МИНИСТАРСТВУ НАРОДНЕ ОДБРАНЕ

На служби обавезе у ЈНА сам боравио од 29.11.1963. до 10.10.1964. године у Краљеву. Потичем из патриотске српске породице, за време II светског рата усташе су убиле 20 блиских сродника моје мајке, а неколико сродника је изгубило животе за време И Светског рата на солунском фронту или пак од стране Аустроугара. Моји преци су одувек били познати као борци за слободу српског народа.

Ово предочавам да бих вас обавестио да сам за време служења војног рока у Краљеву био изложен жестоким репресалијама и прогонима са образложењем да сам „српски националиста“ „верник“, либералног схватања“ „западњак“ и слично. Овакве оптужбе су нетачне.

Прогони су се састојали у дисциплинским кажњавањима без повода са моје стране, осудама на боравак у затвору касарне, присиљавањима да обављам најтеже и понижавајуће радове, дискриминаторским поступцима у свакодневном животу у касарни, после обављања обуке од 3 и по месеца у Рибници у Краљеву сам пребачен на аеродром Краљево где сам скоро непрестано био на ноћној стражи противно закону о војној обавези а преко дана сам морао да обављам уморан и неиспаван тешке физичке послове. Официри морално-политичког васпитања и војне безбедности су ме често испитивали и вршили притиске нада мном оптужујући ме да мрзим Шиптаре и муслимане што је најобичнија измишљотина. Они су против мене систематски подстицали војнике Албанце који су ме по неколико њих тукли а мени је ускраћена заштита. Дошло је до поремећаја здравља која су се огледала у појави несанице, замору, нервној напетости, астенији и друго а војна медицинска служба је одбила да ми пружи адекватну медицинску заштиту.

Одговорни за овакве репресивне мере према мени за које нисам дао повода и не постоји правни основ су капетан као и командир гарнизона Они су ми казали да је дошло упутство из Београда (Генералштаб, Немањина улица). Захтевам од вас да се спроведе истрага и установи зашто сам био прогањан за време служења војне обавезе и ко је дао за то наредбу, да кривци буду кажњени, да ми се омогући медицинска нега јер ми је здравље од тада озбиљно уздрмано, пре тога сам био потпуно здрав и бавио се спортом.

У нади да ћу добити ваш одговор.

У Београду, 01.12.1964. г.         Томислав Крсмановић економиста
                     Карађорђева 50, Београд


ДИРЕКТОРУ ПРЕДУЗЕЋА „СЕМЕ“ Експорт-импорт
                                            Београд

У предузећу „Семе“ Експорт-импорт, Адмирала Гепрата број 10 у Београду сам се запослио од 20.11.1964. године на радном месту „референт за план и анализу“ после завршеног Економског факултета у Београду и одслужене војне обавезе (1963-1964. године).

Ја сам до данашњих дана изложен дискриминаторским поступцима који се састоје у недавању задатака, понижавањима и малтретирањима од стране руководилаца предузећа, недавању стола и столице, изолацији и различитим облицима оговарања и интригама. На овакве поступке сам Вам се већ жалио,  а Ви ми нисте још одговорили. Шеф магацина и секретар партијске организације ми је казао да постанем члан СКЈ или ако нећу да напустим предузеће и одем код брата у Белгију (мој брат тамо живи од 1958. године). Захтевам од Вас поново да ми се омогући да обављам свој посао и да се то не условљава уласком у СКЈ и да се на мене не врше притисци да се иселим из земље.

Мени се у неформалним разговорима пребацује да сам „непријатељ“ али без образложења зашто сам ја „непријатељ“. Захтевам од Вас да ми кажете у чему у моји недостаци да бих исте исправио. Не могу да разумем зашто сам „непријатељ“ јер ја то нисам нити било ко од мојих.

У очекивању Вашег одговора.

                     Са поштовањем дипл. екон.
У Београду 06.01.1965. год.      Томислав Крсмановић, реф. плана и анализе

ОДЛУКА бр. 91/ЛВИ-1 ОД 15.3.1977 (Препис)

ТОМИСЛАВ КРМАНОВИЋ, дипл. ецц се са радног места „Шеф службе маркетинга“ распоређује на радно место „самостални истраживач тржишта“. Ова одлука ступа на снагу кад постане коначна.

О б р а з л о ж е њ е

ТОМИСЛАВ КРСМАНОВИЋ је одлуком овог Савета број 17/ЏЏВИИИ од 16. ИИ. 1976. године изабран по конкурсу за радно место „шеф службе маркетинга“. Приликом заснивања радног односа именовани је попуњавајући службене упитнике и тестове ПГП „Рекорд“ био дужан да унесе истините податке о себи.

Пратећи и анализирајући рад именованог као шефа службе маркетинга је утврдио да је наступила неусклађеност између њега и радника у служби што не даје никакве гаранције да служба може одговорити задацима који стоје пред њом а што је одраз његових индивидуалних карактеристика.

Из тих разлога стручна служба за заснивање радног односа извршила је преглед целокупне његове документације коју је дао као и податке које је унео у службене упитнике приликом ступања на рад па је установио:

У психотесту Cornell index на ред бр. 42 именовани је унео нетачне податке да никада није тражио савет од специјалисте за нервне болести док је несумњиво утврђено да је он евидентирани пацијент Завода за ментално здравље од 1973. год.

Овај орган сматра да су подаци које је именовани нетачно дао у смислу претходног става, битни приликом одлучивања за пријем у радни однос на радно место на које је именовани примљен.

Код овакве чињеничне ситуације стекли су се услови да именованом престане радни однос у смислу чл. 211. став 2. тачка Закона о удруженом раду али овај орган сматра да именовани може у оквиру својих стручних квалификација обављати послове унутар службе под условом да не обавља послове шефа службе односно да није у ситуацији да руководи радницима у служби и да успоставља контакте са лицима ван радне организације.

На основу свега изнетог и донета је одлука као у диспозитиву.

Одлуку доставити Кадровској служби, ООУР „Рекорд комерц“ и именованом.

Поука о правном леку:

Именовани има право подношења захтева за заштиту својих евентуално угрожених права Збору радника ООУР „Рекорд комерц“ у року од 30 дана од дана пријема ове одлуке.

Dnevniчki zapis-23.4.1967 god-Јово-Tuzlak koji je govorio Belegija umesto Belgija.

        Jovo је дошао у Белгију неколико година пре мене, за мене је био нека врста тајанствене особа. Али је у исто време изазивао сажаљење, помешано са тугом,  и мојом немоћи да му  објасним неке ствари,  и  да му тако колико толико помогнем. Он је за мене земљак, Југословен, Босанац, свој. Био је по струци занатлија, виђао сам га да испомаже у неким југословенским ресторанима, или је радио  у некој фабрици, често је био незапослен и примао социјалну помоћ. Једном ме је позвао  у његов стан, подалеко од центра, у некој убогој дворишној кућици, као код нас, жалио се на белгијске власти и Белгијанце.”мрзе Србе, воле Хрвате, усташе””Белгијанци су безлични, Белгијанке су мекане”. Такве његове жалбе су за мене биле стрес и туга,  виђене као његово незнање , непотребно и  неосновано вређање припадника једног народа, схватао сам да ту није било шовинизма него неке неконтролисане нервозе, неодмерености, непромишљености, али у исто време  замерање једној свемоћној држави, непознавање Белгије , Белгијанаца, њихове власти,  огромне моћи. Страх за њега који не познаје неке ствари и односе. Али му ја нисам ништа хтео објашњавати. То би било  немогуће њему објаснити, он то не би ни схватио.Нека живи тако у фикцнји.
            Виђао сам га у југословенским ресторанима у друштву са припадницима појединих емигрантских политичких организација, чак и са Албанцима, усташама, или четницима, али и са људима из амбасаде СФРЈ у Брислу.
         Јово је имао обичај да ми каже када се вратио из посете Бечу, главном граду Аустрије:” Био сам  у Бечеју”., Дакле, није казао “у Бечу” него “у Бечеју” , а Бечеј је место у Војводини , са једном врстом патернализма, као да је цела Европа Југославија., чак више од тога,  као да је Белгија на неки начин под његовом контролом. Уместо да буде застрашујуће, све то је било  тужно. “Замишља да је неки југослоцвенски тајни агент”-закључих... Једном ми рече:”Идем сад колима у Биоград”.Мислио је на варошицу у Валонији која се зове “Belgrad”, основану од наших исељеника.Али он није казао”Белград” него”Биоград” као што неки изговарају у Тузли. Онда ми рече  једном:” Био сам у Малинама, да наберем малина”.”Malinnes”  је француски назив за једно место у Валонији. Када ми то рече сетих се фламанског назива за тај град”Меshelen”.
             То сам исправно схватао, што су будући догађаји потврдили, да је Јово тако говорећи уствари манифестовао неку врсту патернализма, умишљене надмоћи над Белгијанцима. Имао је снажан осећај надмоћи Југославије  и СССР-а у свету, понекад ми је самоуверено узвикивао:”Рује буразеру, Рује, ама Рује, Руја нема краја, цела планета је Руја”. И давао ми неке савете,  задатке, што уопште нисам коментарисао, све је то било туга голема. Рече ми једном:” Само јој кажеш, њој службеници ЕЕЗ, НАТо, из неког министарства неколико речи, ја ћу те спојити , иди кући, она ће да мисли после на тебе, биће твоја”
       Данас ме сачека na  Grande place-u  odveze nekoliko minuta kolima u kvart gde je stanovao, to je bilo nedaleko od Gare dу Midi”-Жelezniчka stanica Jug. On mi reчe da ]u biti vrlo iznenaђен  kada vidim koliko je taj dеo Brisla sliчan beogradskoj жelezniчkoj stanici.
       Tako je upravo i bilo. Bio sam zaчu\en,  sliчno[]u koju  sam odmah video.
Iza\osmo .Pred nama @elezniчka stanica na istom mestu kao Beogradska, чak i sliчna zgrada.Levo jedna velika zgrada, Po[ta ,.ba[ kao Po[ta 6 pored @elezniчke stanice u Savskoj ulici u Beogradu. A levo idu  brojne vozne [ine .Po\osmo pe[ke u levo pored Po[te, u\osmo u istu ulicu kao Savska.Izme\u we kao i u  Savskoj i [ina zid, i neki stari zaboravqeni  vagoni.I ulicom kao prema Mostaru [to idu i dolaze tramvaji tako i ovde tramvajske [ine, i idu tramvaji. Kakva podudarnost! Iznad ,kao prema Terazijskom platou i ulicama Sarajevskoj, Gavrila Principa i Mar[ala Tita u Beogradu brda[ce, i male uliчice koje idu postepeneo uzbrdo. Zaista mnogo potse]a na beogradsku @elezniчku stanicu. Ali  ni[ta izuzetno neobiчno-razmi[qam.
         Ali su se чudne sluчajnosti nastavile. Povede me u popreчne uliчice kao one uliчice шto od Sarajevske ulice u Beogradu silaze u Savsku. Ama iste. Podignem pogled da proчitam naziv ulice: Rue de Belgrade ( Beogradska ulica)-joш jedno чuђeњe. Preђosmo u susednu ulicu, pogledah tablu sa nazivom. Ovo je veћ bilo suviшe.Stojalo je ”Rue de Serbie” ( ulica Srbije). Preђosmo u susednu ulicu, pogledah  naziv: “Rue de Montenegro”( Ulica Crne Gore).A onda sledeћa ulica malo uzbrdo ””rue de vieille Bosnie”(ulica Stare Bosne). Neverovatne koincidencije ! Sluчaj? Ili ne[to drugo! Stvarnost ili nauчna fantastika? Ili mi se samo tako чini? Ali sve je ovo neverovatno da ima ovoliko sliчnosti sa beogradskom жelezniчkom stanicom .I sa nazivima susednih ulica .
      Ne ne uobra@avam, ne preterujem. Kao da postoji neki paralelni svet ?Kao da je to [ala nekog vrlo inteligentnog i duhovitog Boga. Koji je iskoristio neke sluчajnosti da jo[ doda neke detaqe da sliчnosti budu jo[ ve]e? Ili je @ivot takav, de[avaju se neobiчne podudarnosti.? Ali ranije u zemqi takvih podudarnosti nije bilo.
Jovo je to sve spazio.I kao da je razumeo moje чu\ewe reчe likuju]i trijumfalno i potsme[qivo:" Belegija, (on zove Belgiju zbog neчega Belegija),  ja ti to ka@em, ovo je jugina ujdurma  burazeru. Ruje (Rusi)burazeru, Ruje." I reчe to vi[e puta"Belgijanci su vuzle.Cela Tuzla jednu kozu muzla., ja susreo Belgijanca vuzla".-dodade. Nastavi:"Ajde da ti poka@em  tamo gde je u Beogradu iza @eleznicke stanice Sava ovde je kanal".I sedosmo u kola da krenemo tamo kao u Beogradu  prema  Mostaru.Zapriчasmo se. On vozi pravo u ulicu  koja je kao Savska.Samo [to smo usli , najednom iz suprotnog pravca prema nama kao roj strela nekoliko kolona automobila koji su se brzo nama pribli@avali. On zavi volanom  na desno, kola se pope[e na [ine da se uklone od pribli@avaju]ih automobila. Utom poчe da  se pribli@ava tramvaj.On zavi na levo i brzo  pre\e na levi trotoar ba[ pre nego [to nai\o[e kola. i udari lagano u parkirana velika kola otpozadi. [ofer je dremao i Чekao nekog ministra.-saznadosmo kasnije. Malo se kola zadrma[e , [ofer se protegnu nimalo Qut i nezaчу|en i zapita nas proteжu]I I zevaju]I mirno i bez qutine:" [ta ima novo, [ta vi ovde tra@ite".Shvatio sam da je Jovo u[ao u zabraweni pravac., na crveno svetlo.U[ao je u neki tajni zabrawen domen koji je rezervisan  samo za neke posve]ene.
Do\e policija, sa wima dva lekara u belom, saznah psihijatri, I jedna vrlo zanosna bolniчarka. Odvedo[e Jovu, on ide I priчa:”Ама кога ,koga, koga, ви вузла једна да ухапсите , pusti]ete me odmah, bezite daqe od mene ko \avo od krsta [to se boji ,ja sam uklet, samo umiru oko mene,gonite se daqe od mene. Poчe da se unosi u lica policajaca I lekara:”Samo da ti uhvatim pogled”.И поче да се дере и наводи имена свих људи у Европи који су му се замерили и којих више нема..Ставише му маску преко лица ,лисице, одведоше га . У затвор, психијатријску болницу ?
          Лепа болничарка ми приђе заносно се осмехујући и рече:” Господине нашли сте се у лошем друштву, добро треба да пазите са ким се дружите, ваш пријатељ има картон, у сукобу је са законом, заводи малолетнице, склон је крађама у супермаркетима”.Пружи ми визит карту заносно се осмехујући:” Немојте оклевати, зовите ме кад год хоћете, на Вашој сам услузи”

NEVNI^KI ZAPIS- 20.7.1971 god. POVRATAK IZ BELGIJE POSLE {ESTOGODI[wEG IZGNANSTVA- Jedna od uspomena na Hladni rat

          Voz Brisel- Keln-Bon-Minhen je  brz , klizi  kao avion, u ruci  red vo@we  kupqen  na @elezniчkoj stanici Gare du Nord ( Север) u Brislu,  u Lijeж je voz stigao u minut, u Vervie  dva minuta kasњeњa, u Aхен  u minut, u Keln jedan minut kaшњења. Voz krete  sa stanice Keln, crnokosi mediteranci radnici  ubacuju  u poшtanski vagon  pakete, nisu stigli da ubace sve, voz nije чekao, krenuo je naglo, paketi koje su ubacivali u vagon u pokretu su padali na zemљu, mora se poшtovati red voжње.."Zapadna taчnost, disciplina," Setih  se naшih visecasovnih ka[wewa vozova. Taчnost voznog reda je teшko ostvariti , to je uslovљeno sa moжda сtotinak i viшe faktora ,za to je  potreban odgovarajuћi tehnoloшki stepen razvoja koji naшa zemљa zasada nema..
         Posle шest  godina boravka u Belgiji, u egizlu, vraћam se kuћi, odluчio sam da se vratim u svoju zemљu, odakle sam, gde mi je mesto, gde su svi moji.
        Belgija je vrlo razvijena u svakom  pogledu,  bogata zemљa. ,Belgijanci su divan i vrlo raцionalan, vredan narod, vole svoje љude, solidarnost i ispomoћ na najviшem nivou. Prema stranцima su korektni, ali kao i svugde, stranaц je stranaц. Posebno divљeњe u meni su izazivale belgijske vlasti, od nekog u drжavnoj hijerarhiji najniжeg шaltera ,ili policajca pozornika, pa sve do шefa drжave.:kompetenцija, disцiplina, poшtovaњe zakona, profesionalnost. I dobre namere prema svojim sunarodniцima. Oni su tu, plaћeni su da budu sluge naroda. Jednom sam sluчajno bio u Palati pravde, sudija se zakliњe  u Zastavu. A чuh nedavno reci J.B.Tita:”Da se sudije ne drжe zakona kаo pijan plota”.Mihailo Mihajlov osuђen na kaznu zatvora.
         U Briselu je  жiveo moj stariji brat, koji je spremao doktorat nauka. Pune tri godine nisam iшao u Beograd. To su bile tri naporne godine, nisam znao francuski jezik, dve godine sam obavљao svakojake poslove ,uчio jezik,  upoznavao љude i њihov mentalitet, mnogo stresova, iznurivaњa, naжalost i nekih ponizavaњa, barem sam ja tako to video, a onda sam posle dve godine 1967 godine poчeo da radim svoju struku u jednoj ameriчkoj propagandnoj agenciji u Brislu, krenulo je naboљe.
               Помогао ми је господин Давид Тошић, Србин из Обреновца, који је после заробљеништва остао на Западу, отишао у Америку, завршио бриљантно студије и постао врло успешан, представник  америчке компаније Port Maryland Authority зa Европу, са седиштем  на адреси rue Ravenstein 60, Bruxelles..Упознао сам га тј његову супругу у школи за учење француског језика Alliance Francaise ,на часу су биле супруге углавном америчких дипломата, међу њима и госпођа Straus, супруга генерала Strausa ,главно командујућег НАТО пакта са седиштем у Брислу. Госпођа Straus je једна изузетна особа, повисока, витка средовечна жена,  светло смеђа,   елегантно али врло укусно и одмерено обучена, скромна , ненаметљива, учтива али строга, љубазна са свима, у исто време свугде на неки такорећи невидљив начин присутна.   Приђе ми једног дана љубазно говорећи моје име  да жели да ме упозна са госпођом Тосик, није казала Тошић, чији супруг је Југословен. Дејвид (David) Тосик .Госпођа Тошић висока светлосмеђа  насмејана и врло интелигентног изрза  лица, привлачна млада жена, љубазно се учтиво осмехујући ми рече:” Дејвид нас чека после  часа на  излазу”.Господин Тошић врло црномањаст леп човек, коврџаве косе, повисок, витак али поснажан, толико личи на глумца Омара Шерифа. , интелигентан и насмејан, је према мени заувек постао врло љубазан и пријатељски.. Сазнах касније да сви мисле да је Јеврејин, а он чист Србин из околине Обреновца. Господин Тошић ме позва једног дана телефоном, он је члан Белгијско-Америчке привредне коморе, зна директора америчке пропагандне компаније Мак Кан Ериксона, да му се јавим, постоји могућност запослења. Тако су ствари кренуле набоље.
             Зnam da ogromna veћina onih naшih mladih љudi koji su zavrшili fakultete druшtvenih nauka, чesto ceo жivot ostanu fiziчki radnici.Smetalo mi je u poчetku ponavљaњe da mnogi belgijski ekonomisti rade fiziчke poslove, a vlada nezaposlenost,  sto sam ja doжivљavao kao savet da ne traжim posao u svojoj struci, nego da se pomirim sa manuelnim poslovima. Viшe puta mi je predoчeno da nemam belgijsku diplomu, а u poчetku  da joш nisam, nauчio francuski teчno, da su to prepreke da dobijem posao u struci. Kada zavrшih post-diplomske studije, са “одличним” i dobih ceњenu belgijsku diplomu, to je za mene bila pobeda. Pomislih, moжda su mi upрavo za to sve to i govorili da me motiviшu da uчim.Osetno je boљe sa tehniчkim ili mediцinskm naukama, ali ni tu nije lako. U meђuvremenu sam zavrшio post-diplomske studije iz istrazivaњa trжista,  pri Katoliчkом  institуту  za komerцijalne studije,, bio sam drugi od trideset  u klasi.Ona, moja prijateљiцa Belgijanka je bila prva. Profesor i direktor школе  mi je onda  ponudio zaposleњe  u њegovoj firmi za istraжivaњe trжiшta, stvari su snaжno krenule napred.
                Ali sam ipak stranac, iako mogu da dobijem drжavљanstvo, ja nisam Belgijanac,  povrh svega iz jedne komunistiчke drжave.Ali se to moжe u dobroj meri otkloniti, usvojiti osobine okruжeњa, govoriti i pisati bez stranog akcenta, svoje ime usaglasiti sa lokalnim imenima, oblaчiti se kao drugi, jesti sliчnu hranu, jednom reчju uzeti boju okruжeњa.Stranцe koji tako чine Belgijanci izuzetno цene, ne samo њihove vlasti, nego i obiчni љudi. .Uspela жenidba sa Belgijankom otvara vrata ,oznaчava prihvataњe, to je vrlo znaчajno.Али ја се нисам оженио, то је била ванбрачна веза..
                Ali stvari su mnogo komplikovanije,.mnogo чega se ne moжe ni reћi tek tako.Tj, Belgiju sam zavoleo, navikao se na њu, iako su mi svi najbliжi i drugi u Jugoslaviji, iako je Jugoslavija moja zemљa, jedno vreme sve maњe i reђe sam je zamiшљао kao mesto gde ћu provesti ostatak жivota. To je sada sve viшe bila Belgija, zemљa izuzetnog diskretnog шarma. Kako je opevao pevaч Жak Brel:” Белгија, рavna zemљa, duva vetar sa Severnog mora, pada kiшa”..
            Vrlo je zanimљiv proцes akulturacije, upoznavaњa jedne nove zemљe. Spoљa postoji jedan utisak, koji je pоvrшan, vremenom se upozna ono шto je ispod. Video sam 1966 godine  na jednom zaboravљenom zidu jednе stare жelеzniчke stanice plakat iz 1945 godine. Onda na zidu kafane sliku iz Belgije iz 1932 godine.Upoznao sam jednog starog Belgijanцa koji mi je opisao prve autmobilske trke u Belgiji 1920 godine Brisel-Шarlroa. Kada sam uчio da vozim, instruktor mi je bio bivшi prvak Belgije u automobиlizmu.Mogao sam dobiti i drжavљanstvo. I ova zemљa, kao i druge zemљe, ima svoje detektive, tajne agente, kao stranaц iz jedne komunistiчke drжave sam imao чesto prilika da budem na neki naчin sa њima u nekoj vrsti nemuшte komunikacije, makako takvi какви bili  kontakti sa takvim neobiчnim osobama znaчe hladnoћu, ili zebњu, stres, svaka vlast je takva, pogotovu jedna takva vlast kada se radi o meni stranцu iz jedne komunistiчke drжave, to je za mene bila prilika da otkrijem koliko su oni  izuzetno inteligentni, obrazovani, korektni, iskreni patrioti, odani svome narodu  drжavi, duhovno чvrsti i jaki. Ali sam zakљuчivao, da su takvi pre svega kada se radi o њihovim drжavљanima i њihovoj zemљi. Ne oni nisu zli, ili zlonamerni prema drжavљanima drugih drжava, ne, nikako ,ali oni pre svega vode raчuna o svojim drжavama.A kod nas tuђin uvek boљi  od svoga.
         Shvatam u isto vreme da je Belgija metropola nekih afriчkih zemaљa.Mala ali vrlo bogata i moћna drжava. Na neki naчin цentar sveta, sediшte EEZ, Nato pakta i  drugih organizaцija. Naшao sam se u цentru tih zbivaњa, to je vrlo delikаtna poziцija, svestan sam ,i bremenita ponekad moжda nekim nepredvidљivim obrtima..
          Ne ja nisam postao PERSONA NON GRATA.Ali sam poчeo da shvatam da me politiчka razmiшљaњa sve viшe poimaju, ili чak postaju istinska  opsesija. Zaшto smo mi zaostali, nerazvijeni? Шta чiniti da to viшe ne budemo? Uviђam neverovatnu sloжenost i dubinu ove dileme. Неки  народи су успешни, неки  нису, зашто?
        Idem u vrlo bogatu Biblioteku Slobodnog univerziteta u Brislu i pozajmљujem kњige, soцiologija, psihologija, politiчka propaganda, politikologija, marketing, poчiњem da spremam doktorat iz marketinga-propagande BRAND IMAGE Razmi[qam o IMAGE-u Jugoslavije.
       Ranije mi je vrlo diskretno prebaчeno da se nepotrebno druжim sa diplomatama iz Istoчne  Evrope.
           Kada sam Њу  upoznao to sam prestao.da чinim.Њen otaц finansijski direktor jednog preduzeћa je imao prijateљa u Policiji za strance, proveravao me, ovaj mu i reчe o meni sve najboље,  “samo se druжio sa diplomatama iz Istoчne Evrope  ali da tu nije bilo nikakve politike nego obiчno druжeњe). To mi je Ona kazala. Onda su poчeli da mi stavљaju neki do znaњa da su moje profesionalne i obrazovne ambicije prevelike, da ih obuzdam, i svoju energiju, чak mi se uчinilo, moжda pogreшno, da je to neka vrsta zabrane ostvareњu mojih potenцijala. Kao da sam ja iz nekog afriчkog rezervata, gde samo sinovi plemenskih voђa i magova mogu dobiti vrhunska obrazovaњa na Zapadu, a drugi su osuђeni na  blatnu koloteчinu sivila  mediokretnosti, neznaњa, neki minimum. Izgleda da moje ambiцije su u pitaњu, da ne smem da ih imam.Pa to je moja  liчna stvar, ja sam iz jedne druge drжave, шta tu drugi imaju da se bave time? Pa ovo je demokratska Evropa. 
Ali mi se sve viшe чini da se naшa drжava i  ove ovde meшaju, dodiruju. Joш veћa zabuna o ulozi Juugoslavije je nastala po mene kada mi je  otaц. moje prijateљiцe kazao jednom, prilikom:” Jugoslavija, i SSSR, to je svejedno, to je isto, komunistiчke totalitarne drжave”.. “Значи да смо ми у блоку СССР-а”-помислих. “ А не у загрљају Запада. Нејасно”
             Bili smo  u jugoslovenskom restoranu “Drina”, uzeh pre toga iz Biblioteke dva vrlo privlaчna naslova, jedan je bio SOCIALНА  CONTROLА.,a drugи socioloшka analiza filma Aleksandra Petroviћa Saшe “Sreo sam чak sretne Cigane” ( Skupљачи  perja). Sedosmo u restoran, znam vlasnika, mlad crnokos  visok i jedar чovek, Bosanac, otvoren i prostosrdaчan kakvi su obiчno Bosanci, iako je godinama u Belgiji druжећи se samo sa Jugoviћima nije nauчio ni francuski jezik, niti  prihvatio њihove obiчaje. Jedan чovek za susednim stolom sa jakim dalmatinskim naglaskom kaже жeni  o њemu:”.On je sretan, zaшto Jugoviћi  treba da budu kao Belgijanci, rafinirani, neka budu konzervirani ,prostosrdaчni, zauvek na tom staњu duha” Znaчi da ostanu primitivni i neosveшћeni-zakљuчih ja. To me zabrinu.Pa ja se ne uklapam u tu шemu programiraњa staњa duha naцije..Zebњa, stres, opet ruminacije, ovoga puta reчi Drina, pa ja sam sa Drine, moji su otuda “Rest-oran-Dr-i-na”.Znaci “rest”, ostajem “oran” ,ostajem pun elana.Ne treba da budem oran, da uчim, treba da budem umoran, ruiniran, neki opskuran sluжbenik.Joш nisam dospeo  u fazu zamora.To je za mene apsolutno neprihvatљivo.Ali otkud takav interes za moje ambicije, kome to smeta, ko su ti љudi, Beograd? Zagreb? Moskva? Iлi neko odavde? Чudni su odnosi meђu drжavama.
            Otiшao sam u Brisel 1.9.1965 godine, nezadovoљan odnosom vlasti, to шto sam doжivљavao u zemљi pre toga, je za mene bila diskriminacija, represija.,ja sam joш pre odlaska iz zemљe 1965 bio vrsta politiчkog disidenta, kritiчar vlasti.Ali ne svojom krivicom, politika me nikad nije interesovala, branio sam se.To su belgijske vlasti znale vrlo dobro, ja sam traжio joш 1966 godine u Sekretarijatu UN u Brislu politiчki azil, koji je glatko bio odbijen sa neargumentovanim obrazloжењем  da nisam nikad bio жrtva politiчke represije. Rekoшe mi u UN” Vaш brat vrlo uspeшan nauчnik u Belgiji uжiva veliki ugled u Ambasadi Vaшe zemљe, kod њega dolaze jugoslovenski vrhunski politiчari, otkud da Vas te vlasti onda progone”..To je izazvalo moje nezadovoljstvo,pogotovu jer su neki moji poznanici iz Beograda koji su dosli u Brisel  kada i ja dobili azil, iako su poticali iz politicki privilegovanih porodica,  time dobili stipendije i privilegije.To u vezi brata je tacno, ali sam to shvatio kao dvolicnost beogradskog rezima, mene i najblizu rodbinu progoni tamo, a ovde sa mojm bratom lepo, a on  i  ne zna sta se sa nama tamo desavalo.A za[to belgijske vlasti dozvoqavaju takve la@i  beogradskog re@ima?Logicno je zakljuciti da se lokalnim vlastima nije svidelo moje kriticko preispitivanje ovakve odluke Komesarijata UN u Brislu prema meni.Posebno moje nezadovoljstvo je izazvalo saznanje da iako nikada nikome nisam  kazao da sam trazio politicki azil, to su saznale jugoslovenske vlasti i isto mi kazale 1968 godine za vreme moga boravka  u Beogradu.1968 godine, prvi pu posle tri godine boravka u Belgiji. Ko im je to saopstio. ? Zabriwavao me je I bacao u vrstu bezna\a ovakav odnos  lokalnih vlasti prema onima  koji kr[e prava u Jugoslaviji.
            Tacno je da su najuspesniji Jugosloveni u Brislu i katolickoj Belgiji bili ipak Srbi,православци.. Enigma,o kojoj cesto razmisljam. A sta je sa Hrvatima,katolicima? Nejasno? Mozda uzorak Srba i Hrvata u Belgiji nije dovoljno reprezentativan?
        Posebno su zanimljivi belgijski Albanci. Druzim se ponekada sa crnokosim povisokim vitkim i lepuskastim Albancem koji je iz Albanije dosao na Kosovo, a onda u Belgiju, добио политицки азил, стипендију, on je katolik, zavrsio je medicinu na елитном Katolickom univerzitetu u Luvenu, prica mi da se u njega zaljubila cerka jednog cuvenog profersora, oтац tesko ozlojedjen sto njegova cerka sa jednim Balkancem.
           Slicno sa Ljubisom Skalericem, naociti Beogradjanин  se ozenio cerkom bogatog fabrikanta cipela iz Sarlroa, koji nece da cuje za zeta Jugoslovena.  Ljubisa ne haje nimalo za to. Supruga ga obozava.Bio sam kada je upoznao u auli Slobodnog univerziteta. Visoka lepa crvenokosa devojka, tuzna, ko kip stoji. Saznadsomo da je njen verenik student sin jednog bogatog grckog hotelijera odlazeci u Grcku na raspust  kolima poginuo. Setih ga se, поvisok crnkos, vrlo lep mladic, svirao je divno na klaviru, bio sam tu , studentkinje su setno uzdisale.Sta je po sredi? On i Ljubisa neverovatno fizicki lice jedan na drugog. I po duhu, valjda je to pravoslavna vizantinjska blagost.Ona videla u njemu nestalu ljubav. 
         Mladi prijatelj Albanac i ja odosmo  jednom kolima da njegovog radnog mesta u Psihijatriјsкoj klinici “Le Domain “ tridesetak kilometara od Brisla u sumi na bregu. Odvede me u jednu sobu, malи ТВ  ekran.Pokazujе   mi dugmetom na ekranу interne tv,,okrece kao tv stanice, sve prostorije bolnice, vidim bolesnike, sede, igraju sah.,kaze:” Mnogo ih imam pacijenata  iz istocnih evropskih zemalja”.I pokaza mi na ekranu nekoliko Jugovi]a. Okre]e dugme, I zaustavi na jednoj sobi, videh |oveka Re|e mi:” To je Jugosloven”I zgranuh se. To je bio N..N koji je bio sa mnom u vojsci  Kraqevu 1963 godine. Pokazuje ga sa razli|itih strana, kao u policijskoj arhivi.  Najednom uletese dvojica Belgijanaca, mladi, snazni, srednjeg ratsa, ali nabijeni, opasnog izraza lica, bas se tu desi vlasnica bolnice, лепа млада зена, са пантолоама за јаханје, sa mamuzama, bas sjaha sa konja, jedan joj pridje sa srafcigeorom I viknу tиhо ali resko:” Моју лicnu kartu”.Odmah mu je dadose.On mi objasni da su ga bili smestili nasilno u ludnicu. On je jak odbranio se. Isli smо u albanski restoran”Velika Albanija”,naidje policija, pretres, oduzimanje oruzja, pola jedne sobe prepunо revolvera, bodeza, bombi. Moj prijatelj Albanac  i ja nikada nismo razgovarali o politici, izuzetno medjusobno uvazavanje nasih nacija. U jednom delu Brisla,Bruxelles 4 je kvart Albanaca, ima ciji preci  su dosli pocetkom ovoga veka, neki jos nose kecice, ili nece da uce francuski.
               Moja prva vidjenja i utisci o Belgiji su bili vizije visokih impozantnih katedrala iz kojih dopire muzika Baha i naziru se siluete mladih leprsavih devojaka. Bah nije u meni izazivao osecaj “funebre”( погребан ), nego budio pomisli na Zivot.Video sam, i doziveo za ovih sest godina Belgiju , od najlepesg do najruznijeg, kao zivot sto je, vracam se iz te zemlje ne kao turista sa povrsnim romanticnim  zapazanjima, nego sa bremenom ozbiljnih zivotnih saznanja i iskustava., sjaja, suza, bola, nade, vatre i beznadja. Upoznah ovu zemlju. Pa ja sam skoro kao da sam Belgijanac. Prepoznajem razlicite akcente, mentalitete, kako sam pre sest godina video Belgiju i Belgijance povrsno? Pa Belgijanci  su ljudi kao i nasi.
                Zapad, to je veliko otkrice. Zasto je Zapad napredan a mi zaostajemo, zato sto je racionalan, zato sto postoji utakmica gde pobedjuju najbolji, gde se radi, uci, postuje zakon, gde postoje institucije gradjanskog drustva, kultura, razvijena nauka, tehnologija, kapital.,tradicije, stabilnost. Zato je Zapad na celu, eto cime je to uslovljeno. Zasto bas Zapad da bude najbolji? Da li je to zbog umerene klime? Zato sto se ovde zaceo kapitalizam? Ali zasto bas ovde kapitalizam? Da li je tu nesto u ljudima? Onda bi to bila neka rasisticka teorija o nadljudima? Zapad, to je za mene , mladica, iz jedne socijalisticke, balkanske drzave bio veliki izazov, otkrice, jedna vrsta vrlo snaznog intelektualnog zemljotresa. Posle sest  godina u Belgiji, ja sam se vracao neuporedivo zreliji, sa probudjenim ambicijama, novim saznanjima, novim namerama i motivima. Alи krajnje premoren.Znam vrlo dobro da cu se brzo povratiti i odmoriti. 
           Sem.? Strah od buduceg odnosa jugoslovenskih vlasti prema meni? Moje predstave o Jugoslaviji, Jugoslovenima, Srbima su se iz korena izmenile, shvatao sam da smo mi mala nerazvijena zemlja, i zasto je tako. Uvek sam sebe predstavljao, video tamo ne kao Srbina, nego kao Jugoslovena..Srusili su se mnogi raniji mitovi, predstave.Prizemljenje.Bolan proces. Suceljavanje sa novm vrlo bolnim saznanjima.o nama, nasoj drzavi, odnosu mocnih drzava prema nama.,nasoj poziciji. Tako je, ne moze se iz ove koze. Sudbina malih naroda. Nevinost bez zastite. Bez saveznika, zastitnika. Stado jagnjadi okruzeno vukovima koji zlokobno zavijaju.
           Sta ciniti.?
           Ulazak u Evropu? O tome jos niko ne razmislja, a to bi bilo dobro  resenje.Ali Jugoslavija je najliberalnija drzava  Istocne Evrope, svugde je hvale, Tita, samoupravlnjanje, otvorenost njenih granica. Ove godine je bilo 20 miliona turista  na Jadranu..Pa to je izvanredno.I ogroman novac.Ali zbunjuje i iritira hvaljenje drzave koja me je bezrazlozno progonila i moje, koja je nepravedna prema mnogim gradjanima.,a ovamo prema njima je model demokratije. To je dvolicno, neistina. Ko to i zasto podrzava SFRJ, laze o njoj, vara svet? Rezim u Jugoslaviji? Ne verujem, nisu oni tako mudri da prevare svet, a pogotovu Zapad nije tako naivan da u to poveruje, pre je nesto drugo? Lako je varati africke drzave.
             Komunizam u SFRJ, CSR, SSSR-u sprecava razvoj.Nikad nece Nemacka biti ujedinjena. Nikad se nece raspasti Sovjetski savez. Jedan sovjetski diplomata mi je kazao da u SSSR-u sunce nikad ne zalazi, da je ostvario izvanredna  ostvarenja.i sapcuci mi kazao:” Ako bi dozvolili  demokratiju SSSR bi se raspao, stega mora da postoji., zato mi unistavamo nevine zene i decu, sve ima svoje razloge”
            Maja 1968 godine, smo moja belgijska prijateljica i ja dosli, to je bilo  po prvi put posle tri  godine na kratku posetu Beogradu, tada su bili poznati studentski protesti, “Sezdeset osma”,fakulteti okiceni parolama, i optuzbama protiv rezima, u Knez Mihajlovoj na fasadi Filozofskog  fakulteta veliki transparent-“Crveni carevi”, hteo sam da se pridruzim studentima, bio sam priveden, i zapreceno mi je.:”Ви сте  sada stranac, ne mesajте  se ovde”. Sta je to sa ovom godinom, “68” je kao zaraza, obidje sve zemlje, i na Istoku i na Zapadu.Kakо to? Kao da nema granica? Izgleda da je ovaj svet samo privиd granica, navodno vise drzava, vise vlasti, a izgleda da neko vlada celim svetom.Postadoh stranac ovde, i stranac u Belgiji.Beograd posle tri godine u Brislu je bio grad starih zgrada sa kojih pada malter, prepunih tramvaja, punih ulica nezaposlenog sveta usred dana, kao da je vreme stalo.Ali mnogo mladih  veselih, zdravih.
         Vracam se сада јула 1971 године  u своју zemlju posle sest godina. Voz Brisel-Minhen je sve do Kelna bio skoro prazan, u vozu je u nekoliko susednih vagona  , bilo sve prazno,  bez ijednog putnika sem jednog visokog plavokosog i dugokosog mladica, ocigledno hipija.Hipiji  u Belgiji nisu bili cenjeni, Belgijanci  cene  pragmaticnost i uklopljenost u standarde, takve mladice vide kao ekscentricne, takoreci bezvredne.Vredis onoliko koliko mozes da uradis. Ili koliko imas novca.   To je permanentan osecaj obezvredjenosti jedinke, pojedinca, ljudske licnosti, ovde se sve svodi na novac i licni ucinak.,ljudi su kao neka vrsta robe.Nema herojstva, nego pragmaticnost. Umor, krajnja iznurenost, poslednji meseci u Brislu su bili vrlo naporni i stresni.
             Lokomotiva  kratko pisnu,  trgnuh  se preplasen, cak i to  je bilo stresno za mene. Voz ide pored Rajne ka Minhenu, relativno  lepo vreme, reka prepuna parobroda, jahti, camaca, kajaka, "Kako su Nemci pametan narod, a nasa Sava i Dunav pusti takoreci, stvar tehnoloskog razvoja, ili poslovnosti"opet isti zakljucak. Jedan mali brodic bas naspram vagona kao da mi se provokativno obraca pisnu jako.pravo u lice, u usi. Trgnuh se uplaseno. Osecam da sam krajnje premoren.Cak i prestrasen. Nije cudo. Teska vremena.
            Ovo je Hladni rat.
            Ona  me je ispratila na zeleznicku stanicu, posle  cetiri  godine zajednickog zivota tuzan rastanak, plakala je necujno, samo suznim ocima i tuznom beznadeznoscu crta lica, bila je utucena.,osecao sam da joj je sada stvarnost nesto sto se ne podnosi lako, da zivot postaje skoro odvratno tuzan , siv, monoton, ali tako mora biti.Belgijanci su vrlo pragmatican i realistican svet. 
            Setih se. Odnedavno smo stanovali u rue Michele Sterckmans 14, ulica
Shaussee de Boendal 19 gde smo pre toga stanovali ,koja je bila iznad groblja Ixelle  nedaleko od Slobodnog univerrziteta je postala vrlo tuzno mesto, svaki dan sahrane, zakucavanje mrtvackih sanduka, nasli smo mirniji kraj. Stalno mi izlazi pred oci sahrana jednog visokog oficira poginulog u saobracajnoj nesreci,  vojna muzika, vitke izduzene figure privlacnih supruge  i cerki u crnini..
           Druzim se sa Aleksom Buhom, simpaticnim  otresitim Hercegovcem koji je dosao da sprema doktorat u Brislu. I sa Mileton Bajicem gorostasnim Crnogorcem ciji su se preci doselili на брда u okolinu Лekovca. Kretosmo nas dvojica 1966 godine pred Robnu kucu”Innovation” na ulazu meni, ima jedan mali rеstoran unutra, medjsuprat.Mile navalio da idemo.Kazem mu:”Skupo” .I odosmo u obliznji mali restorancic koji je vrlo jeftin. Posle sat setnjе vidimo ogroman dim, pozar u Inovationu, izgorelo  nekoliko stotina ljudi.Mile mi rece.” Spasio si nam zivot, da smo otisli u  restoran  mi bi stradali”..
          Kada sam dosao u Brisel, radio sam nekoliko meseci kod g.Bratve poljskog Jevrejina, njegov pasenog je g. Vider ceski Jevrejin, koji radi u firmi Balden, predstavnik za Istocnu Evropu, saradjuje sa nasom zemljom.Savetuje me da se ne druzim sa politickim emigrantima  da izbegavam da idem u restoran “Sarajevo” koji drzi cuveni cetnik Bora Blagojevic, za koga se pričao da je ubio Ivu Lolu  Ribara, u šta nisam verovao..Njegov savet sam usvojio. To su bili divni i  mudri dobronamerni ljudi.koji su obelezili moj zivot. Vrlo su duhoviti. G.Bratva mi prica:”Bio sam u Jugoslavijui poslovno, razgovarao sa sest ljudi, svi direktori, a firma ima deset zaposlenih”.Sprijateljili smo se kao najblizi. Јевреји су тако слични нама. Jevreji su ovde vrlo mocni. Ali je ovo katolicka drzava. G.Bratva mi isprica jednom:”Bili smo Andre(Vider) i ja u Rimu, -..”.I tako mi isprica jednu veselu zgodu u katolickom Rimu. >@alim sto sam sticajem okonosti napustio posao kod G.Bratve cime je moj zivot bio izmenjen. Dobio sam zaposlenje kod katolika.
            Ko vlada svetom? Zapad, SSSR? Alи ko su Zapad? Tamo ih ima vise.Ama oni su rivali, ali umeju biti islozni, precutno podele svet na interesne sfere, podele plen
     Између више ватри.
          Mirni trenuci su bili sa njom  i njenom rodbinom, belgijskim Valoncima, povremene posete rodnom selu roditelja u belgijskim Ardenima na granici sa Francuskom, mir, sume, recice, tako potseca na nasu zemlju. Belgijski seljaci su ipak slicni nasim, zive svoj miran zivot, smireni, iskreni, dobrocudni, ponekad i malo priprosti.Brdo, recica, stene, fazani  jarebice protrcavaju. U daljini u Francuskoj sivi venci povecih  planina, francuski Ardeni kao da sam negde u Srbiji.Draga Francuska. Neka neobjasnjiva nostalgija prema toj zemlji.Gledamo francuski film, Prvi svetski rat, bitka na Verdenu, dva miliona  zrtava, ranjen francuski vojnik lezi na brisanom prostoru izmedju rovova dve vojske.Jedan hrabri oficir puzi i dovlaci ga.. Сam  ja izmedju dve vatre. Њена мајка м и прича:” Ова наша куца је купљена од нас од  овдашнјег фратра. У Првом светском рату овде у овој кући је негован рањени Де Гол”
        U secanju su ceste sahovske partije sa dr.Davidom. Kirsom, asistentom psihologije na Slobodnom univerzitetu, rezultat je obicno bio 3:3., Upoznao sam Korcnoja, i Fisera.ne shvatam sta se desava sa Fiserom, on u razgovoru sa mnom vrlo opasno napada svoju domovinu Ameriku? Vrlo inteligentan covek, a tako? Vidoh Edvarda Kenedija u krugu Slobodnog univerziteta, deluje pokunjeno, sa njim nesto razgovaraju dva mlada crnokosa belgijska studenta, врло интелигентног али и дрског самоувереног израза лица, cinicno  on ponizan, сав збунјен , скоро препласен..
         Drzi predavanje jedan profesor univerziteta iz Moskve, postariji plovo sedokosi gospodin, ko neki rus ki plemic, arapski studenti se smeju , otkopcan mu slic, neko mu rece, on brzo  diskretno zakopca.Kada je bio rat izmedju Egipta i  Izraela 1967 godne, na Slobodnom unievrzitetu u Brislu istinsk rat izmedju studenata Jevreja I Arapa, cak i suptilno, salvetama   restoranu, sa porukama. Borba i kulturom. Brisel isprskan parolama”Israel vivra”( Izrael ce ziveti). Na predavanju na univerzitetu nastade velika tuca izmedju studenata iz Juznog i Severnog Vijetnama
           Pocela je sve cesce da mi se javlja  neodoljiva zelja da se vratim  kuci, za nju nema posla u Beogradu., pokusavao sam, ne zna jezik, mala plata, stan, iako je пред дипломирањем psihologије. Poslednjih nekoliko noci bez sna, .Ona je donela od jedne koleginice dva mala maceta, jedno se zvalo Romeo a drugo Prunele. Pred polazak, citao sam dugo u noc da se smirim. Taman da ugasim sijalicu i pruzim ruku, mace se zaleti i skoci i sapom pre mene ugasi. To je  bilo zbunjujuce, uznemiravajuce.Poslednju noc se desila cudna stvar, koja se nikad ranije nije desila, zvona na obliznjoj katolickoj crkvi su pocela svom snagom da zvone usred  noci. Ljudi su cutali uznemireni.Nisu kao sto se to kod nas desava izlazili radoznali na prozore, u hodnike, ali sam nazirao u polutami senke kako se diskretno priblizavaju prozorima.
         Citao sam list “Le Soire”, opet umro iznenada neki sovjetski general..Stoji veliki naslov” Slovensko zlo”-neki emigrant se zali na slovensku melanholiju, ucmalost.”Anti-slovenski sovinizam” pomislih.у импулсу
          Poslednji meseci su vrlo naporni, stresni, nesanica. Napustio sam najnovije radno mesto Sef Sluzbe istrazivanja trzista u Socijalistickoj partiji Belgije, sa obrazlozenjem da se vracam u zemlju. Nepoverenje  u iskrenost nekih tvrdnji iz belgijskih miljea “da se bavim politikom, bavim strasno naukom”,je izazvala cinjenica da sam upravo od njih bio usmeren da se zaposlim u politickoj sтranki Socijalistickoj partiji Belgije. Cime su  moj politicki interes i obrazovanje dobili novi elan.Jedan od direktora , inace znacajan funkcioner u Vladi Belgije i poznati politicar R….., njegov brat je bio socijalistick ministar telekomunikacija u Vladi Belgije, mi rece u hodniku hvatajuci me pod ruku vrlo blago ali znacajno, poverljivo, prijateljski, , i tajanstveno:”Da, da , Vi to trebate sa njima tamo u Beogradu sve da razjasnite. Da budem iskren, vi to zasluzujete, morate biti jaki i hrabri ,uporni, kada se vratite u Beograd, morate se boriti,vi ste vrlo jak covek, to mi svi ovde znamo, i uz vas smo”. Da, ljubazno. Ali zasto ja treba  da se borim u Beogradu kada se vratim, protiv koga, koja je moja krivica. Kako to otuda, a ovde se desava ? “ Ipak mi se cini razmisljajuci da neko otuda i odavde zeli da me vrati u zemlju i tamo me promovise .u nekog opozicionara. Zasto? Radi svoji politickih igara.Sta ciniti? Upoznao sam i izmenio jednom par reci sa Le Burton (kasnije socijalisticki perdsednik Vlade). Jednom sam razgovarao sa Фелипеом Gonzalesom  (kasnije postao predsedniк Spanije), i Bruno  Krajski je proveo staz u Socijalistickoj partiji Svedske mislim. 
         Socijalisticka partiaj Belgije ej mocna, i vrlo brojna, ima dva velia oblakodera, oba u sirem centru Brisla, moja kancelarija je  jednom od njih, lociranom na adresi Place de la Chappelle . Socijalisticka partija Belgije. ima sirom Belgije mnogo prodavnica, samposluga, supermarketa, ima banke, osiguranje, turizam. Ali npr.njihove prodavnice  supermarketi vrlo daleko  zaostaju iza drugih, clanovi Socijalistuicjke partije Belgiej su mahom siromansiji slojevi.Radim studiju unapredjenja prodajnih puinktova, marketinga. Belgijanci su duhovit svet, da ja iz jedne socijalisticke drzave Istocne Evrope reformisem njihov marketing?  Sprovodimo anketu supermarkeat u prizemlju oblakodera gde su locirane nase prostorije, jedan od anketara je mladi student medicine koj zeli da bude psihijatar,ali sada se bavi proucavanjem motivacije kupaca, dobar nas prijatelj, njegov otac je lekar sef svih lekara pri zatvorima Belgije, izuzetno inteligentan mladic, sa vrlo visokim koeficijentom inteligencije, u susedstvu velika bolnica, umiru ljudi, pored bolnice prodavnica mrtvackih sanduka, kada god prodjem stanem i gledam sanduk u izlogu. On je to zapazio, pita me ljubopitljivo zasto to cinim?
      Уpoznao sam mladog studenta Milka Nincica, njegov otac je ambasador SFRJ u Holandiji, ostavio je na mene izvanredan utisak, pametan  smiren mladic.Studenti iz Latinske Amerike  ga zovu”Mikos”.Bo sam prisutan u restoranu Slobodnog univerziteta u Brislu kada je upoznao svoju buducu suprugu, cerku jednog belgijskog generala.Sretoh ga nedavno:”Umro izennada otac moje verenice, od infarkta”-rece. Gledam ga ispitivacki,skotro sa never icom. On dodade;” Zaista, sigurno, bio sam u crkvi  na sahrani, видео сам”.Jedno vreme moj nerazdvojni drug je bio ne[to mla\i Mike Klein, student medicine iz New York-a , njegovi su jos krajem 19 veka dosli u Ameriku iz Rusije. To su bila nezaboravna  vrlo oboga]uju]a druzenja sa iskrenim prijateljem koja su obele@ila nmoj @ivot zauvek.
         .Zarko Milutinovic, mudar, povisok i krupan crnokosi Crnogorac, konzul u ambasadi nase zemlje u Brisu je je prema meni vrlo prijateljskii nastrojen. Pozva me, kaze da u prostorijama Socijalisticke partije Belgije ima skup Jugoslovena u Belgiji, Udruzenje prijateljstva Belgija -Jugoslaviaj.,pozva me da dodjem. Prepuna sala, on me predlozi za predsednka ovoga udruzenja.Izvinih se uctivo, ali prihvatih mesto clana Glavnog odbora.Znam da sam sa jos nekoliko Jugoslovena pokusavao dа objedinim sve Jugosovene u Belgiji, nezahvalan, I uvideo sam vrlо delikatan posao. TO se nekima ovde na svidja..
           Buducnost je neizvesna, osecam strah i zebnju pred  povratkom u Beograd. Ostati ovde je nemoguce.Ne nisam persona non gratta. Ali i odnosi sa Njom su se na neki nacin zahladili.Rastanak sa Njom je   velika tuga i gubitak. Znam da je moja nada da joj nadjem posao u Beogradu kad tamo stignem  nerealna..Mirim se neminovno da je rastanak  sa Njom definitivan i zauvek.  Ona ide na posao, ustajem ujutru i prosto bezim iz stana, lutam uznemiren i preplasen Briselom.Sretoh dve zene ,nose sljive i govore srpski, jedna nosi flasu sljivovice,  to je lepo, ali one mi ne mogu nimalo pomoci.Cudno, ulicom projuri kombi , na njemu slika- postariji prosed Sumadinac u narodnoj nosnjii tekst “ Slivovitz” .Kao da bezim, izadjoh na jednu aveniju u flamanskom delu grada, kada se dodje u flamanski deo grada sve je drugacije, kao u bajkmama Brace Grim, skoro umisljam nibelunge, gotske sage. Ili mi se samo tako cini. Veliki putnicki avioni nadlecu ovaj deo grada, cudno, aerodrom Zaventem je daleko, kao da cita moje misli jedna visoka, vitka lepa crvenokosa devojka mi se obrati osmehujuci se sa simpatijama:”Promenjen je koridor na aerodromu  do daljeg”.Zaustavih naglo taksi, sofer mlad Arapin, smeje mi se vrlo srdacno i prijateljski ,kaze mi da budem veseo, da je zivot lep, odveze me do Place Rogier..Na vrhu oblakodera stoji natpis:MARTINI ON THE ROCKS ..Stadoh, utonuh u misli, prosto se ukocih,  tako stojim pola sata, sat. Ljudska priroda je vrlo cudna, ako ljudi treba da vam ucine nesto dobro, neki ce to rado uciniti, vecina ce biti indiferentna.Ali ako treba da se ucini nesto nazao,  neka pakost, onda takvi pocinioci se roje takoreci geometrijskom progresijom. Priroda zivotinje. Neki radnici utovaruju neke kartonske kutije u podrum, jedan me zagleda , tipican Belgijanac, iako radnk inteligentnog izgleda, sav siv  bezlican, bled takoreci i ispijen, mnogo rade, pridje mi, vrlo ozbiljno,ali sa simpatijama i toplinom  mi rece blago me drmusajaci;”Kreci se, kreci se”.Zapanjen videh da pored mene stoji ,takodje ukocen, vrlo bled, kao kip, diplomata  sovjetske ambasade u Brislu M……са kojim sam se upoznao na Slobodnm univerzitetu u Brislu. i druzio se sa njim povremeno.Bio je ogroman, oko 170 kgr. Plav i visok kao medved., vrlo inteligentan, poliglota., voleo je iznad svega kaubojske pesme. Bio je jos jedan dzin na Slobodnom univerzitetu, Amerikanac, crnokos, ali bele rase, vrlo lukavog i inteligentnog  izraza lica, stalno je stezao у ходу neke tegove u rukama. Secam se da su se jednom dva dzina srela u prolazu u auli Slobodnog univerziteta, to je za mene bio vrlo zanimljiv i uzbudljiv susret.,bilo je cak zastrasujuce, mada se nisu u prolazu ni pogledali.. Trgnuh se, pridjoh mu, drmam ga , on cuti kao krpa, nista ne govori.”Ukocen”-pomisih.Shvatam. Naidje jedan stari Arapin, sve se pretvori u Arapina, gledao sam M…..,izmeni se, prosto smanji, poce da dobija crte lica starog Arapina. Trgnuh se ozaren nekom skrivenom nadom, u daljini vidim ide ka nama jedna mlada lepa Jevrejka koju znam sa Slobodnog univerziteta, cestitala mi je kada sam na jednom malom blic turniru bio prvi, optimizam me prosto poplavi, izgleda da me nije spazila. Svet starog Arapina nestade i sve postade mlada Jevrejka. Dan pred polazak zazvoni na vrata i udje jedan vrlo nizak covek, skoro kepec, ali izuzetno inteligentnog izraza lica i ociju. Bio je nejasan, dosao je odnekle,  bilo smo vrlo uctivi sa njima, ali nam nije bilo jasno o cemu se radi. Zatim je naisao jedan drugi isto tako mali,kepec,  i vrlo slican, i opet je bio nejasan. Уznemiravajuce, zastrasujuce.
           Voz krete, ona stoji, Valonci su slicni nama, i staromodni umeju biti, sentimentalni na zeleznickoj stanici, kao na Beogradskoj zeleznickoj stanici. Voz kao zmija poce da se obavija  oko Atomijuma,opet opsesija ponavljana reci i slogova.Rec “Atomiom” izaziva zebnju. Izgovaram istu rec od zavrsetka.,naopacke.Nuklearna eksplozija. Sta moze jedan  pojedinac da ucini makoliko bio ljut? Nista. Ona nestade. zauvek. Zajedno sa kulom Atomijuma.Znam cuvara Atomijuma-setih se, upoznao sam  ga jednom prilikom. Zakljucujem da sam ogrubeo, zivot je bio surov prema meni. Ali  optimizam pred izazovima buducnosti nije bio nimalo umanjen. Zivot u Beogradu je preda mnom. Kako ce biti? Sta ciniti? Spreman sam na borbu. Prenuh se iz misli i vratih u sadasnjost i, uzeh  opet plan voznje u ruke, voz ulazi takoreci u minut u svaku zeleznicku stanicu. Naidje poneki mali tunel, desno planina kao Avala, kazu zove se Taunus, pre nego sto voz udje u tunel lokomotiva svirnu resko, a to u mojim mislima odjekne:" Tu-ne-l" i opet"Tu-ne'l"Kao da mi neko kaze:”Ne tu”!.Potpuno sam svestan da sam krajnje umoran, iznuren., u zebnji. Ponavlajm rec:tu nel.u mislima, izgovaram je na razne nacine.”Net” skoro uzviknuh. Kao odjek se javi:No. Ne-zakljucih.
          Voz se priblizava  Minhenu ,znam minhensku zeleznicku stanicu od ranije, ogromna je sa stotinak koloseka.Minhen grad igracaka. Pa i ljude zele da pretvore u igracke, robote.  Pitao sam konduktera плавокосог повисоког али вец средовечног Nemca na kome peronu stoji voz "Jugoslavija ekspres" koji polazi u 22 casa i 30 za Beograd, kazao mi je процењујући ме очима , које сам нације, занимања, онда са уважавањем и ljubazno ми рече da pitam kada voz stigne, ima vremena, on ne zna. Nisam mogao u Brislu da rezervisem spavaca kola za ovaj voz jer nije bilo slobodnih. A put do Beograda je dug, i putuje se nocu.,spavanje je pogodnije od sedenja. Krajnje sam umoran, a to mi treba.,da spavam. Muci vrlo intenzivna nesanica vec par meseci. A to tezi da osobu pretvori u krpu. Igracku.svojih impulsa. Ne zelim da budem robot, tudja igracka”en distance”.Ah da, Minхen je cuven po proizvodnji igрacaka. Kontrolisem svoje misli, trudim se da budem sto smireniji i racionalniji. Treba da ojacam, da budem zdraviji, kretanje, hrana, spavanje, onda covek postaje svoj gospodar,  racionalan Obratno, postaje krpa.
           Voz udje u minhensku zeleznicku stanicu i zaustavi se polako, a onda otsecno.. Pogledah kroz prozor, na vagonima pise ćirilicom a onda latinicom"Jugoslavija ekspres-Beograd-Minhen-Beograd".Kakva sretna koincidencija obradovah se , od ovolikog broja koloseka  da se zaustavi moj voz pored samog voza koji mi treba.Ama nista drugo nego jedna koinicidencija. Ali otkrivam u poslednje vreme toliko cudnih koincidencija. Uzeh kofere i sidjoh, i vidoh da je to voz koji mi treba.,da se moj vagon tacno zaustavio ispred dva vagona kola za spavanje. Trgnuh se, postadoh svestan jedne druge neobicne koincidencije, bas pored samih kola za spavanje...Pogledah prema vagonu beogradskog voza, stoji kondukter mlad crnomanjast vitak  visok covek, trgnuh se prenerazen i radostan, to je bio  jedan pravnik, moj dobar prijatelj,  sa kojim sam ja daleke 1962 godine radio leti kao kondukter kola za spavanje leti ,da zaradimo za more. On je ostao da bude kondukter ,ima baksisa, vise se zaradjuje nego kao pravnik. u nekoj birokratskoj sivoj ustanovi. Posao konduktera u kolima za spavanje ,putuje sirom Evrope, ima uzbudljivih neobicnh dogadjaja.Prisao sam mu radostan, i kazao kakve cudne podudarnosti su se desile, smejao se. Kazao mi je zatim:"Jedan nas covek iz Holandije je otkazao, ima samo jedno slobodno mesto, stigao si u poslednji trenutak".Jos jedna cudna koncidencija-zakljucih.
        Lezaj je bio dole, umoran zatvorih oci. Nesto me drma, pogledam iznad sebe, nasmejano i prijateljsko, ali ipak strogo lice moga zemljaka i dalekog rodjaka M……знао сам да је био сарадник –доушник  policije iz Juge. Ovo je neverovatno! Krajnje suvisno, Jos jedna zastrasujuca koincidencija. Ama shvatam. Oguglao sam na koinicendenicje, sve razumem.Znam ko I kako vodi igru. Tj nije mi jasno, ko je vlast, ili se razlicite vlasti bore medjusobno?. Ama te vlasti su u dosluhu. Ko je vrhovni bos? Vladam sobom, ne moze me to dovesti do ludila.Taman zaspim, on pocne da me uvata za ramena i drma.Kaze :”Nema spavanja, naredjenje-izvrsenje”. I tako sve do Beograda. Lokomotiva svirnu pred tunelom:"Tu-ne'l" trguh se preplaseno..Cemu toliki interes za moj san, formu, snagu, energiju, koncentraciju. Kada je covek neispavan, on postaje krpa, tj robot. To ne smem  dozvoliti. Jer mogu biti zloupotrebljen. Strah od buducnosti u Beogradu. Moze se nastaviti belgijski  kosmar?Tj sve ono sto sam dozivljavao i pre Belgije? Pobedih val beznadje, neke bi to gurnulo u samoubistvo, ja postajem odlucan da se borim svim snagama. Skupo cu se prodati., bice skuplja dara nego mera. Čitao sam u vozu kwigu Servana Šrajbera”Kada se Kina razbudi svet ce drhtati”.Probudio sam se. Njima treba pokazati  pesnicu. Vrati se optimizam.U se  u svoje kljuse. Valjda ce me podrzati “belgijska veza”.
           Kroz Sloveniju neko iz tame tmurne magle baci kamenicu na beogradski “Jugoslavija ekspres”, puce prozor kao mala bomba, trgnuh se i zaklonih rukama lice, po kupeu se razasuse staklici, neko ga razbi spolja kamenicom.”Kakva nacionalna dobrodoslica”-pomislih. Ili predznak necega.,neka poruka. Burevestnik-setih se price Maksima Gorkog. Pogledah kroz zamagljen prozor isprskan kisom, vise vlaznom kasom ,maglom, tmurno, oblacno, sprema se neko nevreme, bura,  vidim vrane.i gavranove, neke crne pticurine promicu kroz tminu , kao u filmu Hickoka”Ptice”. Svet se brzo menja, neverovatno brzo, nerpredvidljivo, sta bi juce, sta je danas, sta ce biti sutra. Neke velike sile, nepoznate , one odlucuju..Sta da cinimo? Kako da se spasemo? Planeta je u necijem posedu? Cijem?
Kako pomoci svome narodu da izadje iz zaostalost i siromastva? Vrlo delikatno pitanje. To pokusati znaci dirnuti u osinjak, zabranjeni domen. Sta ocekuje intelektualca po povratku sa Zapada: konformizam, saradnja sa vlastima, ili kriticki stav. Ovo poslednje znaci raspece na krstu, kamenovanje, linc. Zakljucujem da je najracionalnije resenje izbegavati bilo kakvo neslaganje sa vlastima,izabrati strategiju neke vrste diskretnog konformizma, ne odgovarati na bilo kakve  oblike nepravdi ili provokacija. Ali on su eksperti za provokacje. Umeju da zavade dva oka u glavi.Odmarati se, sport, onda ce doci san. i snaga, koncentracija. Jer ako nema sna, nema snage, nema koncenтracije, nema racionalnosti, nema odmerenosti..”Uzdati se u sebe”-ako budem morao branicu se svim  snagama, jer drugog resenja nece biti. Ipak predosecaj ,zebnja, da ce vlasti nastaviti ono sto su cinile pre  odlaska u Belgiju.Zasto su to cinile?Zasto ce ciniti? Ovde su prisutni kod lokalnih vlastodrzaca iracionalni faktori, emocije, obstinacije, predrasude. Ili im neko naredjuje? Ko? Zasto? “Oko Moskve? Paklena pomorandza. Drzim u ruci knjigu Servana Srrajbera”Kada  se Kina probudi svet ce drhtati”.I nas narod treba da se probudi, svet ce takodje drhtati. I ja licno treba da se probudim i raskinem okove.
         Svome narodu cu pomoci tako sto cu se truditi da prenesem saznanja iz  Belgije, pre svega na radnom mestu, zatim u porodici, medju prijateljima, na javnim mestima. Profesija, karijera, stan, egzistencija, porodica, brak, deca,-to su bili moji prioriteti..
        Jedan covek u vozu sidje negde kod Zagreba, kupi list “Politika”, stizemo po podne u Beograd,  vidim datum-20.7.1971 godine. Pa danas je moj rodjendan, punim 35 godina. Kakva jos jedna koincidencija. Vratio sam se iz Belgije posle punih sest godina u rodnu zemlju, bas na moj rodjendan. A to bas sada saznah. Sve mi je jasno.  Cinizam. To je politika. Tj tek ce se klupko razmotati. Sta ce biti. ? Uzdati se u sebe.Da li  je ova koincidencija skrivena poruka da cu se ponovo roditi posle belgijskog kosmara? Ta pomisao me obradova, javi se ogromna nada Ili zastrasivanje da ce biti sve  isto? Da li pojedinac moze nesto da uradi svojom zaslugom da utice na svoju sudbinu, ili je sve unapred predodredjeno od nevidljivih mocnika? Da li sm mi svi igracke? Da li se ja mogu oteti uticajima? Ko su oni? Beograd, Zapad, Moskva?  Ii svi zajedno? Ko je glavni gazda? Nedovoljno jasno.
            Izadjoh na zeleznickoj stanici u Beogradu, kretoh kuci, Karadjordjeva 50, u zgradi Hotela”Bristol” u blizini zeleznicke stanice.Vidim Hotel”Bristol”, opet ruminacije:”Bri-s-tol”.” Tool   “ znaci instrument na engleskom, alat., briljantan alat. Ima dana za megdana. Prema meni ide moj rodjak Boban, nekoliko godina mladji od mene, ogroman, zelenook, smeje se odusevljen, grlimo se, kaze mi malo tuzno:” Promenio si se, delujes umorno i iznureno, odmori se dobro.”.
         Spavao sam bez prestanka deset dana i  deset noci. Brizni  roditelji pored mene. Brat, sestra. I poceh da se budim iz kosmara.

Miodrag Stojadinovic-Kako nama tajno


vladajuObećao sam vam prethodnih dana da ću vam napisati nešto o reči "drakonski".

Nadam se da vam je prethodnih dana ova reč padala na pamet i da ste povremeno pokušavali da uđete u etimologiju ove reči. Ova reč nije jedina iz koje možemo videti sličnu poruku, zapravo - zaprepastili biste se koliko je mnogo takvih reči na ovom svetu, u svim jezicima sveta.

U ovoj reči je skrivena jedna od najvećih tajni ovoga sveta.

Nekada davno, oni koji tajno vladaju nama nisu se skrivali kao danas. Iz tog vremena i potiče koren ove reči i govori o zakonima koje su ti vladari donosili i koji su bili nemilosrdni.

Isti ti vladari vladaju nama i danas ali sada skriveno i preko istih krvnih loza već hiljadama godina.

Ovaj svet je zapravo jedan veliki koncentracioni logor, jedan veliki tor u kome smo mi ništa bolji nego ovce.

Možda ste se upitali otkud toliko mržnje i zla u svetu. Koja slila pokreće kapitaliste da ubijaju milione dece. Možda se upitate kakvi su to ljudi koji to mogu da čine.

Ali, zapravo najveći deo tog zla i ne izazivaju ljudi.

Naši gospodari i nisu ljudi. Oni su iz roda gmizavaca i potiču iz sazvežđa DRAKO i toliko su nam zla naneli i toliko se upleli od početka u našu istoriju da se to rečima nemože ni opisati. Sumerske pločice vrlo jasno i decidirano govore o njima. Čak i nama sveta reč "mama" potiče od imena njihove vladarke koja se zvala Mamma i koja je potencirala njihove genetske eksperimente na ljudima kada su genetskim mešanjem i stvorene krvne loze koje vladaju nama već hiljadama godina.

Oni se protežu kroz ljudsko sećanje u svim vremenima, u najznačajnijim spisima (Srednjovekovno paljenje knjiga od strane Katoličke crkve je njihovih ruku delo kada je najveći broj knjiga koje su pisale o njima uništen), o njima se piše u bibliji: "I zmija reče ženi", "Sinovi Božiji koji se mešaše sa kćerima ljudi",  Sveti Đorđe ubija Aždaju, postoje u sećanju sveta kao zmajevi, u legendama Hopi i Maja indijanaca, na hieroglifima...

Ako ste se pitali šta će predstavnik jedne organizacije koja potencira "Ne Ubij", i ostale zakone koji bi trebali da simbolizuju ljubav, Papa, kod pedofila i masovnog ubice Bussa, znajte da je ste to njihovo, sve je to naših gospodara: Crkve, Nauke, Poglavarstva, Države, Vlasti, Ideologije, Medecina...

Sve je njihovo i sve je velikim delom jedna notorna laž!!! Dosta je, na primer, reći da su u navodno lečenje raka uložene bilijarde dolara a da se rak danas leči bojnim otrovima kroz hemoterapiju (ljudi nisu ni svesni da plate više hiljada evra hemoterapiju koja je zapravo čist bojni otrov, recimo Iperit i slični), onda radioaktivnim zračenjem koje dokazano izaziva rak a oni leče rak time!!!

Danas, proverite, veći procenat preživljavanja je kod onih koji ne leče rak nego kod onih koji leče!!! Oni nas ubijaju kada se umnožimo na ovom svetu koji je zapravo njihova farma a mi njihova goveda, ubijaju nas fluorom, drogama, hemioterapijom, aditivima, ratovima; kontrolišu nam um i uništavaju našu decu medijima koji su listom svi u njihovim rukama, filmovima, muzikom...

Doktor Mengele, koji potiče iz prebogate gmizavske loze, je vršio jezive eksperimente nad decom (kasnije je sasvim slobodno radio u institutu Tavistock u Londonu pod imenom Greenbaum tako da sve one priče o potrazi za njim su najsmešnija farsa). Danas je isti takvi eksperimenti sprovode na nekoliko mesta na svetu ali mi je teško da o tome pišem a ni vi ne biste voleli da čujete šta se sve tamo dešava.

I danas, dok nestaje na milione dece svake godine da bi bili iskorišćeni za eksperimente, trgovinu organima i pornografiju, vi zapravo shvatate da naša deca stoje kao u izlogu neke velike prodavnice odakle ih svakoga dana neko može zauvek odvesti.

I dok milioni dece nestaju, vi kao poreski obveznici koji finansirate nikad opremljeniji policijski aparat, niste čuli da je bilo gde na svetu bilo ko uhapšen povodom tih otmica?! Čudno, zar ne?

Dalje, ko dotura svu ovu silnu drogu, ko truje ovu decu?!

Kada je trebalo nas Srbe bombardovati hvalili su se da mogu iz svojih satelita čitati novine koje držimo u ruci. Da li ste se onda nekada pitali kako to da iz satelita ne vide milione hektara pod makom???!!! Zašto njih ne bombarduju?! Čudno, veoma čudno, zar ne?

U svom životu dospevao sam u posed mnogih tajni. Ovim putem sam vam preneneo delić jedne od njih.

Pokušajte da u ovom sužanjskom svetu ostanete dostojanstveni i čuvajte, dobro čuvajte svoju decu. Gmizavci se spremaju da nas u najskorijoj budućnosti žigošu kao što se žigoše stoka na farmi. Nemojte to da primite! Nemojte to sebi da dozvolite. Ko to jednom primi otpisan je za sva vremena! Ne zaboravite da se i u šumama može živeti ako zagusti, ne zaboravite da se i trava može jesti ako zatreba!

Verujem u to da će nekada u ovoj Vasioni prevladati ljubav i ja u nju verujem!

Budite mi srećni...


Vaš, Miodrag Stojadinović



__._,_.___ ag Stojadinovic: KAKO TAJNO  VLADAJU NAMA

Pokret za zastitu ljudskih prava                                                                                        23.4.2008  godine
Tel.3511829 ; Mob tel-064-3095176 ; Pokret@eunet.yu


MOGUCA VRLO NEPRIJATNA IZNENADJENJA NA  MAJSKIM IZBORIMA, A POGOTOVU POSLE NJIH.

Srbiju opet zele da prevare, kao toliko puta ranije. Sledeci majski izbori nas mogu vratiti u kataklizmu slicnu onoj posle II Svetskog rata kada su nam na silu i prevaru ustolicili  ondasnji “spasiteljski” poredak. Sada nas nedovoljno opamecene i upucene u zavijutke vrlo slozene globalne politike, zele ponovo na prevaru da uvale u nove jos gore pogresne izbore. Onda ce kazati:”Sami su ih izabrali, Srbi vecite naivcine”. U pitanju je nesto drugo, narod je decenijama raspamecivan, pretvoren u igracku prevaranata.
 
Ne dozvolimo novu istorijsku prevaru! Objasnimo narodu, prosvetimo ga!

Pre svega, gradjani su opravdano nezadovoljni. Ali nisu informisani. Jer sadasnji haos u Srbiji ne proizvodi zvanicna vlast, nego mafijasi, i tranzicija, tu su i stetni postupci medjunarodne zajednice koja gura Srbiju van Evrope. Jos nema pravde pred sudovima, nije vraceno sto je oduzeto, gradjani nisu rehabilitovani ili obesteceni, nisu  im garantovane licna bezbednost i  imovinska sigurnost, vlada nezaposlenost, rasirena je korupcija, cvetaju nesmetano najuzasnije posasti. Dok vecina zivi na ivici siromastva ili vrlo skromno, u neizmernoj zebnji, dotle raskalasna skorojevicska manjina zivi na visokoj nozi, stvoren je sloj bogatasa koji pije krv, plajcka i tiranise, privatizuje za bagatelu.

Neznanje naroda lukavo koriste politicki rivali da tako blamiraju demokratsku vlast, i da navode vodu na svoj mlin obecavajuci lazno med i mleko, ohrabreni pljuju na svet. Ozlojedjeni gradjani kazu da je « siso Kurta, doso Murta », svi su isti, izabracemo manje zlo. Ali se moze lako desiti da upravo izaberu vece zlo.
 
Ne radi se nikako o izboru za Evropu ili za Rusiju, ili oMedjunarodnoj zajednici i Kosova. Drugo je u pitanju: Srbija je  podeljena na one koji zele RASKID SA PROSLOSCU i  druge KOJI ZELE DA BUDE KAO RANIJE. Ovi prvi su ojadjeni, ovi potonji  zele da ovekovece privilegije. Vesti manipulanti sa ispecenim decenijskim  iskustvom varanja naroda uspevaju cak da obmanu obespravljenu vecinu da glasa za one koji su ih decenijama zavijali u crno, videci pogresno u njima spasioce. U danasnjoj uzavreloj Srbiji,  prevagu mogu neretko odneti emocije umesto razuma, izigrani glasaci mogu u maju  glasati protiv sebe, pucati u sopstveni gol. A usplahirena zvanicna vlast ukrivajuci sledjena od straha u predizbornoj kampanji sustinu-lose sudstvo i mafijase, ustvari kratkovido navija za rivale, gura glasace njima. Svetsko okruzenje suflira zapenusanim mesijama naviklim da krvare Srbiju, da njih same agresivno kritikuje da im tako za nagradu navuce glasace, a opasno zastrasuje evropejce demokrate da ne smeju protiv njih reci ni rec, da od njih odbiju glasace.

Sto moze vec na majskim izborima iznedriti  samozvane MESIJE, voditi u nepredvidive  politicke turbulencije i nazadovanja. A na radost nasih neprijatelja koji ce biti najsretniji od svih njihovom novom istorijskom prevarom « naivnih » Srba i Srbije. Posle povratka Benbele iz francuskog zatvora i Mendele iz Juznoafrickog, krenulo je u obe zemlje u pocetku lepo, sada su ove zemlje u nevidjenom rasulu. Ako Seselj dodje slavno katapultiran iz Haskog tribunala u vrh vlasti u Srbiji, moze krenuti u pocetku med i mleko, kao sto je bilo posle  Drugog svetskog rata, a kada narod bude progutao udicu kao i onda, nastace kao i u prethodnoj Jugoslaviji nevidjeno rasulo. Srbiju ce tako na providnu prevaru definitivno podmuklo dotuci.

Ukoliko demokratska vlast ne uspe da se energicno obracuna sa mafijasima i svima onima koji  krse zakon, ako ne izadje pred naciju sa cinjenicama, da svako vidi i zna, ubrzace se osipanje nihovog glasackog tela. Pobedice na prevaru i dotuci Srbiju  isti oni koji  su dotukli  Jugoslaviju. I dobiti za to jos masniji car nego li ranije. Izlaz: Ipak, ispravne procene, sloga, ne licni car nego interes naroda. Ipak, svi smo u istom camcu.  SAVET POKRETA.












. .

ОСНОВАНА ДИРЕКТНА АКЦИЈА ЗА САМОЗАШТИТУ                       У Београду, 1. 3. 1975.

   Данас  је одржан  састанак  Иницијативног одбора Дирекције акције за самозаштиту чији главни задатак треба да буде заштита угрожених права оснивача и свих грађана који нам  се обрате захтевом за заштиту, у вези њихових права из радног односа, стана, онемогућавања запошљавања, пред судовима, у образовним установама, или када се ради о угрожавању личне безбедности, а због ненасилног изражавања или социјалног порекла, и сл.
   Акција за самозаштиту је неформална асоцијација која ће  обављати своје  активности кроз издавање петиција, саопштења, билтена, интервенција пред судовима и у социјалним установама и на друге пригодне начине. Нећемо подржавати оне који заговарају насиље као пут разрешавања својих проблема са властима или који испољавају било какав облик  нетолеранције (политичке, верске, националне, и сл).
   Када исцрпимо интерне могућности жалбе у земљи обраћамо се међународним организацијама за заштиту људских права.
   Људска права се у Србији крше све више, масовно и систематски, што је знак кризе која се приближава, а што изазива огромно незадовољство и тензије, који би могли водити, уколико се не отклоне, свим облицима конфликата (политичких, националних, регионалних) и бујању дезинтеграционих процеса, побуни грађана против тираније, грађанском рату и распаду земље. Један од наших главних циљева је стварање предуслова за настанак вишепартијске државе у Југославији.


У Београду, 1. марта 1975. године
Чланови иницијативног одбора: Томислав Крсмановић,  Душан Вуковић, Миша Томић, Александар Карагић.

1.   Господину ЈОСИПУ БРОЗУ ТИТУ, Председнику СФРЈ        1 јуна 1975. године

Треба регистровати и отклонити урзоке криза – треба завести демократију

   Ваша Екселенцијо,

   Директна акција за замозаштиту је основана 1. марта ове године од стране групе београдских интелектуалаца да заштити њихова угоржена права. То је неформална асоцијација грађана угрожених у њиховим правима, који су изложени прогонима због изражавања некомформних мишљења, или због њихових моралних, филозофских или верских убеђења, због породичног или социјалног порекла. Ми се залажемо за дијалог са онима који крше  наша права и противимо се насиљу као средству бробе за остварење права.
   Дозволите да Вас обавестимо да се људска права у нашој земљи крше масовно, што је знак кризе која се приближава, што изазива огромне друштвене тензије које, уколико се не буду уклониле, би могле водити свим могућим облицима конфликтних ситуација, бујања дезинтеграционих процеса, побуни грађана против тираније, грађанском рату и распаду земље.
   Наша је грађанска обавеза и патриотски задатак, да Вам предочимо, са најбољим намерама, да је последњи моменат да се спречи галопирајућа и разорна криза која је сваким даном све присутнија, али се не препознаје, о њој се не говори довољно, или никако. Уместо да се друштво анализира да би се открили проблеми, све је присутнија «лакировка» (улепшавање).
   Људска права се крше масовно, систематски и фрагрантно, али се јавно и званично тврди да је наша земља шампион света у поштовању људских права и узор за друге земље. Овакво укривање је не само демагогија, него је и врло штетно по нацију и државу. Масовно непоштовање људских права је у значајној мери довело до гушења функционисања начела способности, природне селекције најбољих, поштовања закона, моралних норми, економских и тржишних законитости и општих људских вредности.
   Услед оваквог стања настала је масовна друштвена патологија, лишавање друштва својих највиталнијих снага, неискоришћавање ресурса, расипништва, отуђивање народног богатства, разни облици паразитизма, девијантна и асоцијална понашања, крајње низак ниво пословних одлука, менаџмента у нашим предузећима. Оваква расипништва не би могле поднети ни много развијеније државе.
   Промене у свету су врло брзе и захтевају  прилагођавања, ми не региструјемо благовремено ове промене и не прилагођавамо се на њих, настају застаревања на свим нивоима. Други нас престижиу, ми заостајемо. Долази услед тога до погрешних  капиталних одлука у политици и планирању економског и сваког другог развоја.
   Слободни смо да саопштимо да су политичке, правне, економске, друштвене чињенице сложеније него ли раније, самим тим задаци појединаца, стручњака и субјективних снага. Све се више поставља захтев за рационалним пословним одлукама у економској сфери у државној унутрашњој  и спољној политици, допринос науке и стручњака, квалитетан менаџмент и маркетинг, оријентација на тржишну логику и стимулацију креативности субјективних снага. Други су у овоме далеко одмакли, док ми тапкамо у месту, нема такмичарског духа и иновација, те отуда заостајемо технолошки и на друге начине. Због овога ће нас нације,  које су то схватиле, победити у будућности. Ови захтеви су код нас почели  да се јављају све више још 1960-тих година, али нису били препознати и удовољени.
   Постоје снаге које се опиру сагледавању  узрока назируће кризе, које спречавају да се сагледа  истина и погрешке исправе.
   Ове снаге се правдају да су постигнути ванредни резултати , да само непријатељи и разбијачи СФР Југославије тврде да има недостатака, истичу стандард масе, запосленост, а заборављају да треба пратити стање у другим државама, и локални контекст, добијање страних кредита и помоћи, што замагљује сагледавање истине, даје лажну  представу и гуши функционисање економских законитости, те нас тако ограбрује и гура у погрешну процену стања и у привид богатства и технолошког и другог развоја. То нас води у зсамозадовољство и илузију. Истичемо да  је политика продрла у све поре друштва, чак и у приватни живот грађана Политика је завладала и економијом, иако ова друштвена грана не трпи превише политичких ингеренција, него је заснована на факторима привређивања и креативности.
   Овакав курс који је узело југословенско друштво, масовна кршења људских права, гушење демократије, пригушујући све више креативност маса, је довео  до расипништва ресурса, све је то гурало привређивање на споредни колосек, исцрпљивало привреду, све су више маха узимали процеси који су онемогућавали оптимално фунционисање друштвених и привредних механизама.
   У овој разини треба тражити узрок  кризе која надолази, и ако се њени узроци не региструју и отклоне, у годинама  које наилазе запашћемо у опасну  кризу, тензије и конфликте, грађански рат и распад земље.
   Излаз видимо у поштовању закона и људских права, окретање тржишној логици и у завођењу демократије.
   Молимо Вас да се заложите Вашим ауторитетом да наша права буду испоштована и да нас државни органи не прогоне.
   Обавештавамо Вас да смо ми почели да се бавимо људских  правима да би се бранили. Нас органи  власти  прогоне, а тврде да ми нисмо прогањани, него да измишљамо и делујемо разбијачки. Нека нас бирои за притужбе и жалбе саслушају и пруже нам правну и другу заштиту.

С'  поштовањем,
Грађани Томислав Крсмановић и  Миша Томић

Moj susret sa J.B.Titom- 6. Septembar 1976 godine

               Moja  posiljka u debelom velikom zutom kovertu koja je sadrzavala moje zalbe na postupke organa vlasti, sto se tice prava iz radnog odnosa, privodjenja i drugih zloupotreba nada mnom i mnogim drugim gradjanima ,koja je bila poslata predsedniku SFRJ J.B.Titu  je se vec vise od godinu dana uporno i u vise navrata vracala od strane poste sa naznakom" nepoznat ".. Odlucan da ova posiljka stigne do primaoca sam otisao licno sa postanskom dokumentacijom u Marsalat na Dedinju koji je primao prituzbe i zalbe gradjana i bio primljen od jedne prave" partizanke Mare",neljubazne i arogantne zene srednjih godina, srednjeg rasta, i snazne konstrukcije, smedje kose,  tipicnog birokrate, ali koja nije bila preteca. Saslusala me je , shvatila o cemu se radi, i kratko mi rekla :"  Gradjanine, ostavite taj koverat, bicete obavesteni".I pokazala ka vratima.
           Mislio sam da od odgovora kao i toliko puta nece biti nista. Razmisljao sam o vlastima, zasto su tako losi prema mnogim gradjanima? Verovatno jer ih lose procenjuju, misle da su oni to zasluzili, da su krivi, da su neprijatelji nacije i drzave. A znao sam da su to bili posteni patrioti. Shvatio sam jos onda kolika je to provalija, i komunikacioni jaz, lose procene, ko to radi, ko seje  zavade, zasto? Komunistii, mislio sam, da tako cuvaju vlast. Ali cime cuvaju vlast, ti ljudi im ne bi nista ucinili. Sve je blo nejasno, cudno,..pa oni tako ruse vlast, seju nezadovoljstvo, slabe gradjane. Ali neko im puni glave obrazlozenjima da je to potrebno, korisno. Navodi ih na lose postupke. Kako da oni takve cudne stvari prihvataju da cine? Iz zablude, onda im treba objasniti, osvestiti  ih.? Nije lako ljude osvescivati, ali to treba uciniti. setih se izreke:” Usadjivanje вида  onima koji nemaju oci”.To je tezak posao.Ali vredi to ciniti. Ili svesno cine zla, placeni da cine zlo svme narodu?
             Jednog dana je zazvonio telefon. Bio je to Marsalat, bio sam pozvat na razgovor .. Zena koja me je prvi put primila sada je bila sasvim drugacija, vesela i ljubazna , smejala se, uvela me je u
jedan hol kao sahovska tabla, iz koga se iz daljine sigurnim i samouverenim koracima priblizavao visok i krupan preplanuo covek, sporstkog izgleda, koji mi je kratko kazao:"Gradjanine Krsmanovicu, primice vas predsednik Tito" i poveo me ka pocetku hola u obliku polja sahovske table..Bio sam vrlo iznenadjen, na prvi pogled prijatno, ali preplasen da nije neka zamka, hapsenje kao ranije. Cudilo me jako da to zele, zasto, otkud sada najednom to,dosada nisu hteli da razgovaraju sa mnom ni sefovi biroa za prituzbe i zalbe, sada najednom sef drzave?!
          Predsednik Tito je izasao sam iz jedne sporedne prostorije, bio je to on, na neki nacin onakav kakvim sam ga video prvi puta davne 1941 kada sam bi malo dete od samo pet godina, godine u planinama Zapadne Srbije za vreme Prve neprijateljske ofanzive. Iako je bio mnogo stariji, jos se drzao, to je bio on. Nije bio onako sjajan kao na televiziji, izgledao je manji , umorniji, naboraniji. Rukovao se sa mnom i kazao kratko:"Gradjanine  Tomislave, procitao sam vase spise, vi ste lojalan gradjanin , idite spokojno kuci i spavajte bez brige, sve ce biti u redu". Nisam stigao ni da mu se zajhvalim, on je klimnu glavom i otisao. Covek koji me je dopratio me je izveo ljubazno do izlaza a onda me je preuzela zena iz Biroa za prituzbe i zalbe.
            Tu noc nisam mirno spavao, sledecih dana je bilo isto ili gore, misli su se rojile:"Zasto me je primio J.B.Tito? Sta se iza toga krije? Zasto posiljka nije stizala nego su je uzeli u obzir tek kada sam licno otisao? Kako su imali poverenje u mene,"opasnog neprijatelja"i pustili me lice u lice bez straze i obezbedjenja u lice sa sefom drzave? Zasto je on obecao da ce biti bolje a nije bilo bolje? Kako moze sef drzave tako nesto olako da kaze? Ili je  hteo da me se otarasi, sta je onda po sredi? Da me nisu njemu lazno predstavili, kazali da sam nategnutih nerava? Ukoliko je tacna predstavka da su mu kazali da sam nategnutih nerava, kako to da takvog uznemirenog coveka puste tako blizu sefa drzave?”? I jos mnoga razmisljanja.
          Uvideo sam vremenom da su rukovodioci drzave drzani u nekoj vrsti otsecenosti od autenticnih
informacija o stanju u drustvu. Moja pretpostavka je bila da J.B.Tito nije znao  STVARNO STANJE u drustvu. Do slicnih zakljucaka sam dolazio susrecuci se sa funkcionerima Drzavne bezbednosti, JNA, drzavne uprave. Duboko su bili ubedjeni da sam ja kriv, da sam zasluzio necim, da sam protivnik, i td. A ja sam znao da me politika nikad nije  interesovala, i da se branim. Ali to je njima bilo tesko dokazati.
            Jos tada sam zakljucio da su indoktrinirani i otseceni od informacija, i da je glavni zadatak disidenata i boraca za ljudska prava da ih objektivno informisu. Ali sam uvidjao da je to krajnje tezak posao, da neko to sistematski smeta. Ko?Zasto?
             Jos od tih vremena datiraju moja redovna vidjanja jednom mesecno po jedan sat sa pokojnim Milovanom Djilasom. Do istoga zakljucka sam dosao u razgovarima sa njim. A to je udaljenost lidera od baze, od problema masa, neopoznavanje drustva, M.Djilas je imao svoja vidjenja o drustvu koja su bila drasticno drugacija od mojih narocito sto se tice krsenja i nepostovanja ljudskih prava.M.Djilas je bio duboiko ubedjen da je ondasnja SFRJ bila autoritarna, stroga ,ali nikako plolicijska ili totalitarna drzava, dok su moja vidjenja bila sasvim drugacija. Djilas je smatrao da nije bilo masovnih krsenja ljudskih prava, nego pojedinacnih, a ja sam znao da su povrede bile masovne. I tvrdio mi je da se drzava obracunava sa svojim neprijateljima i da nema razloga da to cini sa nevinim ljudima, sto sam ja upravo tvrdio.,

        ТОМИСЛАВ КРМАНОВИЋ, дипл. ецц се са радног места „Шеф службе маркетинга“ распоређује на радно место „самостални истраживач тржишта“. Ова одлука ступа на снагу кад постане коначна.

О б р а з л о ж е њ е

        ТОМИСЛАВ КРСМАНОВИЋ је одлуком овог Савета број 17/XXVIII од 16. II. 1976. године изабран по конкурсу за радно место „шеф службе маркетинга“. Приликом заснивања радног односа именовани је попуњавајући службене упитнике и тестове ПГП „Рекорд“ био дужан да унесе истините податке о себи.
       Пратећи и анализирајући рад именованог као шефа службе маркетинга је утврдио да је наступила неусклађеност између њега и радника у служби што не даје никакве гаранције да служба може одговорити задацима који стоје пред њом а што је одраз његових индивидуалних карактеристика.
         Из тих разлога стручна служба за заснивање радног односа извршила је преглед целокупне његове документације коју је дао као и податке које је унео у службене упитнике приликом ступања на рад па је установио: У психотесту Cornell index на ред бр. 42 именовани је унео нетачне податке да никада није тражио савет од специјалисте за нервне болести док је несумњиво утврђено да је он евидентирани пацијент Завода за ментално здравље од 1973. год.
      Овај орган сматра да су подаци које је именовани нетачно дао у смислу претходног става, битни приликом одлучивања за пријем у радни однос на радно место на које је именовани примљен.
         Код овакве чињеничне ситуације стекли су се услови да именованом престане радни однос у смислу чл. 211. став 2. тачка Закона о удруженом раду али овај орган сматра да именовани може у оквиру својих стручних квалификација обављати послове унутар службе под условом да не обавља послове шефа службе односно да није у ситуацији да руководи радницима у служби и да успоставља контакте са лицима ван радне организације.
          На основу свега изнетог и донета је одлука као у диспозитиву.
Одлуку доставити Кадровској служби, ООУР „Рекорд комерц“ и именованом.
Поука о правном леку:
Именовани има право подношења захтева за заштиту својих евентуално угрожених права Збору радника ООУР „Рекорд комерц“ у року од 30 дана од дана пријема ове одлуке.

                     Председник радничког савета



- РЕШЕЊЕ (ПРЕПИС)                        01.09.1977.

                        II-Уп.бр.1613/77

       Судија за прекршаје општина Раковица у прекршајном поступку против окр. Крсмановић Томислава, из Београда, због прекршаја из чл. 2. ст. 1. тачка 5 Закона о изменама и допунама Закона о прекршајима против јавног реда и мира, па је на основу чл. 153 ст  тачка 2 а у вези чл. 8 ст. 1 Закона о прекршајима СР Србије донео је дана 01. 09. 1977. године следеће

Р Е Ш Е Њ Е

           Обуставља се прекршајни поступак против окр. Крсмановић Томислава из Београда ул. Карађорђева бр. 50, услед постојања околности које искључују одговорност за учињени прекршај.

О б р а з л о ж е њ е

         Градски Секретаријат за унутрашње послове града Београда – VI Одељење УЗСК под бр. 156 од 28.4.1977. год. поднело је захтев за покретање прекршајног поступка против Крсмановић Томислава због прекршаја из чл. 2, ст. 1, тачка 5. Закона о изменама и допунама Закона о прекршајима против јавног реда и мира и због проношења гласина лажних вести и  изазивања револта и нерасположења радника запослених у фабрици гумених производа „Рекорд“.

           Судија је дана 16.5.1977. год. као и 25.5.1977. год. саслушао Крсмановића Томислава и сведока ………… па је такође на основу увида у прекршајне списе нашао да се ради о окривљеноме који је под стањем трајног душевног обољења - шизофренија. Судија је претходно, дана 08.08.1977. добио од тужилаштва списе натраг уз оверен потпис Завода за ментално здравље из Београда - диспанзер за одрасле, Палмотићева бр. 37 под бр. 233.00 од 28.6.1977. издатог од примаријуса др. ………….. и примаријуса др. …………. из кога произилази „да Крсмановић Милана Томислав, рођен 1936., са станом у Карађорђевој 50, је пацијент Завода од 1973 Последњи пут се јавио лекару завода 4. I. 1977 год лично а после тога телефоном и писмено.
           За све ово време пацијент се није прикладно лечио и може се само претпоставити да је повремено узимао лекове, и то вероватно задњи пут током пролећа 1976. г.
На основу непотпуних података које пацијент даје и по тимској процени, мишљења смо да пацијент болује од психијатријске болести.У клиничкој слици доминирају идеје  психичких притисака који претежно условљавају несаницу, осећање страха и неприлагођено понашање.           Пацијент сопствене патолошке доживљаје тумачи тако што себе сматра здравим али прогоњеним.
            По дијагностичком процењивању пацијент припада групи шизофренија (295. тач. 9).
Сматра се да пацијент није свестан своје болести, нити да је способан да процењује значај својих поступака или исходеће последице. Може се претпоставити да би систематско лечење допринело побољшању психичког стања пацијента.
Судија је имајући у виду све напред изложено са тога разлога и обуставио прекршајни поступак против Т. Крсмановића а у смислу наведених прописа.
Против овог решења може се најавити жалба Већу за прекршаје Скупштине града Београда. Жалба се подноси у року од 8 дана по пријему решења.

Решено дана 01.09.1977. год. под Уп. бр. 1613/77

                     Судија за прекршаје
   ! Ovde slika broj 8-Zidine psihijatrijskog aziluma                  ………….

Веза Уп.бр.1613/77

(Препис, оригинал нечитак)
СУДИЈИ ЗА ПРЕКРШАЈЕ ОПШТИНЕ РАКОВИЦАза
ВЕЋЕ ЗА ПРЕКРШАЈЕ СКУПШТИНЕ ГРАДА БЕОГРАДА
                     БЕОГРАД
-   -Жалба Крсмановић Томислава из Београда, ул. Карађорђева бр. 50

          Против Решења Судије за прекршаје општине Раковица бр. II-Уп.бр.1613/77 од 01.09.1977. године, кога сам примио на дан 03.09.1977. године у законском року подносим Већу за прекршаје Скупштине града
Ж А Л Б У

              Побијаним Решењем обуставља се прекршајни поступак против мене услед постојања околности које искључују одговорност за учињени прекршај.
               Из образложења побијаног Решења сазнајем: Да је Градски секретаријат за унутрашње послове града Београда VI Одељење УЗСК под бр. 156 од 28.04.1977. поднело захтев за покретање прекршајног поступка због прекршаја из чл. 2. ст. 1. тач.5 Закона о изменама и допунама Закона о прекршајима јавног реда и мира, због проношења лажних вести и изазивања револта и нерасположења радника запослених у фабрици гумених производа „Рекорд“.
Поводом поднете пријаве и поведеног прекршајног поступка ја сам на дан 16.05.1977. и 25.05.1977. године саслушан код судије за прекршаје те сам у своме исказу указао да нема места вођењу оваквог поступка против мене јер сам ја као радник Фабрике гумених производа „Рекорд“ на збору радних људи износио неправилности појединаца и указивао на неправилан став према мени њих као радника и човеку. Наиме, радило се о преиспитивању одлуке о моме смењивању са дужности радног места Шефа службе маркетинга и распоређивања на друго радно место. Као последица ових несагласности је на крају дошло да сам ја затражио споразумни раскид радног односа што је и усвојено, тако да ја и нисам више у радном односу у фабрици „Рекорд“.
            Критика и расправе око утврђивања материјалне истине унутар радне организације на збору радних људи, где сам ја бранио свој став и указивао на неправилности и злонамерне поступке појединаца нису могли никако бити предмет представљеног прекршаја а најмање „проношења лажних вести и изазивање револта и нерасположења радника запослених у фабрици“ па стога не бих ни могао бити одговоран за прекршај из чл. 2. став 1. тач. 5 Закона о изменама и допунама Закона о прекршајима против јавног реда и мира. Збор радних људи је управо место где се самоуправно такве ствари и расправљају и изналазе и одговарајућа решења. Због тога сам сматрао и сматрам да не могу бити одговоран за представљено дело прекршаја. Jер ако сам ја као Шеф службе маректинга указао да ФГП”Рекорд” губи учешће  у тржишту у корист фирми из Хрватске и Словеније, које сe више него ми оријентишу на модернији маркетинг, менаџмент, иновације, и ако сам казао да и ми требамо да будемо боље организовани пословно, то није знак душевног обољења, него рационалан заклључак на основу научног метода, и са најбољим намерама. Руководиоци уместо да ми буду захвални ,су се осећали повређени, и тај јед су исказали кроз покушај да ме прогласе за неурачуљивог душевног болесника. ,уместо да ме подрже.
            Но, оно што је битно и што ме је приморало да се жалим и обратим томе већу је образложење побијаног решења, чија садржина дубоко вређа мене као радника и човека јер ми се истим импутира једно својство - трајно душевно обољење које уистини не постоји или је постојало. Наиме, из образложења побијаног решења којим се обуставља прекршајни поступак против мене наводи се да је судија за прекршаје утврдио да сам ја као окривљени дело починио у стању трајног душевног обољења - шизофренија. Судија за прекршаје се при оваквој констатацији позива на извештај Завода за ментално здравље - Диспанзера за одрасле из Београда датог под бројем 223.000 на дан 28.06.1977. из кога се утврђује да сам био пацијент Завода од 1973. и да сам последњи пут био на саветовању на дан 04.01.1977. године лично и да сам се јављао и телефоном.
             Чињеница је да сам ја у 1973. години се обраћао Заводу за ментално здравље за савет и лекове јер сам у том периоду имао несаницу, болове и психичку узнемиреност услед које је дошло до нервне напетости. После узимања одговарајућих лекова и потребног одмора ово пролазно стање је санирано и ја више нисам ни имао тегоба па ни потребе да се јављам лекару.     
          Једно што је непојмљиво, је чињеница која се изгледа погрешно одомаћила код неких људи је да особа која се обрати овој здравственој установи се прогласи ментално болесном, те да јој се приписују особине којих она нема. Сматрам, а то је и обичај код људи да се у случајевима нервних напетости, несаница и других тегова слободно обраћају оваквим установама за савете, помоћ и ради смирења своје нервне напетости , а без икакве бојазни да ће им се приписати ментална болест која га може деградирати као радника и човека, као што је то сада конкретан случај. Сва моја настојања и уверавања да сам ја психички потпуно здрава особа која је у једном периоду свог живота имала тегобе у виду нервне напетости и те тегобе се не могу и не смеју злоупотребљавати и мени приписивати својства и чак тешка ментална обољења као што је шизофренија, тумачити као болест које ја нисам свестан јер себе упркос наводној болести сматрам здравом особом.
          Посебно питање које се поставља је како је ФГП Рекорд сазнао за овакву “дијагнозу”? Како је Завод за ментално здравље смео да исту проследи ФГП Рекорд? И како је ФГП Рекорд смео да  је јавно публикује на скупу запослених ФГОП Рекорд?
             Да ли је стога потребно да посебно наглашавам у какав се положај стављам као радник и човек са овако олако изреченом дијагнозом. Да ли се је неко уопште упитао неће ли се овом човеку нанети таква неправда да ће он бити онемогућен у свом даљем животу да напредује у каријери, ради и доприноси општим друштвеним циљевима.
           Ако је неко чак посумњао да сам ја особа која није ментално здрава у најмању руку били су дужни да пре изрицања овакве тешке осуде упуте мене на стручни преглед код било које лекарске комисије која би стручно и савесно извршила свој задатак и дала своје стручно мишљење. Ја сам управо спреман на сваки преглед у једном тешком настојању да докажем да је неко услед своје несавесности мени приписао такве менталне особине и својства која ме практично онемогућавају да више егзистирам као човек и стручњак у своме послу.
Овако олако проглашавање једног човека и радника за ментално болесног учинило је да сам у овоме тренутку сазнања колектива у коме радим био принуђен да исти напустим (изнуђени отказ).
           Но невоља није само у овој поразној чињеници, јер ће ме нема сумње ова осуда сада пратити и даље у моме раду и животу.
           Нико од учесника у овоме поступку о овоме није водио рачуна  и судија за прекршаје поред тога што је све саопштио мом досадашњем радном колективу ишао је и даље те је информисао моју вереницу те којој је саопштио да сам ментално болесна особа и саветовао јој да раскине са мном, што је она привремено и урадила под туђим утицајем и преплашена. Да ли је се судија за прекршаје на овај начин огрешио о своју судијску дужност и неовлашћено умешао у мој лични и породични живот? На жалост, поред свих насталих околности које су условиле нужност да напустим своју радну организацију ја сада трпим и даље последице јер се чак и одговорна лица као што је то судија за прекршаје умешао у мој лични и породични живот.         
         Jа сам у оваквој ситуацији чак принуђен да бирам речи јер ако бих казао да се је судија огрешио на тај начин што ме је својом одлуком прогласио ментално болесном особом и себи дозволио да ме и у личном животу прогони, може протумачити, као што је то у побијаном решењу и наведено, да  ја имам манију гоњења. Но, пажљивом анализом чињеница нема сумње да ми се то чини и да сам овако олако изреченим обољењем прогнан и из радне организације, истина на посредан начин и сада оштећен у своме личном и породичном животу.
           Ради предњег, ја подносим ову моју жалбу Већу за прекршаје Скупштине града Београда са молбом да се иста пажљиво размотри а посебно да се испитају околности које су узроковале доношење једног оваквог решења, односно да се наложи упућивање на преглед ради оцене и давања стручног мишљења о мојој здравственој ситуацији и то преко Стручног одбора за медицинска питања Београда или било које друге здравствене установе а потом одлучи о мојој евентуалној одговорности за постављено дело прекршаја.

Београд, 10.09.1977.            Томислав Крсмановић
                  Карађорђева 50/III, Београд

Pokret za zastitu ljudskih prava                                                                                        28.4.2008  godine
Tel.3511829 ; Mob tel-064-3095176 ; Pokret@eunet.yu



BRANECI  NEODBRANJIVO-“ARGUMENTI” TAJKUNA  I  MAFIJASA.

Znamo porazne cinjenice da Srbija kopni, nestaje, budimo otvoreni-vecina neizmerno pati i strada. Ukoliko neko osporava ove nase sumorne tvrdnje, neka sam dobro prouci svoje blisko okruzenje, videce viziju bola, stradanja i patnje.

Ipak, vrlo su brojni oni koji ne shvataju o cemu se radi, zasto je tako, ko to i kako cini?
Enormni bogatasi su stvarni vladari Srbije, zvanicne strukture vlasti su njihove transmisije. Najbogatiji su oni koji su u prethodnom poretku bili na pozicijama vlasti, navodni “zastitnici drzave od Zapada”, obrazine su spale, oni su sada javno“zastitnici interesa Zapada“u Srbiji, neki i dalje prevarantski glume ostrasceno neprijatelje Zapada ( to znaju danas i vrapci u Srbiji).

Oni koji su se ocarili od nezasluzene tragedije koja sada zadesava vecinu gradjana Srbije tvrde da se to ne moze izbeci, da nacija treba da bude oslabljena jer ”slaba nacija-jaka njihova vlast”, navodno ovo su teska vremena tranzicije, ugrozeni smo spolja, sada je sve dozvoljeno da se njihova vlast ucvrsti, da sacuvaju Srbiju od najezde spolja. A posle, Boze moj, bice bolje, ZIVECE OVAJ NAROD. Tvrde da je ovo surovi kapitalizam, navodno pobedjuje jaci gen. Kazu da moraju da  slabe rivale, da bi mogli da lakse privatizuju jeftino, da sacuvaju bogatstvo, da ih ne pozove neko na odgovornost, iznuren narod je po njima poslusan narod.

Neki od upucenijih tajkuna kazu polujavno da su veliki zacrtali Srbiji slabljenje, da im je naredjeno da slabe vecinu, da moraju.

Ali mi postavljamo sledeca pitanja tajkunima i mafijasima :
-Ako morate da slabite vecinu gradjana, krajnje je amoralno da dok vecina nestaje, nezimerno pati i strada, da se za to vreme enormno bogatite, zar vam nije zao suza i krvi miliona nevinih ljudi, dece, zena, starih.
-ako morate da progonite ljude,  otkud onda  takav neizmeran sadizam, prezir prema sopstvenom narodu, to slabljenje vecine se moze obavljati sa manje ekstremne ostrascenosti, umesto toga vi se izzivljavate, sadisticki kinjite nevine ljude. A vecina i ne zna o cemu se radi. Sto je krajnje kukavicki.

Vi ste se pretvorili u najvece zlotvore sopstvenog naroda kakvih nije bilo nikada u istoriji Srba. Svi bivsi vlastodrsci SFRJ koji su ranijih decenija bili kao i vi u zabludi, surovo se obracunavali sa mnogim nevinim videci u njima navodne“neprijatelje”, kao i vi sada uvidjaju da nisu bili u pravu, ovi drugi su se svi okrenuli svojim narodima, jedino vi po navici nastavljate da nemilosrdno razbacujete ljudski materijal. U najmanju ruku budite umereniji, mozda neki od vas imaju integriteta da podnesu ostavke, molite se Bogu on sve vidi. Jedan od nacina je da  sami ustanete u svetu borbu protiv onog sto je zlo u vama samim sto vas nagoni da to cinite u cilju istrebljenja svoga sopstvenog naroda. Vrlo je tesko poverovati da ce vam to vasa vrlo okostala psihologija dozvoliti. Duhovni preporod mogu doziveti samo dusevno zdrava bica.Vreme ce kazati svoj sud o svakome od vas i nas, mnogi od vas nece smeti izaci na svetlo dana i stidice se sami pred sobom. Da li cete u poslednjem casu poceti da perete sramotu sa vasih imena. U danasnjem istrebljenju srpskog naroda tajno ucestvuje najšarenije društvo u nepravoslavnim sveštenickim ornatima, mudzahedinskim fesovima ( ne mislimo na Bosnjake) i dronjavim odelima. Udružiše se krst i din, poklonici Hrista i Muhameda i bezvernici da zloupotrebe raspamecene da satru i unište sopstveni narod. Zbog vas stradaju i druge vere u Srbiji i okruzenju. Zasto vas vasi strani gospodari ne zamene drugim? Mi se borimo za prava svih nacija, ne samo Srba, zato su na našoj strani Bog, pravda i istina. Borimo se za najsvetlije ideale covecanstva, mi cemo i pobediti.                                                                                                         Savet Pokreta