Miodrag Marković, zamenik direktora Zavoda za intelektualnu svojinu, kaže da posao izrade elektronske baze nije nimalo lak jer je potrebno skenirati čak 1,4 miliona stranica...

Početkom aprila 2008. godine trebalo bi da bude završena srpska baza patenata na internetu, odnosno elektronska baza podataka o svim registrovanim žigovima i patentima u Srbiji počev od 1921. godine.



IDEJA - Miodrag Marković, zamenik direktora Zavoda za intelektualnu svojinu, kaže da posao izrade elektronske baze nije nimalo lak jer je potrebno skenirati čak 1,4 miliona stranica.
Procedura za prijavu patenta je propisana Zakonom o patentima. Uredna prijava se klasifikuje i objavljuje najkasnije 18 meseci od dana prijave. Da bi bio zaštićen, patent mora da bude originalan, da dostiže inventivni nivo i da ima industrijsku primenjivost.
Cena patentne prijave za fizička lica je 150 dinara, dok pravna lica plaćaju 10 puta veću sumu. Iznosi taksi u Srbiji su neuporedivo veći nego u Evropi. Tako pravna lica u Srbiji plaćaju taksu za održavanje prava za 20 godina od 70 do 80 evra, dok se za taksu prosečnog patenta u Nemačkoj za 10 godina mora izdvojiti oko 30.000 evra.
- Postoje dve kategorije ljudi koji žele da patentiraju svoje idejne projekte. U prvu kategoriju spadaju osobe koje u potpunosti zadovolje strogu proceduru, dok onu drugu i, nažalost, mnogo brojniju grupu čine „inovatori" koji najčešće „padaju" na prvom koraku - na popunjavanju prijave koja nimalo nije jednostavna - kaže Miodrag Marković za „24 sata".
U drugu grupu spadaju i bizarni patentni predlozi, kao što su „postupak za korišćenje energije crnih rupa" i „katapult za obaranje aviona lopatom".
Pored ovih „inovacija", u Srbiji postoje i talentovani inovatori koji osvajaju najveća priznanja u zemlji i svetu. Jedan od njih je i Bojan Dimitrić, mladi inovator koji je, između ostalog, patentirao ergonomsku tastaturu za kompjuter s tasterima u formi pčelinjeg saća, za koju je dobijao nagrade na najprestižnijim sajmovima tehničkih inovacija u Parizu, Ženevi, Strazburu i Seulu.
- Osnovne prednosti ove tastature su male dimenzije i to što je anatomski u potpunosti prilagođena polažaju šaka korisnika. Tastatura bitno utiče na smanjenje profesionalnih oboljenja kod osoba koji svakodnevno koriste računare - objašnjava Dimitrić za „24 sata".
Prvi registrovani patent u Srbiji, iz decembra 1909. godine, zaštićen je od strane kazandžije iz Novog Sada Milana T. Jovanovića. U pitanju je mašina za pečenje rakije.



Izvor: 24sata

Zanimljiva tastatura, liči na harmoniku dugmetaru