre[ne procene. ^esto su nategnutih nerava, [to je normalno znaju]i te[ke uslove u  kojima @ive. Mo@e se re]i da me\u wima nema dovoqno kontakata, podlo@ni su intrigama I zavadama od strane za to zadu@enih centara mo]i, koji ih usmeravaju jedne na druge koriste]i se wihovim neusavr[enostima ili manama, i  monopolom na  vlast i svojom  mo]i. Ima i sitnih qudskih sujeta , nerealnih ambicija, liderstava, iskqucivosti, netolerancije.
       Potrebno je prevazi]i komunikacione i sve druge barijere., eliminisati one sklone rovarewima i intrigama, sujetama, nerealnim liderstvima .Moraju  se razvijati poverewe i ispravne procene, uzajamno uva@avawe i po[tovawe, negovati bon ton i fer plej, treba ukquciti u ovaj proces tim psihologa i psiho-sociologa koji  treba da otkriju @ari[ta nesporazuma i lo[ih  procena i da ih blagovremeno elimini[u, treba  ucesnike koalicije   uciti   ume[nosti opho\ewa, dru[tvenoj i psiholo[koj kompetenciji.
        Ujedno treba onemoguciti one koji [ire lo[e procene i potsticu zavade.Preporu|qivo je, da ne treba ulaziti u zao[travawa , I]i na dijalog i uva@avawe,i voditi pre svega ra|una o op[tim interesima.Svi smo u te[koj, sli|noj situaciji .Ugro@eni smo kao nacija
      Smatramo da borci za demokratiju zapostavqaju  jednu su[tinsku stvar:nesposobnost da me\usobno sara\uje. Oni su nervozni, uznemireni, impulsivni, pod represijom, u strahu, konfuziji, na vetrometini.
     DOSTA  SVA\A-SLO@IMO SE.
      Pozivamo na slogu, umesto na uvrede i beskrajna i isprazna sterilna prepucavawa. Nije va@no ko je kriv, nego je va@no da ispravimo gre[ke I da prevazi\emo krizu. Prevazi\imo razlike i sara\ujmo


IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Svakodnevni prolaznik

Zodijak
Pol
Poruke 437
OS
Windows XP
Browser
Internet Explorer 6.0
Одбор за одбрану слободе мисли и изражавања-СКУПШТИНИ СФРЈ    10.2.1987 г.

                    Више написа, недавно објављених у дневној и ревијалној штампи, упозорило је јавност читаве земље на тешке услове у југословенским затворима и казнено-поправним домовима. Нездрав смештај (хладноћа, влага, неблаговремена медицинска заштита, нечисти санитарни уређаји, итд.) као и неподношљива понижења личности (застрашивања и претње, изнуђивања, силовања, уцене, тучњаве, крађе, корупција, тешке повреде, па чак и убиства међу осуђеницима) претварају казнену политику преваспитавања и ресоцијализације у брутално насиље и одмазду. Помешани и изједначени с криминалцима, чије групе владају робијашницама, политички кажњеници - суђени по одредбама члана 133. Кривичног закона СФРЈ о непријатељској пропаганди, вербалном деликту и преступу мишљења - подвргнути су на робији још тежем режиму и додатним казнама, јер им је ускраћен и онемогућен духовни опстанак, (право на интелектуални и стручни рад, писање, вршење верских обреда).
                  У име очувања и унапређења грађанске и друштвене савести апелујемо да надлежни органи Скупштине СФРЈ отворе питање и озаконе неодложну и темељну измену затворског режима. С обзиром на то да је још у бившој Југославији поштовано право немешања политичких затвореника с криминалцима, чиме су се нарочито користили комунисти и напредни интелектуалци, сматрамо да у казнену праксу модерног социјалистичког друштва треба увести институцију custodia honesta - тамновања без угрожавања личне части и достојанства.
                Подржавамо захтеве јавности, неколико републичких удружења књижевника, југословенских ПЕН центара, ССО Словеније и великог броја јавних и културних радника из целе земље за доследним поштовањем основних људских права осуђеника и за човечније услове у казнено-поправним домовима. Уверени смо, да ће тела и делегати скупштине СФРЈ узети у поступак овај апел и уважити глас разума, човечности и бриге за углед и достојанство наше заједнице и државе
.(У прилогу текст Т.Крсмановића о стању здравља политичких затвореника)

У Београду,
11.02.1987.                     У име Одбора:

                        (Предраг Палавестра)

ОДБОР ЗА ОДБРАНУ СЛОБОДЕ МИСЛИ И ИЗРАЖАВАЊА:

Матија Бећковић, члан САНУ         др Коста Чавошки
Добрица Ћосић, члан САНУ         проф. др Андрија Гамс
проф. др Зага Голубовић            др Иван Јанковић
проф. др Неца Јованов            др Војислав Коштуница
проф. др Михаило Марковић, члан САНУ   Драгослав Михаиловић, члан САНУ
Борислав Михајловић - Михиз, књижевник   проф. др Никола Милошевић, члан САНУ
Танасије Младеновић, књижевник         др Гојко Николић, члан САНУ
проф. др Предраг Палавестра, члан САНУ   Мића Поповић, члан САНУ
проф. др Радован Самарџић, члан САНУ      Младен Србиновић, члан САНУ
проф. др Драгослав Срејовић, члан САНУ   проф. др Љубомир Тадић, члан САНУ


Одбор за одбрану слободе мисли и изражаванја                                9.6.1986          године

         Иван Стамболић
         Председник
         Председништво СРЈ СРбије
         Београд

Поштовани друже Стамболићу,

        Одбор за одбрану слободе мисли и изражавања већ дуже времена прима притужбе да поједини службеници Службе државне безбедности без икаквог ваљаног разлога и законског основа узнемиравају, вређају и малтретирају Томислава КРСМАНОВИЋА, СА СТАНОМ У Новом Беогрду, Ул. Похорска бр. 15.
     То се нарочито огледа у безразложном легитимисању на улици, незаконитом улажењу у његов стан, вулгарном вређању и претњама  којима се нарушавају његова елементарна права и лично достојанство.
       Томислав КРСМАНОВИЋ је, иначе, један од оних који су се годинама залагали за укидање, злоупотребе психијатрије у политичке сврхе.. Молимо вас да се у овој ствари лично заузмете  како би се одмах предупредило и обуставило злостављање којем је изложен Томислав КРСМАНОВИЋ.


Београд,               За Одбор за одбрану слободе
9. јуни 1986.               мисли и изражавања
                  Мића Поповић, члан САНУ,
                  Студентски трг 19,
                  11000 Беогрaд

Чланови одбора за одбрану слободе мишљења и изражавања

др.Војислав Коштуница, Академик  проф. др Љуба Тадић, dr. Коста Чавошки, Академик Матија Бећковић Академик, др Mладен Србиновић, Академик  Проф. Др. Димитрије Богдановић,Академик  Добрица Ћосић, Проф. Др. Неца Јованов,Академик Проф. Др. Михаило Марковић,Академик Дргослав Михајловић Академик  проф. Др. Никола Милошевић,Академик  Др. Гојко Николиш,Академик  проф. др Предраг Палавестра Академик  проф. др Радован Самарџић,Академик  проф. др Драгослав Срејовић,др. Иван Јанковић Борислав Михаиловић Михиз,Танасије Младеновић,Академик Мића Поповић,Академик Младен Србиновић


IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Svakodnevni prolaznik

Zodijak
Pol
Poruke 437
OS
Windows XP
Browser
Internet Explorer 6.0
T.Krsmanovic:  Saveznom sekretarijatu za pravosudje i opstu upravu SFRJ                          1.9.1986 godine

  -Savezni komitet za rad, zdravstvo i socijalna pitanja

  Predmet: LOSE ZDRAVSTVENO STANJE POLITICKIH ZATVORENIKA I BORACA ZA LJUDSKA PRAVA.

  U prilogu  podaci o zdravlju 600 osoba.

            Lose zdravstveno stanje politickih zatvorenika  u jugoslovenskm zatvorima i disidenata, boraca za ljudska prava, svih onih  koji se bore za demokratizaciju i postovanje zakona,  je sve prepoznatljivije .  To je predmet sve vece paznje i brige  organizacija i pojedinaca koji se bave zastitom ljudskih prava.
  Kada se radi o zdravlju politickih zatvorenika, takvom stanju zdravlja  u zatvorima doprinose uslovi i rezim zivota ,   temperatura pada i ispod nule, obavezan rad, neadekvatna ishrana, ne moze se govoriti o pravom medicinskom tretmanu  и   nezi, karakteristican je odnos prema politickim zatvorenicima, koji zasluzuje specijalnu paznju, i preispitivanje od strane   nadleznih, ima brutalnosti, i raznih zloupotreba, ima tortura i mucenja,   kojima se nanosi steta njihovom zdravlju.
             Skrecemo paznju nadlezni, drzavnim organima na lose stanje zdravlja zatvorenika i zahtevamo prigodne mere.
          Sudovi. biroi za prituzbe i zalbe, sindikati, drzavni organi, i funkcioneri kojima se gradjani zale na povrede njihovih prava   ,zapazaju da se  kod ovih segmenata stanovnistva zapaza da su losijeg zdravlja nego ostala ukupna populacija .Tako   komisija Veca saveza sindikata SR Hrvatske za zastitu samoupravnih prava radnika upozorava da mnogi gradjani dok traze   pravdu oboljevaju , u tolikoj meri i intenzitetu, da to opterecuje zdravstvo i bolnice( Dnevnik, Novi Sada od 25.8.1985
  godine).
           Oni koji proucavaju fenomen disidencijie u savremenom jugoslovenskom drustvu dolaze do zakljucka uvidom u situaciju da   takodje u kategorijiama gradjana kao tzv"disidenti""borci za ljudska prava""nepodobni"" politicki   ne-konformni""peticionasi"(potpisnici peticija), i sl su losijeg zdravlja  od ostalih gradjana.
             Smatramo da je ovo ne samo medicinski nego i moralni, eticki,i zakonski i politicki, drustveni problem, koji zasluzuje   narocitu paznju za to nadleznih drzavnihi ,medicinskih i zakonodavnih organa.
          Dalje ce biti predstavljeni zdravstveni podaci za veci broj ovih osoba, razume se oni kojima mi raspolazemo. Precizni podaci   se mogu dobiti  jedino uvidom u istorije bolesti ovih osoba, i u zvanicne medicinske nalaze. To nama nije bilo moguce ovoga   puta , to bi znacilo rad ekipe strucnjaka inter-disciplinarnog profila, sredstva, vreme, za sta mi nemamo resurse niti podrsku   nadleznih.
           Mi smo postupli na drugaciji nacin. Anketirali smo nekoliko stotina osoba, i to samu osobu    (сadasnjeg ili bivseg politickog   zatvorenika,disidenta, borca za ljudska prava, i sl) ili pak njihove srodniike ili prijatelje, poznanike, a koji poznaju u vecoj ili   manjoj meri osobu i njeno zdravlje.Vrlo je tesko prikupiti ovakve informacije , osoba nerado govori o svome zdravlju,   ("privatnost""intimnost", plasi se svrhe, nepoverenje, i td), tako da je vrlo cesto odbijanje da da ovakve podatke( A sto je   vrlo stetno i po samu osobu i druge , jer takvim odbijanjem onemogucava akcije za poboljsanje situacije i otklanjanje   uzroka). Takodje ima osoba koje bi trebale da daju podatke o zdravlju  ali cesto iste ne poseduje, a sto je jos mnogo cesce   sa osobama prijateljima, poznanicima, srodstvenicima..
             Veliki problem u ovome istrazivanju je bilo naci spisak populacije ovih osoba .Mogu se u pojedinim izvorima pronaci liste   politickih zatvorenika, ali je pitanje koliko su tacne. Sto se tice "disidenata" stvar  je laksa, postoje razne peticije, koje su oni   potpisivali, radi se o osobama koje su mahom poznate javnosti. Ali se javlja veliki problem kako stupitii sa njima u kontakt ,  pridobiti njihovo povrenje, i saradnju jer se radi o vrlo specificnom segmentu stanovnika i istrazuje se vrlo intimna i delikatna   sfera licnog zivota. Bilo bi najbolje zato postupiti na sledeci nacin, tj posedovati licne podatke sa imenima osoba, I   siignaletickim podacima, i za svaku od ovih osoba dobiti tacne podatke o zdravlju iz zvanicnih medicinskih izvora i nalaza.To   ovoga puta nije bilo moguce a sto je objasnjeno napred.
             Vodeci racuna o prednjem, moze se reci da su dobijeni samo delimicni podaci o zdravlju ovih osoba, saznali smo samo za   pojedine bolesti od kojih boluju a ne sliku o ukupnom zdravstvenom stanju ovih osoba koje ce dalje biti navedene. Sto se   tice tacnosti  datih informacija o zdravlju ovih osoba, s.obzirom na nacin prikupljanja informacija , greske su moguce. Ali mi   smo prilikom prikupljanja informacija vodili racuna o tome i sproveli sve raspolozive mere da se mogucnost gresaka svede   na sto manju mogucu meru, a sto ne znaci da greske ne postoje. Pogresne informacije su moguce u detaljima, ili neznanju   ispitanika nekih drugih bolesti sem navedenih, ili u izvesnim slucajevima, .Ali u opstim linijiama ovi podaci odrazavaju realno   stanje.koje je vrlo lose.
                 Politicki zatvorenici vec posle  par godina vecina oboljeva, obicno ozbiljno ili tesko.
                  Sto se tice disidenata i boraca za ljudska prava njihovo stanje zdravlja je daleko losije nego li ostale ukupne populacije (које је такође врло лоше, са тенденцијом рапидног погоршавања)..  Stopa mortaliteta i morbiditeta je visoka. A stopa natalieta niska.i vrlo visoka stopa razvoda, produzenog celibata и   udovistva. (То су проблеми који муче целу нацију).
             Smatramo dakle, da uprkos ogranicenja i mogucnosti pogresnih procena je dalje data prilicno reprezentativna skala   informacija o zdravlju ovih osoba.
              Napominjemo da medju ovim osobama ima prilicno starih, (нација стари)ali su vecina sredovecni, ima dosta i mladih, .Dakle, ovako lose   stanje zdravlja ovih osoba se ne moze pravdati njihovom navodnom staroscu.
              Analiza bracne i porodicne situacije ovih osoba dozvoljava da se zakljuci da je kod njih stopa razvoda, produzenog selibata,   udovistva, daleko visa nego li kod ostale populacije, da se kod njih manifestuju dezintegracioni procesi u porodici, braku,  zdravlju, licnosti, profesiji.
               Dalje su dati  podaci  o osobama, ime i prezime, odakle je, i raspoloziva informacija o zdravlju. Nismo davali podatke o   profesiji, starosti, imenu i lokaciji zatvora, itd, a zato jer smo hteli izbeci mogucnost gresaka a koje postoje onda jos vise   vodeci racuna o prednjem nacinu prikupljanja informacija. Takodje, smatramo da se radi o osobama poznatim javnosti kao I   da su njihova imena citirana u pojedinjim listama politickih zatvorenika., kao potpisnika peticija, i isl.
             Navodimo da je usled ovakvog prikupljanja informacija moguce da se radi o bolesti od koje je osoba bolovala u proslosti.
             Vodeci racuna o nacinu prikupljanja ovih informacija , upotrebljeni termini, nazivi bolesti, nisu u skladu sa medicinskim   kodeksima, cesto nisu precizni. Tako smo saznali da je osoba"tesko obolela""organski obolela""ruiniranog zdravlja" jer   osoba koja daje informacije ne zna vise od toga.
              U ovome istrazivanju najvaznije je bilo da budemo objektivni i nepristrasni .Mi nismo imali drugi nacin prikupljanja   informacija, smatrali smo da da je i ovakav pristup bolji nego li nista ne reci o ovome. Cilj nam je da senziblliziramo javnostni   da privucemo paznju na ovaj razorni trend koji je krajnje opasan.
            Vlastodrsci misle da tako cineci se obracunavaju sa neprijateljima,  cuvaju vlast. Sto je zabluda sa kobnim posledicama.   Masovnost i  intenzitet  ove tendencije  razaranja su takvi da to vodi slabljenju nacije, nataliteta, izaziva ogromne troskove i   rasipnistva i rusii ekonomiju i vitalnost nacije koja postaje umorna i nesposobna da privredjuje i brani svoje teritorije.
           U ovome istrazivanju najvaznije je bilo da budemo objektivni i nepristrasni. Mi nismo imali drugi nacin prikupljanja   informacija, smatrali smo da je i ovakav pristup bolji nego li nista ne uciniti i reci o ovoj tamnoj i zakolonjenoj sferi.  Primenili   smo tzv metod"popisa", prikupljanja informacija od osoba cije liste raspolazemo po nacelu "bez izuzetka", tj sve redom po   spisku. Mi nismo izabirali one koji su bolesni a izostavljali zdrave, smatramo da ne moze biti korelacija u takvoj meri da to   moze poremetiti pouzdanost rezultata izmedju cinjenica da li je osoba bolesna ili zdrava i spremnostri da da informaciju o   svome ili tudjem zdravlju.
             Napred je dat podatak o zdravlju oko 600 osoba, uprkos pomenutih ogranicavajucih faktora smatramo da je data  прилично  reprezentativna skala informacija ovih osoba.
           Tako da uprkos ogranicavajuch faktora u ovome istrazivanju se moze zakljuciti sa odgovarajucom pozitivnom pouzdanoscu ,  da je stanje zdravlja ove populacije mnogo losije od stanja zdaravlja celokupne populacije.
           Mi ne zelimo da pravimo insinuacije o uzrocima ovakvog loseg stanja zdravlja, ovih osoba , osim navedenih uslova zivota u   zatvorima i onoga sto same ove osobe kazu. Mnogi se zale na stres, siromastvo, progone, али и на  razne намерне zloupotrebe sa zdravljem.
             Napominjemo da smo u radu na prikupljanju ovih informacijia nailazili na velike treskoce, konfiskacija prepiske, smetnje u   kontaktima, i td. iako je nas rad bio u okviru zakona i  dobronameran.
               Dalje cemo iz nastavka u nastavak navoditi podatke o zdravlju 600 osoba  politickh zatvorenika i disidenata.:

  -Gojko Djogo, Beograd, cir na dvanaesto-palacnom crevu, kamen u bubregu, saniran tbc proces na bubrezima iz proslosti,  nesanica . nervne tenzijie ;Ilija Moljkovic, Beograd, oboleo organski, ruiniranog zdravlja, nesanica, tenzije, depresija ;Josip Pemic, Zagreb,  oboleo .posledica torture elektro-sokovima po genitalijiama ;Davor Aras, Zadar, srce(imao 9 napada srca  zatvoru), infarkt, mozdani udar, cir u stomaku, urinarni kanali, nervi, nesanica,   bio lecen u Svajcarskoj ;Sadik Sadiku, torturisan u zatvoru, strajkovao gladju, oboleo ;Mica Popovic, Beograd, srce, supruga , supruga obolela od parkinsonove bolesti, njegov sin Jovan otpusten iz vojske zbog   loseg zdravlja, ;dr.Gojko Nikolis, Beograd, srce, depresija ;Dobrica Cosic, urinarni organi; dr.Veselin Savic, Beograd, srce, krvni sudovi, vaskularni sistem, psiho-somatski poremecaji ;Curi Dinore, Kosovo, obolela, strajkovala vise puta gladju ;idajet Hiseni, Kosovo, Pristina, torturisan, oboleo ;Halil Alideni, Kosovo, torturisan, oboleo,;dr. Vojislav Seselj, uzdrmano zdravlje zbog tortura u zatvoru i zbog strajka gladju, bio izlozen zloupotrebama nad zdravljem   za vreme boravka u zatvoru u Zenici ;dr.Andrija Gams, rak debelog creva ;Lazar Konfino, srce ;Laslo Sekelj, Novi Sad, nepoznato ;Dobroslav Paraga, Zagreb, visok krvni pritisak, oslabio vid, lumbago, slomljena noga u zatvoru, kostobolja, teska   nesanica, bio torturisan u zatvorima, i zloupotrebe nad njegovim zdravljem ;-Smiljan Paraga, Zagreb, otac Dobroslava, organski tesko oboleo ;Arna Paraga, Dobroslavova majka, rodjena Laufer iz poznate jevrejske  bogate zagrebacke porodice kojoj su komunisti   1945 godine streljali brata i oca  sve oduzeli, organski  tesko bolesna ;Domagoj Paraga, brat Dobroslava, nesanica, insuficijencija pluca, bio mucen u psihijatrijskim bolnicama ;Ernest Brajder. Zagreb, prijatelj Dobroslava Parage, jevrejske nacionalnosti, nas saborac i saradnik za ljudska prava, po   recima Dobroslava ubijen, можда прво отрован гасом у соби,  a vlasti kazale da je izvrsio samoubistvo;Tomislav Dumancic, Zagreb, umro u zatvoru, bolovao od srca, tbc pluca, kicme, umro u momentu kada mu je odbijena   zalba za pomilovanje ;Tomislav Krsmanovic, Beograd, teska nesanica, jake nervne tenzije, problemi sa koncentracijom  upotrebom intelektualnog   domena, nema organsko oboljenje, na potiljku ima masno tkivo velicine velike jabuke, bio mucen u specijalnim ustanovama,   prete mu napadima na zdravlje;Tomislav Jeremic, Obrenovac, tucen, iznuren ;Tomislav Urosevic, Sabac, imao nekoliko infarkata;Dragoslav Mihajlovic, Beograd, imao  infarkt, kicma, imao u proslosti TBC pluca, iznurenost; Josip Bubnjar. Zadar, zacepljenje krvnih sudova, imao veliko masno tkivo na potiljku ;dr.Franjo Tudjman, Zagreb, srce. .akutni bronhitis, kicma, krvni sudovi, supruga obolela do raka, ima dva sina, oba   ozbiljno bolesni, :jedan od nesanice, upale bubrega, oci, cir na zelucu, a drugi od nerava i srca, cerka od nerava i nesanice,  imala proces na plucima ;Matija Beckovic, Beograd, cir na 12 palacnom crevu ;Dragoljub Ignjatovic, Beograd, cir na zelucu, poremecaj metabolizma, teska anemija, astenija, reuma, psiho-somatski   poremecaji, teska nesanica, depresija, imao u proslosti tbc proces na plucima, nervi, za vreme boravka u zatvoru mu   iznenada ispalo18 zuba, za mesec dana koji su ranije bili zdravi, zali se na zloupotrebe medicinom, bakterije, gas ;brat Petar Ignjatovic, Beograd, cir na dvanaesto palacnom  crevu, intenzivna nesanica, psiho-somatski poremecaji ;njihov otac Svetomir Ignjatovic, profesor univerzitet a, preminuo, bolovao od apopleksije,  srca, bio oduzet 10 godina,   embolija, supruga Dara preminuila od parkinsonove bolesti, imala u proslosti tbc proces na plucima, takodje oboje patili od   intenzivne nesanice;Vlado Gotovac, Zagreb, kaze da je u zatvoru u Velikoj Gradiski bio namerno inficiran zarazenim spricom i bio tesko   bolestan od hepatitisa,  ciroza jetre, gastritis, supruga obolela od raka materice, cerka nervi i psiho-somatski poremecaji.Zali   se na zloupotrebe medicine i gas u prostorijama ;Milovan Danojlic, Beograd, kamen u bubregu, imao operaciju, imao u mladosti zloupotrebu psihijiatrije u politicke svrhe;Nikola Novakovic, Sarajevo, srce, lumbago, krvni sudovi, urinarni kanali, kardio-pulmonarni problemi ;Milisav Zivanovic, Stalac, jetra( obolela posle veceg broja injekcija koje su mu bile date nasilno u kaznene svrhe u   Pishijatrijskoj bolnici Centralnog zatvora u Beogradu, kaznjen sto je bio optuzio uticajne za korupciju).Rozacija, tromboza,;zakrecenje krvnih sudova, dva infarkta, srce, zeludac, astenija, zrtva zloupotrebe psihijatrije u politicke svrhe ;Radisav Zivanovic, brat Milisava iz Stalaca,srce, cir na zelucu,prostata, teska nesanica, astenija, depresija, psiho-somatski   poremecaji.Zali se na zloupotrebu medicine, subverziju, zali se na policiju koja progoni nevine a ne one koji ruse drzavu ;Aspazija Lega, Skoplje, supruga Milisava Zivanovica, bilo joj zapreceno smrcu da ne posecuje Milisava u zatvoru, isto I   T.Krsmanovicu koji je nekoliko godina posecivao M.Zivanovica jednom nedeljno u CZ -u u Beogradu, bila relativno dobrog   zdravlja, umrla iznenada u Skoplju 1983 godine, rodbina urucila zahtev sudu, da se ispita uzrok smrti,navodeci tvrdnju da je   neko otrovao, i da joj pustaju bez njenog znanja otrovan gas u stan.;Dusan Vukalovic, Beograd, zali se na tenzije, osecaj straha, pretnje medicinom ;Nikola Barovic, jake nervne tenzije, vrsta astenije, otac Jovan Barovic poginuo u saobracajnoj nesreci( nekoliko dana pre   smrti  se zalio T.Krsmanovicu  на састанку у Хотелу”Москва” da mu prete smrcu), majka Dusanka zatim takodje imala saobracajnu nesrecu i tesko   povredjena, nepokretan invalid u kolicima, sestra bila pretucena 1968 od udarca policije uleteo  joj zub u pluca, jedva ostala   ziva. Nikola i Dusanka se zale da su saobracajke bile rezirane;  Vladmir Markovic, Beograd, nervne tenzije, iscrpljenost ; -Radoslav Markovic, otac Vladimira, visok pritisak ;Branka Markovic, majka Vladimira, reuma, besika ;Adem Demaci, lose zdravlje; Predrag Palavestar, nepoznato ;dr.Zarko Trebjesanin, nepoznato ;dr.Radovanovic, direktor Kriminoloskog instituta-anksioznost ;Miroslav Radovanovic, Beograd, srce, bubrezi, nervi, pritisak,secer, krvni sudovi, nesanica, depresija, iscrpljenost ;dr.Svetozar Stojanovic, Beograd, ceste i intenzivne glavobolje, spondiloza, premor ;Dragisa Terzic, preminuo, bolova od srca, vise organskih oboljenja, rak pluca, imao tesku saobracajnu nesrecu ;Bajram Ajeti, Podujevo,posledice po zdravlje od progona injekcijama ;Bedri Ajeti, zdrav ;Djordje Simicic, Lok, ruiniran ;Zink Antun, Zagreb, torturisan elektro-sokovima, po genitalijama, i na razne druge nacine, tesko oboleo ;dr.Nikola Milosevic, Beograd, krvni sudovi ;dr.Vojislav Kostunica, ima problema sa kicmom;dr.Mihajlo Markovic, Beograd, operisao zuc 1968 godine, operisao masno tkivo na ledjima;Josip Bilusic, Dalmacija, elektro-sokovi po genitalijama, gas u prostoriji, tesko oboleo;Dragomir Olujic, organski zdrav ;Pavluska Imsirovic,Beograd, strajkovao gladju, ima problema sa zdravljem;Jelica-supruga Pavluske, ima takodje probleme sa zdravljem,mala cerkica za vreme sudjenja ocu 1984 godine, i 1985  godine pokazivala znake nervne i psihicke prenapregnutosti i neprilagodjenosti ;  Miodrag Milic, zvani Mica doktor,Beograd, krvni pritisak,oboleo organski ;-Vladimir Marjanovic, Beograd, nervne tenzije, nesanica, astenija, imao u proslosti probleme sa srednjim uhom, bio tucen u   zatvoru ;Ljiljana Marjanovic, supruga Vladimira, ima probleme sa zdravljem ;Gordan Jovanovic, zdrav ;Milan Mikolic, Beograd, strajkovao gladju u zatvoru, ima problema sa zdravljem;Zlatko Tomicic, Zagreb, infarkt, mozdani udar, imao proces tbc na plucima, 3 cira na zelucu, nesnosna nesanica, problemi   sa nogama, supruga ,reuma, nesanica, cir u stomaku, pritisak, izgleda da boluje i od leukemije, ;cerka:rahitis, reuma,   slabasna; sin:dok je bio u zatvoru je imao proces tbc na plucima ;Manda Paric,Bosna,tesko obolela, imala u zatvoru tesku operaciju ;Marko Veselica, Zagreb, teska nesanica, pritisak, nervi, stomak, depresija, ;supruga:nervi i prema informacijama  ima rak dojke;cerka:nervi;majka umrla do infarkta posle posete njemu u zatvoru ;dr. Dimitrije Bogdanovic, Beograd, umro od raka na plucima ;Milovan Djilas, Beograd, srce, vene, reuma, imao ranije probleme sa kicmom u blazoj formi ;Stefica Djilas, bubrezi ;Aleksa Djilas,imao zdravstvenih teskoca za vreme sluzenja  vojne obaveze  sto je izazvalo zabrinutost i sumnje roditelja ;Vukica, cerka Milovana Djilasa, nepoznato ;Akim Djilas brat Milovana Djlasa, nesanica, gastritis, prostata Stojan Cerovic, Beograd, zdrav, u detinjstvu imala porodica progone, imao teskoca sa zdavljem;Komnen Cerovic, zdrav ; MIlka Cerovic, imala u poslednje vreme probleme sa zdravljem, ;dr. Neca Jovanov, srce, reuma, problemi sa nogama, zali se da mu prete zdravlju ;dr.Dragoslav Srejovic, Beograd, nepoznato ;dr.Radovan Samardzic, preplasen za svoje zdravlje;-dr.Ljuba Tadic, Beograd, reuma, problemi sa bubreznim kanalima; Boris Tadic, sin Ljube Tadica, zdrav ;Veselinka Zastavnikovic, supruga Borisa, zdrava ;Dragoljub Micunovic srce, infarkt ;Biljana Jovanovic se zali na napade na zdravlje sestre, i porodice  pretnje njoj ;-Dragan Lakicevic, Beograd, zdrav ;Dusan Cetkovic, Beograd, ujak Biljane Jovanovic, visok krvni pritisak, srce, nesanica, nervne tenzije, ruiniran, zali se na zloupotrebe sa zdravljem dok je bio u CZ( Centralnom zatvoru), lekovima, hemikalijama, gasom
-   -Svetlana Slabsak, Beograd, nepoznato
-   -Vladeta Jankovic, Beograd, nepoznato
-   -Vladislava Ribnikar, Beograd, nepoznato
-   -Srdja Popovic, Beograd, nepoznato
-   -Julija Nojman, Beogrад, непознато
-   -Aleksandar Petrov., Beograd, nepoznato
-   -Zoran Gluscevic, Beograd, nepoznato
-   -dr.Zarko Gavrilovic, nesanica, srcani problemi
-   -Alek Vujadinovic, oboleo
-   -Ljiljana Sop, nepoznato
-   -Vuk Draskovic, povremene jake nervne tenzije i nesanica
-   -Radmila Lazic, zdrava
-   -Velimir Cvejic, Beograd, tesko bolestan
-   -Tanja Petovar, Beograd, nepoznato
-   -Branko Copic, depresija, samoubistvo
-   -Ivan Prekajski, Beograd, nesanica, depresija, problemi sa jetrom, krvnim sudovima, za vreme hapsenja i zadrzavanja  u zatvorima oduzimani mu lekovi po kazni, pretili mu da ce ispitivati majku tesko organski bolesnu i da ce joj na taj nacin izazvati srcani udar, infarkt, tucen u vise navrata, njegova majka:dijabetis, bubrezi, pritisak, alergija;otac :umro do raka, bio u zatvoru .Жали се на злоупотребе са здрављем, гас у стану.
-   -Ljiljana Knezevic, Beograd, problemi sa zdravljem
-   -Zagorka Pesic, imala problema sa zdravljem poslednjih godina
-   -dr.Vesna Pesic, nervne tenzije,
-   -Dragan Stanic, srcane tegobe, saobracajka, gas u prostorijama
-   -Avdi Latifi, Kosovo, cir na zelucu, zuc, reuma, nesanica, nervi
-   -dr.Svetlana Knjazeva, nepoznato
-   -dr.Nebojsa Popov, Beograd, reuma
-   -dr.Trivo Indjic, Beograd, nepoznato
-   -Anton Filcic, Hrvatska, jetra, vene,arterio-skleroza,gas u prostorijama
-   -Ante Prpic, Hrvatska, insuficijencija bubrega, cir zeludca, tbc, ruiniramo zdravlje
-   -Zvonimir Cicak,Zagreb, dva cira na zelucu, otav Z. Cicka :rak;sestra:nervi;ima tri brata:jedan boluje od infarkta, druga dva takodje organski obolela
-   -Nezir Mehmet, Kosovo, zacepljenje vena u nogama, oci, reuma, 
-   -Mуs Musa, lumbago, slomljena  noga
-   -Halit Osmani, Kosovo, nervi, psihicki, nesanica, cir na zel;ucu
-   -Vladimir Persic, Sibenik, posledica elektro-sokova na mozak, ruiniran organski i psihicki
-   - Janko Sarajlic, astenijia, cinio vise strajkova g ladju,  zatvorima, jetra, oboleo
-   - -Milos Bogdanovic, Beograd, zdrav organski, bio tucen od organa vlasti
-   - -Dragutin Spajic, Beograd, problemi sa srcem
-   - -Milenko Ribic, Beograd, bazedova bolest, srce, ruiniran
-   - -Snezana Kojic, Beograd, iscrpljena psihicki i organski
-   - -Vladimir Seks, Osijek, srce, cir u stomaku
-   - -dr.Alija Izetbegovic, srce, lose zdravlje
-   - -Antonije Isakovic, Beograd, angina pektoris
-   - -dr.Dragoljub Micunovic, Beograd, bergerova bolest, srce, rеuma
-   - -Borislav Mihailovic-Mihiz, Beograd,angina  pektoris, supruga Milica pogunula u saobracajnoj nesreci
-   - -Djordje Janjic, Beograd, kicma
-   - -Vladimir Dedijer, oboleo tesko
-   - -Nikola Jager, Hrvatska,ciroza jetre, dijabetis, tbc
-   - -Slavko Vrbanic, Zagreb, infarkt, oci, dijabetris, visok krvnii pritisak
-   - -Marko Dizdar, Zad ar, arterio-skleroza, pritisak, distrofija, misica, nervi, psihicki, srce, poremecaj ravnoteze
-   - -dr.Ivan Jankovic, Beograd, nepoznato
-   - -dr.Kosta Cavoski, zdrav, otac umro od infarkta
-   - - Mirko Sunic, Zagreb, kila, prostata, pluca, 
-   - -Vjenceslav Cizek, Hrvatska, oci, mozdani udar, senilnost, ruiniran
-   -Jovo Ilic, Bosna, ruiniran
-   -Franjo Vidovic, Sarajevo, pluca
-   -Franjo Bilandzic, Zagreb, psihicki problemi
-   -Branko Hodak, Zagreb, oboleo
-   -Stjepan Jankovic, Zagreb, infarkt, visok pritisak, tbc
-   -Jovo Juric, Zagreb, premlacivan u zatvoru, bubrezi, mokrio krv, nesanica, cir na zelucu
-   -Djuro Krznar, Zagreb, srce, stomak, zapaljenje zglobova
-   -Mart Andrija, Zagreb, vrlo lose zdravlje
-   -Vinko Martinovic, Vinkovci, premlacivan izbijeni mu zubi iz vilice, elektro-sokovi po genitalijama
-   -Zarko Puhovski, Zagreb, lose zdravlje
-   -Sime Balen, Zagreb, angina pektoris, srce, infarkt, apopleksija
-   -Marko Bolen, sin Sime Balena, od udarca pendrekom u glavu tesko oboleo, supruga Sime Vica Balen tesko obolela, umrla
-   -dr.Jure Juras, Zagreb, iscrpljen, dve sestre kao mlade izvrsile samoubistvo
-   -Goranko Djapic. Beograd, jetra, gastritis, psiho-somatski poremecaji
-   -Jelka Ratkovic, Beograd, zdrava
-   -dr.Zarko Trebjesaniin, Beograd, specijalna vrsta melanholije, depresija
-   -Nedjo Maric, Beograd, nervne tenzije
-   -dr.Vladan Batic, zdrav
-   - Mihajlo Mladenovic, srce
-   - -Micki Dragoslav Nikolic, zdrav
-   - -JOvan Andjelkovic, Beograd, cir u stomaku
-   - -Dusan Boskovic, Beograd, astenija, srce, depresija
-   - -Predrag Гajic Kijuk-Beograd, migrena, glavobolje
-   - -Predrag Bogdanovic Sci-zdrav
-   - -Dusan Bogavac, srce
-   - -Jasminka Radetic, Beograd, dijabetis
-   - -Obrad Savic, Beograd, zdrav
-   - -Lazara Stojanovic, Beograd, nepoznato, Vojislav Stojanovic, Beograd, spondiloza
-   - -Momcilo Zivojinovic, Beograd, bubrezi
-   - -Djordje Janjic, Beograd, imao vise operacija kicmenog stuba
-   - -Marija Kikic, Beograd, imala problema sa zdravljem
-   - Bora Kuzmanovic, Beograd, zdrav
-   - -Milic Krsmanovic, Beograd, organski zdrav, nervne tenzije, astenija, depresija, , tucen od vlasti
-   - -Milic Krsmanovic, Uzovnica, bio obolio od tbc, umro
-   - -Krsman Krsmanovic, Uzovnica,preminuo od tbc
-   -  --prota Sava Bankovic, Vrdnik, runirano zdravlje
-   - -prota Milan Bogdanovic, oronuo
-   - -Momcilo Selic, Kanada, bio oboleo u zatvoru od tbc
-   - -Marko Vidovic, posledice strajka gladju
-   - - - Mihajlo Mihajlov, Beograd, lose zdravstveno stan je
-   - -dr.Ivo Marinovic, srce, zali se na gas u prostorijama
-   - Milic Stankovic od Macve, ima zdravstvenih problema
-   - Ivan Stojanovic, nervne tenzije, nesanica
-   - Borka Pavicevic, nepoznato
-   - dr.Nina Drndarski, nervne tenzije
-   - SDB SFRJ je optuzena za ubistva ili pokusaje ubistva vise Jugoslovena u inostranstvu:
-   - Branko Busic, hrvatski emigrant "zatvorenik savesti "AI, ubijen u Parizu 1978 godine;Nikola Milicevic, politicki emigrant ubijen u Frankfurtu na Majni 1980 godine; Dusan Sedlar ubijen u Diseldorfu 1980 god; Insat Gervala, ubijen u Stutgartu 1983 g; Bondus Gervala, ubijen u Stutgartu 1983 god; Stjepan Durkovic ubijen jula 1983 god na Zapadu; Franjo Goreta ubijen u
-   SRN decembra 1980 godine; Rasim Zemljaj, ubijen u SRN maja 1981 godine.
-   
-   -Poznati su slucajevi kidnapovanja Jugoslovena u inostranstvu od strane SDB SFRJ ( napred su pomenuti Vlada Dapcevic I Bata Todorovic).Takodje uhvaceni su agenti SDB SFRJ u Nemackoj sa imenima 52 Jugoslovena  koje je tamo trebalo da likvidiraju,  kod njih su nadjene hemikalije za tu svrhu, otrovi, da stave u stanove ili pica , u obliku tableta , ili gasovitog spreja.Zadnjih godina je bilo sudjenje u Istambulu, Turska,  agentu SDB SFRJ koji je imao zadatak da tamo na razne nacine
-   likividira jugoslovenske gradjane koji tamo zive.
-   
-   Sa pravom se moze postaviti pitanje:"Ako su organi  SDB SFRJ tako drski i opasni sa onima koji im ne konveniraju zbog necega ( a razlozi za nekonveniranje u vrlo brojni, cesto iracionalni)i koji zive u nostranstvu, sta tek cine sa onima ovde u zemlji"?
-   -Radomir Radovic, Beograd, u prolece 1984 godine uhapsen zajedno sa grupom posle cega je usledilo famozno sudjenje sestorici, zatim je pusten, i onda nadjen mrtav u svome stanu, vlasti rekle da je izvrsio samoubistvo, rodbina optuzila vlasti za ubistvo, povela sudski proces, takodje javnost slicn tvrdi
-   -Ivan Zografski, Sarajevo, ciroza jetre, dijabetis, srce
-   -Ivan Pletikosa, Zagreb, nepoznato
-   -Luka Prcela, Split, nepoznato
-   -Hamza Ashlim, Kosovo, nepoznato
-   -Hanetija Avdagic, Bosna, nepoznato
-   -Vlastimir Avramovic, nepoznato
-   -Milorad Novakovic, Zrenjanin, kila. cir na zelucu, teska nesanica, astenija, depresija, strajkovao gladju vise puta
-   -Ruska Slavoвa Novakovic supruga Milorada Novakovica, politicki emigrant iz Bugarske, bila je po dolasku u SFRJ obilela, imala probleme sa zdravljem i u Bugarskoj, u Zrenjaninu pala sa bicikla, i imala tesku povredu mozga, 1980 g u zatvoru u Kraгujevcu je umrla, vlasti tvrde da je izvrsila samoubistvo, Milorad pak tvrdi  da je ubijena od vlasti
-   -Rexhep Belideme, Kosovo, nepoznato
-   -Selih Behmen, Bosna, nepoznato
-   -Dragomir Stojanovic, nepoznato
-   -Dragisa Paunovic, Beograd, bio tucen
-   -Zoran Matic, Beograd, bio tucen
-   -Eduard Kocbek, Slovenija, preminuo., bio tesko bolestan
-   -Vijekoslav Naglic, Vinkovci, razoren organski i psihicki
-   -Goran Bjedov, Beograd, diskopatija, gastritis, spondiloza, tucen od vlasti
-   -Jovan Andjelkovic, Beograd, cir u stomaku, nesanica
-   -Zoran Abramovic, Beograd, nepoznato
-   -Dragoslav Dragicevic, Beograd, o njemu se brinuo dok je bo u zatvoru knjizevnik Dragoslav Mihailovoic, iz Beograda, je bolovao od srca i vise organskih bolesti, kao i od raka grla( pricao mi je D.Mihailovic je da je pijan grdio Tita),
-   -Milorad Belandzic, Beograd, nepoznato
-   -Slobodan Drakulic, Beograd, nepoznato
-   -dr.Josip Zupanov, Zagreb, srce, pritisak, nervi, oc , nesanica
-   -Milisa Dakic, Beograd, rodjak Radomira Рadoviica, sind poznatog cetnickog vodje Dakica, nesanica , жалио се на претње здрављу
-   -Branko Pavlovic, Beograd, rak pluca
-   -Milisav Zivkovic, Beograd, oboleo organski
-   -Zoran Acin, Beograd, nepoznato
-   -Mirko Beatovic, Beograd, srce, infarkt, pritisak i druge organske bolesti, rak debelog creva, preminuo
-   -Aleksandar Beatovic, Beograd, oboleo
-   -Jelena Beatovic, supruga, organski obolela
-   - Tanasije Mladenovic, nepoznato
-   - -Dinda Petkana Purtic, Beograd, srce, apopleksija, rak debelog creva
-   - -Vinko Zec, Marijanci, Slavonija-oboleo, pretucen
-   -Marko Zivkovic, Beograd, dijabetis, oboleo organski, 
-   -dr. Bora Savic, Beograd, srce, nervi, depresija, psiho-somatski poremecaji, gas u prostorijiama
-   -Golub Bakic, Beograd, cir u stomaku, teska nesanica,  njegov brat poginuo u saobracajnoj  nesreci
-   -Vera Bljajic Karagic, Beograd,  rak dojke, brat srce, otac Dobroslav umro od srca, sin poginuo u saobracajnoj nesreci , жали се нѕ претње здрављу, гасом
-   -Jоvanka Kokotovic, Sibenik, Beograd, infarkt, apopleksija, nesanica, KRVNI SUDOVI, otac ubijen u zatvoru,
-   -Veljko Dunjic, umro od srca
-   -Jozo Ivicevic, Zagreb, depresija, nesanica
-   -Tonci Marinkovic, Hrvatska, migrena, glavobolja, bio tucen pendrecima po glavi
-   -Djura Bogovic, pluca, oci
-   -Ante Znaor, Hrvatska, tezak oblik cira u stomaku, zeludac
-   -Djuro Perica, Hrvatska, torturisan elektro-sokovima po genitalijama
-   -Tvrtko Milos, Zagreb, premlacivan, torturisan elektro-sokovima  po genitalijama, tbc kostiju, anemija, deca u domu, razbijena porodica, otac politicki emigrant
-   -Budisa Drazen, zagreb,cir u stomaku, tbc
-   -Goran Dodig, Zadar, oboleo organski
-   -Lin Veljko, rak pluca
-   -Vasiljka Radicevic, Beograd, depresija, organski obolela
-   -Bikicki Djordje, Radinci-Srem, brutalno premlacivan u zatvorima, bruh, prostata, reuma, glavobolja, depresija, nesanica, teska anemija
-   -Milic Roman, Novi Sad, nervi, oboleo organski
-   -Vladimir Dapcevic, Brisel, oboleo
-   -Perovic Mileta, Crna Gora, oboleo organski
-   -KUlasin Radomir, Srbobran, prostata, pritisak
-   -Sepa Svetozar, Novi Sad, premlacivan brutalno, prostata, jetra, srce,
-   -Visic Marko, Zrenjanin, teska nesanica, nervi
-   -M.Sargin, Novi Sad, umro
-   -Zec Nikola, Vojvodina, nepoznato
-   -Niazi Koc, Gnjilane, zdrav
-   -Lazar Veselinovic, Zrenjanin, premlacivan, teska nesanica, prostata, reuma
-   -Vucic Drago, Beograd, nesanica, cir na 12 palacnom crevu, brat poginuo 1979 g u saobracajnoj nesreci
-   -Meliha Salihbegovic, Bosna,  dr. Veselin Music,  Branko Vidovcek, Bosna, nepoznato
-   -Jovica Mihajlovic, Beograd, tucen u zatvoru
-   -dr. Dragutin Trumbetic, Beograd, nepoznato
-   -Franc Miklovsic, nepoznato
-   -Mileta Bulat, nepoznato
-   -za sledece osobe se ne zna stanje zdravlja:Zvonimir Kisc-Dubrovnik, Miodrag JOksimovic-Z.Aleksic-,Marija Penic-Karlovac, Ivan Zelembre-Osijiek, Nenad vasic-Beograd, Marko Kovacevic-, Ivan turundzic, Nikodije Nikic, Guni Sulaj, Muhamed S alani, Hasi Maliki, Nedjo Janic-Bosna. Momcilo Janjic, Milomir Asanja-Bosna, Vojkan Nesovic, Muharem Hasanbegoviic, A. Curovac, Mirko Rajcic, Marko jurkovic, Miroslav Cvetkovic, Mihailo Boskovic, Ante Rakic, I
-   rajnica, Marko Jurakovic, Mirko Rajcic, Kseli Feriti, U Zuli, Skender Hajredin, Sabit Veseli, Daut Rasani, Kadri Osmani.
-   ,Hisan Gervala, Sefket Jasar, R.Plana, Avdi Kelendi, Avdil Lebu, Iso DEkaj, Sulejman Kukola
-   -Dusan Boskovic, Beograd, srce
-   -Dusan Radovic, Beograd, bolovao od raka, umro
-   -Natasa Tomic, Beograd, cerka profesora Boska Tomica, elektro-sokovi po mozgu, otac umro, brat Misa pretucen,slomljena kicma, majka tesko bolesna
-   -Dusan Vukovic, Beograd, umro 1984 godine, u nama nepoznatim okolnostima
-   -Vladimir Bulatovic-Vib, oboleo od vise bolesti, srce
-   -   -Mira Aleckovic, teska oboljenja u porodici
-     -Jovan Lukic, Sarajevo, cir na zelucu, nesanica, nervne tenzije, astenija, srce, posledice progona elektro-sokovima, gas u   prostorijama
-     -Vera Nikolic, Sarajevo, nesanica, ruinirana
-     -brat . Sarajevo, ruiniran
-     -Dusan Sarjanovic, Novi Sad, Novi Sad, premlacivan divljacki na Golom otoku,u vojnoj bolnici na Kuniscaku u Zagrebu,   mucen elektro-sokovima po mozgu
-     -Nikola Sarjanovic, otac, Novi Sad, srce, visok pritisak, imao tbc proces na plucima, nesanica, glavobolja, depresija, brat   Mato takodje politicki proganjan, poginuo u saobracajnoj nesreci u Splitu 1971 godine, supruga Nikole obolela organski
-     -Radomir Smiljanic, ruiniran
-     -Radomir Veljkovic, Krusevac, runiran  zdravstveno, imao tcb proces na plucima
-     Evo podataka o zdravlju onih koji su 1973 potpisali peticiju  za oslobadajnje Radomira Veljkovica ,Krusevac, iz zatvora:
-     -Dragan Veljkovic, Krusevac, infarkt, srce, cir na zelucu, nesanica, anemija, astenija, depresijia, itd
-     -Andjelija Veljkovic, " visok pritisak, oronula
-     -Jugoslav Veljkovic, Kanada, lose zdravlje, ispred progona napustio zemlju
-     -Ljiljana Sakan, ima probleme sa zdravljem, rak?
-     -Radoslav Veljkovic, vise organskih bolesti,
-     -Sonja Dasic, ruinirana
-     -Radmila Miloradovic, Bela Crkva,tesko obole,a
-     -Miodrag Mutavski, Vrsac, srce, cir na zelucu
-     -Milen Miladinovic, Krusevac,rak, umro
-     -JOvanka Miladinovic, Krusevac, organski obolela
-     -Zoran Miladinovic, Krusevac, rak, umro
-     -Ljubinka Veljkovic, Krusevac, runirana
-     -Radmilo MIliadinovic, Krusevac,pluca
-     -Dusan Miladinovic, Krusevac, rak, umro
-     -Dragomnir Miladinovic, Krusevac, rak na licu
-     -Dragica Miladinovic, Krusevac, obolela organski
-     -Radoslav Miladinovic, cir na zelucu, ruiniran
-     -Zora Nisavic, Bela Crkva, tesko obolela
-     -Snezana MIladinovic, Krusevac iznurena
-     -Dobrila Miliadinovic, umorna
-     -Milija Miladinovic,z drava
-     Evo podataka o zdravlju jos nekoliko disidenata:
-     -Slobodan Zivkovic, Beograd, nesanica, nervne tenzije,premlacivan u zatvorma, proganjan bio injekcijama, 
-     -Zivojin Zivkovic, Gladjenovac Valjevo, premlacivan, tortura injekcijama,  saobracajka
-     -Zivota Zivkovic, isto
-     -Bozidarak Zivkovic, slicno
-     -Bozidar Zivkovic, slicno
-     -Andreja pekovic, srce, nervi
-     -Rastko Zakic, zdrav
-     -Mladen Srbinovic, nepoznato
-     -Nebojsa Popov, iznuren
-     -cerka Nebojse i supruga, nepoznato
-     - Andrej Pelikan, iznuren
-     - -Milic Stankovic, oboleo
-     - Marijana Petkovic, nepoznato
-     - -Miroslav Visic, nepoznato
-     - -Ivan Stojanovic, ruiniran-brat ubijen
-     - Dusan Pokorni, iznuren
-     - -Olga Jeftic, iznurena
-     - -MIlan Dimitrijevic, zdrava
-     - -Ljubica Dimnitrijevic iznuren
-     - -Mladen Dimitrijevic, iznuren
-     - -   - Za sledece osobe ne znamo podatke o zdravlju: Dragutin Stepanovic, Serif Aslani, Gofur Loku, Ksavit Barjaktari, Skifiri   Mitati, Ebili Lazim, Ksaladin Rustemi, Fadil, Blaki, Shetki shitri, Remzi Ljusi, Hali Ismaili,i Sabri Lusa, Bislim Ahmeti, Daut   rasani, ( za poslednij 5 zatvorenika uimamo podatke da su bili premlacivani), Iksim hota, bio torturisamn, Bejtulah hatimi
-     takodje, dr. Ante Kovacevic , Dragan Бogdanovski, Ismet Кasumagic, Edhem Bicakcevic, Dervis Djurdjevic,
-     -
-                Zakljucak: U prilogu su dati podaci o zdravlju  oko 600 osoba, za ogromnu vecinu je data bilo kakva informacija o zdravlju,   svesni smo da nismo imali tacne podatke, i da su ovo nedovoljni i nepotpuni podaci.
-              Uprkos navedenih objektivnih ogranicenja u prikupljanju podataka o zdravlju ove populacije, sto se tice primenjene   metodologije, ipak smatramo da je prikupljeno dovoljno podataka da bi se mogla steci kakva takva predstava o zdravlju   ovih kategorija gradjana.
-              Jasno je da su skoro svi"politicki zatvorenici"tesko oboleli, da su mnogu umrli u zatvorima ili po izlasku otuda. Sto se tice   kategorija" disidenti""borci za ljudska prava" itd,  vidljivo je da je i njihovo stanje zdravlja vrlo lose, daleko .losije nego li   vecine gradjana.
-                  Observirajuci podatke o zdravlju ovih kategorija gradjana , zapaza se narocito prisustvo sledecih oboljenja: infarkt i srcana   oboljenja, kardiovaskularne bolesti, krvni pritisak, dijabetis, bubrezi, jetra, cir u stomaku, nervne i dusevne bolesti, nesanica,   depresija, astenija, anemija, glavobolja, povecan broj tuberkuloze. Ima i daleko vise pojave raka nego li kod drugih.  Registruje se drasticno veca prisutnost saobracajnih udesa, svakojakih traumatizama, svakojakih drugih udesa, I   samoubistava, nego li kod ostale  populacije.
-                Vodeci racuna o prednjem predlazemo nadleznim drzavnim organima sledece:
-     -da stvore jednu drzavnu komisiju
-     -ona bi trebala da podrobno ispita  stanje zdravlja politickih zatvorenika i uzroke istoga
-     -da pokrene postupke da se isto popravi i uslovi zivota i mediciniske nege u zatvorima
-     -da se omoguci njihovo lecenje
-     -da se stavi na dnevni red pitanje zloupotreba sa zdravljem i politizacije medicine i uzmu obzir zalbe mnogih da su im vlasti   nanale stete zdravlju zbog njihovig angazmana na unapredjenju ljudskih prava
-                   Zelimo ovoga puta da ukazemo na duboko uvrezenu predstavu u svesti organa vlasti  o politicki nekonformnim osobama   koje su vidjene nazalost sasvim pogresno , kao krajnje drustveno  opasne  i kao takvi stavljeni van zakona, kao  "leprozni".To vuce korena jos iz ratnih dana II Svetskog rata i poratnih dana obracuna sa "reakcijom".Nazalost ovde se   stanje ne menja. Zahtevamo da se izmeni stav i predstava i postupci prema svim ovim kategorijam,a gradjana.
-                  Upozoravamo da se nastavlja lakirovka( ukrivanje istine). Ove osobe su dobronamerne najcesce i njihove kritike ukazuju na   ono sto ne valja i sto treba poboljsati. To je dragoceni izvor informacija o nesavrsenosti drustva. Umesto da to bude   usvojeno, njih satiru. Cime se ukrivaju dekadencija  i njeni uzroci,i sprecavaju korektivne mere, i ubrzava propadanje na   svim nivoima, sto vodi u sve dublju galopirajucu krizu, rastakanje i raspad zemlje i sve moguce tenzije.
-   
-     NAPOMENA AUTORA( 16.4.2005 godine):
-   
-             Danas je stanje zdravlja vecine vrlo lose, mi smo jedna od najbolesnijih ( i najstarijih) nacija ne samo Evrope nego i sveta.  Uzroci su prikazani u podacima o zdravlju ovih gradjana- to je uzelo maha.Nacija danas bukti u pozaru losih procena. I   zdravlje vecine i dalje propada, mnoge od ovih osoba su prerano umrle. Danas je zdravlje mnogih politicara jos gore nego li   onda. Mnogi su umrli ili njihovi srodnici.
-      
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Svakodnevni prolaznik

Zodijak
Pol
Poruke 437
OS
Windows XP
Browser
Internet Explorer 6.0
Rasprave "umerenih" i "radikalnih"boraca za ljudska prava. U cemu je stvar?
-Jugoslovenskim odborima za odbranu ljudskih prava-Javnosti ,  Т.Крсмaновиc-u Beogradu, 29.11.1988 .god

           Od pocetka 1980-ih godina sve je vise boraca za ljudska prava i  disidenata koji se zalazu za demokratizaciju i postovanje ljudskih prava. Zapazaju  se nedovoljna sloga i lose procene, sto se moze objasniti velikom heterogenoscu i nedovoljnim medjusobnim poznavanjem.
           Postoje znacajne razlike izmedju disidenata u SFRJ i Istocnoj Evropi. Pre svega  jer u SFRJ nema osecaja ugrozenosti od SSSR-a kao u Istocnoj Evropi, zvanicno  su zavedeni  Samoupravljanje i Nesvrstanost, Jugoslavija je jos 1948 godine osudila na recima staljinizam i opredelila se za  Socijalizam humanog lika. A to su cinjenice koje zbunjuju i na neki nacin demoralisu jugoslovenske borce za ljudska prava jer im izbijaju  argumente kada se zale na krsenja ljudskih prava, jer se njima cesto kaze da je ipak mnogo bolje u SFRJ nego li u drugim drzavama Istocne Evrope, sto oni uvidjaju da je zabluda.
            Naspram disidenata i boraca za ljudska prava je jos uvek mocna drzava koja nazalost prilicno lako izlazi na kraj sa njima, najcesce se koristeci sejanjima losih procena i intriga po devizi ZAVADI PA VLADAJ.i sprovodeci brutalnu represiju i diskriminaciju.
         Odajemo priznanje borcima za ljudska prava koji su snazno markirali epohu,  ali sa druge strane je jos uvek jako prisutna snazna usmeravajuca uloga drzave. Pre svega poredak vrlo lukavo skrece paznju sa socijalnog na  nacionalno,  aktivnosti ljudskih prava su se isparcelisale u republicke i pokrajinske atare, staleska i druga brojna udruzenja. Sa omasovljavanjem se javljaju i negativne propratne pojave, kao nesloge, lose procene, intrige, povremeno se nailazi i na iskljucivosti, ili cak i medjusobna optuzivanja.
           Zbog ovakvog stanja nema sloge i losa je efikasnost akcija. Pozivamo na slogu i da se ovaj fenomen nesloge prouci.
         Narocitu paznju zasluzuju nesporazumi izmedju"umerenih"i"radikalnih"i veste interferencije izmedju njih od strane zvanicnika sa ciljem da onemoguce da se na dnevni red stavi pitanje masovnih i fragrantnih krsenja ljudskih prava.u SFRJ.
            Isticemo jednu sustinu ovoga momenta, a to je napor vlasti da ukrije masovna i rastuca krsenja ljudskih prava i represiju koja jaca iz dana u dan. Poredak zeli da prikrije masovne zloupotrebe sa ljudskim pravima, ga ih ovekoveci. U svrhe ostvarenja ovoga cilja se upisuje i strategija vlastodrzaca sa borcima za ljudska prava, zele se prigusiti oni koji zele da kazu istinu, bez dlake na jeziku, i koji znaju stvarno stanje sa ljudskim pravima. A da stvore lidere borbe za ljudska prava koji ce ulepsavati i prikrivati porazno stanje u ovoj oblasti.
          U'"umerenoj"struji se nalaze ugledne licnosti iz javnog , kulturnog, naucnog i umetnickog , zivota ( Napomena moderatora teksta: koje su sada 2000 godine cesto  na celnim pozicijama  politickih stranaka i organizacija), uz izvestan rizik pojednostavljenja  se moze reci da su oni bili postedjeni na neki nacin od nedaca koje druge mozda vise pogadjaju, upravo zbog svojih titula. Oni najcesce izjavljuju da se zalazu za demokratske promene uz poimanje jednog viseg reda nuznosti, tj. zele da promene drustvo da bude bolje, zele da se bore za demokratiju, kroz bavljenje politikom. Ove osobe su vremenom dosle u sukob sa zvanicnom politikom , ali su u medjuvremenu pre toga imale mogucnosti da se obrazuju, steknu ugled, drustveni i materijalni polozaj. Usled svoga zalaganja za demokratiju i kritike zvanicne politike oni su takodje izlozeni pritiscima, ali ne tako drasticno kao nekonformno nastrojeni gradjani koji nisu tako prestizne osobe, verovatno zato sto im njihove titule i prestiz daju jedan imunitet i navode vlasti da budu sa njima opreznije i odmerenije. Ali postoji drugi glavni razlog, a to je da su oni u optuzbama poretka za krsenja ljudskih prava vrlo odmereni  i ne optuzuju zestoko za krsenja ljudskih prava kao sto to rade neki drugi borci za ljudska prava. "Umereni" se obicno zalazu za pojedinacne slucajeve krsenja ljudskih prava, ( verbalni delikt, zabrana knjiga, progoni uglednih knjizevnika, i sl), oni ne tvrde da se ljudska prava krse masovno, neki od njih ne zele da promene drustvo, nego samo da ga ulepsaju .Njihova saopstenja su odmerenija i deluju ubedljivije, pravno su i filozofski dobro zasnovana, napisana su lepim i sazetim knjizevnim jezikom, lepe estetske prezentacije. Sto je razumljivo znajuci njihovo obrazovanje, takodje buduci da su izlozeni manje pritiscima imaju vise  vremena i energije, imaju vise resursa, sto im omogucava da se posvete ovom zadatku na adekvatan nacin.  Zbog ovoga, kao i cinjenice da ispod potpisa stoje imena uglednih licnosti iz javnog zivota, javnost je sklona da vise poverenja ima u njih nego li u one saborce koji nemaju takvu poznatost i prestiz u ocima javnosti. Moze se zakljuciti da oni sami nisu na svjojoj kozi  osetili sav repertoar stradanaj i patnji, mnogi od njih i ne znaju za njih, dakle nemaju “moc prepoznavanja” stanja ljudskih prava.
             Sa druge strane su "radikalni".To su oni koji poticu iz potlacenih masa, cesto istinski stradalnici, mnogi od njih proganjani od detinjstva, osetili su na svojoj kozi sav arsenal  pritisaka i povreda prava, progona, diskriminacija. Oni nisu poceli da se bore  za ljudska prava iz filozofskih pobuda ( promena drustva, sto je motiv pomenutih inmtelektualaca- nego da bi se branili od progona.Napomena moderatora teksta: Pokret za zastitu ljudskih prava je takodje poceo da se bavi odbranom ljudskih prava da bi ze branio, samozastita). Sto sjedinjeno sa urodjenom inteligencijom nekih od njih, je stvorilo preduslove da vremenom  sve takve zloupotrebe upoznaju  i steknu "moc prepoznavanja"u svome okruzenju , u porodicama, susedstvu,  i sire u drustvu.
            Sto se tice “moci prepoznavanja” to je sposobnost da se prepoznaju i one najskrivene povrede ljudskih prava, sto se stice vremenom, dozivljavajuci ih na sebi, prepoznavajuci ih  na svojm srodncima,  svome okruzenju. Da bi se postigla dobra “moc  prepoznavanja”,pored iskustva, potrebni su   motiv, obrazovanje, i inteligencija. Sto ukazuje da takvih osoba ipak ima malo.
          Stavljamo na dnevni red sindrom “intelektualnog smanjennja”, capur,”quart””i jedan drugi fenomen a to je “moc ubedjivanja “”moc komuniciranja podataka o stanju ljudskih prava”. Iako se cesto radi o autenticnim narodnim snagama, buduci da su ovakve osobe cesto bile onemogucene u obrazovanju, da su pritisnute egzistencijalnim i drugim teskocama, da su obicno bez odgovarajucih resursa i infrastrukture, usled svoje ojadjenosti i ogorcenosti, "radikalni" cesto nisu u stanju zbog ovakvog jednog sindroma da svoja vidjenja saopste na ubedljiv i sazet nacin. ,nemaju adekvatnu” moc ubedjivanja”, komuniciranja. Sto umanjuje ubedljivost . Ali se mora priznati da su manje ubedljivi i kredibilni od"umerenih" ne samo zbog toga, nego i zato sto su obicno vrlo ostri ( ili preostri) u optuzbama za krsenja ljudskih prava sto ponekad izgleda neupucenima  kao preterivanje, ili pak zato sto potezu pitanja koja je tesko dokazati. Usled pritisaka kojima su izlozeni i teske egzistencijalne situacije, vremenskog tesnaca, nedostatka infrastrukture, sto se odrazava i na njihovu koncentraciju, i na raspolaganje adekvatnim pisacima masinama i drugim pogodnostima, nisu obicno  stanju da obezbede adekvatnu lingvisticku stilizaciju, sazetost,  kao i materijalnu prezentaciju. Dakle, "radikalni" zbog ovakvih objektivnih okolnosti su ometeni da se adekvatno prezentiraju u javnosti i saopste svoja vidjenja na pravi i ubedljiv nacin.  Javnost ih ne prihvata na nacin koji oni zasluzuju. Iako se i jedni i drugi istinski patrioti koji se bore za iste ideale ,nazalost medju njima postoje veliki nesporazumi i sto steti obema stranama. Dakle, “radikalni” imaju dobru “moc prepoznavanja” ,ali nedovoljnu “moc ubedjivanja, komuniciranja”.
        Medju"radikalnima" se cesto susrecu pojedinci ,uznemireni ocajnici koji u velikoj meri neopravdano optuzuju elitne intelektualce  da svesno ulepsavaju stanje ljudskih prava da bi se tako dodvorili vlastima, ili pak da su ovi intelektualci zloupotrebljeni od vlasti jer buduci da ne poznaju ( po njima) stvarno stanje ljudskih prava , vlasti ih promovisu u lidere pokreta za ljudska prava., da bi tako prikrile stvarno porazno stanje u ovoj oblasti. Ponekad"radikalni" optuzuju ove prve  da su svoj ugled postigli na privilegijama, da su polutani koji hoce da sede na dve stolice, da su vezani pupcanom vrpcom za rezim, da su slavoljubivi i salonski disidenti, da su se obogatili i da su mondeni, da im je lako, da zele da profitiraju. Narocito ih optuzuju da s, obzirom na svoj polozaj i distancu od problema i stvarnog  stanja sa ljudskim pravima, da nisu na sebi osetili sve metode nasilja, sto se tice rasirenosti zloupotreba i suptilnijih i perfidnijih metoda, da ne poznaju dovoljno savremene i moderne metode kontrole ponasanja ljudi i represije, ukrivenost krsenja prava gradjana, i da ih kao takve vlasti postvaruju i zloupotrebljavaju da ne bi pokrenuli stvarno pitanje ljudskih prava, da njih favorizuju a guse one radikalnije borce.
              Opet medju"umerenim"" se moze pak sresti ponekad nedovoljno razumevanje i nesposobnost stavljanja na mesto ogorcenih , nemogucnost da  se oslobodi subjektivnih prizmi i objektivnog vidjenja  sa perspektive svoje licne pozicije. Oni npr. za "radikalne" ponekad tvrde da su nepismeni, neobrazovani, da preteruju, ili cak da su paranoicari, da iznose neproverene tvrdnje, da ne daju dokaze, da su preostri ili ekstremisti,  ili cak da su opsednuti odbranom ljudskih prava, prebacuju im da su egzibicionsiti, ili da zele da se istaknu i proslave, da uobrazavaju da ih neko stvarno progoni, da su dusevno uzdrmani ili bolesni. Ili pak za njih pricaju da su neobrazovani, nepismeni, bezvredne licnosti, osteceni, da ih niko ne uzima u obzir i da su bez ikakve podrske, da nepotrebno iritiraju vlasti, cak da zele i vole da budu zrtve,  ili pak da zele i druge da navuku da budu i oni mucenici.
      Dakle jedna neugodna situacija. “Radikalni” imaju dobru” moc prepoznavanja” ali nemaju dovoljnu “moc ubedjivanja, komuniciranja”.”Umereni “ nemaju adekvatnu” moc prepoznavanja”,ali imaju dobru “moc komuniciranja”. Ova dilema je razresena jer su se ipak pocele da javljaju osobe koje u isto vreme imaju kakvu takvu” moc prepoznavanja” i “moc ubedjivanja, komuniciranja”.
        Obracamo se svima  onima koji se zalazu za ljudska prava  i slobode, izrazavam im nase divljenje, i postovanje, ovi redovi nisu nuikakve kritika, nego poziv na razmenu misli. Prevazidjimo razlike i egocentrizme u interesu vecine.
Tomislav Krsmanovic


IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Svakodnevni prolaznik

Zodijak
Pol
Poruke 437
OS
Windows XP
Browser
Internet Explorer 6.0

УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ   12.9.1987.
Одбор за заштиту уметничке слободе
Јулија Најман, др Владислава Рибникар, Љиљана Шоп, др Светлана Слапшак, Алек Вукадиновић, Зоран Глушчевић,Слободан Ракитић, др Владета Јанковић, Душан Вукајловић,
др Александар Петров,  Гојко Ђого

Томиславу Крсмановићу

Поштовани другови,

Молимо вас да одмах престанете са штрајковањем глађу и са ризиковањем сопствених живота. Ваши ставови о људским правима и поштовању интегритета личности су нам не само блиски, него управо оно што нас руководи у реаговању. Ипак, једини начин да подаци који су вас навели на очајнички чин заиста постану доступни јавности, јесте да их ви сами и даље заступате - а зато сте неопходни ви живи и здрави. И даље ћемо се трудити да са својим малим моћима упознајемо јавност са кршењем уметничке слободе: зато немојте тај узак простор још сужавати уништавајући себе.Очекујући вашу даљу сарадњу, још једанпут вас молимо да зауставите своју самоубилачку акцију.


ТОМИСЛАВУ КРСМАНОВИЋУ
ЋУСТЕНДИЛСКА 4
БЕОГРАД

МОЛИМО ВАС ДА ОДМАХ ОБУСТАВИТЕ АКЦИЈУ КОЈА УГРОЖАВА ВАШЕ ЗДРАВЉЕ И ДА НАМ СЕ ПРИДРУЖИТЕ У ДАЉОЈ САРАДЊИ

ОДБОР ЗА ЗАШТИТУ УМЕТНИЧКЕ СЛОБОДЕ УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ


Младост 216 - 04.10.1987., страна 21

Томислав Крсмановић из Београда тврди да код психички уравнотежене особе штрајк глађу није манифестација аутодеструктивности, него смишљено излагање лишавањима са циљем да се тако привуче пажња и подршка јавности и поштених функционера ради остваривања праведних захтева. У његовом случају, ради се о борби против дугогодишње бирократске охолости и осионости. Овај дипломирани економиста, тренутно запослен у фабрици лекова „Галеника“ као виши стручни сарадник истраживања тржишта, први пут је заглавио у затвору још 1953. године, као ученик Прве београдске гимназије, због причања политичких вицева. Следеће године поново је ухапшен на основу лажне оптужбе да је играо лопте са капом милиционера. Након тога уследила је његова животна калварија, крцата отказима, сумњичењима, привођењима и етикетирањима. Нарочито га је погодила распрострањена пракса злоупотребе психијатрије и медицине у политичке сврхе, па је 1981. године, заједно са два пријатеља, покренуо акцију за борбу против таквих злоупотреба. Томислав Крсмановић се упорно жалио разним надлежним државним органима, али најчешће није добијао никакав одговор. С друге стране, обраћао се за помоћ међународним политичким и хуманитарним организацијама.….


Томислав Крсмановић                                                       1.10.1987 године
Ћустендилска 4, Београд, тел. 781-525

          УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
                          Одбор за уметничке слободе
                  Француска 7
                  Београд

              У име седам особа које су штрајковале глађу од 1 до 18 септембра захваљујем на вашем људском разумевању за наш протест, на  писменој подршци. Иако нас је овај акт који је био за нас нада исцрпео, ми ћемо и даље наставити са још већом упорношћу да следимо наду да ћемо ипак једног дана пронаћи правду и мир.
                  Дебате које су биле организоване на трибини Удружења књижевника Србије у касним пролећним месецима су биле прилика да се много каже о вербалном политичком деликту и да се покрену са тим у вези значајна друштвена питања.
                Одазивајући се на ваш позив за даљу сарадњу дозвољавам себи да предложим вашем Одбору једну сличну расправу у Француској 7, о ванзаконским инструментима политичке репресије (у области професије-откази, смењивања са вишег на ниже место, онемогућавања професионалне промоције, сметње на нивоу плате и стана, напади на углед, рад ван струке, рад у тешким радним условима, шиканирања; затим онемогућавање запошљавања; забрана рада у образовним установама; државној управи, адвокатури, новинарству, култури; избацивање из чланства СКЈ по казни; кампање у средствима јавног информисања без права на одговор; забрана књига; онемогућавање публиковања; одузимање путних исправа, конфискација преписке и сметње у телефонирању; изолација шире у друшву и цензура свих видова јавних активности; чак има све више жалби на мешања у породицу и брак;шиканирања деце и чланова породица политички непожељних особа у школи, на радном месту и шире у друштву; полицијска шиканирања без осуде на казну затвора, употреба психијатрије и медицине у политичке сврхе, разне злоупотребе, итд.),
           Суштина оваквих пракси је да су раширене, да умеју бити врло опасне и разорне, заморне и да угуше као и затвор ,а могу бити врло методично дозиране , дуготрајне, отуда врло опасне и разорне, а нигде нису регистроване као политичка репресија. Дакле узимају боју окружења, може се рећи да је ситуација у друштву таква да се виде жртве а не виде џелати, не види се ко то ради.
        Овакве праксе постоје од постанка овога друштва, али су се временом све више  усавршавале и потискивале затвор, данас присуствујемо истинском продору.
       По мени се ради о крајње актуелној и горућој теми која наноси штете многим људима. А о томе се мало говори. Сматрам да је то врло штетно и неоправдано запостављање да се покрену дебате о томе.
           Јавности је управо потребно да се ове праксе демистификују и сматрам да би то био значајан допринос вашег Одбора идеалима за које се бори.

   Са  захвалношћу и поштовањем
                    Томислав Крсмановић

IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Svakodnevni prolaznik

Zodijak
Pol
Poruke 437
OS
Windows XP
Browser
Internet Explorer 6.0
РАДНИЧКОМ САВЕТУ РО „ГАЛЕНИКА“
ИЗВРШНОМ ОДБОРУ СИНДИКАЛНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ГАЛЕНИКЕ
РАДНИЧКОМ САВЕТУ ООУР-А ГАЛЕНИКА МАРКЕТИНГ

         Сходно Уставу, позитивним законским прописима и самоуправним општим актима Галенике покрећем следећу иницијативу:

1.   да се из самоуправних општих аката Галенике који регулишу кадровску политику елиминишу политички захтеви и критеријуми за радна места са посебним овлашћењима. Захтевање политичких квалитета за ова радна места је у супротности са Уставом СФРЈ и законом и потребно је иста што пре ускладити са законом.

2.   увидом у чињенично стање и одговарајућим поузданим проверама проучити стамбену ситуацију сваког радника Галенике, а са циљем да буду регистровани они који имају један, два,  или више станова или кућа на територији Београда а поред тога су добили друштвени стан на коришћење од Галенике, а то значи мимо Критеријума Правилника о стамбеним односима и на незаконит начин, захваљујући рођачким и пријатељским везама са онима на утицајним политичким и пословодним положајима. Овако незаконито стечене станове вратити одмах у стамбени фонд предузећа и дати исте на коришћење онима који на њих имају више право и потребу. У Галеници према информацијама има око 1.700 запослених без стана, на овакав један начин би се вероватно битно умањила стамбена криза у Галеници. У вези овога предлажем да се оформи једно радно тело у коме ће бити и специјалисти за анкетирање и социјална истраживања које ће на методолошки и објективан начин под контролом свих запослених обавити провере.

Молим да у вези ове два предлога поступите по закону и да ме информишете о томе шта сте предузели.

У Земуну, 26.12.1987.            Томислав Крсмановић
Дипл. екон. Виши стручни сарадник истраживања тржишта

IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Svakodnevni prolaznik

Zodijak
Pol
Poruke 437
OS
Windows XP
Browser
Internet Explorer 6.0
“Ко дирне у клан ,заклан””Инфаркташи”, “на леду”, “саобраћајке”         11987 година


У нашим предузећима вршљају кланови моћника. Многи су угрожени у њиховим правима. Предузећа врве од оних који су жртве самовоље. За ове несретнике кажу:” на леду”, или их називају” инфаркташи”, “жртве саобраћајки”.

!Комитет за заштиту људских права                                 1.март 1988. године

СКУПШТИНИ СФРЈ
КОМИСИЈИ ЗА НАДЗОРАВАЊЕ РАДА
СЛУЖБЕ ДРЖАВНЕ БЕЗБЕДНОСТИ


ВАНЗАКОНСКИ ИНСТРУМЕНТИ ПОЛИТИЧКЕ РЕПРЕСИЈЕ

               Политичка репресија у савременом југословенском друштву се не обавља само по члану 133 кривичног законика (КЗ СФРЈ) и другим параграфима КЗ него и прибегавајући рафиниранијим видовима.
              Без намере да извршимо свеобухватну анализу врло широког спектра ових ванзаконских инструмената политичке репресије који се примењују над онима који су оцењени као политички штетни на било који начин, истичемо само оне које сматрамо да су нарочито заступљени и значајни:
1.   у области запошљавања и професије: откази или онемогућавања запошљавања или обављања појединих професија; што се тиче професионалне промоције; смењивање са вишег на ниже место; остављање стручњака без задатака; рад ван струке; рад у тешким условима што се тиче: температуре, влаге, буке, изложености утицајима хемикалија, атмосферилија; по питању стана; на нивоу плате; казнени дисциплински поступци; напади на углед и част; изолација; разни облици шиканирања; насилна пензионисања.

2.   полицијска малтретирања: легитимисања; испитивања; притварања; претреси стана; одузимања докумената, итд.

3.   одузимање путних исправа.

4.   забрана публиковања, јавних наступа и делатности, цензура свих видова јавних активности.

5.   избацивање из чланства СКЈ

6.   кампање у средствима јавног информисања без права на одговор или деманти.

7.   конфискација преписке, сметње у употреби телефона

8.   изолација и заплашивање сродника и познаника да пружају подршку и друже се са појединцем или породицом у политичкој немилости.

9.   жалбе за разне злоупотребе које је врло тешко доказати али зато њихова учесталост указује да требају да буду испитане. Јавности су постале познате жалбе сродника против органа власти да су изазвале смрт адвоката Јована Баровића и синдикалисте Радомира Радовића из Београда и загребачког студента Ернеста Брајдера. Нама је познато више сличних случајева жалби. Са разних страна допиру жалбе грађана на разне злоупотребе: монтиране судске оптужбе и процесе; коришћење судова и различитих административних процедура (приликом имовинско-правних спорова, наслеђа, развода, пензија, дозвола за рад приватника, итд) да се нанесе штета политички непожељним особама. Напомињемо да је број сличних жалби што се тиче појавних облика оваквих злоупотреба велики.

10.   политичка дискриминација над политички неприпадном већином. Званичници признају да је најчешће неопходно да би се био и најмањи шеф, шефчић, пословођа, а не само директор или функционер, имати партијску књижицу. (Видети часопис „Фокус“ бр. 8/81 стр. 22). Званични извори признају да чланови СКЈ лакше долазе до посла, брже напредују, да у просеку више зарађују од нечланова, брже долазе до стана, а самим тим и благовременије и на бољи начин решавају питање заснивања породице и биолошке репродукције. Импакт политичких квалитета на друштвени положај је тако снажан да се ради о истинској обесправљености већине, о опресији.

          Што се тиче овога инструментаријума, понекад се примењују поједини од ових поступака. Али се може радити о методично дозираним и координираним акцијама које могу трајати врло дуго, бити интензивног дејства. И самим тим могу бити опасне или врло опасне у појединим случајевима.
        Суштина ових инструмената је да они субституишу затвор. Обезбеђује се ефикасна репресија и без стављања у затвор. Нема тако неугодних по власти политичких суђења која привлаче велику пажњу јавности и имају велики публицитет у јавности. Овакви поступци иако су по својој бити политичка репресија нигде нису регистровани као такви.
        Политичка репресија која би требала да се обавља пред судовима уз примену формалне правне процедуре и увид јавности, се обавља у предузећима или појединим друштвеним микро структурама и срединама где јавност нема увида и контроле.
        Обично нема никакве правне процедуре (нпр. када је у питању професионална промоција). Политички мотив се вешто укрива (нпр. у случају професионалне промоције се истиче да су други способнији а када се да отказ тврди се да је по среди прекршај дисциплине или закона). У случајевима када има правне процедуре наводе се други разлози, нпр. прекршај дисциплине или закона.
            Нема оптужбе, одбране, суђења, доказног поступка, права жалбе.
            Упутства за примену оваквих мера се дају усмено од стране органа власти који су непознати особи на коју се односе и измичу увиду и контроли јавности. Најчешће нема никаквог писаног трага ни доказа.
            Због овакве њихове природе ове повреде права је тешко не само препознати него и доказати и упознати јавност са њима.
            Ствар је утолико сложенија што су у питању врло специфичне мотивације политичких прогона које могу на први поглед изгледати ирационалне. Не падају под удар само непријатељи него и друге категорије грађана: у питању је тзв. превентивна репресија која има за циљ да угуши потенцијалне непријатеље пре него што они постану стварни непријатељи; потрага за жртвеним јарцима и особама којима ће се заплашивати други, јачати кохезија у групи, на које ће се бацити кривица за тешкоће; због моралних, филозофских убеђења; честе су хајке на непокорне, другачије; и због многих других разлога.
             У јавности се због још недовољно сазреле климе у друштву не говори довољно о оваквим праксама. Овај феномен је запостављен и не истиче се када се говори о стању са људским правима. Ова област је неистражена од друштвене науке. власти о томе никад не говоре. нема контроле над онима који то раде.
             У јавности када се оперише са индикаторима политичке репресије и деликвенције се узима у обзир само број политичких затвореника а ови облици репресије се запостављају. А што је кобна заблуда са тешким последицама. Док се спроводе протести демократке јавности поводом забране публиковања књига, позоришних представа, поводом суђења појединцима због вербалних деликата (а што је такође врло значајно) дотле та иста јавност остаје потпуно нема и не реагује скоро никако на понекад врло опасне прогоне грађана путем ванзаконских инструмената.
            Овакво стање духа у друштву и недостатак познавања света се користе од стране филијала власти за то задужених да се овакви нелегални и опасни поступци укривају. Ради се, да будемо отворени, о потрази рафиниранијих и заобилазнијих метода који не би доводили у питање демократску фасаду.
            Слични незаконити поступци а који су све присутнији у друштву,  а што се жели укрити по сваку цену, су последица не само хипокризије, него и несклоности владајућих кругова да конституционализују и ограниче јавну власт којом располажу и да је ставе под делотворну и трајну контролу слободне јавности и оних у чије име владају. Овакав приступ људским правима вуче своје корене из тзв. револуционарног волунтаризма („Све је допуштено ономе који ради у духу револуције“).
            Овакви случајеви и околности и услови који до тога доводе значе одсуство истинске владавине права у овој земљи, Политичка репресија у једној правној држави се обавља над прекршитељима који су за то дали оправдан разлог путем за то прописаних законских параграфа уз примену непристрасног суђења где је обезбеђен увид јавности.
           То је у исто време знак и доказ крајње олаког поигравања са судбинама великог броја људи и породица, који су у правом смислу речи ван закона. У друштву је присутна клима недостатка личне сигурности где су грађани остављени на немилост властодржаца.
          Овакво стање је у супротности са Уставом СФРЈ, Општој декларацијом о људским правима Уједињених нација, Хелсиншким договорима.
          У прилогу достављамо преглед карактеристичних случајева са циљем да илуструјемо наша излагања. Ми познајемо неколико стотина сличних случајева у средини у којој свакодневно живимо.
         Позивамо се на уставно право грађана да се могу обраћати државним органима и покретати иницијативе, те захтевамо да овај наш допис буде испитан у томе смислу.

            У име Комитета за заштиту људских права
               Драган Вељковић

Миленко Рибић, политиколог, Голуб Бакић, правник, Вукан Миливојевић, политиколог
др Иво К. Мариновић, Вања, лекар Томислав Крсмановић, економиста,Радомир Вељковић, пензионисани потпуковник ЈНА, Вук Оклетац, економиста,Душан Стефановић, филмски радник
Милисав Живановић, јавни радник,Петар Бјелановић, службеник, Никола Познић, службеник без запослења,Вера Николић, медицинска сестра,Вибок Лујза, пианисткиња,Јанош Вибок, пензионер,Урош Букумира, професор,Милош Богдановић, студент.

ПРИКАЗ КАРАКТЕРИСТИЧНИХ СЛУЧАЈЕВА

1.   МИЛЕНКО РИБИЋ, политиколог без запослења (1949) из Осијека је због деликта мишљења на основу пресуде Окружног суда из Осијека ( стављен му на терет срспки национализам),провео у затвору годину дана (од 1985. до 1986. године). У затвору је оболео озбиљно. Од 1983. године не може нигде да нађе посао као политички неподобан. Изложен је повременим судским процесима, легитимисањима и разним полицијским и административним малтретирањима. Под пресијама и без егзистенције напустио је Осијек и сада живи у селу Ердевик у  тешким условима и беди. Њему је одузет и пасош. Жали се на изолацију и заплашивање људи да га контактирају, конфискацију преписке, сметње у телефонирању, да га људи избегавају и да је сатеран у својеврсно прогонство у мало село далеко од Београда, далеко од особа сличних интереса и које би му могле бити од користи. У оваквим условима живота онемогућен је да заснује породицу. Његово здравствено стање је све лошије мада је већ и раније био руиниран. Он је недавно предложио да се оснује Грађанска политичка партија.
2.    др БОГДАН АНТИЋ, лекар, рођен 1955 је на основу пресуде К.217 од 3.11.1986. био осуђен од стране Окружног суда из Tузле на казну робије због вербалног деликта (српски национализам) осуђен на 4 године затвора. Др Антић је добио отказ, у међувремену је имао тешку саобраћајну несрећу, сада се лечи од последица исте. Супруга, такође лекар је била искључена из Партије јер је одбила да осуди понашање свога супруга и да се разведе од њега. Др Антић не може нигде у Југославији да нађе посао, отворено му кажу да је то због тога што је био осуђен за политички деликт. Он је етикетиран као српски националиста а што је лажна етикета. Др Антић живи код родитеља недалеко од Сарајева који га издржавају а супруга живи у Зворнику.
3.   УРОШ БУКУМИРА, професор (1936), Jанка Лисјака 19, Земун је услед тога што се замерио бирократији у Иванграду, Црна Гора, трпео различите прогоне: избачен је из свога стана на улицу, узурпирана његова имовиna, малтретиран од стране директора у гимназији у Иванграду, против њега изазивани његови ученици, његова деца прогањана у школи, супруга на радном месту, подстицана против свога супруга, био је више пута оптуживан, предмет судских процеса, хапшен и испитиван. Да би се одбранио од бирократске самовоље професор Букумира је штрајковао глађу 1987. године. Од септембра 1987. године до јануара 1988. године је покушао да ради у својој школи али услед шиканирања је био принуђен да напусти. Породица живи у Београду изложена страдањима, гладовању, струја им је искључивана више пута јер немају новца да плате, изложени су различитим облицима шиканирања. Професор Букумира је озбиљно оболео. Сада је породица у Београду где је избегла да се спасе од црногорске бирократије из Иванграда.
4.   ДОБРОСЛАВ ПАРАГА, студент, (1960) из Загреба, ( за Добослава Парагу су се залагали Одбор за одбрану слободе мисли  и изражавања у коме има 12 чланова САНУ, и Одбор за људска права УКС-Удружења књижевника Србије), боравио је у затвору од 1980 до 1985. године услед вербалног деликта где је озбиљно оболео (висок крвни притисак, несаница итд), није могао да се упише на Загребачки универзитет после тога, фебруара 1986. године је позван на преглед у војној болници у Загребу где је иако је био болесник изложен шиканирањима као наводни државни непријатељ и сарадник усташа. Иако оболео био је послат на служење војне обавезе где је оболео и пребачен у Војну болницу у Сплиту где је био изложен нељудском третману и притисцима. На крају је био избачен са инвалидским колицима на улицу али је најзад враћен на психијатријско одељење иако му тамо није место. После тога је имао судски процес. Услед сталних шиканирања у Загребу је отишао да живи са својом супругом у Љубљану.
5.   ДОМАГОЈ ПАРАГА, комерцијалиста (1959) из Загреба, брат Доброслава Параге је изложен већ више година полицијским малтретирањима онемогућавањима на радном месту, био је смештен као дечак насилно у психијатријску болницу због вербалне увреде на рачун једног функционера где је био изложен неиндицираном фармацеутском третману, За време служења војне обавезе у Гњилану (1979) је био изложен казненом третману, из војске је изашао озбиљно оболео. Отац Домагоја и Доброслава Смиљан, адвокат је упоредо са својим синовима прогањан и сам као и цела породица. Власти су у време суђења сину Доброславу бити растерали сву клијентелу,  било му је прећено да ће му забранити да обавља своју професију, био је прогањан и раније још од 1945. године као и његова супруга.
6.   ЕРНЕСТ БРАЈДЕР, студент из Загреба, пријатељ Доброслава Параге и био ухапшен у исто време када и Д. Парага, рођен 1949., пре смрти становао у Загребу, ул. Бригаде Бр. Радића, који је био ухапшен и испитиван од органа власти приликом хапшења Доброслава Параге 1980. године, иначе одличан пријатељ овога последњег. После серије испитивања и притисака нађен је мртав. Према тврђењу Доброслава Параге, њеовог брата Домагоја и њихових пријатеља власти су казале да се Е. Брајдер сам убио. Према Д. Параги постоје две верзије, једна је да се отровао  а друга да је скочио кроз прозор. Д. Парага тврди да је Е. Брајдер био стабилан и да никада није спомињао самоубиство и да је цела ствар крајње сумњива и чудна. Оптужбе на убиство је тешко доказати али је могуће. СУП Одељење за сузбијање криминалитета из Загреба број 18/6-07-К-1095/80 од 27.11.1980. г. у 8.05 сати у Записнику о увиђају тврди да је Е. Брајдер извршио самоубиство скакањем кроз прозор на плочник и наводи шта је нађено, међу осталим стварима и предмети који су својина Доброслава и Домагоја Параге. Е. Брајдер је био дисидент.
7.   ПЕТАР ЈЕНЕИ, машинбравар( 1953) из Новог Сада, је био нераздвојан пријатељ Јаноша Вибока из Новог Сада који се налази од 1971. године у КП Дом Београд, Бачванска 12. Петар Јенеи и његова мајка најбоља пријатељица Вибок Лујзе, пианисткиње, мајке Вибока Јаноша, су упорно тврдили да је Вибок Јанош невин смештен од 1971. године у затвор да се ради о политичком обрачуну који је камуфлиран лажном оптужбом Ружа Јенеи је тврдила да је Вибок Лујзу силовао ……….. здравствени техничар београдског затвора и да је пљачкао породицу Вибок читавих 10 година. Петер Јенеије свугде причао да је Вибок Јанош невин и да дело које њему приписују је уствари поступак власти, оптуживао је власти за прогоне људи и криминал. Мајка Петра Ружа Јенеи у своме писму Amnesty International од 1983. године тврди да је њен син био убијен од стране СУП-а Нови Сад на дан 5.1.1982. године у 22 часова и 45 минута испред кафане „Ариана“ у Новом Саду испред саме зграде СУП-а. Власти су рекле да је он извршио самоубиство, она тврди да то није тачно да њен син није склон томе да су то урадиле власти које су пре тога упорно претиле њој и њеном сину да ће их уништити.
8.   МИЛОРАД НОВАКОВИЋ, професор у пензији, (1928) из Зрењанина, који је због вербалног деликта боравио у КП Дом Сремска Митровица од 1979 до 1984. године. У затвору је озбиљно оболео, штрајковао је више пута глађу. По изласку из затвора нигде није могао наћи посао као политички неподобан, преведен је против своје воље у инвалидску пензију која је минимална и живи у беди. Одузет му је пасош а што онемогућава његову жељу да оде на Запад. Онемогућено му је лечење и изложен је полицијском подозрењу и надзору, изолацији. док је био у затвору његова бивша супруга Руска Славова, лекар (1936) од које се развео у условима прогона, која је била такође политички прогањана особа, одузет јој пасош, испитивана од органа власти због њених наводних изјава датих приликом путовања на Запад где је контактирала своје земљаке Бугаре (она је емигрирала из Бугарске), је била ухапшена 1980. године и по речима професора Новаковића је нађена мртва у затвору у Крагујевцу, власти су изјавиле да је извршила самоубиство. Професор Новаковић износи тврдњу да је то сумњива ствар коју поткрепљује изјавама новог супруга докторке Славове и познаника докторке Славове, да она није особа која се лишава свога живота, да се жалила на крајње опасне претње власти. Она ниједном није посетила професора Новаковића док је био у затвору, нити му писала, слала пакете. Њихов син Игор (18 година) је после смештаја у затвор и смрти своје мајке смештен у дом за незбринуту децу у Зрењанину где је и сада. Он ниједном није посетио оца у затвору, није му писао. По изласку из затвора када је професор Новаковић дошао по сина он је одбио да се види са њим нападајући оца да је издајник и народни непријатељ. То су исто рекли професору Новаковићу и његови васпитачи који индоктринирају Игора и изазивају га против оца. М. Новаковић се жалио организацији Уједињених нација где каже да су му власти пренеле отворено да се ради о казни и да желе да га онемогуће да васпитава свога сина у духу својих верских, филозофских, политичких и моралних убеђења.
9.   ДЕСИМИР МИТРОВИЋ, пензионисани радник (1917) из села Узовница код Љубовије на Дрини, Србија, он је после рата био изложен политичким прогонима због тога што је његов брат био четник, и он сам је био две године у четницима. Био је притваран, испитиван, суђен, малтретиран на разне начине. Његов брат Милорад (1908-1984) је био осуђиван у више наврата на казну затвора због вербалног деликта. Његов син Миодраг, земљорадник (1952) је провео у психијатријској болници од 1971. до 1981. године.Десимир Митровић је изгубио живот несретним случајем 21. јула 1981. године у селу Узовница када је пао са моста на планинској речици Грачаница, том приликом му је сломљена кичма.
10.   БОЖИДАР ТОДОРОВИЋ, професор, (1931) из Београда, Хаџи Рувимова број 2 је 1977. године добио отказ у IV Београдској гимназији као политички неподобан, од тада до 1985. године био без посла и без сталних прихода, социјалног осигурања, издржавао се тако што је обављао физичке радове. 1985. године је био осуђен на казну затвора од 40 дана због вербалног дела. Божидар потиче из политички прогањане породице, његов отац професор (1904-1975) из Чачка је био осуђен на вишегодишњу казну затвора због вербалног дела (Отац погинуо несретним случајем 1975. године у Чачку у саобраћајној несрећи), његова сестра Милица Тодоровић, професор (1935) је такође жртва политичких прогона у школи где ради (Смењена је са места професора на место библиотекара, школски органи покушавају да је преведу у пензију иако она то не жели и не постоје законски основи за такву меру). Професор Тодоровић сада ради као ноћни чувар у Народном музеју у Београду. Он је озбиљно оболео, нарочито му смета тежак ноћни рад и дежурства, жали се на претње органа власти и шиканирања на радном месту, да му млађи чувари охрабривани од својих претпостављених прете физичким обрачуном.
11.   Др МИКА АНДРИЋ, доктор ветеринарских наука (1935) запослен у Галеници као стручни сарадник, због својих залагања за ствар људских права у Галеници и шире у друштву (он је написао и један запажен приручник за одбрану повређених права) ,због наводног српског национализма, је био више пута хапшен и испитиван од органа власти, суђен и осуђиван, слат на психијатријску експертизу (где је проглашен психички здравим), о њему је у више наврата писала домаћа штампа. У Галеници је изложен шиканирањима и онемогућена каријера. Др Андрић се жали на упаде органа власти у стан, претресе, претње, надзор, контролу преписке. Др Андрић је озбиљно органски оболео.
12.   Др МИЛАН АНДРИЋ, доктор правних наука (1932-1986), познати борац за синдикална и људска права, брат др Мике Андрића. Др Мика Андрић у својим жалбама државним органима, а које је изнео и на трибини у Удружењу књижевника у Француској број 7, оптужује отворено и директно власти да су криве за смрт његовог брата Милана који је умро изненада од можданог удара 6. јуна 1986. године. Др Милан Андрић не жели да пружи детаљнија објашњења о томе како он сматра да су власти то урадиле, он истиче да је његов брат жртва медицинских злоупотреба и прогона, специјалног третмана.
13.   ВУКАН МИЛИВОЈЕВИЋ, политиколог (1949) из Вршца, Омладински трг број 5, који је после једне познате политичке афере у Вршцу био лажно оптужен и осуђен на казну затвора од стране Вишег суда у Панчеву од 16.7.1978. године, број 49/78, провео је у затвору Сремска Митровица од 1978. до 1985. године. У затвору је штрајковао глађу, по изласку из затвора нигде није могао наћи посао, речено му је да је то зато што није политички подобан, сада ради као физички радник са платом од 8 старих милиона месечно. Изложен је полицијским малтретирањима, претњама да се не жали и не пише књигу о боравку у затвору(Он тврди да му власти прете да ће га убити, отровати, запалити кућу, да знају где деца прелазе улицу итд). Према тврђењу В. Миливојевића који је врло озбиљна особа у чије се речи може имати поверења док је био у затвору његове ствари и намештај су распродати на јавној лицитацији врло јефтино, да је сада њихова вредност милијарда старих динара, није му дато никакво обештећење.
14.   Др ЈОВАН ГУЦИЋ, доктор физичких наука (1931) из Београда, је имао досада отказе као политички неподобан, 1976. године његова кандидатура за професора Грађевинског факултета у Суботици је одбијена, јер није политички подобан јер је политички неактиван. Пресудом К.б.3-84 од 4.05.1984. године осуђен је од стране Окружног суда Ниш на казну затвора од 1 године дана због наводног одавања пословне тајне. (Приликом напуштања предузећа „ЕИ“ Ниш где је био запослен и дошао у конфликт са руководиоцима који га оптуживали за политичке грехове му је на капији чувар нашао његова пословна документа, а што је искоришћено да се подигне оптужница и да буде осуђен). Касније се др Гуцић жалио вишим инстанцама и пресуда је укинута као неоснована. Он се жалио и Unesco-u 1986. године, представник Владе СФРЈ при Unesco-u  био обећао да ће ствар бити сређена. Он је ускоро био ослобођен казне. Али су се онемогућавања на радном месту наставила. Др Гуцић је био остављен без задатака у Институту „Кирило Савић“, добијао је само трећину плате, изложен шиканирањима. Његов брат др Драгољуб Гуцић, лекар се такође жали на политичку дискриминацију. Њихова мајка Иванка Гуцић (1906) је у прошлости била изложена политичким злостављањима. 17.9.1984. године када је њен син био у затвору је нападнута од провокатора који је премлатио (добила је потрес мозга) говорећи јој да јој је син издајник, да одаје пословну и војну тајну. Њен брат др Војислав Јовановић, правник (1895-1956) је био осуђен због деликта мишљења и боравио је у затвору од 1950. до 1956. где је умро од туберкулозе бубрега. Породица Гуцић се жали да је био премлаћиван, држан стално у самици, без довољно хране у влази, хладноћи, изолован, да му је одбијена лекарска нега на шта је имао право. Осуда др Гуцића на казну затвора и разлог су били објављени у листу „Политика“ а што је нанело штету угледу др Гуцића. Др Гуцић је услед прогона напустио СФРЈ и сада живи у САД.
15.   ДРАГОЉУБ ИГЊАТОВИЋ, песник (1936) из Београда, је био осуђен 1974. године у познатом судском процесу услед свога иступа на скупу социолога на Дивчибарама. Септембра 1979. г. заједно са М. Ђиласом и М. Селићем је покренуо часопис „Часовник“ због чега је био осуђен на казну затвора од 1 месец. Покренуо је априла 1981. године заједно са Т. Крсмановићем Акцију против злоупотребе психијатрије и медицине у политичке сврхе, један је од покретача Комитета за заштиту људских права децембра 1986. године. Њему је одузет пасош, често хапшен и испитиван, под полицијским надзором, забрањено публиковање, више пута му је претресан стан, одношени документи, одузет му је гештетнер. Он се жали на прогоне деце, да им школски органи и власти говоре да им је отац државни непријатељ и криминалац, да децу прогоне у школи, жали се на притиске на бивше супруге са захтевом да га денунцирају и не пружају подршку. Његова бивша супруга преплашена од полиције је била написала против њега кривичну пријаву наводећи да је он опозиционар. Жали се на онемогућавање преписке и телефонирања, да је сатеран у својеврстан затвор на слободи. Тешко је оболео органски и живот му је у опасности. Његов брат Петар Игњатовић (1940) службеник је био запажен у студентском покрету 1968. године, био је више година без посла као политички неподобан, сада се жали на шиканирања на радном месту. Драгољуб се жали на злоупотребу медицине над њим док је био у затвору са циљем да му разруше здравље.
16.   ЈОВАН ЛУКИЋ, инвалидски пензионер (1935) из Сарајева. Он је 1964. године добио отказ са места пословође продавнице текстилних производа, а зато што је критиковао корупцију и малверзације директора и његове групе. ,оптужен да је српски националиста. Од тада је без запослења и сталних прихода, због његових жалби на неправде је био више пута хапшен и суђен и осуђиван ,био прогањан серумом истине и електро-шоковима. Упркос упутства Председника Тита да се његов проблем реши на праведан начин до тога није дошло. Његова супруга се жали државним органима (Њена изјава од  8. јуна 1967. г.) да је била приморавана да напусти брачну заједницу и не пружа подршку Јовану и да јој је прећено да ће над њом спровести насилан абортус уколико не испуни захтев власти. Својом изјавом од 22.4.1982. године она објашњава како је на њу вршио притисак државни орган да се разведе од Јована. У своме допису Центру за социјални рад Сарајево од 21.2.1983. г. његова ћерка Лукић Снежана, студенткиња се жали да су је државни органи изазивали против оца и завађали. Јован Лукић је преведен против своје воље у инвалидску пензију.
17.   ИВАН ПРЕКАЈСКИ, филолог, (1948), Македонска 11, Београд, без запослења од завршетка студија, био је више пута хапшен, под истрагама, подвргаван судским поступцима као борац за људска права. 1968. године је био врло активан у студентском покрету због чега је избачен са Стоматолошког факултета у Београду. Органи СУП-а су му приликом испитивања претили, захтевали да се са њима налази по кафанама, претили су његовој мајци која је стара и болесна њему говорили да ће је малтретирати и да ће се потрести због тога и имати срчани удар. Жали се на прогоне кроз насртаје на здравствени интенгритет. 1979. године је био претучен у Студентском граду у Београду од провокатора полиције специјализованих за сличне обрачуне који су му рекли да ће га масакрирати ако настави дисидентске активности. Оболео је органски. Жалио се више пута органима власти, њему онемогућавају запошљавање отворено говорећи да је то због политичких разлога. Његов отац је био у послератном периоду хапшен и осуђиван на дужу временску казну затвора због својих политичких активности. Умро је од рака и срца.Мајка болесна од дијабетиса и других болести.
18.   АЛЕКСАНДАР КАРАГИЋ, филолог )1952) из Београда, Кумодрашка 144, је лишен права на пасош због политичке изјаве, нема стални посао, без стана. Потиче из политички погањане породице, његов деда, отац и други су били прогањани од 1945. године као и његова мајка која је по основу политичке казне преведена насилно у инвалидску пензију.
19.   Др САВО ПЛАМЕНАЦ, лекар (1921-1980) из Београда, био запослен у предузећу „Галеника“ где је био изложен прогонима и шиканирањима, онемогућавању да добије стан, дисциплинским поступцима, био је етикетиран као политички неподобан, судио се са Галеником. Умро је од инфаркта 24.10.1980. године док је имао реч на семинару, симпозијуму лекара у Сомбору.
20.   МИЛИША ДАКИЋ, професор, (1947) из Батајнице, син угледног четничког официра (али и рођак народног хероја Дакића) је онемогућен већ годинама да добије посао због свога породичног порекла.
21.   ПЕТАР УРОШЕВИЋ, пензионер, (1925) из Београда, Чингријина 32. Као дечак 1941. године је био заведен четничком идеологијом, 1945. године заробљен од партизана, 1948. године и био оптужен и осуђен на казну затвора од шест  година због наводног чланства у Националном комитету спаса, робију провео у Сремској Митровици. Имао доста тешкоћа да нађе посао, 1965. године после отказа напустио земљу и живео у Бриселу, Белгија на раду од 1965. до 1968. године када се вратио у земљу и од уштеђевине отворио приватан ауто-сервис. 1977. године забрањено му је да обавља приватну делатност као морално-политички неподобном јер је морао да прибави уверење да није осуђиван, а што није било могуће јер је период 1948-1954. провео у затвору као политичку осуђеник. Упорно се жалио, 1979. године је на пешачком прелазу у Бранковој улици био оборен од камиона у пуној брзини, био је више часова у коми, једва је остао жив. П. Урошевић се жали на прекршај саобраћајних прописа од стране шофера. Одмах после тога је отишао у инвалидску пензију.



IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Svakodnevni prolaznik

Zodijak
Pol
Poruke 437
OS
Windows XP
Browser
Internet Explorer 6.0
Комитет за заштиту људских права у Београду, 12.9.1988. г.

ОДБОРУ ЗА ОРГАНИЗОВАЊЕ ПРОТЕСТНИХ СКУПОВА
СРБА И ЦРНОГОРАЦА ВАН КОСОВА
ЈУГОСЛОВЕНСКИМ ОДБОРИМА ЗА ЗАШТИТУ ЉУДСКИХ ПРАВА

        Недавно су Срби и Црногорци са Косова изјавили поводом неких садашњих политичких догађаја код нас да ће уколико се питање њиховог положаја на Косову не реши у одговарајућем року (који они везују са једним значајним скупом југословенских званичника)  се они сви колективно иселити са Косова.
     Упозоравамо вас да би то довело до тога да Косово буде етнички чиста територија а што управо желе они који такву националну политику у Југославији кроје.
      Насупрот томе, треба захтевати најенергичније да се заустави исељавање Срба и Црногораца са Косова, да се врате сви они који су се иселили, и да се Срби и Црногорци заштите на Косову и створе им нормални услови живота и рада.
           Поручујемо вештим манипулантима који из сеновитости својих скровишта и функција кроје овакву националну политику да се рачун не може правити без крчмара. Не смемо дозволити да се једна таква стратегија националним питањем спроводи на рачун виталних интереса Срба и Црногораца.            
                  У име Комитета за
                  заштиту људских права

                  Вибок Јанош

др В. Савић, Милић Станковић од Мачве, М. Рибић, В. Миливојевић, Ж. Живковић, С. Живковић, М. Живковић, Б. Живковић, Божидар Живковић, Милица Живковић, М. Теофиловић, У. Букумира, И. Мариновић, Р. Вељковић, Д. Вељковић, М. Цветковић, М. Живановић, В. Николић, Д. Стефановић, П. Бјелановић, Г. Ракић, М. Богдановић, Н. Познић, В Лујза, Т. Крсмановић

IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Svakodnevni prolaznik

Zodijak
Pol
Poruke 437
OS
Windows XP
Browser
Internet Explorer 6.0
Комитет за заштиту људских права   19.новембар 1987.

         
                  СРПСКОЈ АКАДЕМИЈИ НАУКА
                  Одбору за проучавање геноцида

Презентација закључака истраживачког пројекта „Како политички квалитети утичу на друштвени положај“?

        Сматрамо за умесно да упознамо САНУ са закључцима истраживачког пројекта у прилогу. Молимо да даље изнетим наводима буде одобрена пажња и исти буду проучени. Стварање свести о оваквом стању у друштву има пре свега циљ да промовише напоре да се то превазиђе. зато вам се и обраћамо.
         Група независних истраживача квалификованих за истраживања друштвених феномена је у периоду 1979-1983. г. обавила истраживање које је имало за циљ да утврди како политички квалитети (припадност СКЈ, чланство у разним самоуправним и делегатским телима, политичка припадност родитеља, учешће у НОБ-и, друштвено политичке функције, признања, одликовања, награде) утичу на друштвени положај, запосленост и професију, приходе, стан,  поседовање добара и некретнина, успех у учењу и студирању, породицу и брак, здравље.
        Истраживачи су се прво обратили надлежном државном органу са захтевом да им се изда дозвола за такво истраживање. Упућени су на неки од завода који се баве истраживањима социолошких проблема. Али ниједна од научно истраживачких установа у Београду, укључујући и САНУ, није прихватила да обави истраживање са тако постављеним циљем.
         Истраживање је обављено анкетирањем на репрезентативном узорку од 1.000 становника Београда. С обзиром на специфичности и циљеве истраживања уколико би се испитаницима рекла сврха то би могло изазвати масовна одбијања, сумње, страх и неповерење што би имало за последицу прилагођавање одговора и у потпуности обезвредило налазе. Да би се ово избегло, испитаницима је речено да се ради о медицинском истраживању несанице и још неколико органских обољења. Предочено им је да на појаву несанице и споменутих обољења на основу медицинских истраживања утичу услови живота, материјални и друшвени положај, стил живота, забава, спорт, хоби, разне друштвене па и политичке активности. И да су због тога у упитник уграђена питања која се односе на те области: о запослености, каријери, приходима, поседовању стана, кућа викендица и вила, материјалних добара, успеху у учењу, брачном стању и породици, као и питања која су се односила на разне друштвене и политичке активности. Овако дато објашњење испитаници су и прихватили и скоро нико од њих током испитивања није изразио чуђење или негодовање што у упитнику постоје питања о политичког улози и припадности.
         Анкетари су имали прибављено овлашћење од једног београдског истраживачког бироа које је било показано испитаницима пре испитивања.
        Досада су код нас обављана бројна истраживања  друштва али ни једно истраживањје није имало за задатак да установи прецизно како политички квалитети утичу на друшвени положај и наведена обележја, ова област је потпуно неистражена. Пошто то није хтео да уради ниједан од званичних института, томе задатку је приступила група независних истраживача.
            1977. године је публикована социолошка студија „ДРУШТВЕНИ СЛОЈЕВИ И ДРУШТВЕНА СВЕСТ“ коју је урадила група истраживача Центра за социолошка истраживања Института друштвених наука из Београда. Овај истраживачки пројект је оцењен као један од најважнијих доприноса социолошкој науци код нас од рата до данас. Прилажемо стране из овога рапорта „Општи методолошки приступ и социолошке особености друштвених слојева“ као и критичку анализу методологије примењено у овоме истраживању урађену од стране Томислава Крсмановића (руководиоца истраживачког подухвата у прилогу) објављена у часопису „Социолошки преглед“ број 2, Београд, 1980. године.
           Код нас је до недавно када се радило и истраживањима друштва, то је добро познато, више се тежило да се оно што се прокламује потврди него да се открију реалности.(лакировка). Била је присутна традиционална терминологија, фразеологија, демагошка патетика па чак и паролаштво и пропагандизам. Истраживања друштвених феномена обављана од званичних истраживачких установа из разумљивих разлога зато нису могла бити објективна, више су имала за циљ да улепшају стварно стање. Научни метод се састоји пре свега у објективности истраживача, тачности мерења, континуелном и свеобухватном истраживању. Ако се у истраживање пројецирају лични ставови, ако се нешто каже „зато што то тврде они горе“, ако примењена методологија пати од озбиљних недостатака онда се уопште не може говорити о примени научног метода. Последњих година се запажа позитивна еволуција и има све више социолошких истраживања која се одликују смелијим и објективнијим приступима али до суштинских промена на боље није дошло.
         Свесни оваквог стања, руковођени жељом да на објективан начин анализирају наше друштво, ови независни истраживачи су због тога и приступили једном оваквом истраживању, желећи на тај начин да сачувају своју непристрасност, не очекујући да потврде своје ставове или претпоставке него да дођу до чињеничног стања.
        Један овакав истраживачки пројекат који претендује на примену научног метода и оптужује званичну социологију да тако не поступа, мора бити заснован на провереним методолошким поставкама и ригорозно поштовати правила и методологију. Упркос скромних ресурса, истраживачи су уложили огроман труд који је трајао четири  године
          Пошто се ради о врло занимљивим налазима, неопходно је дати детаљнија објашњења о примењеној методологији да би се на тај начин осигурала веродостојност и поверење у налазе ове студије.

Методолошке напомене

       Познато је да су у нашем друштву скоро 100 одсто функционера чланови СКЈ, то је случај са око 90% директора сектора, висок је постотак чланова СКЈ међу шефовима, шефчићима, пословођама, званични социолози или пак сами функционери тврде да чланови Партије лакше долазе до посла, брже напредују у служби, лакше решавају стамбене проблеме, више зарађују, у просеку имају боље услове живота и школовања деце, итд.
      Истраживачи су њихове овакве тврдње узели као претпоставке које би требало проверити научно фундираним истраживањима на репрезентативном узорку. Поступљено је на следећи начин.
     Истраживачи су путем прелиминарног истраживања и упитника који је био пројекат дефинитивног упитника, хтели да провере те претпоставке међу својим сродницима, анкетирали су све своје сроднике по принципу „без изузетка“, идући од најближег степена сродства, тако је анкетирано неколико стотина грађана. Резултати добијени овим истраживањем су у потпуности потврдили постављене претпоставке. Затим је слично анкетирање обављено по истом принципу са најближим пријатељима, добијени су идентични резултати.
            Одлучено је да су ови налази који су у тој фази истраживања још увек били третирани као претпоставке провере на узорку од 1.000 становника Београда по принципу случајног избора. Што се тиче величине узорка сматра се да је довољно велики за ову сврху и у датим околностима и могућностима. Примењен је тзв. „стратификовани рандом самплинг“ без адресе и ограничења. Прво су извучене поједине београдске општине путем таблице случајних бројева на бази кумулатива укупног становништва Београда (први степен). Унутар сваке општине су изабрани испитаници (други степен) у зависности од прецизних правила праваца кретања а на бази путног листа (у коме је била одређена полазна тачка од које почиње анкетирање, правац кретања, улице, зграде, спратови итд). Нарочито је посвећена пажња да број „одсутних“ и оних који „одбијају“ се сведе на минимум, да би се то учинило спроведени су изузетни напори.
           У случају „одсутних“ обављене су посете онолико пута колико је требало да би се особа пронашла код куће („call back“). Када се радило о „одбијању“ било је много теже. Као што је речено, ради се о врло специфичном истраживању, грађани су неповерљиви на било каква испитивања и анкетирања, у нашем друштву анкетирања су прилично ретка, поготово у стану, било је и страха од пореских органа или испитивања порекла имовине, или било каквих провера од стране државних органа, неповерење према питањима о политичком статусу.
         Овоме се доскочило техникама наступа, представљања, првог утиска. Посете су обављане после подне када су сви чланови породице на окупу, ван уобичајеног времена поподневног спавања („фијесте“). Избегавани су доласци за време обеда или посета, бучна звоњења на вратима, вођено је начина о облачењу, уводној фрази, објашњен је циљ посете и анкетирања укратко, и вршен апел на допринос испитаника својим одговорима народном здрављу, истицана је апсолутна дискреција и потпуна анонимност. А одмах затим је приступано испитивању путем упитника који је био тестиран и урађен по принципима методологије предвиђеним за овакве сврхе.
         Захваљујући изузетним напорима број „одбијања“ је сведен на минимум тако да ни у ком случају на основу методолошких критеријума то није могло утицати на поузданост резултата. Анкетирање је обављано на лицу места у стану, испитиван је само један од чланова породице изнад осамнаест  година старости а који је био изабран по одређеним правилима и процедури.
         Истраживачи су учинили изузетан напор да избегну грешке и методолошке пропусте и евентуалан губитак информација које би могао довести до погрешних закључака. До губитка информација може доћи: 1) у прављењу узорка; 2) у мерењу. Ригорозно примењена методологија у прављењу узрока је онемогућила значајније погрешке а што показује статистички значајна сличност појединих варијабли узорка са укупним становништвом Београда (пол, старост, брачно стање, поседовање деце, образовање, професија, итд). Придржавајући се упутства избегнуте су максимално грешке у раду на терену.
        Упитник је често извор губитака информација и може довести до тешких промашаја и грешака. Поготову када се питања односе на тако деликатне теме као што су друштвени положај, лична мишљења и политичка опредељења, лични престиж, поседовање материјалних добара, новац, породица и брак, здравље. На таква питања се нерадо одговара, она фрустрирају испитаника, у питању је „интимност“, „приватност“. Нетачни одговори се могу избећи једино умешношћу анкетара у постављању питања и употребљеним речима, уводном фразом, постепеном логичком сукцесијом питања. Овим се жели постићи да испитаници буду искрени, да не дају „прилагођене“ одговоре, да се елиминише угађање, конформизам, нетачности из било кога разлога.
          Нарочито је посвећена пажња уводном образложењу и постепеном увођењу испитаника, није се одмах „скакало“ на главну тему, пажња испитаника је више била усмеравана инвестигацији несанице и здравља и са циљем да се онемогући појава тензија уколико би они препознали главну сврху истраживања. Питања су била „психолошки“ прилагођена испитаницима, вођено је рачуна да ниједна реч не повреди сујету испитаника, његов лични престиж, представу о себи. Приликом регистровања прихода и имовинског стања поступљено је према правилима предвиђеним за регистровање ових деликатних аспеката друштвеног положаја.
           Подаци о политичким квалитетима и сигналетички подаци су узимани на крају разговора. Питања политичке природе су била на дискретан начин измешана са питањима о забави, хобију, спорту, разним рекреативним активностима, тако да испитаници уопште нису могли препознати о чему се ради.
        Коришћене су најкраће фразе, најједноставније речи, разумљиве за сваког, избегавана је употреба страних речи, строго је пажено да се не поставе питања која нагоне на напор размишљања, присећања. Искључиво су употребљавана тзв. питања чињеница, на која се одговара са „ДА“ или „НЕ“ или прецизним одговором који садржи чињенице а не мишљење испитаника.
         Када се радило о питањима о несаници и здрављу, регистроване су следеће болести: несаница, инфаркт, срчана обољења, крвни притисак, чир у стомаку, дијабетес, камен у бубрегу, жуч, тироидна жљезда... Здравствено стање се може прецизно сазнати само медицинским прегледима. У медицинским истраживањима се у појединим случајевима, са одговарајућим резервама, може прибећи и анкетирању.
         Пројекат упитника је тестиран и више пута модификован.
        Испитивање је обављено од анкетара специјално обучених за ову сврху. Обрада одговора је урађена од стране истраживача и анкетара.
        Аутори овога истраживања стоје на располагању сваком ко жели да изврши увид у њихово истраживање и евентуално оспорава даље дате налазе и примењену методологију.

Налази: Основни закључак овога истраживања је да између чланова и нечланова Партије што се тиче анализираних варијабли постоји истински дубок јаз.
-   професија: чланови СКЈ лакше долазе до посла, има их мање међу незапосленим, ређе раде посао ван струке, брже напредују у струци, на радном месту имају мање стресова, ређе бивају смењени или да добију отказ, ређе су предмет дисциплинских поступака и кажњавања, за њих су обезбеђена боља радна места и услови рада, обично су они ти који добијају признања, награде, медаље, угледнији су, њих обично бирају у органе управљања и делегатска тела
-   приходи: они са партијским књижицама далеко више зарађују од оних који их немају а сличног су нивоа образовања и демографских карактеристика. Они лакше долазе до допунских прихода, хонорара, лакше добијају кредите на радном месту, имају разне олакшице и погодности
-   стан: брже долазе до стана, старосно доба када решавају стамбени проблем је у просеку далеко ниже него када су у питању непартијци, ређе су подстанари или да станују са родитељима, имају веће и савременије станове, боље опремљене, чешће са парним грејањем, купатилом, телефоном, зграде у којима станују су у просеку далеко новијег датума градње, чешће станују у резиденцијалним деловима града. Међу њима се најчешће срећу они који имају два  или више станова, није ретко да њихова деца као студенти имају комформне станове, они много чешће него ли нечланови добијају друштвене станове, чак и када имају свој лични стан или кућу у Београду.
-   поседовање материјалних добара: они најчешће имају куће у месту становања поред стана, викендице и виле у природи, на мору и у планини, њихове зграде су савременије грађене, боље опремљене , пространије, боље лоциране, него када су у питању непартијци који их имају такође. Они далеко чешће поседују материјална добра као: аутомобил (престижније марке), они су ти који имају најчешће два или више аутомобила по породици, далеко чешће поседују чамац или јахту, модерне електронске и кућанске апарате, скупоцене ТВ у боји, плацеве и разне некретнине, наките, уметничке слике, драгоцености итд. (Подаци о висини банковних рачуна нису били регистровани).

Разлике у стану, поседовању кућа и викендица, некретнина, прихода, материјалних добара, између чланова СКЈ и нечланова су такве природе да уопште не могу бити објашњене приходима на радном месту који су били регистровани питањима о приходима. Објашњења за ово су могућа и захтевају додатне инвестигације а што овога пута није било могуће.
-   резултати у учењу и студијама: деца чији су родитељи чланови СКЈ су претежно одлични и врло добри, у мањој мери постижу добре и довољне резултате а са децом непартијаца је обрнута ситуација. Ово истраживање је дозволило да се установи да деца чланова СКЈ средњег стручног образовања постижу приближно исте резултате у учењу као деца родитеља који нису чланови СКЈ а који су високе стручне спреме. А што је супротно очекивањима, јер што је виши ниво образовања родитеља деца би требало да постижу боље резултате у учењу. У категорији деце чији родитељи нису чланови партије се запажа још један интересантан феномен, израженији је егалитаризам у резултатима учења, између деце родитеља средње, високе стручне спреме а у мањој мери и радничке. Напротив, у групи деце чији су родитељи чланови СКЈ се запажа врло изражен неегалитаризам у успеху и учењу у зависности од степена образовања и професије родитеља. Овај феномен захтева посебну анализу и дугује објашњење које је овог пута изостало.

Деца родитеља партијаца ређе понављају, боље су прихваћена у образовној средини. Студенти из партијских породица чешће завршавају студије на време, краће студирају, постижу боље оцене на испитима и на дипломском, међу онима који су на пост-дипломским студијама и који припремају докторске тезе далеко је више деце из породица партијаца, њих је далеко више међу онима који заврше пост-дипломске студије и међу докторима наука. Међу онима који врло дуго студирају, тзв. „вечити студенти“, који никада не заврше студије скоро и да нема оних који су из партијских породица. Они се уписују чешће на престижне факултете, нпр. Медицински.

До занимљивих закључака се дошло проучавајући социјалну мобилност. На основу налаза ове студије деца чланова СКЈ обично постају што и родитељи или пак постижу виши степен образовања и узлазну професионалну мобилност. Док деца из породица које нису партијски припадне далеко чешће остварују негативну социјалну мобилност. Нпр. уколико су им родитељи високе стручне српреме они далеко чешће него што је то случај са децом партијаца иду у радничка и техничка занимања.

Нарочито је интересантна социјална мобилност до које долази склапањем брака између супружника различите политичке припадности. Супруга која није члан СКЈ удајом за мужа члана СКЈ обично поприма његов друштвени положај,. а што је ређе када се жена члан СКЈ уда за мужа који није члан СКЈ, тј. у овоме потоњем случају чешће се остварује негативна социјална мобилност, положај жене се деградира. Склапање брака између особа исте политичке припадности не доводи до промена или пак у извесном броју случајева долази до јачања тенденције, тј. до побољшања или погоршања друштвеног положаја. Аутори истраживања нису могли доћи до убедљивих чињеница које би објасниле овакво стање.
-   брачно стање: подаци о брачном стању су анализирани и табелизирани према различитим демографским и другим обележјима. Циљ је био да се спроведу врло детаљне и поуздане инвестигације ове области живота и дође до статистичких налаза и мерила. Брачно стање узорка је скоро идентично структури брачног стања становништва Београда а што је још један доказ исправности узорка и рада на терену као и примењеног упитника и испитивања. Међу члановима Партије је далеко мање особа које су ван брака, разведених, који живе у продуженом целибату, удоваца и удовица, они раније ступају у брак, чешће имају децу,  квалитет породичних и брачних односа је да су чланови СКЈ ређе незапослени, да раније завршавају студије и школовање и долазе до посла, прихода, стана, ухлебљења, имају боље материјалне услове живота, са мање стресова
-   здравље: испитивана је само несаница и неколико болести које се сматра да су јаче него ли остале изазване условима живота, регистровано је само неколико болести. Истраживање је дозволило да се закључи да су чланови СКЈ далеко здравији. То се може једино објаснити бољим условима живота., мање стресова.

          Алкохолизам је далеко заступљенији међу нечлановима, као и наркоманија, међу младалачким и одраслим деликвентима скоро и да нема чланова СКЈ. Напуштање школе, промашај у успеху у школи, бежање од куће, проституција, социјални случајеви, маргиналне особе, тзв. социјална патологија су далеко заступљенији међу непартијцима.
         Овакве разлике између чланова и нечланова партије се не могу објаснити тиме да су партијци виталнији и способнији, моралнији, јер је немогуће прихватити као рационалну претпоставку да постоји корелација између политичких убеђења и личних способности. Мада је врло висок постотак чланова то постао из каријеристичких побуда то не може бити знак само способности јер је познато да је један од критеријума адмисије послушност, тзв. „ауторитарна личност“ и да је компетенција руководећег кадра у привреди и ван ње ниска, а што се може објаснити недовољним поштовањем принципа способности у образовању и професији.
         Аутори истраживања су израчунали за сваког испитаника индекс политичке моћи на основу напред наведених атрибута поседовања политичких квалитета и улоге. Установили су да је друштвени положај и партиципација у вредностима управо пропорционални политичкој моћи, тј. што је индекс политичке моћи виши, у оквиру појединих демографских и професионалних индикатора,  је боља материјална ситуација, има мање развода и особа ван брака, здравији су, постижу боље резултате у учењу, и обратно. Истраживање је показало да чланови СКЈ у просеку живе дуже.
        Истраживачи су вршили разне анализе. Тако су подвргли додатним инвестигацијама све оне особе које нису чланови СКЈ а које су што се тиче следећих варијабли далеко изнад просека у узроку: стана, прихода, поседовања материјалних добара. Циљ је био установити да ли су ове особе исто тако изнад просека и што се тиче других варијабли: успех у учењу и студирању, брак и породица, здравље. Установили су да се у овоме случају ради о приватном сектору, повратницима из иностранства, онима који су продали земљу родитеља на селу, наследили од родитеља, или пак стекли то захваљујући разним коинциденцијама. Показало се да је код ове групе испитаника успех у учењу, далеко лошији него код сличних категорија испитаника, више је особа ван брака, без деце, лошијег су здравственог стања. Код ових особа је изражена напред наведена социјална патологија. Установили су једно правило. А то је да је успех у учењу, стопа развода, продуженог целибата, удовиштва, здравље, случајеви социјалне патологије обрнуто пропорционална висини прихода, величини и квалитету стана, поседовању материјалних добара. Закономерност је изузетно јака. Што се тиче ове категорије особа што су виши приходи, што више поседују некретнина и материјалних добара, утолико њихова деца лошије уче и студирају, већа је стопа развода, продуженог целибата и удовиштва, више је особа без деце, лошије је здравље, све је већи број особа тзв. социјалне патологије.
            Ова појава је запажена и у прелиминарним истраживањима и истраживачима је била и раније позната као хипотеза коју је требало проверити. Аутори су направили велики труд да утврде ову закономерност и да је покушају објаснити. Ради се о врло деликатној области и поуздано објашњење није било могуће дати. Изнели су једну претпоставку, а то је да се ради о познатом ставу друштва према приватном сектору, богаћењу, онима који су богати а не припадају партијском апарату, захтева се конформизам, да је у питању појачана друштвена пресија над онима који „штрче“. Ова објашњења би требала бити обогаћена новим истраживањима ове социолошке реалности у нашем друштву.
           Иако је узорак урађен по методолошким поставкама и репрезентативан је, није могао због разлога напред наведених бити већи, а што би било пожељно. Услед тога поједине подгрупе београдског становништва нису могле бити заступљене у узорку у довољном опсегу да би се могле спроводити о њима поуздане верификације и закључци. Ово важи нпр. за категорије становништва као. руководиоци, врхунски функционер, амбасадори, генерали, и сл. Број ових особа у узорку је био релативно мали да би се могли доносити поуздани закључци, број „одсутних“ и „одбијања“ је овде био осетно већи. (То су они како их народ назива „са Дедиња“). Анализа је показала да се и међу овим особама запажају интересантне правилности које разуме се би требале бити проверене на већем броју особа: повећана стопа особа ван брака, поремећаји здравља. У социолошким истраживањима у свету је познато да је што је виши друштвени положај, време када се ступа у брак касније. Истраживачи сматрају да би додатним истраживањима требало више анализирати и ову групу грађана.

Закључак

             Налази ове студије потврђују да у савременом југословенском друштву постоје владајуће класе, тзв. „социјалистичка бирократија“ и њени „помоћници“ више нижих социјалних слојева који су заменили капиталисте и ситну буржоазију у целини. Југославија је врло слојевито друштво са изразитим социјалним разликама.
            Политички припадна мањина је врло привилегована, а тиха већина дискриминисана. А то значи њена улога пригушена, или то се може рећи да су многи грађани другог реда, или чк искључени.Тј значи да је нација осакаћена, .80% ( толико отприлике одраслих нису чланови СКЈ) је одбачено, не дају прави допринос. Ако нпр. у Белгији која има 10 милиона становника , колико отприлике има СР Србија , нема политичке дискриминације, значи сви су укључени,  а код нас само 20 %, онда је јасно да је у Белгији укључено у креирање друштвеног богатства,ако то до краја упростимо, 10 милиона а код  нас само 2 милиона. Зашто ми то чинимо? Зашто обезвређујемо 80% грађана? Припадност СКЈ снажно детерминише  породично стање и наталитет. Значи 20 % имају право на оптималнију породицу, брак, децу, итд. А шта је са оних 80%, ? Ево  одговора о узроцима пада  наталитета, и суноврата у који бивамо увучени овако погрешни политикама.
         Једна од основних поставки друштва је једнакост и равноправност грађана, непостојање експлоатације и привилегија, развој самоуправљања. У југословенском друштву се региструје, нарочито од 1960-их година пораст социјалне диференцијације и неједнакости које се убрзавају из дана у дан и данас постижу своју кулминацију.  М.Ђилас је на ову појаву указао још почетком 1950-их година.
           Резултати истраживања су доказали да је основни критеријум који доводи до појаве такве материјалне и уопште друштвене неједнакости степен поседовања политичке моћи и политичка улога. Чланови СКЈ су изразито привилегован слој становништва а они који то нису су дискриминисани у разним областима живота.
         У глави IX Устава СФРЈ се наводи да друштвено политички и економски систем и други односи утврђени Уставом су усмерени на такву друштвену еволуцију која ће на основу степена развијености производних снага, обиља производа, и свестраног развитка човека као слободне личности, омогућити развијање таквих друштвених односа у којима ће се остварити начело комунизма: „Свако према способностима, свакоме према потребама.“
             Приватна својина и врло изражeн потрошачки менталитет и стил живота привилеговане политичке мањине су све присутнији. Социјалистички принцип „свакоме према способностима“ је потпуно неостварен: не постоји демократска процедура конкурса за радно место и за напредовање у каријери, примењују се политички критеријуми и процедуре селекције кадрова; принцип способности у образовању је тешко пригушен због врло јаких разлика у материјалном положају породица и у другим условима за школовање и друштвено образовање између политички припадних и неприпадних породица. Принцип „Свакоме према раду“ је такође грубо нарушен бројним разлозима, један је да разлике у зарадама не зависе само од уложеног рада него су снажно одређене степеном поседовања политичке моћи. Друштвени положај не зависи само од друштвено прихваћене оцене (1) друштвеног значаја професионалне улоге, (2) од начина на који је професионална улога извршена, тј. од резултата рада него је одређен неједнакошћу расподеле економске и политичке моћи, одређен је друштвено политичким неједнакостима.
           Друштвена структура се састоји од одређених друштвених слојева између којих постоје јаке класне неједнакости и супротности испуњене набојима изузетно јаких друштвених тензија које се могу брзо претворити у декларисане и отворене класне сукобе, или погрешно процењени дегенерисати у етничке сукобе. Систем самоуправљања као изграђен однос на нивоу радне организације и друштва не може функционисати у условима овакве друштвене и политичке неједнакости међу грађанима, једни су привилеговани и одлучују а већина се повинује. Југословенско друштво које је себи поставило комунизам, циљ бескласно друштво, уствари у пракси је све даље од тог идеала, социјалне разлике никад нису биле веће, и у условима кризе социјална диференцијација се убрзава.
         Овакво стање је у супротности Уставу СФРЈ, Општој декларацији о људским правима, Хелсиншкој декларацији и међународним обавезама Владе СФРЈ потписнице појединих међународних конвенција из области људских права.
        Ни у једном документу о узроцима и мерама да се превазиђе криза се не спомиње политичка дискриминација већине. А то је суштина и без елиминисања исте нема изласка из кризе.
       Молимо вас да узмете к'знању закључке ове студије и испитате их са тачке гледишта вашег Одбора за изучавање геноцита
                  У име Комитета за  заштиту људских права

                  Томислав Крсмановић, истраживач

др Веселин Савић, неуропсихијатар, Миленко Рибић, политиколог, Милић Станковић од Мачке, сликар,Урош Букумира, професор, Милорад Новаковић, професор,Владимир Марковић, новинар,Душан Стефановић, филмски радник,Радомир Вељковић, потпуковник ЈНА
Драган Вељковић, службеник,Петар Бјелановић, службеник,Милисав Живановић, пензионер
Вибок Лујза, пианисткиња,Драгољуб Игњатовић, песник,Јован Лукић, јавни радник
Никола Познић, бивши директор предузећа,Голуб Бакић, правник


IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Svakodnevni prolaznik

Zodijak
Pol
Poruke 437
OS
Windows XP
Browser
Internet Explorer 6.0
Poruka citaocima.

Molim cenjene citaoce Neformalniih centara moci da iznesu objektivne utiske?
S-postovanjem
Tomislav Krsmanovic

Комитет за заштиту људских
права у Југославији            у Београду 28.2.1989. г.


                  ПРЕДСЕДНИШTВУ СФРЈ
                  ФОРУМУ ЗА ЉУДСКА ПРАВА
                  ЈУГОСЛОВЕНСКИМ ОДБОРИМА ЗА
                  ЗАШТИТУ ЉУДСКИХ ПРАВА

Растурање породице и бракова

         У међународним политичким и дипломатским комуникацијама се усталио израз „раздвојене породице“ у случају када је један члан породице отишао на Запад а други је(су) остао (ли) у земљи у Источној Европи јер им власти не дозвољавају да напусте земљу. Пракса растурања бракова је била добро позната у ери тзв. чистог стаљинизма а код нас се о томе говорило и отворено радило у време информбировских чистки. Познато је да нпр. још увек у појединим земљама Источне Европе, као нпр. у НР Албанији  у Уставу уписано право државе да регулише брачне и породичне односе по вољи. Познато је да је у Југославији у поратним годинама постојала институција склапања бракова по директиви и притисци на супруге и децу да се ограде и напусте мужеве и очеве, да их денунцирају као „издајнике“, „народне непријатеље“.
         Временом су оваке ингеренције у брачни и породични живот, уствари тешке злоупотребе и драстичне повреде људских права постале само дискретније спровођене али нису никако биле елиминисане. Запажа се све чешће од 1980-их година како су све присутнији отпор и масовнија критика, да се све више прибегава оваквим облицима кажњавања неподобних. То се спроводи чак на све отворенији начин, тако да то почињу да препознају многи грађани.
         Ми се последњих година обраћамо јавности и недовољно упућеним функционерима са порукама да упркос узлазних трендова слободнијих јавних дискусија ,репресија не јењава него да напротив јача ,само узима дискретније и суптилније ,али не мање опасне форме и да испољава све интензивнију склоност да укрива своју праву природу. Нарочито смо указивали на широк репертоар облика повреда људских права, међу њима и на праксу растурања породица и бракова политички непожељних грађана, прогоне деце у школама итд.
         Оно што нарочито забрињава то је да ова пракса, уствари истинска закономерност када су у питању бројне категорије политички непожељних грађана још није била изнета и предочена јавности и о томе досада није проговорено на прави начин. Повремено се чуло за појединачне оптужбе. Нама је добро познато да су таквим репресалијама били изложени и чланови појединих одбора за одбрану људских права али они о томе никад нису говорили.
         У питању су врло интимне сфере приватног живота о којима се нерадо говори у јавности, људи се осећају постиђени и посрамљени, понижени у своме људском достојанству. Плаше се реакције малограђана, подсмеха, извргавања руглу. Ми сматрамо да је такав стид неумесан и да иде на руку дрским насилницима јер знају да их нико неће оптужити за таква недела. Овакво насиље је врло раширено, породица непокорних страда врло често.
           На делу је опасно масовно посезање за приватним животом, са кобним последицама, породица је најзначајнија друштвена ћелија, разбити породицу значи слабити нацију, смањивати наталитет, а то је наша најслабија  тачка. Ко то чини и зашто? На делу је аутодеструкција државе и  нације. Да ли је то свесна саботажа или дело незналица? Комунистички поредак прави велике погрешке.Позивамо на исправне процене.Откуд толика мржња?  Не дозволимо да нас завађају. Пракса растурања породица под изговором кажњавања “непријатеља” је све учесталија. Све је присутнија пракса навођења на прељубу, да  се тако болно казни “непријатељ”, “рогоње””рогате”, активни су тзв.”ескадрони љубави” сачињени од заводника и заводница.који се обрушавају да заведу   мушког или женског члана породице у немилости. Што се показује другима, да се види како пролазе”непослушни”.А не види се да је на делу разбијање породице и наталитета.Овај прљави посао је олакшан чињеницом да су породице неподобних услед притисака обично у кризи, поремећени расклиматани породични односи, криза морала, хедонизам, порнографија, а добро је познато да се у оваквим злоупотребама прибегава коришћењу недозвољених хемикалија.

Илустрације ради навешћемо неколико свежијих примера:

         Драган АНТИЋ (1955) лекар из Какриња код Сарајева је био осуђен од Окружног суда у Тузли решењем бр. к. 217/85 од 3.11.1986. г. на 4 године затвора због дела из чл. 133 КЗ СФРЈ (касније помилован). У току истраге његова супруга ЗОРКА АНТИЂ (1955) лекарка, која је била члан СКЈ је била изложена притисцима партијских функционера и полицијских органа власти да се огради од мужа, зашто није пријавила шта он прича, вршени су јаки притисци на њу да се огради од њега и разведе, породица више година живела одвојено и у страху. ЈОВАН ЛУКИЋ (1935) познати борац за људска права из Сарајева који је још 1964. г. добио отказ што је оптужио угледне функционере за малверзације и због тога до данашњих дана изложен тешким прогонима као и његова бивша супруга ЗОРКА и ћерка СНЕЖАНА. У својој ИЗЈАВИ суду у Сарајеву од октобра 1968. г. она оптужује врло угледне сада државне функционере из Сарајева да су на њу годинама вршили јаке притиске да се разведе од Јована, да не сме имати дете човека који блати функционере и да ће је ако не буде самовољно абортирала то урадити насилно. У својој ИЗЈАВИ од 22.4.1982. године каже да су на њу годннама вршени притисци од моћника и организација да се од Јована разведе, да га не подржава када је био прогањан електрошоковима (којом приликом је захтевано да ако настави да се жали да ће понављати електро-шокове), а што је она одбила изложена тешким прогонима. Каже разбили су нам породицу „морала сам жртвовати њега уништеног да бих спасла своје дете и себе“. ЈОВАНКА ГИЗДОВИЋ (1935) инвалидски пензионер средње стручне спреме је 1955-их година била удата за ТОМИСЛАВА УРОШЕВИЋА студента из Шапца који је био због вербалног деликта неколико година на робији. У предузећу памучни комбинат „Београд“ и од стране друштвено-политичких организација је била изложена жестоким притисцима и претњама да се огради од мужа иначе ће добити отказ и бити ухапшена. У условима прогона, нерешених стамбених и егзистенцијалних питања брак се распао, има ћерку са њим. ДРАГАН ВЕЉКОВИЋ (1924-1989) је као првоборац изразио нека своја неслагања још 1947. године па је навукао на себе гнев политичара, био је често хапшен, осуђиван, због вербалног деликта, жртва физичких обрачуна на јавним местима, све до 1959. г. није нигде могао наћи стално запослење. Издржавала га је супруга АНЂЕЛКА (1926) службеница суда у Крушевцу на коју су годинама вршени притисци и претње да се од њега огради и разведе. РАДОМИР ВЕЉКОВИЋ (1926) потпуковник ЈНА и бивши наставник Војне академије у пензији познат у свету по својим протестима против кршења људских права у СФРЈ због чега је провео од 1973. до 1988. године у Психијатријској болници Централног затвора у Београду због вербалног дела из чл. 133 и прихваћен је од Amnesty International као затвореник савести и светски познат као жртва злоупотребе психијатрије у политичке сврхе, је нарочито имао тешке проблеме са његовом бившом супругом. На њу су вршени јаки притисци и била је изложена директним опасним претњама, она га ниједном није посетила за 15 година у затвору, ниједно писмо ни пакет новац, није послала. Браћа СЛОБОДАН И ЖИВОЈИН ЖИВКОВИЋ инвалидски пензионери (бивши радници) из Оглађеновца код Ваљева, иначе Јеховини сведоци, су добро познати јавности по својим жалбама на тешке прогоне зато што се у породичној кући окупљају и читају библију и упућују у њено учење и друге у селу. На њихове супруге су вршени отворени притисци да се одупру накарадном и екстремистичком васпитању мужева, деца су била под сталним притисцима учитеља у школи да се супротставе родитељима и да их оптуже за наводне тајне политичке састанке, деца су киднапована са састанака уз бруталности, са псима и до зуба наоружаним полицајцима, одвођена на дуже од породице, у условима прогона и онемогућене егзистенције, мешања породице три брака Живковић су се распали. Њихова сестра БОЖИДАРКА (1939) без запослења је била систематски представљана мужу као „суботарка“ да се састаје са швалерима па је овај једног дана испребијао (радник) и избацио са дететом на улицу. ДРАГОЉУБ ИГЊАТОВИЋ (1936) песник из Београда и познати дисидент и бивши политички затвореник је доживео да се органи власти отворено мешају у његов брак и врше притисак на нервно уздрману супругу да се разведе од њега. ДЕЈАН БЕАТОВИЋ (1953) инжењер из Београда, ради ван струке као лаборант, потиче из политички прогањане породице је 1982. г. напустио Београд јер је нашао запослење за себе и супругу у Смедеревској Паланци у предузећу ПКБ „ИМЛЕК“ као инжењер. Стигла је директива, дат му је посао радника, ниска примања, шиканирања, дисциплински поступци, претње, док је био на служењу војног рока на његову супругу која је радила у истом предузећу су вршени перманентни притисци да га напусти и разведе се од њега. ПАВЛЕ ПОЉАНСКИ (1931) инжењер без запослења из Београда од 1965. г. када је добио отказ као политички неподобан, од тада не може нигде да нађе посао, без стана и прихода, обавља тешке мануелне радове, у прошлости је био често хапшен и осуђиван због вербалног преступа. Најтежа казна за њега је била када су му одузета деца решењем Центра за социјални рад Звездара Уп. бр. 560 172/72 од 21.8.1972. год. на потпуно незаконит начин и то НАТАЛИЈА (1955), АЛЕКСЕЈ (1967) и смештени у Центар за децу без родитеља у Милошевцу. Скршен мржњом и прогонима он је данас потпуно руиниран.  ЂОРЂЕ СИМИЧИЋ (1935) радник из Титела код Новог Сада је од 1977. г. у Централном затвору у Београду због дела из чл. 133 као наводни неурачунљиви душевни болесник, на његове сестре, мајку, се врше стални притисци да га не посећују, не пишу му писма, не шаљу новац и пакете, не подржавају га на било који начин. ЗОРАН СТАНКОВИЋ (1940) из Београда, за кога смо се више пута залагали, се растао од преплашене супруге изложене сталним претњама власти да га остави, РАДМИЛА МАЈСТОРОВИЋ (1943) инвалидски пензионер из Београда, бивша службеница једне западне амбасаде у Београду је пала под удар прогона СДБ јер није хтела да сарађује, удала се касније, мужу лојалном властима је систематски била представљана на погрешан начин а што је довело до свађе и развода. ВЛАДИМИР МАРКОВИЋ (1952) независни новинар из Београда који је од 1979. до 1982. г. провео на робији због вербалног деликта и од стране АИ је прихваћен као затвореник савести коју год женску особу упозна она му најчешће сама каже да јој је комуницирано да је он био три године на робији и да јој то јако смета. ТОМИСЛАВ КРСМАНОВИЋ (1936) секретар нашег Комитета, напомињемо да су сличне злоупотребе спровођене скоро над свим члановима нашег Комитета, (тога има у извесној мери и када су у питању чланови других југословенских одбора иако су мање радикални од нас, али они из наведених разлога о томе не говоре) се залаже да људи сломе свој стид и о томе јавно проговоре јер ће тако најефикасније ово зло елиминисати. Он је априла 1977. г. смењен у предузећу РЕКОРД, Раковица и поведена против њега кампања широких размера од стране ген. дир. инг. ….. па је у оквиру тога вршен притисак на његову супругу да се разведе, и од стране судије …и других. Честе су жалбе у народу, тога је било приликом побуне села (Б. Пландиште, Венчани, Мошевац, Богодол итд) Лист ПРАВОСЛАВЉЕ говори о томе број 432 од 15.3.1985. г., страна 8 да су власти многима по казни у долини Лима растуриле бракове. др Ђорђе ВАСИЋ (1947) лекар из Ваљева је од стране Окружног суда у Ваљеву 12. новембра 1985. године (К.бр.29/85) био осуђен на временску казну затвора, касније преиначена у условну казну, био изложен фронталним прогонима као што је то обично са политичким кажњеницима, да виде други како они пролазе, на његову супругу (1955) службеницу Службе друштвеног књиговодства у Ваљеву су вршени систематски притисци да се разведе од њега од стране органа СДБ као и преко њене сестре судије која јој је говорила да ће уништити и себе и дете.
            Ови примери недвосмислено показују да породице неистомишљеника нису изузете репресалија као и њихова деца , која страдају због нестајања породичних заједница, према којима се поступа на крајње суров и рушилачки начин. То се другима показује за наук да их застраши, да виде како пролазе они који се усуде супротставити држави. Од рата до данашњих дана врло велики број дечице, младих људи је осакаћен, погрешно усмерен, или гурнут на друштвено сметлиште, руиниран, уништен у правом смислу речи. То се раније радило у име неких виших интереса Револуције и већине, данас сви ми знамо за грамзивост властодржаца, њихову аморалну себичност и бескрупулозност али они и даље, по инерцији, настављају са оваквим крајње опасним рушилаштвом са многом нашом децом. Што означава самоурушење  државе и нације.
         Позивамо све слободарске националне снаге да се супротставе оваквом тероризму и разарању наше деце. Југословенски функционери су сувише осетљиви када су њихова деца у питању а за туђу и не хају. О овоме се још није проговорило у друштву јер је оно још увек врло затворено, јавно мнење слабо развијено, демократске институције контроле власти непостојеће, покрет за људска права иако мења друштво још је у понечему анемичан. Још увек царује неспутана мржња и одмазда властодржаца. Или њихово примитивно незнање, из незнања слабе своју нацију.
         Изгледа да се тиме жели дрзник изоловати подршке породице, осамити, бацити у очај. Сумњалице, уствари истински, параноичари из тајних филијала СДБ ,су склони да виде и у породичној слози могућност ковања завере. Познато је да је нпр. у Босни за време …… било хапшења мужева да би њихове згодне жене биле на располагању. Не желимо да будемо оригинални, само преносимо оно што неки знају, да је било прогона у предузећима згоднијих мушкараца од посесивних и инфериорних директора ,оптужујући их за непостојеће политичке грехе ,па у оваквим праксама треба видети и манифестацију механизама пројекције и психолошке одбране деформисане психе бирократије. Има и истинских савремених стаљинистичких Калигула. Силовања супруга, сестри, мајки, тога има  такође. Али су  честа силовања жена у затворима, нарочито када се ради о политичким кривицама ,али се строго пази да се то избегне са женом способном и храбром да то обзнани. ,јер би то била бламажа за поредак. Ми знамо добро да су силовања ван Косова политичких непожељних честа, навођења на проституцију по казни, о томе ћемо се ускоро огласити у друштву где још није проговорено о много чему како треба. Бирократи презиру жену, радо је троше као потрошни материјал и као средство да придобију сарадњу, заузврат дају женска тела, али они презиру жену, подсвесно им се свете као „лаким“ и „неверним“.

Захтевамо да ове констатације буду испитане и предузете мере да се прекине са ингеренцијама  у лични, брачни и породични живот грађана и поштују међународне обавезе Владе СФРЈ.

Председник            У име Комитета за заштиту
         `      људских права у Југославији
др В. Савић            Секретар

IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Idi gore
Stranice:
1 ... 15 16 18 19 ... 24
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
nazadnapred
Prebaci se na:  

Poslednji odgovor u temi napisan je pre više od 6 meseci.  

Temu ne bi trebalo "iskopavati" osim u slučaju da imate nešto važno da dodate. Ako ipak želite napisati komentar, kliknite na dugme "Odgovori" u meniju iznad ove poruke. Postoje teme kod kojih su odgovori dobrodošli bez obzira na to koliko je vremena od prošlog prošlo. Npr. teme o određenom piscu, knjizi, muzičaru, glumcu i sl. Nemojte da vas ovaj spisak ograničava, ali nemojte ni pisati na teme koje su završena priča.

web design

Forum Info: Banneri Foruma :: Burek Toolbar :: Burek Prodavnica :: Burek Quiz :: Najcesca pitanja :: Tim Foruma :: Prijava zloupotrebe

Izvori vesti: Blic :: Wikipedia :: Mondo :: Press :: 24sata :: Sportska Centrala :: Glas Javnosti :: Kurir :: Mikro :: B92 Sport :: RTS :: Danas

Prijatelji foruma: ConQUIZtador :: Domaci :: Morazzia :: TotalCar :: Juzne Vesti :: Citati :: Serbia News :: Kuvar :: Tvorac Grada :: MojaFirma

Pravne Informacije: Pravilnik Foruma :: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: O nama :: Marketing :: Kontakt :: Sitemap

All content on this website is property of "Burek.com" and, as such, they may not be used on other websites without written permission.

Copyright © 2002- "Burek.com", all rights reserved. Performance: 0.184 sec za 16 q. Powered by: SMF. © 2005, Simple Machines LLC.