Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Prijavi me trajno:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:

ConQUIZtador
nazadnapred
Korisnici koji su trenutno na forumu 0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Idi dole
Stranice:
1 ... 14 15 17 18 ... 24
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
Tema: T.Krsmanovic-Knjiga Neformalni centri moci( tajkuni), cela, u nastavcima  (Pročitano 67846 puta)
Svakodnevni prolaznik

Zodijak
Pol
Poruke 437
OS
Windows XP
Browser
Internet Explorer 6.0
Извештај  Лекара специјалиста Војне медицинске академије у Београду, Неуро-психијатријска клиника-за Томислава Крсмановића 
.Broj 854548. Datum:24.10.1977 godine

Резултати, Лабораторијски тестови, Ртг: Пацијент испитиван месец дана, Неуролошки налазз:уредан; Извршена психолошка експлорација личности.Узета социјална анамнеза
Мишљење:Пацијент је детаљно експлорисан у овоме институту од стране психијатра, психолога, и социјалног радника, па се на основу добијених резултата може са доста великом дозом сигурности  тврдити да у тренутку испитивања не постоје знаци менталног обољења  или  поремећаја .Дијагноза: SINE MORBO PSYCHIATRICO
Пуковник, др Стеван Петровић, психијатар


др.Јанез Ругељ, психијатар.:” Злоупотребу  психијатрије у политичке сврхе у бившој Југославији је предочио Томислав Крсмановић, он је дао најпотпунији приказ злоупотреба  , написао је  књигу докумената о томе.”.

др.Коста Чавошки, професор Правног факултета у Београду (Прелиминарни извештај о злоупотреби
психијатрије у политичке сврхе припремљен за Одбор за одбрану слободе мисли и изражаавња):Овај извештај припремио сам на основу докумената које  је Одбору ставио на располагање Томислав Крсмановић. Он је уложио  изузетно велики труд да дође до података о 24 случаја у којима су појединци прогањани и лишавани своје слободе и пословне способности.


Михајло Михајлов -CADDY BULLETIN 1990:” Томислав Крсмановић је заслужан што је свет сазнао за злоупотребе психијатрије у политичке сврхе у СФРЈ”.

др Веселин Савић, неуропсихијатар:”
        Истичем улогу Томислава Крсмановића у борби против злоупотребе психијатрије у политичке сврхе. који је приложио двадесет два  документована случаја злоупотреба у политичке сврхе. Живимо у узбурканим временима када је систем вредности у нашем друштву доведен у тешка искушења. На нама је да се боримо да се оне очувају и врате  у наше друштво.

Успео је да  парира званичној психијатрији, чак и више од тога.Давид  је победио  Голијата”(1989).
 


Директна акција за самозаштиту                             6.6.1977  године

ПРЕДСЕДНИШТВУ СФРЈ

       Коришћење кланова и клика као средства друштвене и политичке контроле.
      Кланови и клике су неформалне групе појединаца који  се повезују међусобно, унутар једног или више прeдузећа, установа, у спорту, култури, науци, образовању, правосуђу, полицији, војски, информисању, у главном граду,  мањим местима широм земље, итд...
    Иако немају видљиву формалну организацију, , ипак међу члановима постоји врло јака кохезија, заједнички циљеви, систем вредности, и мотиви, врло разрађена процедура сарађивања и организације задатака.
      Постоји “језгро”,вође, врховно координирајуће тело ,које програмира и спроводи у дело акције.
      Ова координирајућа тела су састављена од руководећих кадрова предузећа, државне управе, СКЈ, ЈНА, СУП-а итд. Постоји јако хоризонтално и вертикално повезивање. Чланови кланова стварају један пoсебан систем вредности, делају у оквиру званичне идеологије и Партије, Државе.
        Ови кланови владају свим и свачим. Држава је на врху свих кланова, тј не званично, него преко својих руководећих кадрова повезаних међусобно у клан који чине:Држава, Партија, ЈНА, СУП, Правосуђе, предузећа, установе.,и друго..
         Они су стварна власт, врло су репресивни, “ко дирне у клан , заклан”. Обрачунавају се неформалним поступцима, субверзијом, методима специјалног рата, “испод жита”, укривено, али врло опасно. Тако се држава јавља у улози врховног прекршитеља закона, КРИМИНАЛЦА, МАФИЈЕ.
       Уколико кланове не ставимо под контролу они могу узети маха, постати држава у држави, што је већ случај, развити се до неслућених димензија, и савладати државу и њене институције, тако ће  мафија постати јача од државе.
        Најбржи начин да се једна држава и нација  ослабе, је  да се у њу имплантирају криминал, мафијаштво, безакоње.То се код нас десило, дешава. Иза тога стоје снаге које желе да нас слабе изнутра.
      Спречимо док не буде дефинитивно и потпуно касно.



IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Svakodnevni prolaznik

Zodijak
Pol
Poruke 437
OS
Windows XP
Browser
Internet Explorer 6.0
ДИРЕКТНА АКЦИЈА ЗА САМОЗАШТИТУ       Београд  16.октобра 1978.

ЧЕТВРТОМ КОНГРЕСУ ЛЕКАРА ЈУГОСЛАВИЈЕ
САРАЈЕВО

   Медицинска професија ствара величину и борбеност  једне нације. Основи њен задатак је да излечи, спасе живот, отклони бол, да буде у служби човека.
   Потребно је борити се против свега што омета медицину да испуни свој основни и суштински задатак.
   Лекар пре свега мора имати своју самосталност. Мора бити  руковођен својом професионалном екипом, њему се не смеју наметати никаква упутства, смернице од било кога које га могу ометати у његовој хуманој мисији. Бирократски утицаји не смеју имати било какве утицаје и последице на однос «лекар» - «болесник». Наименовања, положаји, у овој професији не могу бити према било ком другом критерујуми сем према стручној, научној и људској вредности лекара, његовим могућностима да помогне болеснику.   
   Лекар, пре свага,  мора бити руковођен  својом професионалном етиком, а тек онда својим личним интересима, идеолошком и социјалном припадношћу. Ако је другачије онда се не ради о медицини и лекару,
   Медицина се не може  користити у друге сврхе сем да помогне болеснику и човеку. Ако није тако, онда то није медицина у служби човека и живота, него у служби разарања.
   Многи болесници који су оболели услед разних утицаја, или пак дискиминаторских и репресивних мера у својој средини, не добијају адекватну помоћ од њихових лекара . (Не смеју да им кажу зашто су настале њихове тешкоће, или пак многи и не знају зашто имају здравствене  тешкоће, у таквом су стању да не умеју да им објасне, или нису свесни узрока). Лекари у таквим случајевима, уопште нису свесни природе и узрока обољења и зато не могу како треба да помогну болесницима.
   Лекари нису упознати у довољној мери са овом чињеницом и како друштвено окружење може утицати  на здравље људи, или ако то знају ,  не реагују из страха, или због личних интереса.
   Личност човека, његово здравље, и живот, његов лични, породични и брачни живот, су његова неприкосновена права у једном нормалном и демократском људском друштву.
   Уpoтреба медицине у било које сврхе, уколико нарушава ова његова  основна и неповредива права је негација саме себе.
   Због оваквих појава долази до стерилизације медицине, она почиње  да бива надојена механистичким и практистичким духом, њен престижни  ниво опада. Медицина онда не може да да оно што нација од ње очекује са свим последицама које из тога проистичу.
   Човек је људско биће, а не «људски материјал» или чак «стока» како се према појединцима понекад односе бирократе.
   Уколико се ови захтеви не поштују долази између осталога и до опадања угледа медицине у очима грађана и губљења поверења у њу. У питању су углед медицине и земље као једне цивилизоване нације.
   Основни правни и морални принципи морају бити поштовани.
   У питању су, такође,  материјалне штете које је тешко проценити. Потребно је ослободити  нашу медицину свих утицаја који могу бити на штету болесника.   
   Апелује се на Четврти конгрес лекара Југлславије да покрене процесе који ће нашу медицину ставити у потпуности на место које јој припада, а то су слава, част и углед југословенске медицине у служби човека и његовог здравља.


IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Svakodnevni prolaznik

Zodijak
Pol
Poruke 437
OS
Windows XP
Browser
Internet Explorer 6.0

АКЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ ЗЛОУПОТРЕБЕ ПСИХИЈАТРИЈЕ И МЕДИЦИНЕ У ПОЛИТИЧКЕ СВРХЕ                                                                                                                                           30.4.1981 године
Акција за борбу против злоупотребе психијатрије и медицине у политичке сврхе је слободна, неформална и хуманитарна асоцијација, чији је циљ , како је назначено у називу, борба против злоупотребе медицине и психијатрије у политичке сврхе  супротне здрављу и оздрављењу.
Оснивачи су десетак грађана , лекара, правника, професора, економиста, ннжењера, итд, који су сами били жртве таквих злоупотреба ,неки од њих су познати по својим залагањима за унапређење људских права.
Наш програм у прилогу је добио подршку многих, универзитетских професора, лекара, итд, надамо се да ће наша организација добити у интензитету, и да ћемо ми чак и у скромној мери, допринети добробити већине.
Ми се нарочито залажемо за следеће случајеве злоупотреба:
-насилне и незаконите смештаје душевно нормалних ,или урачунљивих људи у луднице по казни, издавања фалсификованих дијагноза ради компромитовања политички неконформинх појединаца
-помоћ појединцима који су се разболили због прогона
Наше активности ће се састојати у прикупљању документације о таквим случајевима, контактима са државним органима, здравственим установама, послодавцима и породицама, расправама и тражењима решења, координацији активности, обавештавању јавности, и кроз различите облике подршке жртвама.
Овом приликом предочавамо јавности следеће случајеве:
-Владимир Марковић, 29 година, новинар из Београда, који се налази  већ  две године у Психијатријској болници  Централног затвора у Београду као наводни неурачунљив душевии болесник, ради се o  невиној жртви и душевно уравнотеженој особи која је  тамо по казни.Он је изложен злоупотребама, жртва је политичких манипулација(жртвени јарац), потребна је хитна помоћ.
-Павле Пољански, 51 година, незапослени  инжењер из Београда, последњих десетак година је у више наврата био смештан насилно по казни у психијатријске болнице,  уз прибегавање фалсификованим дијагнозама, последњих пет година је био ухапшен 33 пута, више пута дивљачки премлаћиван, незапослен је од 1963 године, без прихода и стана.Он је невнн и жртва гео- политичких манипулација(наводни потомак Белог Руса, отац му је дошао у Југославију из Русије после Октобарске Револуције).
-Голуб Бакић, 40 година, правник из Београда, недавно смештен насилно у   психијатријску болницу, Централног затвора у Београду, истеран годинама из радног односа, испитиван, хапшен, етикетиран нетачном компромитујућом дијагнозом, оболео је, прогоњен је што се бори против корупције у друштву.
-Томислав Крсмановић, 45 година, економиста из Београда, је пре неколико година био смештен насилно по казни у психијатријску болницу зато што се супротставио кршењима људских права у друштву
-Драгољуб Игњатовић, 45 година, писац из Београда, био два пута у затвору због критике негативних појава, бранио га познати адвокат Срђа Поповић, други  пут недавно због публиковања часописа ЧАСОВНИК, заједно са Милованом Ђиласом и Момчилом Селићем, узет  му  пасош, испитиван, забрана публиковања, изложен изузетно деструктивнм притисцима, озбиљно оболео, његов живот је у опасности.
Бићемо вам захвални  за вашу пажњу и да обзнаните ове податке и подржите ове особе и нашу борбу.
У име Акције за борбу против злоупотребе психијатрије и медицине у политичке сврхе
Драгољуб Игњатовић, Голуб Бакић и Томислав Крсмановић

IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Svakodnevni prolaznik

Zodijak
Pol
Poruke 437
OS
Windows XP
Browser
Internet Explorer 6.0
Извештај Америчког Хелсиншког посматрачког одбора 1983 године:

ТОМИСЛАВ КРСМАНОВИЋ, економист, рођен јула 1936. године, адреса Војводе Степе  68/II 11000 - Београд, Југославија, САДАШЊЕ СТАЊЕ: Крсмановић је под континуелном полицијском пратњом и надзором. 3. децембра 1981. полиција је извршила претрес  његовог стана и конфисковала сва његова документа укључујући и рукопис књиге «ЗЛОУПОТРЕБЉЕНА ПСИХИЈАТРИЈА”. Одведен је у полицијску  станицу где је био испитиван од полиције и јавног тужиоца  и судије. 7. децембра је био опет испитиван и оптужен за покретање Акције  против злоупотреба психијатрије у политичке сврхе и за контакте са М. Ђиласом и Михајлом Михајловим. Крсмановић је основао са другима Акцију у априлу 1981. г. у намери да обзнани злоупотребе психијатрије у политичке свхе. Он је прикупио и обрадио  известан број случајева са потребним документима. Контактирао је стране новинаре и друге жалећи се на отказе и смештај у психијатријску болницу. ИСТОРИЈАТ:  26.  јуна 1975. г. Крсмановић је био насилно смештен у психијатријску болницу и задржан  упркос медицинске потврде о своме добром менталном здрављу. (Био  је оптужен за исписивање парола по зидовима). 1. септембра 1977. године судије у Раковици су га прогласили за болесног од параноидне шизофреније. 1978. г. Војна медицинска академија у Београду је издала дијагнозу да је Крсмановић ментално здрав.  Крсмановић се жали на насилно абсорбовање лекова са штетним ефектима и нељудским третманом, док је био интерниран у психијатријској болници. ПРОФЕСИОНАЛНЕ И ЛИЧНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ: Крсмановић  је публиковао један чланак у листу ДУГА 1978.  АЛИ МУ ЈЕ САДА ОНЕМОГУЋЕНО ПУБЛИКОВАЊЕ.  Ожењен је, отац сина.

СВЕТСКОЈ АСОЦИЈАЦИЈИ ПСИХИЈАТАРА

   Страној и домаћој јавности постали су познати случајеви  злоупотребе психијатрије у политичке сврхе, насилно интернирање психички урачунљивих особа у психијатријске болнице, због њиховог политичког неконформизма.
   Има индиција да се ради о устаљеној пракси.
   Ову претпоставку би требало проверити на један поуздан начин молбом да се обрати Влади СФРЈ са предлогом да се испитају  досијеи и теорије, сва правна документција, особа погођених МЕРОМ БЕЗБЕДНОСТИ ОБАВЕЗНОГ СМЕШТАЈА И ЛЕЧЕЊА У ЗАТВОРЕНОЈ ПСИХИЈАТРИЈСКОЈ УСТАНОВИ.
   Особе погођене овом правном  мером се налазе по затворским психијатријским болницама као и при Судским одељењима обичних психијатријских болница.   
   С обзиром да су информације, гласине, о оваквим праксама у СФРЈ врло штетне по њен углед, својим пристанком Влада СФРЈ би уколико је убеђена да овакве праксе не постоје, на један ефикасан начин демантовале исте.

У Београду, 10. 6. 1983.

У потпису:

-     Гојко Ђого, поета, др.Војислав Шешељ, Др. Проф. Универзитета Небојша Попов, Ласло Секељ,
-     Драгутин Шаховић, шаховски велемајстор,     Радмила Лазић, писац, Стојан Танасић, Марковић Владимир, Томислав Крсмановић,    Милорад Новаковић, професор, Душан Костић, композитор,Стефановић инг. Предраг,Ненад Петровић, студент, А. Ненад, Панчево,Божидар Тимотијевић, Др. Веселин Савић, неуропсихијатар, Биљана Јовановић, књижевница,    Др. Добрила Пауновић, Др. Иво Мариновић, Вања, лекар, Драган Вељковић, службеник, Крушевац,Вељковић Анђелка,  -   Радисав Живановић, пенз,   Миросинска Живановић, Јован Лукић, пенз. Никола Познић,Драгољуб Игњатовић, песник, Аким Ђилас, публициста, Вибек Лујза, Сарјановић Никола, Милић Крсмановић, Миладин Павловић, професор, Бјелановић Петар,Јелка Ратковић, Београд,Ђапић Горанко,    Фједор Византиски, Андреј Пеликан, Маријана Петковић, Милорад Павићевић, лекар, Милутин Станковић, Александар Петровић, студент, В. Милојковић, студент, Живадин Никчевић, правник, Мирослав Вишић, Иван Прекајски, филолог, Веран Михајловић, Иван Стојановић, Драган Живковић, Милорадовић Ненад, Микић Љубиша, Земун

-

IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Svakodnevni prolaznik

Zodijak
Pol
Poruke 437
OS
Windows XP
Browser
Internet Explorer 6.0
Pokret za zastitu ljudskih prava                                                                                        2.5..2008  godine
Tel.3511829 ; Mob tel-064-3095176 ; Pokret@eunet.yu



HOCE  DA  DOTUKU  SRBIJU  POMOCU ONIH  SA KOJIMA  SU  RAZORILI  JUGOSLAVIJU


Srbija se sada nalazi u krajnje opasnoj poziciji, nas mogu vratiti ponovo u tragedije pogubne proslosti. Srbiju ponovo muntaju, prave joj zamke, ne daju joj da se uspravi. Na delu su vekovne predrasude prema”primitivnim Balkancima, nedoraslim Slovenima”, njih je lako varata, robiti. Smatraju da kada se jednom navuce vekovni jaram ne treba ga skidati  dok ne moras, marva samo bleji i muci, svadja se i ujeda medjusobno. Robi dok mozes !

Nase je pravo da se ne damo, branimo se! Dokazimo im da nismo nedorasli, da shvatamo igru, znamo za jadac, da nismo nedorasle plemenske poglavice nego da smo Evropljani. Onda ce nas oni sami uvazavati kao  sebi ravne. Dokle god nas budu mogli muntati bicemo u njihovim ocima “balkanska mazohisticka raja koja ne zasluzuje slobodu i demokratiju, nego jedino bic i mamuzu”.

Znaju oni dobro da je nas nemoguce pobediti u otvorenom ratu, ali znaju jos bolje da lako padamo na lukavstva i prevare. A prevara je podla: oni imaju ovde svoje ljude koji neprepoznati iz potaje mucki mute vodu. Oni koji su pomocu komunisticke decenijske lukave prevare prethodnu Jugoslaviju iznutra i spolja samourusili,  sada se lacaju oprobanog recepta koji se pokazao kao vanredno efikasan u prethodnom slabljenju nase drzave: hoce opet da ustolice iste one raspamecene koji su rasturili Jugoslaviju, da sada pomocu njih (mafijasa, tajkuna, kriminalaca)  definitivno lukavo na prevaru, dotuku Srbiju.

Budimo mudri. Prozrimo ovu izuzetno opasnu manipulaciju. Svadje medju politickim strankama oni proizvode, jacaju, hoce da dovedu asocijalne, nedorasle, da ponove prethodni razorni birokratski  eksperiment. Da nas definitivno dotuku, da dokazu svoju reakcionarnu rasisticku tezu da smo mi niza ljudska bica. Ako se ne osvestimo ocekuje nas posle majskih izbora nevidjeno zlo.
Stvorimo ispravne procene, slozimo se! Ne nasedajmo na podele i zavade koje oni seju medju nama, medju politickim strankama, NVO, u svim sferama. ZAVADI PA VLADAJ.  Samo budala udari dva  puta palcem u isti kamen u svome dvoristu. Sloga, ispravne procene, sad ili nikad!

SAVET POKRETA

IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Svakodnevni prolaznik

Zodijak
Pol
Poruke 437
OS
Windows XP
Browser
Internet Explorer 6.0
Судија за прекршаје општине Стари град у Београду, у прекршајном поступку против окривљеног КРСМАНОВИЋ ТОМИСЛАВА…. из чл. 2. став 1. тачка 3. Закона о прекршајима против јавног реда и мира, на основу чл. …, 80. и 203. Закона о прекршајима доноси дана 17.3.1983. године
Р Е Ш Е Њ Е

Окривљени КРСМАНОВИЋ ТОМИСЛАВ, од оца Милана, рођен 20.7.1936. године, у Прешеву, дипл. економиста, разведен, сам живи, месечни приходи 15.000 динара, из Београда, Војводе Степе бр. 68

ОДГОВОРАН ЈЕ

Што је дана 31.8.1982. године, око 0,45 часова, код пешачког прелаза на Тргу Републике, у Београду, на јавном месту говором омаложавао социјалистичо-патриотска осећања грађана на тај начин што је рекао „да је против овог друштвеног система и да је он следбеник Ђиласа“.
           Чиме је учинио прекршаје из чл. 2. став 1. тач. 7 Закона о прекршајима против јавног реда и мира, па се:
К А Ж Њ А В А
                 НОВЧАНОМ КАЗНОМ У ИЗНОСУ ОД 2.500 Д И Н А Р А .

Новчана казна има се платити у року од 15 дана од дана пријема решења у противном иста ће се казна заменити у казну затвора у трајању од 25 дана.

О б р а з л о ж е њ е

Станица саобраћајне милиције Г.СУП-а Београд, дана 31.8.1982. године под бр. 172 поднели су пријаву против окривљеног Крсмановић Томислава због прекршаја ближе описаног у диспозитиву решења.
         Окривљени је изјавио да је критичном приликом био заустављен  од стране саобраћајног милиционара јер је прешао улицу док је на семафору било упаљено црвено светло. Није имао да плати казну и био је веома нерасположен и депримиран, јер су му дете и супруга били болесни.  Био је нервозан па је милиционер погрешно протумачио његове речи. Само је цитирао изјаву председника Врховног суда Југославије…….. који је рекао да је неки функционер прегазио човека и није одговарао, а од њега који је сиромашан тражи се да плати новчану казну. што је прелазио улицу на црвено светло. Додао је да је више пута добијао отказ у радним организацијама и да је низ година провео без посла, јер је био жртва политичких прогона..
Милиционери ………… су изјавили да су критичном приликом вршили контролу пешака, па су том приликом зауставили и окривљеног због саобраћајној прекршаја. Потврдили су да је окривљени рекао да је против овог система и да је следбеник Ђиласа. Милиционер ……….. приликом суочења са окривљеним своје наводе је потврдио. Милиционер …….., није суочен са окривљеним јер окривљени није приступио дана 22. II 1983. године у 08,00 часова ради суочења, иако је позван усмено на записнику дана 27. I. 1983. године.
На основу брижљиве оцене сваког доказа посебног и свих доказа заједно као и на основу резултата целокупног поступка стекао се утисак да је окривљени извршио прекршај за који се терети на начин … у изреци овог решења. Сведоцима се поверовало а приликом суочења њиихови искази међусобно поклапају и допуњују…
Окривљени је оглашен одговорним  јер је оцењено да је прекршај извршио у посебном  стању које је било проузроковану његовим несређеним личним приликама.

Окривљени није у обавези да плати трошкове поступка обзиром на његово слабо имовно стање.

Против предњег решења незадовољна страна може изјавити жалбу Већу за прекршаје града Београда, у року од 8 дана од дана пријема истог а преко овог судије.

Решено код судије за прекршаје СО Стари град у Београду, дана 17.3.1983. године.

                     СУДИЈА ЗА ПРЕКРШАЈЕ
                     …………


АКЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ ЗЛОУПОТРЕБЕ ПСИХИЈАТРИЈЕ И МЕДИЦИНЕ У РЕПРЕСИВНЕ СВРХЕ


Независни лист И С Т И Н А   број 6, 26.3.1983. г., Београд

С а д р ж а ј :

1.   Гојко Ђого позван на одслужење казне
2.   Лист ПОЛИТИКА из Београда дезинформише читаоце у вези Јездимира Дангића и његове породице
3.   Угледна награда 7 Секретара СКОЈ-а додељена песми Д. Димитрова РУЛАМ СВОЈУ КОЖУ
4.   Стаљинизам у ЈНА
5.   Психијатријска репресија - догађаји и вести

1.   Гојко Ђого позган на одслужење казне

Београдски песник Г. Ђого, осуђен на једногодишњу казну затвора због своје збирке песама „ВУНЕНА ВРЕМЕНА“, се налази од краја марта у затвору Падинска скела код Београда. Песник је у затвору зато што је писао песме. Показује се право лице друштвеног система, сврстава се на овај начин уз оне најреакционарније на свету.
   Међутим, случај Ђого је по много чему другом интересантан. По први пут у историји ове државе јавно мнење је нашло слоге и храбрости да се супротстави властима. Подигли су се таласи протеста у корист песника, на његову страну су се ставили многи. Основан је и Одбор за заштиту слободе изражавања. Од момента хапшења песника до данас се непрестано одржавају бројне манифестације којима се тражи његово ослобађање. Сваког понедељка у 19,00 часова у просторијама Удружења књижевника СР Србије у Француској 7 се одржавају протестне вечери и скупови у корист Ђога.
   Домаћа штампа, мес медиа, ћуте и нису објавила вест о његовом хапшењу, не говоре о протестима у његову корист. Још једна потврда о неделима и мрачњаштву, природи локалне власти. Недавно је спаљена књига о случају Г. Ђого, у једној београдској штампарији. У једној држави где се спаљују књиге има и самоспаљивања људи.
Док домаћа јавност ћути, страна штампа много говори о Ђогу, истина се не може сакрити.

2.   Лист ПОЛИТИКА из Београда обмањује читаоце у вези Јездимира Дангића и његове породице.

ПОЛИТИКА је у више наврата у задње време писала о четничком поглавару Ј. Дангићу и његовој породици (23.3.; 7. и 18.4. ове године). Ови чланци врве од лажи и фалсификата. Како је могуће да тако нешто себи дозволи лист као ПОЛИТИКА, који претендује на озбиљност? Речено је нпр. да су деца Ј. Дангића   угледни грађани, професори универзитета“ да уживају благодети овог друштва.”
   Чињенично стање је другачије. Ј. ДАНГИЋ има две ћерке. Старија је наставница осмогодишње школе (Љиљана Ристовић, Дангић, близу педесетих година старости, удата, мајка двоје деце, муж Љубиша запослен у Галеници, Земун). Млађа је архитекта (Надежда Дангић, рођена 1941. год, неудата, адреса: Рузвелтова 27, Београд, запослена је у предузећу Хидротехника, Београд. До недавне смрти мајка становала са њом у малој гарсоњери, сада је сама).


IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Svakodnevni prolaznik

Zodijak
Pol
Poruke 437
OS
Windows XP
Browser
Internet Explorer 6.0
ПЕТО ОПШТИНСКО ЈАВНО ТУЖИЛАШТВО                22.6.1982 године

СУДИЈИ ЗА ПРЕКРШАЈЕ СО ВОЖДОВАЦ

                        Б Е О Г Р А Д
   На основу чл. 141. ст. 3. Закона о прекршајима стављам

   ЗАХТЕВ ЗА ПОКРЕТАЊЕ ПРЕКРШАЈНОГ ПОСТУПКА

   Против

   КРМАНОВИЋ ТОМИСЛАВА, из Београд, ул. Војводе Степе број 68, улаз II стан број 6, рођеног 20.7.1936. године у Прешеву, од оца Милана и мајке Зоре рођене Поповић, Србина, држављанина СФРЈ, економисте, запосленог у фабрици лекова „Галеника“, ожењеног, оца једног детета, писменог, са завршеним Економским факултету у Београду, одслуженом војском од 1964. године у Краљеву, води се у ВЕ СО Вождовац, без непокретности, са личним дохотком од око 12.000.- динара, неосуђиваног,

   ШТО ЈЕ

   Дана 3. септембра 1981. године, у Београду, износио лажне вести и тврдње, којима се изазива нерасположење и узнемирење грађана, тако што је написао и умножио у педесет  примерака напис који је назвао независним листом за друштвена питања и хуманистичку праксу под називом „Истина“, а затим га растурао другим лицима,  у вези са догађајем на Косову, износио тврдње о насилном смештају нормалних људи у луднице, да се  у СФРЈ  много примењује тзв. ментална тортура као посебна врста савременог тероризма а грађани и не знају, да им се то ради злоупотребом разних медицинских, хемијских, психијатријских и сличних средстава, те обољевају и не знају зашто је до тога дошло, а затим је изнео и тврдње о томе да је југословенско друштво засновано на обмани и тиранији, експлоатацији већине од стране мањине које може да опстане до једног момента, нивоа а онда настаје декаденција, те тврдње да корумпиране и разуларене структуре власти у СФРЈ доводе до тога да југословенско друштво добија тирански и мањински карактер, због чега СФРЈ губи углед на међународној сцени, а будућност ће показати да једно такво друштво губи корак и заостаје,nestaje….

О б р а з л о ж е њ е

   Из кривичне пријаве Управе службе државне безбедности СП 5671 произилази да је пријављени Крсмановић Томислав у току 1981. године започео да издаје написе које је назвао независним листом „Истина“, у којима је износио тврдњу описану у диспозитиву овог захтева.
   Како је у току истражних радњи истражном судији Петог општинског суда у Београду потврдио овакве наводе, детаљно објашњавајући на који начин је умножавао свој лист и наводећи и то да га је растурао, мишљења сам да се у његовим радњама стичу сва битна обележја прекршаја.
   Молимо Вас да нам примерак ваше одлуке доставите.

                  

….
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Svakodnevni prolaznik

Zodijak
Pol
Poruke 437
OS
Windows XP
Browser
Internet Explorer 6.0
Крсмановић Томислав         17.9.1982. г., Београд
Војводе Степе 68/II улаз
11000 Београд, тел. 475-467

                     Судија за прекршаје СО Вождовац
                        …….                     ул. Боже Јанковића бр. 14, с. 39
                        Београд

Изволите наћи у прилогу моју написану одбрану, у вези Захтева за покретање прекршајног поступка, услед прекршаја из чл. 2. ст. 1. тачка 5. Закона о прекршајима против јавног реда.
Молим вас да ми омогућите што се тиче времена и процедуре судског поступка да изнесем своју одбрану.
Из описа репресивних мера које сам досада претрпео, а које су изнете у поменутом тексту ,се види да сам ја жртва насиља ,једног правог терора који траје већ годинама,( што се тиче професије, напредовања, плате, стана, полицијских привођења, утамничења, физичких насртаја, итд) да су моја поједина  права човека и грађанина гарантована Уставом СФРЈ (глава III)  грубо повређени.
Изложен сам бесомучној стратегији замарања и исцрпљивња, са циљем да тако будем лишен здравља, снаге и енергије за одбрану .
         Нажалост тако је у СФРЈ са врло бројним грађанима, истина избија на видело, најжалосније је што се такве злоупотребе лукаво укривају ,што за то још увек не знају  довољно поједини функционери и СУП, правосудни органи.
Влада СФРЈ је потписала Хелсиншке договоре, обавезала се да их поштује, члан је ОУН, потписала је Општу декларацију о људским правима, разне међународне конвенције из ове области, али као што се види , то је само на папиру.
   С ‘обзиром на овакав однос , сам одлучио да се браним а на начин прописан законом. Желим да објасним мотиве кршења људских права, методе, ко то чини, како, зашто., и да сам ја невин. Напомињем да  сам у мојим обраћањима функционерима ,што се види из приложених докумената,  питао зашто сам прогањан? Не дозвољавам да будем инструментализован у сврхе стварања лоших процена, да будем претваран у лажног непр ијатеља, сумњиву личност, јер сам ја патриота и лојалан грађанин. Поједини ешелони тзв неформалних центара моћи одавно покушавају да ме лажно представе у очима органа СУП-а као издајника или чак и шпијуна. Нажалост, надлежни државни органи коима сам се обраћао , ме нису удостојили чак ни најобичнијег одговора.
           Како ми нико у земљи није хтео помоћи, одлучио сам да се браним обраћањем иностранству, али као лојалан грађанин сам о томе обавестио државне органе, ни тада нису хтели да ми помогну, онда сам се тек обратио жалбама страним организацијама.
            Дакле ове моје активности су последица а не узрок мојих тешкоћа. Сматрао сам да ћу обраћањем јавности и изношењем мога случаја и  многих других деловати на починиоце  да смање притиске.
Дакле, није тешко закључити да су моје инкримисане активности, у овом случају самиздат ИСТИНА, биле покушај моје  одбране., а кроз обраћање јавности.
Ја сам овог пута оптужен за покретање листа ИСТИНА, за узнемиравање грађана и ремећење јавног реда и мира. Али није то у питању, ради се о нечем у другом. Не смета публиковање листа Истина, него друге моје активности:  интервјуи изашли у штампи  Бангладеша, Шри Ланке, Непала, Ирске итд. у емигрантској штампи -листу  НАША  РЕЧ, Енглеска и многим другим, покретање АКЦИЈЕ ЗА БОРБУ ПРОТИВ ЗЛОУПОТРЕБЕ ПСИХИЈАТРИЈЕ И МЕДИЦИНЕ У ПОЛИТИЧКЕ СВРХЕ, спашавања политичких случајева из психијатријских болница и информисање иностранства о овим праксама, обраћање  УН, Унеску, А.И. итд., контактирање страних амбасада несврстаних земаља где имам доста пријатеља, многи су моје текстове послали својим Владама, због контаката са страним новинарима, са Комитетом за помоћ демократским дисидентима Михајла Михајлова, , за дружење и заједничке акције са дисидентима у СФРЈ, што сам написао књигу ЗЛОУПОТРЕБЉЕНА ПСИХИЈАТРИЈА итд.
Ово су далеко тежи прекршаји него ли покретање самиздата Истина, у пар десетина примерака, а моје интервјуе је читало милиони људи тамо где је СФРЈ најзаинтересованија да креира ИМИЏ. Покретање судског поступка пред судијом за прекршаје је манипулација,  не желе да ме изведу пред редован суд него пред судију за прекршаје, не ради се ни о каквој хуманости , него о стратегији. Поступак пред судијом за прекршаје је погоднији, све је краће, затвореније, мање важно.  Плаше се да не изнесем на јавном суђењу  ужасе које сам доживео, да не позовем сведоке, јавно раскринкам злоупотребе, не желе публицитет, политичке случајеве, код судије за прекршаје је све дискретно, иде брзо, нема се могућности да се све изнесе, објасни, јавност није информисана.,мање је присутна.
Ја сам предмет манипулација. Остављам проницљивости СУП-а и судских органа у чије поштење ипак имам поверење, барем када се ради о појединцима,  да то процене. Желе се унети лоше процене, заваде,  развити мржња апарата према појединцима, масама.,изазвати власт против народа, нација поделити.
Водећи рачуна о предњем  захтевам да ми се омогући одбрана, детаљно објашњавање мога случаја, ја захтевам јавну и правичну судску процедуру, казну ако се докаже да сам крив, кривично гоњење ако сам направио неки законски прекршај. Предочавам досадашњу праксу злоупореба, избегавање јавног суђења, уз прибегавање обрачунима “испод жита”..
Што се тиче покренутог судског захтева против мене а због прекршаја реда и мира, из чл. 2, ст. 1. тач. 5 Закона о прекршајима против јавног реда и мира, изјављујем да то није разлог покретања поступка, али ипак дајем следећу одбрану
- по мом мишљењу не ради се о прекршају против јавног реда и мира а због следећих разлога:
-   ја сам написао овај текст сам, у мом стану, ту нема никаквог ремећења јавног мира и реда,
-   овај текст сам извукао у приватној фото-копирници, особа која је то радила није ни видела о каквом се тексту ради
-   самиздат је извучен у малом броју примерака пар десетина, подељен двадесетак мојих пријатеља у њиховим становима (овде је немогућ поремећај реда и мира) или на улици приликом сусрета, шетње, начин давања, разгледања текста је био такав да нико није застао нити је на било који начин привучена било каква пажња. Пар примерака сам дао особама које знам из виђења (у околини Медицинског факултета), на сличан начин.
-   презентација, естетика, стил и начин куцања, квалитет хартије итд. су..такве природе и нивоа, да битно умањују комуникациони импакт, поготову ако се узме у обзир мали број примерака, многи нису ни прочитали. Шта је то према милионима читалаца напред поменутих земаља?
-   самиздат литература цвета и у таквим земљама као што су СССР и Кина а мало се то гони, чудно је да самиздат издања  нема у СФРЈ, а да се то тако кажњава !
-   напомињем да Захтев за покретање прекршајног поступка према мени није довољно јасан ни комплетан, није наведено ко су те особе које су дале лист ИСТИНУ властима, ово отежава моју одбрану, молим да се ово узме у обзир.
-   што се тиче садржаја ИСТИНЕ сматрам да ни то не представља прекршај против реда и мира а зато јер:
o   сви моји пријатељи који су прочитали кажу да нисам рекао ништа ново, већина то зна, да се чак многе ствари од тога данас јавно кажу, неки нису ни читали, нису га давали другима да читају
o   чињеница је да се о таквим стварима данас говори и јавно, али разуме се једним другачијим речником. Речи које сам употребио су оштре, прејаке, а зато што сам био огорчен, исцрпљен, револтиран прогонима, такође мој речник се разликује од званичника јер ја не радим посао новинара, дакле ради се и о психосоцијалним и лингвистичким аспектима међуљудског комуницирања, речи немају исто значење за све, нпр. реч СЛОБОДА, има потпуно другачије значење у СФРЈ, Швајцарској, Јужно-афричкој унији, Уганди итд. Коју ће реч неко употребити  да изрази своја осећања и мишљења зависи од масе фактора, нпр. званично гласило ће рећи „долази до одвајања бирократије од базе“, а ја ћу то рећи на другачији начин.
o   наводим да је једна од главних мотивација покретања овог самиздата та да привучем пажњу органа власти на мој случај да би се он пред судом размотрио , да дам повод за легалну јавну судску процедуру, уместо нелегалних хулиганских репресалија, и да ми се онда  да могућност слободе изражавања, да им објасним коме год сам се обраћао неће да ме саслуша, рекао сам да власти желе да ме елиминишу без суђења, дискретно,  на напред описани начин. Напомињем да је за мене боље кривично гоњење, уз јавни, правични судски поступак него ли прогони неформалним прогонима.
-   сматрам да оно што сам рекао нису лажне вести и тврдње и да тај елемент оптужбе не стоји:
-   што се тиче тврдње о насилним смештајима у луднице нормалних људи у СФРЈ наводим следеће. Ја сам био насилно смештен у психијатријску болницу као наводни душевни болесник а што је све показано као нетачно налазом Центра за судску психијатрију од марта ове године,  и ВМА из октобра 1977 године. Наводим и случај В. Марковића који је био три  године у психијатријској болници а који је сведочио прошли пут, он је постао познат у целом свету као жртва психијатријске репресије у СФРЈ, др ……… из Ц.З. сам признаје његовом оцу да је он нормалан и ми то сви знамо, о њему је писала штампа многих земаља, спомињалa га Амnesty International  УН итд. Наводим и случај Голуба Бакића, правника Института страних језика  који је са мном  покренуо Акцију против психијатријских злоупотреба. Наводим и случајеве браће Живојина и Слободана Живковић из села Оглађеновац  код Ваљева који су у више наврата били смештани у луднице, Живојин је био чак три  године, а због проповедања Јеховине  религије. Наводим и случај Милисава Живановића, пензионера из Панчева, 70 година који је већ шест  година у П.Б. ЦЗ због вербалног  политичког прекршаја , његов брат Радисав и ја смо се жалили иностранству и већ је дошла интервенција, Међународна асоцијација психијатара предлаже да њихов конзилијум испита здравље Милисава и да они сматрају да се ради о злоупотреби. Ових дана је писала ПОЛИТИКА о случају насилног смештаја професора ГОЈШИНЕ из Т. Ужица, пре неколико година новинар Д. Голубовић је писао о сличном случају, наводим и случај др. Д. Мијатовића, лекара из Галенике, 43 године, који је два пута био насилно смештен у лудницу у репресивне сврхе, у тексту СЛУЧАЈЕВИ ПРОГОНА има више описа насилних смештаја а са пуним подацима а што се може проверити, наши психијатри то признају, један врло угледан  је рекао да је за време КЕБС-а у Београду у болници Л. Лазаревић била интернирана већа група дисидената на одређено време. О овоме је писала и А.И као и многе друге светски познате организације, листови итд. Дакле постоје докази  да се у СФРЈ то ради.
-   сама чињеница да овакве праксе постоје у СФРЈ потврђује и постојање менталне тортуре (зар смештај нормалног човека иза решетака луднице није тортура?), а и употребу у репресивне сврхе медицинских и психијатријских средстава, јер је насилан смештај у исто време и злоупотреба и медицине и психијатрије. Многи грађани знају за ово, многи се жале на прогоне хемијкалијама,  итд, према томе изношење једне овакве чињенице већину не може шокирати ни узнемирити (нпр. у Илустрованој политици задњих дана је био наслов БАЛКАНСКИ ЛЕТ ИЗНАД КУКАВИЧИЈЕГ ГНЕЗДА, то је далеко веће узнемирење него самиздат  “Истина”).
-   што се тиче моје тврдње да постоји ментална тортура у овом друштву, зар то не показује на тако еклатантан начин и сви бројни случајеви у тексту СЛУЧАЈЕВИ ПРОГОНА, ја само у мом малом свету знам 100 таквих особа (међу сродственицима, школским и факултетским колегама, на радном месту, међу дугогодишњим пријатељима), овако прогањане особе постоје и око других особа, масовна су појава, ускоро ћу доставити много већи број, са свим детаљима, подацима. Прочитајте тај текст и видећете ужасе какве доживљавају грађани а без кривичног гоњења него путем илегалних и неформалних   поступака!
-   што се тиче употребе хемијских средстава, изјављујем да се многи грађани жале на злоупотребе са њиховим здрављем,нпр. и познати књижевник Д. Игњатовић (имам документ), поједини  лекари, психијатри, грађани. Ових дана је била велика афера у Паризу у вези покушаја тровања средством које изазива инфаркт а што никаква анализа не може утврдити двојице румунских књижевника од којег једног лично познајем (ПОЛ ГОМА), том приликом такви листови као ФИГАРО, ЛЕ МАТИН, енглески ТРИБУНЕ итд. износе тврдњу а која је позната југословенским властима, да репресивни режими користе медицинска средста  у обрачуну са људима који им се не свиђају. Ово тврде многи грађани, чак и по нашим селима сељаци кажу: „Ставе нешто па човек оболи“, мајке говоре деци „чувај се могу ти ставити дрогу“. Изнети овакву тврдњу у једном медију као што је Истина не може значити поремећај јавног реда и мира. Напротив сматрам да изношење оваквих пракси је друштвено врло корисно, за све, да је безакоње рак рана друштва и извор свих могућих криза. Те да уколико се не отклони, водиће декаденцији и слабљењу државе и нације.
-   што се тиче моје оцене стратегије наших политичара у вези догађаја на Косову, изречене тврдње о Косову су у исто време плод добрих намера и мојих научних сазнања, користим уставно право да грађанин износи своја мишљења и суделује самоуправно у опште друштвеним питањима. Сматрам да је поредак правио и прави  погрешке, ово је најнеразвијеније подручје, муке и тешкоће које муче целу земљу су овде најизраженије, ово је и врло богато подручје сировинама,  нажалост у свим вишенационалним зајдницама, мање нације се осећају угрожене од највеће, мисле да то само њих погађа и да су криви Срби (то често мисле и Хрвати). Али нажалост када би знали шта трпи српски народ имали би другачије мишљење о свему. Сматрам, добронамерно изјављујем да су наши политички стратези погрешили таквом званичном интерпретацијом догађаја на Косову, пре свега требало је спречити да до тога не дође, значи ствари су биле потцењене, лоше процењене.,прављене су погрешке што се тиче насељавања из Албаније, забране повратка Срба на Косово, продаје српских имања на Косову, ширења хедонизма међу Србима, али не и међу Албанцима муслиманима, погрешна демографска политика, итд. Време ће рећи шта је било исправно.
- што се тиче моје тврдње да је ово друштво засновано на обмани и тиранији, експлоатацији већине кад мањином, признајем да се ради о прејаким речима а што сам напред објаснио. Али та тврдња није лажна, то исто кажу наша средства информисања, разуме се на друштвено прихватљивији  начин и језик, као нпр. „суштински раскораци између прокламација и праксе“, „отуђивање дохотка од радничке класе“, „вршљања бирократије и кланова“, итд.
Поткрепљујем ову моју тврдњу следећим чињеницама: члан Устава СФРЈ, 154, каже да су сви грађани једнаки, члан Устава 160 каже да је сваком грађанину под једнаким условима приступна свака функција и радно место у друштву. Али чињенично стање је сасвим другачије, нпр. студија Института друштвених наука из Београда из 1974. г. ДРУШТВЕНИ СЛОЈЕВИ И ДРУШТВЕНА СВЕСТ налази да је 92% руководећих места у предузећима и ван њих заузето од стране чланова СКЈ, да су они најзаступљенији и у органима самоуправљања. А 1974. г. у СФРЈ је било свега 5,6% чланова СКЈ! Затим: 95% судија удруженог рада су чланови СКЈ (Извор: Савезни завод за статистику, Београд), 99% активних и 83% резервних официра су чланови СКЈ, званично гласило ФОКУС (недавно укинуто) каже, број 8, страна 22 од 1981. г. „постало је правило да се не може бити функционер, директор, шеф, шефчић, пословођа, ако се нема црвена књижица“. У листу Нин број 1613 од 29.11.1981. г. стр. 22 се каже да чланови СКЈ брже и лакше долазе до посла, стана, веће плате, да имају боље услове школовања. У часопису ФОКУС, број 8/1981 г. се каже да је просек личних доходака чланова СКЈ већи, часопис СОЦИОЛОШКИ ПРЕГЛЕД, Института друштвених наука из Београда у чланку „ОСВРТ НА ПРИМЕЊЕНУ МЕТОДОЛОГИЈУ ИСТРАЖИВАЊА СТУДИЈЕ ДРУШТВЕНИ СЛОЈЕВИ И ДРУШВЕНА СВЕСТ“ каже да политичка припадност снажно утиче и на брачно питање, стопу развода, продужени целибат, слогу у браку, наталитет итд (број часописа 2 1980. г.)
   Довољно је погледати огласе по новинама и видети свугде да се тражи политичка подобност не само за директорска него и за многа друга радна места, захтев за политичком погодношћу је уписан у многе законе, друштвене уговоре,у статуте радних организација итд. Часопис ФОКУС 8/1981. год. каже „хтели ми или не, у пракси се морално-политичка подобност поистовећује са припадношћу СКЈ“.
           Јасно је да је политичка мањина у бољем положају, а то се може рећи и да је привилегована, да има монопол, да политичка припадност дубоко маркира све аспекте личног, јавног, политичког, економског, културног живота, да они који нису чланови СКЈ су у већини случајева грађани II и III реда „тиха већина“ …Значи, рећи да чланови СКЈ имају привилегије на рачун не-чланова, а то може значити и да их експлоатишу. А разлика између експлоатације и тираније је лична субјективна процена, на крају многи прогањани грађани, а  којих има у свим друштвеним срединама су у огромној већини не-чланови, значи они су погођени и свим тиранијама а којих нажалост има доста у друштву, а што се и сада признаје. Привлачим Вашу пажњу на текст СЛУЧАЈЕВИ ПРОГОНА, зар то није тиранија, дајте да то проверимо.
   Зар није обмана ако се једно каже а друго ради, ако се позива на Устав а он се не поштује, ако се каже да идемо ка друштву једнакости а социјалне разлике из дана у дан веће, каже се да у овој земљи влада радничка класа и ниједан функционер неће да му дете буде радник, од радника се узима њихов доходак да би једна елита живела у изобиљу, обести, градила виле у иностранству, на мору, гомилала богатство, да ако затреба за црне дане да се са „благом негде кидне“. Каже се да влада комунистички морал и хуманост а корупција, напотизам безакоње,  привредни криминал, то су опште присутни пороци, и зна се ко су носиоци тих девијација.Зар  није разулареност ако функционер згази човека и не одговара (то тврди судија Врховног суда……… је ли Ви мислите да су такве појаве у овом друштву изузеци?).
   Што се тиче инкриминисане тврдње да постоји корумпирана и разуларена бирократија наводим ФОКУС број 182, 6. 1981. стр. 43 „основни проблем нашег друштва је наша корумпирана и за слободу и интерес појединаца и правде, народа, опасна БИРОКРАТИЈА“. Исти лист даље каже (стр. 44) „СФРЈ данас по броју посредничких институција, правних норми, у односу на број становника заузима прво место у свету“. Лист каже да се прописи не примењују, да постоји потпуна обезвређеност и неефикасност права и потпуни правни волунтаризам, чак и мали паланачки правник, бирократа, добија привилегију да арбитрарно „тумачи“ основна права грађана, каже да вербални терор малих чиновника и правника у многим радним срединама утишао самоуправни говор до потпуне тишине и резигнације. Лист даље каже: „Ево орвеловско-тоталитаристичке мисије формално правних норми, нарочито … намењених понашању људи, које се увећавају у толикој мери да простора за самоуправљање нема, ако би се самоуправљање у пракси и применило како то прописује то би више личило на понашање програмираних робота а не људи.” Цитат даље наставља: „бирократија се повезује везама, привилегијама, напојницама, по принципу ЈА ТЕБИ ТИ МЕНИ, размењује се право на запослење за право на упис, локација за градњу за дозволу за увоз аута, о миту и корупцији и да не говоримо, однос бирократије према законима је „растегљив“ непрецизни прописи … рај за те бирократе који их интерпретирају како њима одговара. Даље лист наставља :„бирократија полако али упорно једе и државу и политику, и привреду, за њу су сви други непријатељи, а нарочито критички расположена јавност.”.
   Из овога што каже ФОКУС, званично гласило, кога су читали милиони грађана утврђују се моје инкриминисане тврдње, али ја сам то рекао оштрије а ФОКУС …на лингвистички начин у духу званичних естетских канона.
   Јавно се признаје криза, па и декаденција, па то и ја тврдим, потребни су енергични заокрети, радикални захвати, ако се овако настави нема побољшања, напротив биће све горе. уосталом Ви ће те то и видети.
   Што се тиче тога да СФРЈ губи углед на међународној сцени и који су узроци тога то су опште познате ствари: несташице, редови, инфлација, презадуженост , незапосленост, непоштовање начела, криза морала, безакоње, корупција, непотизам, привредни криминал, све се више пише и о непоштовању права човека у СФРЈ, много више него раније, то тврде и наша јавна гласила. Ја нисам изнео никакву неистину, то су опште познате ствари. Јасно је да се ствари неће исправити и да ће се погоршавати ако се овако настави, престиће нас многе земље из Азије, Африке, Латинске Америке, које су иза нас сада. Зна  се који су узроци. Рашће беда, тензије, што може водити дезинтеграцији државе.Да ли ово што се  јавно признаје и каже значи пореметити јавност?
   …. Истичем да сам предње тврдње изнео са добрим намерама, борим се за људска права призната Уставом и принципима система, али која се нажалост не примењују у пракси.
То радим из одбране, генеза моје борбе за Устав и самоуправљање је  напред објашњена.
   Захтевам да се мој случај испита детаљно, да ако сам учинио неки прекршај се кривично гоним и казним ,али да ми се омогући одбрана, захтевам да илегални прогони престану.

IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Svakodnevni prolaznik

Zodijak
Pol
Poruke 437
OS
Windows XP
Browser
Internet Explorer 6.0
УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
СУДСКО-ПСИХИЈАТРИЈСКИ ОДБОР МЕДИЦИНСКОГ ФАКУЛТЕТА У БЕОГРАДУ
20.4.1982 године

ПЕТОМ ОПШТИНСКОМ СУДУ
Б Е О Г Р А Д

Истражно одељење

               Вашим решењем Кри. р. 208/81 од 21.12.1981. године одредили сте неуропсихијатријско вештачење душевног стања окр. ТОМИСЛАВА КРСМАНОВИЋА. Вештачење је поверено Судско-психијатријском одбору Медицинског факултета Универзитета у Београду, а односи се на кривично дело ширења лажних вести из чл. 218 ст. 1. КЗ СР Србије. Поставља се питање урачунљивости окр. Томислава Крсмановића у периоду од 01.01.1981. године па на даље.
          У пропратном акту, који је послат заједно са судским списима истиче се да је окр. Томислав до сада био лечен у Заводу за ментално здравље и у Војно-медицинској академији. Завод за ментално здравље је дао налаз по коме је окр. Томислав душевно болестан, да болује од Схизофреније ( 295.9), а ВМА је нашла да је окр. Крсмановић здрав, тј. да не болује од неке душевне болести. Од Судско-психијатријског одбора (СПО) се тражи да изврши увид у медицинску документацију, а да се пре давања мишљења, изврши и преглед окривљеног.
Из кривичне пријаве против Томислава Крсмановића, која је поднета V Општинском јавном тужилаштву, види се да је Томислав економиста, рођен 1936. године у Прешеву, стaлно настањен у Београду. Он је у два наврата нелегално растурао примерке листа „Истина“, који је сам писао и штампао „у циљу да објективно анализира друштвену стварност и да путем истине допринесе побољшању и хуманизацији друштва“. У том листу „За хуманитарну теорију и праксу“ он је писао о значају догађаја у Пољској, а догађајима на Косову, о насилном смештају нормалних људи у луднице, о узроцима економске и друштвене кризе код нас и сличне чланке, у којима је износио црну слику о нашем друштвеном животу и политичком систему.
Укупно је издао три броја поменутог листа. Осим тога, написао је неколико чланака који су објављени у страној штампи, а давао је и изјаве страним новинарима. Повезао се и са другим људима, који су осуђивани због непријатељске делатности.
            Поступајући по захтеву суда позвали смо опт. Томислава ради прегледа. Он се редовно одазивао на те позиве и прегледан је ван седнице СПО од стране три. члана поменутог Одбора и том приликом су од њега добијени следећи анамнестички подаци: Одмах у почетку разговора он наглашава да је жртва садашњег система и поретка. Он се труди да то и докаже, па је донео пуну торбу са чланцима које је сам писао или у којима су други писали о њему, а у жељи да лекари што боље сагледају његову личност. Одаје утисак углађене и коректне особе, расположен је да води бесконачне дијалоге о свему и свачему, а највише о „прогањањима којима је изложен“. Тада га је тешко зауставити у излагању, а набрајајући ко га све и како прогања, укључује у то и лекаре, „оне који су се ставили у службу режима, па хоће да га прогласе лудим и сместе у душевну болницу.”. Не подижући глас ни тон, он не преза и од претње да ће сви који „допуштају да се психијатрија користи у политичке сврхе бити оцрњени у светској штампи и компромитовани због кршења људских права и основних деонтолошких принципа“. Да би те своје претње и аргументовао, он је појединим члановима СПО доставио фотокопије писама разних међународних и других организација. Уствари, то су одговори на његова ранија писма, у којима их је обавештавао о својој ситуацији, како је он види, односно сагледава. Међу тим писмима, налазе се одговори Одељења за заштиту права човека и Службе за међународне правне норме Организације уједињених нација, као и Америчког психијатријског друштва. Такође је приложио и фотокопију једне странице емигрантског листа „Наша реч“, а у коме се пише о њему и, како она каже, другим дисидентима.
             У току разговора, а затим и писмено, опширно излаже своја кретања у служби у последњих десетак година, од како се вратио их Белгије. По њему, променио је шест радних места, објашњавајући то да је увек бивао премештан на ниже функције или су му давали отказ. Описује како су га често легитимисали, хапсили и на друге начине „прогањали“ органи власти, па је, између осталог, једно време био присилно смештен у Психијатријској болници у Падинској Скели. Овакви поступци према њему „штетно су деловали на његово здравље“, па сада пати од несанице,  нервно је напет, итд. Пре него што су почеле његове муке у нашој земљи, он је од 1965-1971. године боравио у Белгији. Тамо је завршио последипломске студије из своје струке, а успешно је сарађивао и са нашим властима. Био је веома активан у Удружењу наших грађана који живе у тој земљи, па су хтели да га изаберу за председника тог удружења. Нажалост, чим се вратио у земљу, он се разочарао, није крио своје разочарење, па га је то учинило „политички неподобним“, почели су да га прогањају, он је реаговао на таква прогањања и његова ситуација се све више погоршавала. Он себе не сматра болесним, поготово не психичким, а о томе поседује и Уверење, које му је издала угледна установа - ВМА.
Уз остала писма и документа које је доставио, приложио је и фотокопију извештаја лекара специјалисте из поликлиничке службе ВМА. У том извештају се констатује да „долази на преглед по договору“, неуролошки налаз је био уредан, извршена је психолошка експлорација личности и узета социјална анамнеза. Дато је мишљење у коме дословно стоји: „Пацијент је детаљно експлорисан у овом Институту од стране психијатра, психолога и социјалног радника, па се на основу добијених резултата може са доста великом сигурношћу тврдити да у тренутку испитивања не постоје знаци менталног обољења или поремећаја“. Постављена је дијагноза: Sine morbo psychiatrico  (без психијатријског обољења.Потпис др Стевана Петровића.).
             Из списа се види да се опт. Т. Крсмановић лечио у Заводу за ментално здравље почевши од 6.03.1973. године (Диспанзерски картон број 33800) Ординирајући неуропсихијатар је био Прим. др ………., а у тој установи је закључено да Т. Крсмановић болује од душевног обољења из групе схизофреније (295.9).
         Током 1975. године испитивање у Падинској Скели је трајало свега седам дана, а отпуштен је са дијагнозом. Параноидна реакција (297.9).
Дискусија на седници СПО.
        После прегледа који су обавили поједини чланови СПО, а након упознавања чланова са подацима из судског списа и медицинске документације, Т. Крсмановић је приказан осталим члановима СПО на седници која је одржана 25. марта 1982. године. Седници су, осим чланова СПО присуствовали и ……(ВМА), затим ……… (Институт, раније Завод за ментално здравље). На седницу је позван и Прим. др ………..(КБЦ „Дедиње“), јер су од опт. Т.К. добијени подаци да се он сада лечи у тој установи и код тог лекара. Међутим, прим. др ………се извинио да не може присуствовали седници, али је у дугом телефонском разговору са Председником СПО изнео свој став, који је у потпуности сагласан са мишљењем које је прихватио СПО.
На поменутој седници СПО усаглашени су сви ставови. Наиме, ……..је изјавио да је извештај лекара специјалисте од 24.10.1977. године, који је он потписао, да се у поменутом извештају наглашава да се констатација о непостојању менталног обољења односи на (тренутак испитивања) „како је то изричито и написано у свом извештају специјалисте.“
Прим. др…….је члановима СПО приказао обимну медицинску документацију Завода за ментално здравље из које се види да се Т. Крсмановић, још пре лечења у нашим психијатријским установама лечио код психијатара у Белгији „због осећања премора и прогањања од стране шпијунске организације“. Он се сам јавио на лечење у Завод за ментално здравље, а и податке о лечењу у Белгији је сам дао. Од Завода за ментално здравље је тражено мишљење о урачунљивости Т.К., јер се тада противу њега водио поступак због цртања кукастих крстова. Т. Крсмановић је тада изјавио да му је још 1953. године присилно дата нека ињекција, „од које му се променила личност“.
             Овакве и сличне изјаве су учиниле да је тим лекара у заводу за ментално здравље дошао до закључка да Т. Крсмановић болује од Схизофреније. Међутим, пошто је поново видео Т. Крсмановића и добио информације о понашању Т.К  после престанка лечења у Заводу за ментално здравље, Прим. др ……… је прихватио могућност да је тадашње стање Т.К. било психотично-параноидна епизода, као што је то закључено у Психијатријској болници у Падинској Скели.
            Психички статус: Приликом прегледа на седници СПО, као и претходних прегледа појединих чланова СПО, вербални контакт са опт. Крсмановићем се брзо и лако успостављао. Међутим, то није исти случај и са психичким контактом, јер је очигледно да он приступа прегледу са неповерењем према лекарима. Он је исправно оријентисан у месту, времену и према личности, а и аутопсихичка оријентација је уредна. Пажњу правилно усмерава. Упамћивање и памћење нису оштећени. Интелектуални ниво је изнад просека. У мишљењу и даље постоји обиље параноичних  идеја прогањања, а такође и идеја величине. Он сматра својом дужношћу да се бори за демократизацију нашега друштва, па сматра сасвим логичним и оправданим да се у тој борби обраћа за помоћ и међународним организацијама, нашој и страној јавности. Овакве идеје су се појавиле још док је живео у Белгији, па због тога треба одбацити могућност да су оне последица извесних поступака власти (легитимисање, хапшење), као реакција на његово, како сам каже, припадање „дисиденској групи“ (Ђилас, Туђман, Владимир Марковић, Михајло Михајлов, Пољански и други).Афективно реаговање је адекватно, а нису установљени поремећаји у области опажања, ни у домену вољне делатности.
              На основу обављених прегледа, увида у медицинску документацију и друге документе из судских списа, Судско-психијатријски одбор даје следеће

М И Ш Љ Е Њ Е

1.   Међутим, Т. Крсмановић се  не налази у акутно-психотичној фази, а нема података, ни да је у таквој фази био у време вршења дела због кога сада одговара, тј. од 01.01.1981. године.
2.   Према томе, он у потпуности може да схвати да су дела због којих одговара недозвољена по нашим законима. Његова способност управљања поступцима такође је очувана.
3.   Његове изјаве дате у разговорима са лекарима указују на вероватноћу да ће он и у будуће наставити сличну делатност.
4.   

ПРЕДСЕДНИК
СУДСКО-ПСИХИЈАТРИЈСКОГ ОДБОРА
МЕДИЦИНСКОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Svakodnevni prolaznik

Zodijak
Pol
Poruke 437
OS
Windows XP
Browser
Internet Explorer 6.0

ПРЕДСЕДНИК
СУДСКО-ПСИХИЈАТРИЈСКОГ ОДБОРА
МЕДИЦИНСКОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА
У БЕОГРАДУ


Томислав Крсмановић               14.7.1985. год.
ул. Похорска 15/V спрат стан бр. 23
Нови Београд (код Стане Ивковић) тел. 011/604-051


               Професор доктор ……..         психијатар
               Председник Судско-психијатријског одбора Медицинског факултета у Београду, ул. Пастерова 2
                        Београд

   Поштовани професоре ………….
   Дана, 07. 01. о.г. сам добио најзад од стране Судије за прекршаје СО Вождовац Ваш допис V општинском суду Београд од 20.4.1982. бр. 35/81, налаз вештачења Ваших психијатара нада мном.
   Хтео бих да Вам захвалим што ми нисте изрекли меру безбедности обавезног смештаја и третмана у затвореној психијатријској установи неограниченог времена трајања. Хвала на људскости и разумевању за моје проблеме, чак и финесе контекста у коме живим. Када ово кажем претпостављам да сте имали увид у текстове мојих исказа датих у прекршајном поступку као и остале информације које ме објективно представљају, које су довољне.
   Данас поготову, има мало људи који су спремни да се заложе за другог, да себи због тога стварају тешкоће.
   У психијатријском вештачењу у вези мене је учестовало више врло еминентних психијатара. Сматрам искрено да нисам заслужио такву пажњу. Извињавам се што сам им узео време и труд.
   Ја немам право никоме да замерам за његов конформизам у односу на његове претпостављене, па ни психијатрима. Али, када се ради о мени лично принуђен сам да о томе изнесем свој став и одбрану.
   Ваш Одбор је заузео став да ја у потпуности могу да схватим природу дела због кога одговарам, да та дела нису дозвољена локалним законима, дакле да сам урачунљив, да је реална вероватноћа да ћу и убудуће наставити сличне делатности.
   Сматрам да на тај начин Ваш Одбор промовише законитост. Ако неко чини политички деликт треба га судити за тај деликт а не то третирати као менталну девијацију. Ја се за један такав законит однос борим већ годинама. Захтевам од стране надлежних, да уколико сматрају да кршим закон, да ме суде по закону, судски гоне и ако утврде да сам крив да ме казне по закону. Уместо судског гоњења, суђења уз увид јавности, локалне власти које сматрају да ја чиним кривично дело бранећи се од повреда мојих права гарантованих Уставом прибегавају вансудским, нелегалним прогонима. Наиме, поред судског поступка, формалне правне процедуре, смештаја у затвор, затворен простор и сл. постоје и други заобилазни облици прогона. Власти и даље упркос Вашег јасно заузетог става, настављају да нада мном примењују заобилазне и не формалне прогоне. Не ради се ни о каквим хуманитарним преокупацијама. Политичка полиција СДБ сматра да на такве начине може оне који им се не свиђају неутралисати ефикасно (или ефикасније) него ли затвором. И то врло дискретно, без суђења која привлаче пажњу, стварања случајева. Жели се на тај начин укривати политичка репресија.,да се сачува пред домаћом и страном јавношћу демократска фасада. Што се тиче тога који су то заобилазни облици прогона, то захтева једну посебну анализу. Они су врло бројни, мучки, навешћу неке најбаналније: откази, смењивања, онемогућавања запошљавања, напредовања, у области плате, стана, угледа, дисциплински поступци, хапшења и испитивања, често без икаквог документованог трага, у области образовања, разна онемогућавања а што све може попримити облике једне разорне дуготрајне стратегије замарања и исцрпљивања.Тако се непожељна особа може неутралисати дискретно, а без суђења.
   Претпостављам непотпуно и необјективно информисање о мени. Али сам убеђен да сте Ви у довољној мери сагледали суштину мојих тешкоћа. Дозвољавам себи закључак да елементи које су штетни по мене у Вашем налазу нису у потпуности аутентично дело чланова Вашег одбора (у даљем тексту СПО) него и одраз конформизма.
      Каже се да су на седници СПО од 25.3.1982. г. усаглашени сви ставови. Тако се наводе врло различита мишљења и дијагнозе за мене: доктора …….. из Завода за ментално здравље Београда, дијагноза „параноидна шизофренија“, доктора ……….. психијатра војно-медицинске академије из Београда, налаз „без психичког обољења“; налаз Психијатријске болнице „Лаза Лазаревић“ Падинска Скела, др. ………..„параноидна реакција“; налаз др. …………….. из болнице „Драгиша Мишовић“ на „афективни тип понашања“, и напред наведени налаз СПО. Такође судија за прекршаје СО Раковица, …………ми је после вишемесечног суђења изрекао налаз „параноидна шизофренија“ 1.9.1977. год. Напомињем да сам ишао код разних психијатара због проблема сна и имам још различитих дијагноза. (Напомињем да су најдетаљније и најдуже инвестигације обављене од стране др. С. Петровића са ВМА).
   Како је могуће да више еминентних психијатра имају тако различите дијагнозе о једној особи? Шта то значи „усаглашени су сви ставови“? Ако је неко болестан од једне болести ствари се не могу усаглашавати, истина је једна, она се не може „усаглашавати“ „подешавати“ „договарати“? Где је ту научни метод?
   Дозвољавам себи да кажем да Ваш налаз врви од контрадикција и нелогичности. Ја не желим да повредим Ваше психијатре, овако не би било могуће разговарати са психијатрима неке друге установе. Али ја бих и њима исто ово рекао. Др. С. Петровић, психијатар са ВМА ме је са тимом стручњака прегледао у времену од једног  месеца, више пута недељно, тим: психијатар, психолог, социјални радник, и помоћно особље (септембра-октобра 1977. год), налаз је дат 24.10.1977. год „без душевног обољења“. Наведене су напред дијагнозе појединих лекара и установа датих пре овога мишљења. Подсећам да сам 01.09.1977. само месец дан пре прегледа у овој установи (ВМА) проглашен судски од стране Судије за прекршаје СО Раковица да сам болестан од „параноидне шизофреније“ дат је предлог мере безбедности обавезног лечења у психијатријској установи. неограниченог времена трајања . Како је могуће да 01.09.1977. год. ме судски прогласе за „параноидна шизофренија“ (на основу налаза Завода за ментално здравље) а 24.10. исте године ме ВМА прогласи потпуно психички здравим? Како је могуће да неко од такве болести оздрави за месец и по дана? Параноидна шизофренија је изузетно тешко обољење. Напомињем да моје тешкоће, а самим тим и здравствено стање су октобра 1977. год. биле негативније него ли неколико месеци пре тога. Како су могуће такве разлике у проценама? Како је могуће да једна особа коју СПО процењује као „психопату“ је успела да створи утисак и наведе еминентног психијатра ВМА на дијагнозу која је наводно погрешна? Јер др пуковник С. Петровић тврди да је стекао такав утисак. Ту очигледно има ствари које се не могу никако објаснити на рационалан начин. Др С. Петровић наводи констатацију о непостојању менталног обољења „у тренутку испитивања“. Не само психијатар него и иоле образованији човек зна да особа која је 1.9.1977 г. боловала од параноидне шизофреније не може бити потпуно здрава 24.10.1977. г. Напротив ја тврдим да сам октобра 1977 г. имао много више политичких тешкоћа а што се одражавало на здравље и стање здравља се деградирало у односу на 1.9.1977 г. Зашто је дијагноза „параноидна шизофренија и душевно обољење“ јавно речена на збору запослених у предузећу РЕКОРД, Раковица 1977. год.? Зашто је судија за прекршаје Општине Раковица …………из Београда грубо повредио закон комуницирајући …… (ондашњој мојој вереници, касније супрузи од које сам се развео, агроекономисти, 1946. г. запосленој у предузећу Рекорд) судске списе и поменуту дијагнозу и на тај начин се умешао у мој лични и приватни живот? Захтевао је од ње да раскине са мном, убеђивао је да сам болестан од наследне неизлечиве психијатријске болести, да не смем да имам децу. Зашто су руководиоци Рекорда захтевали од ње да се разведе од мене наводећи као разлог психијатријску дијагнозу и политичке недостатке?
   Што се тиче примаријуса др…….. из Завода за ментално здравље, обратио сам му се 1973. год, због несанице и нервних тензија. (У исто време сам се обраћао и више других психијатра у Београду, код неких сам ишао и више пута него ли код др…………, изузимајући др С. Петровића са ВМА). Био сам без посла, прихода, стана, под пресијама, етикетиран као „политички неподобан“. То сам покушао да му објасним, он када је чуо о чему се ради није хтео да слуша, преплашио се. Рекао ми да ми не може ништа помоћи, да ми само може дати медикаменте. У међувремену сам упознао боље др ………., имам утисак да се ради о поштеном психијатру, али конформистички настројеном из страха. Он није хтео да разговара о условима живота, био је врло кратак, брз, само је преписао лек. Тако да није разумео контекст, како се то одражава на здравље. Ја сам му 1977. год. на врхунцу кризе, писао више писама, сва су се враћала неотворена, јављао сам се телефоном , говорио ми је да не телефонирам, да не може ништа да учини. Дакле услед страха и не поседовања довољно информација о мени, уследила је и погрешна дијагноза. Тачно је да сам др………..рекао да сам одлазио код психијатра у Бриселу, Белгија где сам боравио од 1965-1971. г. Није се радило ни о каквом психијатријском третману, психијатар ми је само давао благе седативе за спавање (не сећам се више тачно имена седатива). Уствари потичем из врло здраве (са медицинске тачке гледишта) породице, нико никада раније није био болестан нервно или психички. Несаница ми се појавила у блажој форми после војне обавезе у Краљеву 1963-1964. г. Био сам изложен казненим мерама (рекли су ми да је то захтевала „карактеристика“ која је стигла из Београда). Највећи део војне обавезе ми је прошао на ноћној стражи, преко дана сам обављао тешке мануелне послове, против мене су вођени дисциплински поступци, кажњаван сам, био у локалном затвору касарне, шиканиран и заплашиван. У исто време сам видео војнике из политички привилегованих породица како не иду (или иду врло ретко) на стражу, док ја идем на стражу они иду у лов или риболов са официрима, на игранке, изласке, допусте, добијали су најлакше задатке, све могуће олакшице. То ме је бацило у дубоко безнађе, потичем из патриотске породице која је вековима давала војнике. Нисам могао да верујем да је ЈНА тако трула, пре тога сам имао врло лепо мишљење. То је било 1963-64. г. сада је ситуација по својој прилици много гора по овом питању.Видео сам својим очима како је неко још онда унишавао нашу војску. и војнике. Вулгарна је лаж да сам ја рекао др. ………. да сам био код психијатара у Белгији „због премора и прогона од стране шпијуна“. То не верујем да је рекао др ………. него неко од чланова СПО. Мене нико није прогонио у Белгији, то је демократска држава, слободна, тога тамо нема. Што се тиче наводне изјаве да ми је 1953. г. дата ињекција од стране УДБ-е, ја то нисам никада казао, али сведочења људи у чије се изјаве може имати поверење, извештаји разних хуманитарних и политичких организација из света, чак и Владе појединих држава, страна штампа, говоре све више о злоупотреби психијатрије и медицине у СФРЈ, чак су на Западу била суђења агентима СДБ који су нпр. били ухваћени у СР Немачкој са именима људи које је требало ликвидирати и хемикалијама да се то уради, неке су отровали ( у ресторанима у Немачкој, преко конобара), због чега су осуђени, познато је да је СДБ киднаповала Југословене у иностранству, постоје оптужбе да је неке ликвидирала или то припремала. У Паризу је иглом на улици убоден политички емигрант из Бугарске, који је умро .Уколико је СДБ тако дрска са употребом хемијско биолошких  средстава ван ,каква је тек овде? У том светлу треба посматрати и ту моју изјаву. Тачно је да сам 1953 био   ухапшен под лажном оптужбом (да сам играо фудбал са капом милиционера који је био наводно затворен у једном дворишту). Одведен сам у Станицу милиције на Железничкој станици, Београд, тучен брутално, испитиван, дато ми је на крају да нешто попијем, речено да не смем ништа рећи никоме ни родитељима. И ја никоме ништа нисам никада рекао. Осећао сам се после тога извесно  време здравствено лоше.,нерасположен.  Ма како ово што кажем, изгледало чудно нажалост је истинито. Ја немам никакав доказ. Не тврдим да ми је здравље извесно време било лоше због тога што сам попио, али ја не знам шта су ми дали и што су ме присиљавали на то. (Нисам због тога ишао ни код једног лекара).
   Што се тиче присилног смештаја у П.Б. „Лаза Лазаревић“ јуна 1975. г. ухапшен сам под оптужбом да сам писао кукасте крстове. Уколико је то тачно то је политички прекршај, какве то везе има са психијатријом? Понекад у свету пишу кукасте крстове па их не смештају у луднице. Све је више у свету литерата, филозофа, интелектуалаца који стављају знак сличности (или чак и једнакости) између кукастог крста и петокраке (или српа и чекића). Ја никада у животу нисам направио испад, познат сам као мирољубив човек, као дете се нисам тукао, био сам помирљив,. Познат сам као кооперативан, за дијалог, договор, попуштање. Нисам добио никакав документ у вези боравка у овој болници (добио сам тек касније отпусну листу са врло сиромашним подацима). Приликом пријема сам једино имао разговор са психијатром (др ……), пар минута, и више ни са једним лекаром до краја мога боравка. Једино ми је болничар давао сваки дан више пута пуну шаку лекова да пијем. Понашао сам се смирено, помагао особљу, болесницима, са свима се лепо односио. Упркос свега сам изашао са дијагнозом „параноидна реакција“ (политички деликт је оквалификован као параноидна реакција). био сам по изласку из ове болнице више месеци у лошијем (знатно) здравственом стању. Предузеће БИП где сам тада радио је било информисано о моме боравку и дијагноза обзнањена и морао сам напустити ово предузеће. Дијагноза је комуницирана и предузећу Рекорд и Галеника где сам сада запослен.
   Што се тиче др (ПБ Дедиње)……… он је изузетно компетентан и поштен психијатар. Он ме добро познаје и контекст живота. Али ја не могу ни од њега очекивати да се жртвује за мене. Он је хтео да ми помогне. Код њега одлазим од 1983. г. због проблема сна. Циљ његове комуникације телефоном са др. ……….је био да ме представи тако да избегне затвор (невин, жртва, исцрпљен, лошег здравственог стања) а да елиминише  лудницу (потпуно урачунљива и луцидна особа)
   Зашто особе које су оптужене за вербалне политичке деликте у СФРЈ обично шаљу на психијатријску експертизу?
   У ствари овде се додирује гео-политички положај СФРЈ, а што се одражава на положај и улогу психијатрије у друштву. Нпр. и у СССР и у СФРЈ, говорити о прогонима, супротстављати се властима може бити квалификовано као ментална девијација. Репертоар психијатријских ознака које се употребљавају у две земље против „политичких“ је исти (или сличан): идеје величине, демократизације друштва, истеривање правде, реформаторстава, месијанства, важне мисије, итд.
   На страни 1 и 2 Налаза се наводе моји инкриминисани деликти. Какве везе они имају са психијатријом?
   Тврдња да ја уображавам да сам прогањан, да сам жртва, да ме прогоне и лекари, да сам мењао предузећа, био смењиван, добијао отказе, легитимисан, хапшен, насилно смештан у психијатријске болнице и сл. се могу проверити. Ја имам званична документа која ово необориво потврђују. И то што је изнето о прогонима које сам ја претрпео је само врло бледа слика мојих патњи, било је много више и много тежих ствари. СПО доноси паушалне и произвољне закључке који нису базирани на чињеницама него су плод субјективне процене (тј. по диктату претпостављених).
   Каже се даље да су наводно овакви поступци лоше деловали на моје здравље, па да патим од несанице, нервних тензија, стерилитета, и сл. (стр. 3 при дну.) Прилажем текст „Бекство од моћника“ дневник од 25.8.1985. г., преноси се изјава Комисије Већа Савеза синдиката Хрватске за заштиту самоуправљања и права, између осталог се каже да „многи људи, док траже правду, постају психички болесници, да је то у таквом опсегу да оптерећује болнице и здравство.“ Познато је да услови живота, поготову тешки, стресови, се одражавају негативно и на здравље. Шта онда има чудно у тој мојој изјави? Моје здравствено стање је проузроковано стресовима изазвано насиљем које је трајало годинама.Што се тиче тврдње о “стерилитету” , ради се о манипулацији и погрешној информацији. Како је могуће да ја имам дете ако сам стерилан? На делу је повлађивање злурадостима и мржњи појединаца из СДБ и правосуђа .Чак да је таква информација тачна, то се не износи јавно, или у оваквом документу који је  доступан органима судства и безбедности.
   Зар тврдња да је неко прогањан значи да се ради о душевно оболелој особи? У локалној штампи се често пише у задње време о жалбама грађана на прогоне, повреде њихових права, бројке оних који се жале су толике да је то застрашујуће. каже се да је већина жалби оправдана, али да правда најчешће остаје незадовољена. такође да се само мали део оних чија су права повређена жали. Већина престрашена ћути! Да ли су ове особе које се жале на прогоне „сумануте“ параноичари? Мислим да је је један такав психијатријски приступ и третман особа које се жале на прогоне прегажен временом. (Код нас, али не у СССР-у и у Источној Европи). На стр. 5 стоји „у мишљењу и даље постоји обиље параноидних (суманутих) идеја прогањања“. Ја не уображавам да сам прогањан, то су чињенице, имам документа која то недвосмислено показују, то знају многи људи.
   Разлоге зашто су моја права и права толиких грађана угрожена је врло тешко објаснити, и за то је потребна једна посебна анализа.
   Износи се на више места у налазу идеја да ја претендујем да се борим за реформе друштва, за људска права, демократизацију, да сам ангажовани интелектуалац, повезан са важним светским политичким и професионалним организацијама и значајним личностима, да сам у Белгији имао важан положај међу Југословенима тамо, и сл. Циљ овакве једне тенденциозне презентације је намера да се докаже у мишљењу присуство „идеје величине“. А што се на крају и потврђује формалном квалификацијом у вези овога.
   Овакав став СПО најблаже речено није коректан, чак се може рећи да садржи у себи елементе покушаја деградације на један начин који не доликује лекарима, поготово професорима психијатрије.
   У вези овога бих хтео да кажем следеће: обесправљеност мене и моје породице датира још од 1945. год. Појачала се 1950. год., затим мене лично 1963-1964 (војска), затим када сам се по први пут запослио у предузећу  СЕМЕ, Адмирала Гепрата бр. 10, Београд, због чега сам и отишао у Брисел, Белгија код брата………., затим по повратку из Белгије 1971. год., до данас. До 1975. год. се нисам жалио. Тада сам одлучио да се жалим, исцрпео сам све интерне могућности жалбе, нико није хтео да ми помогне. како су ми здравље и егзистенција били угрожени, обавестио сам надлежне да ако ми не помогну да ћу спас тражити ван. Рекли су ми да радим шта хоћу, спомињали су неке „политичке грехе родитеља“ (нису рекли које, ја знам да су моји родитељи крајње скромни и поштени људи, аполитични, патриоти, као и већина грађана и да је то лаж).. Тада је у сличној ситуацији био и мој брат Милић (1939. г, књиговођа) сестра , сви смо били без посла, прихода, стана, живели смо у једнособном стану од скромне пензије мога оца (1908. г.  ње стручне спреме). Када сам се вратио из Белгије 1971. г. имао сам сувише  квалификација (Економски факултет у Београду, Пост дипломске студије из психолошких, социјалних, статистичких и истраживања тржишта у ICHEC-CIFEM, Брисел, такође одслушан али не полагане испите из маркетинг менаџмента - ниво пост дипломски, у ICHEC-у сам постигао одличан резултат знање језика, искуство у страној земљи и специјализације у областима које су биле врло тражене овде, маркетинг. Припремљен докторат. Све ово што тврдим се може проверити.) а мало политичких квалитета (нисам члан СКЈ, потичем као што и саме власти кажу из политички невољене породице). Сметала им је промоција једне такве особе, прогласили су ме политички неподобним и елиминисали на напред изнете начине. Треба отворити странице  новина, погледати у друштвене договоре, правна документа о кадровској политици предузећа, поједине законе па јасно сагледати да постоји политичка дискриминација у друштву. То су бруталне чињенице опште познате а не свет параноичара. Ја сам почео да се браним од прогона такве врсте, дискриминације. То је изазвало погромашку реакцију власти. У СФРЈ се нема право на одбрану својих права, то је политичка опозиција, супротставља се властима. Мотивације моје борбе за угрожена права нису биле филозофске природе ,или борба за власт, него је била у питању добрана,  како се то каже „кожа и желудац“. Преживљавајући на својој кожи све то стекао сам моћ препознавања таквих пракси у друштву. Видео сам много особа у своме животном окружењу (међу сродницима, школским друговима, колегама са факултета, у предузећима где сам радио, међу старим пријатељима итд.) у сличном или много тежем положају него ја. Почели смо да се заједно боримо за спас. Ту не може бити говора ни о каквој идеји величине (или неком називнику из бољшевичке кухиње) него о манифестацији инстинкта живота. Основне мотивације моје борбе у почетку су биле егоистичне: своји интереси и породице. Али као што се то види то се временом трансформише у једну ширу акцију. То је најчешће како неко и зашто постаје борац за људска права. Борба за боље, хуманије друштво се такође не може ставити, сем тенденциозно, ни под један називник бољшевичке терминологије у психијатрији.
   Тврдња да се код мене ради о идеји величине је један психолошки одбранбени механизам чланова СПО  ниског културног и људског нивоа. Из учтивости га нећу навести. Нажалост, психијатри, професори Универзитета, су наведени на неаутентичан начин (манипулисани) на изрицање таквих баналних и плитких квалификација.
   Захваљујући мојој борби, која је временом постајала све ефикаснија, моја лична и здравствена ситуација се побољшавала и сада се приближава нормалном стању. Моје активности уперене против обесправливања мене и нашег народа ће добијати све више у интензитету док та обесправљеност не престане. Они који ћуте, не боре се њима је исто или горе. Значи да сам на добром путу. Уосталом не треба бити егоиста, помажући друге побољшава се лична ситуација. То није идеја величине ако се други помажу, то је велика идеја. Пут за оздрављење или још боље, за  спашавање органског и душевног здравља ,води кроз борбу.
   Људи су се од памтивека борили за боље.
   Данас се милиони потлачених у Југославији, СССР-у, Источној Европи, Латинској Америци, Јужној Африци итд. боре за своја права. Бољшевици такве особе у својим државама сатиру без суђења (или их стављају под етикете које и Ви користите). А исте такве борце у овим другим земљама глорификују. Видимо борце за људска права у Чилеу, Јужној Африци итд. како говоре на ТВ, демонстрирају пркосно. Ко би то код нас урадио био би уништен, или у најмању руку психијатризиран. Коме се обраћати за помоћ ако не прогресивном човечанству?
   Ја никада нисам замишљао да сам нека значајна личност, него скроман, грађанин, жртва. Ја управо не тврдим да сам ја нека необична личност, него да се овакве ствари (насиље) као мени дешавају толиким другим грађанима.  Онда су и они грандомани! Ја нисам никаква специјална личност, ја сам масован феномен у овоме друштву, чак спадам у већину грађана. Онда већина Југословена су значајне личности. Не само чланови СПО него и држава СФРЈ мора схватити да је сваки Југословен значајна личност. И да међу нама већином има неупоредиво више способнијих, виталнијих. Не уображавам да сам „Туту“, „Валенса“, „Рудолф Валентино“ „Солжењицин“ итд. Циљеви моје борбе су врло практични, егоистични пре свега. А онда борба и за наш напаћени народ, ближњег свога. У овоме друштву је манија величине за многе грађане претензија на професију, стан, друштвени положај, породицу! Представљати жртву обесправљености као грандомана или Јана Палаша је врло неумесна и не доликује нивоу чланова СПО.
   Што се тиче жеље да непрестано причам о прогонима, а што је присутно и у овом писму, то је нормална реакција особе која нема могућност да заштити своја права и да се изрази јавно. Појава пред психијатрима је могућност да се каже оно што се мисли. Јер насиље као зубобоља се усели у сваку пору личности, постане опсесија, особа само на то мисли. Поготову је стимулативна ситуација да особа то каже тамо где је оптужују да чини кривични деликт а она је у ствари жртва. И то још кажу психијатри професори Универзитета!
   СПО спомиње моје претње да ћу се жалити иностранству на прогоне. Дакле бранити се од прогона, смештаја у лудницу, затвор, то је за СПО претња. Ја сам СПО отворено рекао да ћу уколико ме сместе у лудницу се жалити на злоупотребу психијатрије вани. То није претња то је мој став. Ја нисам психијатар да анализирам њихов речник, али је врло чудно да они то доживљавају као претњу!
   Што се тиче мора боравка у Белгији 1965-1971. г., налаз врви неистинама у вези овога периода: „успешно сарађивао са нашим властима“, био је веома активан у Удружењу Југословена, предложен за Председника“. Ја нисам сарађивао ни са белгијским ни са југословенским властима, нити ме је било ко на то наговарао. Одлазио сам као лојалан грађанин повремено у амбасаду СФРЈ (ретко), да продужим пасош, за државни празник, нисам се дружио са емигрантима (нити су ме икада контактирали, „врбовали“ и сличне глупости, никада нисам чуо да неко СФРЈ грди, или хвали, уопште не говоре ништа, ни у штампи). Сретао сам у пролазу чланове амбасаде, јавио им се повремено, некима сам био симпатичан нпр. Жарку Милутиновићу, конзулу. (Он ми је дао Мишљење где се врло похвално изражава о мени као човеку и патриоти, а што је у супротности са тврдњама СПО). Мој живот у Белгији је био тежак, напоран. Иако сам потицао из прогањане породице то нисам никоме причао. Надао сам се да када се вратим у земљу, да ће бити боље. Две године сам обављао разне послове и учио језик, а онда сам завршио пост-дипломске студије са”одличан”(био други од 30 полазника), и добио посао у својој струци. Радио сам 1970. г. у предузећу „COOP“ при Социјалистичкој партији Белгије као „истраживач тржишта“ ниво”шеф службе” (СПБ има супермаркете, продавнице, банке, осигурање, туризам). Жарко Милутиновић ми је рекао да се у сали мога предузећа одржавају састанци Југословена у Белгији „Пријатељство Југославија-Белгија“ и замолио да дођем. Да га не повредим прихватио сам, али ме то уопште није привлачило. Он ме је предложио за Председника  овога удружења, ( то је било 1970 г.).. Сматрао сам да је то нескромно и прихватио да будем члан Одбора. (Ово се може проверити код Ж. Милутиновића у Савезном секретаријату иностраних послова). Иначе касније моје активности у овоме Удружењу су биле врло слабе.
   Према томе уопште не стоји да сам био врло активан у овоме Удружењу, сарађивао и сл. Шта тиме жели да каже СПО? Очигледно има неке своје манипулирајуће циљеве.
   Што се тиче мога наводног разочарења по повратку у земљу, „које ме је учинило неподобним“ то је напред описано. Моје разочарење је настало услед лошег прихватања, чак прогона по повратку у земљу. Не из неких имагинарних разлога који су ме навели на поступке који су иритирали власти,учинили ме „политички неподобним“. мене су разочарали прогони, јасно?
   Што се тиче тврдњи да сам се лечио код психијатара у Белгији „премор и шпијунска организација“, то је нетачно, измишљено, што сам објаснио напред. Али зашто се психијатри упуштају у политичке интерпретације  и нетачности?
   На страни 5 се каже да осећам за дужност да се борим за људска права, да се обраћам за помоћ иностранству (и да је то прећутно то идеја величине и да се то појавило још у Белгији.). Изјава Жарка Милутиновића, конзула СФРЈ у Белгији каже да сам се понашао врло лојално и патриотски у Белгији? У Белгији се нисам бавио одбраном људских праав,ни политиком. Према томе ја се нисам борио за људска права у Белгији и тврдња СПО да се моја „манија величине“ појавила у Белгији не стоји. Моје здравствено стање се деградирало после војске , затим по повратку у земљу 1971. г. (Описано је зашто). Дакле,  жели се пребацити одговорност на прилике у другој земљи за моје тешкоће у СФРЈ. Или се тврди да манија величине се појавила јер сам се дружио са групом дисидената (М. Ђилас, Владимир Марковић, Ф. Туђман, М. Михаилов итд).
   У Белгији  је било тешко, егзистенција, странац, учење језика, пост-дипломске студије, интеграција, социјализација, акултурација. Мене тамо нико није прогањао на било који начин. Али сам био третиран као и остали странци из Југославије и сличних земаља. Однос се изменио после завршених пост-дипломских студија и одличног успеха.
   Активностима људских права сам почео да се бавим тек 1975. г. у контексту који сам напред објаснио.
   Оно што СПО назива „идеја величине“ а користећи бољшевичку терминологију, што устави у пракси значи моје активности одбране од прогона, а које су се временом трансформисале у шире активности борбе за људска права, се нису дакле појавиле у Белгији, као ни здравствене тешкоће него у СФРЈ. А у контексту који је јасно објашњен. Што се тиче припадности напред наведеној групи дисидената, В. Марковића и његове родитеље знам врло дуго и интимни смо пријатељи, био сам више пута на разговорима код М. Ђиласа из радозналости да видим како он види повреде људских права у СФРЈ .Туђмана никад нисам видео. М. Михајлова сам видео једном када је изашао из затвора, сматрам да је изузетно поштен човек и жртва.
   На стр. 6 се спомиње нека „психијатријска епизода у Белгији“. То ни у ком случају не стоји јер једноставно тога није ни било. То је чиста измишљотина чланова СПО.
   Да ли СПО ове информације у вези мога боравка у Белгији износи што је дезинформисан или свесно искривљује чињенице? Зашто СПО се толико бави мноме и придаје ми толику пажњу коју ја сматрам искрено да не заслужујем? Да ли СПО толико политизирајући једну психијатријску ствар (мислим у смислу да је реши на један хуман начин, да проблеме једне особе која се жали на повреде својих права и има доказе за то, жали се да се то одражава на здравље, покуша да реши на начин како то прописује лекарска етика, да буде у служби човека и здравља) не почиње да се идентификује са манипулантом (политичком полицијом), уствари покушава да манипулише са мном и другима којима овај налаз доспе у руке? Тј. жели да ме претвори у објект својих манипулација, да ме поствари, а ове манипулације су јалове и плитке, не доликују професорима Универзитета, поготово лекарима. Они су у служби политичког система и морају сарађивати. Али основни културни и етички захтеви би морали бити поштовани барем када се ради о њима. Психијатри у затворским болницама су полицајци, нешто су мање при судским одељењима грађанских болница многи сарађују и при грађанским болницама, многи су преплашени, већина не препознаје да се ради о политичком прогону (када је он у питању) јер их обмањује и манипулише политичка полиција. Ја верујем да би ме други психијатри сместили у лудницу.,изражавам вам поштовање . Али да је у питању и јавно мњење и страх да се не створи случај као В. Марковића који је већ био афирмисани борац за људска права када је смештен у лудницу, а што је имало негативне ефекте по углед СФРЈ у свету.
   У налазу се спомиње моје неповерење према лекарима. То је сасвим разумљиво када се зна шта сам од њих претрпео. То је чудно  од стране СПО да кажу. Ја знам неколико особа које су сада у психијатријским болницама због вербалног политичког деликта, знам многе који су били годинама због тога. (Знам и оне које су поједини чланови СПО „психијатризирали“). Али и чланове СПО треба разумети, уколико они то не раде особама за које добијају наређења да им то раде, онда ће они бити прогањани. Чланови СПО имају минимум људскости и коректности. А што је врло ретко са осталим психијатрима. (Осетно је боље у Словенији, нешто боље у Хрватској).
   Што се тиче мишљења СПО о мојој интелигенцији, напомињем да је врло тешко процењивати једну особу која живи у тако тешким и нељудским условима. Терор који сам трпео годинама ме је у правом смислу речи „смањио“, „кастрирао“ (физички, интелектуално). То је све кулминирало 1980. год. нешто је било боље у моменту посматрања од стране СПО. (Сада је много боље али још врло далеко од нормалног стања располагања својих стварних интелектуалних  физичких способности). У таквим условима је особа онемогућена да буде оно што би могла да буде. Шта је у особи аутентично, а шта не, у једном оваквом контексту је врло тешко проценити. Такође живимо у времену у знаку „ПСИ“ (психијатрија, психологија).
   Чини ми се да су чланови СПО испољиви извесну површност у сагледавању дубљег контекста и шта се иза свега крије.
На пример начин на који сам ја описан у налазу СПО ствара утисак не само у болесној душевно особи, него и о површној, плиткој, наивној, интелектуално и духовно сиромашној. То је у супротности са изреченим судом о интелигенцији. Да ли се овде не крију нека понижења политичког неистомишљеника, потрага за доминацијом, супериорношћу која се може достићи једино када се противник понизи?
Такође се између редова налаза као нит провлачи порука политичке природе које на дискретан начин (ја бих пре рекао ТРАПАВ) желе да ипак прикажу да се ради о прогањаној особи а не о психијатријском случају. Ове поруке су намењене појединим сегментима СДБ у чије руке падне овај налаз. Политичка полиција зна да сам ја у Бриселу постигао одличан резултат. То је хтела да искористи за своје манипулације. Претходно ме кастрирала „смањила“ терором (интелектуално, физички) а онда приказивала појединим структурама СДБ: „Ево тај бедник је на Западу био међу најбољима, видите да сте бољи од њега“. А ове структуре СДБ нису биле у стању да сагледавају „смањеност“ и манипулација је обично успевала. Сличне побуде има тврдња незаснована на чињеницама  о мојој наводној “стерилности”. А имам сина. Уствари овим додирујем питање политичке и психијатријске индоктринације кадрова апарата. И да понизе неистомишљеника.Мо син ће ово читати једног дана, и схватиће као одрастао човек лажи.,  шта се дешавало са његовим родитељима. Власти желе да буду најбоље, од свих, у свему. Такав идентитет жели да креирају својим кадровима. Тешко ли се ономе ко их угрози, ко не пошаље жељени одсјај претерано лепе представе о себи?
   СФРЈ је такође, чак и више него већина земаља уплетена у међудржавна и међублоковска надметања. У тај ковитлац су увучени и многи обични анонимни грађани. СПО греши ако мисли да ја нисам свестан тога контекста. Али треба јасно сагледати. Масовне повреде људских права у СФРЈ не праве „Марсовци“ него локалне власти. Политичка полиција пошто је то њен посао и боље познаје овај контекст од СПО, а осећа се угрожена од чланова СПО интелектуално, а то тешко подноси, жели да то злоупотреби, да манипулише члановима СПО: То је потрага за имагинарном супериорношћу по сваку цену (Психолошки одбрамбени механизам „Ми знамо а они не знају“), Политичка полиција је толико препотентна да жели да буде и бољи психијатар од професора психијатрије! Чланови СПО су психијатри они могу проценити о каквој се психологији и личностима органа власти ради?
   У налазу се употребљава израз „Т. Крсмановић је приказан осталим члановима СПО 25.3.1982. г.“ Приказују се објекти, звери („Каква сам ја то ретка звер да ме приказују“?) Речник СПО је званичан, ван медицинских и етичких кодекса. То је реч која на свој начин приказује постваривање људи од званичника, тумбања, менталитет бирократије која људе доживљава као свој „продужетак“ и средство за манипулације. За такве манипулације се усуђује да користи и професоре чланове СПО. Нажалост чланови СПО показују висок степен познавања политичких манипулација и тиме су више преокупирани него ли медицином. живимо у јако политизираном свету. Али то је претерано. Мишљења таквих психијатара о политичким неистомишљеницима морају бити прихваћена са резервом.
   Никако се не могу сложити са мишљењем да сам психопата“.  Они који ме знају схватају мишљење СПО као неаутентично. Ни по очевој ни по мајчиној линији нико није раније био болестан од нерава или психички. Сада је то масовно међу  пријатељима, школским друговима, у предузећу где радим. Откуд то у друштву? Мене који знају виде као особу смирену, толерантну, која јасно процењује социјалне догађаје, реакције других, коригује се, уме да се стави на место других, награђујућа“ је, афилијативна, поштена и поштује свакога, за братство, испомоћ (инвалидима, болеснима, по лудницама, затворима, без посла итд). Ове моје особине природне су ми се делимично вратиле али тек у задње време и још не потпуно. Ја за сада јед
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Idi gore
Stranice:
1 ... 14 15 17 18 ... 24
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
nazadnapred
Prebaci se na:  

Poslednji odgovor u temi napisan je pre više od 6 meseci.  

Temu ne bi trebalo "iskopavati" osim u slučaju da imate nešto važno da dodate. Ako ipak želite napisati komentar, kliknite na dugme "Odgovori" u meniju iznad ove poruke. Postoje teme kod kojih su odgovori dobrodošli bez obzira na to koliko je vremena od prošlog prošlo. Npr. teme o određenom piscu, knjizi, muzičaru, glumcu i sl. Nemojte da vas ovaj spisak ograničava, ali nemojte ni pisati na teme koje su završena priča.

web design

Forum Info: Banneri Foruma :: Burek Toolbar :: Burek Prodavnica :: Burek Quiz :: Najcesca pitanja :: Tim Foruma :: Prijava zloupotrebe

Izvori vesti: Blic :: Wikipedia :: Mondo :: Press :: Naša mreža :: Sportska Centrala :: Glas Javnosti :: Kurir :: Mikro :: B92 Sport :: RTS :: Danas

Prijatelji foruma: Triviador :: Domaci :: Morazzia :: TotalCar :: FTW.rs :: MojaPijaca :: Pojacalo :: 011info :: Burgos :: Alfaprevod

Pravne Informacije: Pravilnik Foruma :: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: O nama :: Marketing :: Kontakt :: Sitemap

All content on this website is property of "Burek.com" and, as such, they may not be used on other websites without written permission.

Copyright © 2002- "Burek.com", all rights reserved. Performance: 0.112 sec za 16 q. Powered by: SMF. © 2005, Simple Machines LLC.