Хммм..Па погледајте "Смисао живота Монти Пајтона"
Шалу на страну, док ми тражимо смисао измаћи ће нам сам живот ,као оном човеку из Тагорине приче који је тражио камен мудрости.
Смисао је љубав ,секс,деца ,музика,уступити место трудници у превозу,бурек и јогурт ,вицеви,завући се у топао кревет после хладног напорног дана,плакати због љубави,смисао су ситнице и мало веће ствари,смисао је све што нам је важно,и неважно,и све оно што изгледа бесмислено,и свађа и помирење,и кестен у парку,што рече Змај:"Храни,ради,па да живиш,недогледно небо плаво -- та изађи да се дивиш!"

Ne vidim bolji smisao zivota od pripreme za smrt.

od smrti sirokog osmeha

od zivota nakon smrti.

...Kao moj pradeda, solunac....najveci svaler Beograda svojevremeno. 
Sa 17 godina pobegao od kuce sa vojskom u Solun, nosilac Albanske spomenice, cinovnik na austrijskom dvoru.
Taj je imao svalerke svuda po gradu. Jednu u piljarnici, jednu u mesari, jednu u pekari....
Svi su ga voleli...njegova deca najvise. I dan danas je nezaobilazna tema familijarnih skupova...

Pih,raspisah se...

Nezavisnost bi mogla biti cilj zivota, nezavisan od nikog a opet povezan sa svima, a to se postize pomocu istinske Ljubavi koja sve povezuje a opet nista ne cini zavisnim.
Jedna recenica napisana o de Melu - "mistik koji je bio dovoljno hrabar da sagleda stvarnost kakva ona jeste, da bi tako postao ispunjen sa osjećanjem i ljubavlju prema svim živim bićima. U posljednjim godinama svog života, Antoni de Melo je odbacio sve intelektualne formule da bi se okrenuo životu, ljubavi, slobodi - najradikalnijoj samoći".
Pomalo strahovito zvuci ovo zadnje jer vecina trazimo srecu uslovljenu od druge osobe, al i taj lanac mora puci. Nek se jave strucniji, koji su u braku.  

Ja govorim ovecini ljudi. O onima koji se podvode za raznoraznim stvarima, na koje najveci uticaj imaja njihov sopstveni ego. Kod kojih sve mora proci kroz filter ega, pa onda ide dalje. Koliko njih se bori i izbori na kraju protiv toga ?? Kod njih u pozadini uvek stoji interes, pa u bilo kom obliku. Uvek ce reci, a sto da nekog volim ako taj ne voli mene. Ili ocekuje da je ljubav uzvracena, a ako nije, ne gleda to kao normalno, kao izbor te druge osobe, vec je u krajnjem slucaju i okrivljuje sto ne uzvraca. Ljudi ocekivanje poistovecuju sa interesom. Ako nesto ocekuje, pa ne dobije, pokusava naci krivca, jer nije njemu u interesu da se ne ispune ocekivanja.
A ovi drugi, njih je malo, ali su oni i ti koji na posredan ili neposredan nacin uticu na one prve, da se i oni promene. Ne mora sada, u ovom vremenu, ali kroz deset, sto ili hiljadu god, broj tih ljudi, sa takvim shvatanjem ce se povecavati. Bezuslovnost je tesko shvatljiva ljudima. Jednostavno im je tesko raditi, osecati, ... nesto bez uslovljenosti. Pa i sama religija mnogim stvarima uslovljava put do Boga. Tako se to ovog trenutka cini. Zakontosti i principi  necemu ce uslovljavati i jedne idruge.
U tome je stvar.
Uzmimo ljubav na primer. Tesko je vecini shvatiti bezuslovnost. Ajd' da pokusam na ovaj nacin objasniti. Zamisli krug ( da ostavimo po strani jednu tajnu grupaciju kojoj je krug savrsenstvo, i zastitni znak ). Na tom krugu dve tacke. Nebitno koliko su odaljene jedna od druge, ali za sada radi lakseg razumevanja, nasuprot jedna drugoj. E sada zamisli da sa leve i desne strane od jedne " ide energija ", ili nazovi kako hoces. A u drugoj se sve to sliva. Ona prva od koje se polazi, mozemo reci da bezuslovno daje. Savrseno, koncetrovano dobro. Ona druga koja prima, uzima, je savrseno, koncetrovano zlo.
Sada to preslikajmo u nasu realnost. Ako bi svi ljudi bili kao druga tacka, svako od svakog bi uzimao, ko nauci da uzima vise imace vise i vise na ustrb drugoga. Raspodela postojeceg resursa ce biti takva kakva je. Iscrpljivace, isisavati jedni druge.
A uzmimo da su ljudi kao prva tacka. Volis nekog, i pruzis ljubav nekom. Da bi taj prema tebi pruzio bezuslovnu ljubav, pored svoje, mora ti uzvratiti, vratiti i tvoju. Bez imalo zadrske one koju je primio od tebe. Da bi ti sada pruzio bezuslovno, opet pored svoje, vracas i to sve koje si dobio. Opet bez imalo zadrske. Na kraju se dobije efekat kao da si izmedju dva ogledala, i u svakom imas beskonacan broj svojih odraza. Beskonacan broj sebe iz sebe samoga u sebe samome.
A sada zamisli da svakom coveku pruzas tako, i da od svakog ti je uzvraceno tako. Koliko sebe i drugih onda imas u sebe samome i u sebe samoga u dugima. Ako uspes da to zamislis, zamislices ono za cime tragas i zudis. Zamislices tu svetlost koju toliko trazis.