Ovo je 100% istinita prica o Srbima u rasejanju. Za one koji sumnjaju u verodostojnost bilo
kog detalja ove price, naziv mesta i vremena desavanja price su originalni i proverivi na bilo
kom telefonskom broju srpskog vlasnika sa teritorije drzave Ilinois, USA, koji nadjete na
white pages.
Imena likova su izmisljena, ali je njihova nacionalnost originalna.
Mesto desavanja: USA, Ilinois, Chicago, West Suburb Rockford.
Likovi: Srbi izbeglice iz Bosne ( nedavno pristigli), Misa muzika, Gajic - de uzmi jednu...,
americki postar(ocigledno irskog porekla), americki farmeri, americki prasici i interventna
antiteroristicka jedinica groznih americkih policajaca, i jedan lokalni policajac patroldzija
(picka od coveka, preplasen ko Sloba na kontra mitingu u Beogradu pre par godina -VOLIM I JA
VAS), upravnik poste (zvani Ljubce od miloste), i postareva zena. Mislim da su to svi likovi,
a ako sam nekog i preskocio, dopisacemo.

Prica pocinje ovako.

Chicago Land, drzave Ilionis i deo severne Indijane je poznat kao najveca srpska kolonija u
USA. U severo-zapadnom predgradju Chicaga, nalazi se gradic Rockford. U tom gradicu, koji je
popriste nase price, zivi i radi ( radi samo 10%, a ostali su na grbaci drzave) oveca kolonija
Srba, izbeglica iz Bosne. Ljudi su sveze pristigli, tu su tek par godina, engleskim barataju
srednje zalosno, naime celo naselje, jer ih toliko ima, moze da sastavi 3 do 5 prosto
prosirenih recenica. Razlog zasto ih tu na jednom mestu ima toliko, verovatno lezi u cinjenici
da se Srbi "vuku k'o creva", a i stanovi su prilicno jeftini, nasi ljudi su u komsiluku, uvek
mozes da se oslonis na komsiju, itd. 90% Srba u naselju, a oni su i 90% naselja, ne radi
nista. Zive na teret drzave i smisljaju kako da zeznu istu, ne bi li se osvetili amerima za
bomdardovanja, raspad SFRJ, osnivanje turske drzave na Balkanu, Slobodana Milosevica, Franju
Tudjmana ( a ne on je umro), ne dobijenu premiju na sportskoj prognozi 1990. za samo jedan
rezultat kad je Osjek tuko Zvezdu u Osjeku 3:0, sto ih jednom ostavila Fata (mater joj
muslimansku)..... i jos mnogo toga. Elem pomenuti sede pred zgradom, umesto avlije, i cekaju
postara ko ozebo sunce jer im on donosi, nekom pare, nekom bonove za klopu, a ponekom bogami i
pismo, al'retko. Bitan detalj za celu pricu je da se drzavne pare i bonovi isplacuju obicno 6.
u mesecu. Srbi naravno ostaju Srbi, narocito kad su u rasejanju, inace su komunisti,
Jugosloveni, Makedonci, Crnogorci, ili neki drugi politicki ili geografski pojmovi. Pa kako to
red vekovima nalaze, delegacija Srba ode 3.januara do obliznje farme svinja, te sa farmerom,
americkim, na jedvite jade, zbog njegovog elementarnog neznanja srpskog jezika, ugovori
kupovinu 10 prasica. Pritisnuti nemastinom americkog drustva, kao i nedostatkom prostora to
jest livade i dvorista, zamole istog da prasad zakolju i urede sutradan kod njega na farmi.
Srbi pitaju jel O.K., a farmer kaze O.K., to je jedino sto tecno zna od srpskog jezika. Budala
i neznalica. Sutradan ranom zorom stigne na farmu ekipa od 12 profesionalaca, te pocnu
pripreme za klanje, uz bratsku raspodelu posla. Jedan kolje, drugi cereci treci dere, cetvrti
suri, peti lozi vatru, sesti i ostali vec svak po nesto. Pucketa vatra, kljuca voda, skice
prasici, ma tipicna srpska idila. U neko doba pojavljuje se na vratima kuce unezverena faca
prepadnutog farmera koji ne moze cudom da se nacudi sta se to desava. Covek godinama gaji
svinje, a nikad ni jednu nije zaklao. On svinje kad utovi, pozove klanicu oni dodju i odvezu
ih. Tako je farmer godinama ostajao uskracen za idilicnu sliku srpske svinjokolje. Nasi junaci
rade li rade, nema se vremena za dangubljenje. Ipak stigne se i da se popije po jedna za "
Boze pomozi", ili "da se ne radi na suvo", ali posao ne trpi.
Dok voda vri, i vatrica bukti baci se i poneko parce dzigerice u pepeo, onako s'nogu, "bez
leba". Kad je farmer dosao sebi, on otrci na telefon da pozove svoje komsije farmere da vide
cudo nevidjeno. Dodjose ljudi sa okolnih farmi. Gledaju dive se i ocima ne veruju. Neki su cak
poneli i video kamere, ne bi li sta od tog cudesnog srpskog umeca i vrhunske tehnologije
ukrali. Al' ni nasi nisu od raskida. Ako su i sisali vesla, nisu bas pojeli camac. Kako se
broj posmatraca povecavao, tako se i ekipa profesionalaca, sve vise uigravala pa su na kraju
tako brzo i spretno "redili" da ni kamere nisu mogle da zabeleze vrhunsku tehnologiju
prezentovanu rukama svetskih majstora.
Sa prvim sumrakom posao je bio zavrsen, alat opran i spakovan. Prasad na putu zam Downtown
Chicago u pecenjaru "BELA RADA", na pecenje. Farmeri ostadose da blenu ko ovce, mamicu im
americku glupu.
Neka vide pa nek se postide.

Jeste se zagrejeli, tek sad pocinje nasa prica.

Badnji dan 6.januar, leta gospodnjeg 2001. Rockford, Chicago spava snom
pravednika, a u jednom njegovom naselju tuzni i nostalgicni Srbi, daleko
od rodne grude, spremaju se da u miru i sreci proslave najveci praznik
pravoslavnih hriscana. U nedostatku sopstvenog dvorista, izadjose pred
zgrade da sa svojium komsijama proslave Badnji dan. Posno je, ali moze i
posno da se mezi a nadje se i po koji balon domace sljivovice iz
otadzbine. Kako se sunce dize na horizontu, ekipa se polako zagreva,
Semsa, Nino, Saban, Hasan, Halid, Himzo, i ostali renomirani "Srpski"
pevaci tuku pusto tursko, sa Misinog stuba ( ima boseove zvucnike i
pojacalo od kolko 'oces wat-i, najjace u naselju, ma koje bre, najace u
Ameriku). Protrci i poneka Ceca ili Mira, ali retko. Tece rakija, jaka,
ljuta, al' ni momci nisu od raskida. Kakvi na jelu takvi i na picu. Tesko
malo uz posnu hranu, al' moze se. Pa jednom godisnje je Badnji dan. Ko
sustane, i ukrsti ocima, a Gajic trci za njim, nutka usoljenim ringlicama,
sipa casu rakije i vice: " De popi jednu matere ti, Badnji dan je, valja
se!" U neko doba u naselju se pojavljuje postanski auto.
"Postarrrrrrrrr!!!!!!!!!!!!", viknu neko, a sreca ozari lica prisutnih.
Svakog postar asocira na nesto drugo, a nase junake kog na pare kog na
bonove, u glavnom vole ga ko majku rodjenu. Ovo je zemlja dembelija. Oce,
majko, brate, sestro, kume, postare! Postar sa osmehom na licu prilazi
razdraganoj gomili, oni se pozdravljaju sa njim, neki se i grle (pa to je
postar, nije makar ko), a Gajic na gotovs sa flasom i casicom: " De popi
jednu matere ti, Badnji dan je, valja se!". I dok dlanom o dlan postar se
utapa u razdraganu masu, dohvata se casice i po srpski je stresa na iskap.
"Uraaaaaaaaaa!!!!!!!, za postaraaaaaaaaaa!!!!!!!!!", zaori se iz desetinu
grla. Gajic pomalo iznenadjen postarevim "secret skills", brzo se snadje
te nasu jos jednu. I sledeca casica dozive sudbinu prethodne i njen
sadrzaj volsebno nestade u postarevom grlu. " Uraaaaaaaaa!!!!!!!!!!!!!
Uraaaaaa!!!!!!!!! Uraaaaaaaaa!!!!!!!!!!!" ovacije ko na mitingu protiv
Slobe. Gaic sad vec iskusno ne ceka vec samo sipa. Slede 3. pa 4. pa 5.
casica i sve zavrsavaju na isti nacin. Radosni usklici polako ustupaju
mesto divljenju. Slede 6. pa 7 pa 8. pa 9., vise niko ne progovara. Svi
gledaju cudo nevidjeno, tj cudo od postara. I taman kad su im se oci
osusile od ne treptanja, super postar sruci i 10. casicu na iskap i pade
ko sveca. EEEEEEEEE!!!!!! oteze se sa prizvukom razocaranja iz grla
okupljenih navijaca. "Sta mu bi?"- upita neko. " Sta sta mu bi, pa
prefosiro se, a nije mezio!", odgovori drugi. "Nego da ga unesemo da malo
odspava pa kad se naspava bice mu lakse". Receno, cinjeno. Smestise
postara u stan u prizemlju da odspava i nastavise sa proslavom Badnjeg
dana, uz nezaobilazno postarevo za malo pa herojsko delo. Dan tece dalje,
vreme prolazi, Srbi sve veseliji, postar spava, itd. Sve krajnje normalno.
E ne lezi vraze. Razmazena americka populacija iz okolnih naselja
iznervirana sto postara nema da im donese njihovu postu, okrene upravnika
poste i na tecnom engleskom jezuku mu se onako Srpski receno najebe mile
majke. Upravnik sav prepadnut, jer ovde ko ne radi svoj posao kako treba
dobije otkaz, a ne orden narodnog heroja ili direktosku titulu, brze bolje
okrene postarevu zenu i pita da nije mozda kod kuce, da mu nije pozlilo,
da li se javljao? Zena ko zena, americka, nema pojma, i kaze da je na
poslu. E tek sad se upravnik uprpio. Okrene 911 (policiju) i prijavi
nestanak postara. 5000 policajaca grada Chicaga krene u poteru za odbeglim
ili kidnapovanim postarom. Posle dugotrajnog bezuspesnog traganja, jedan
lokalni patroldzija, "coskara" srpski receno, nabasa na parkirana
postanska kola, ali u naselju gde zive oni krvolocni Srbi sa Balkana. Vidi
on kola ali vidi i masu na ulici i zakljuci da je postar u najmanju ruku
kidnapovan ako ne i zverski ubijen i iskasapljen. Odluci da njegova
nadleznost tu prestaje te pozove stanicu, prijavi slucaj i zatrazi pomoc.
Kroz pola sata uz zaglusujucu buku sirena patrolnih kola, u pratnji jednog
helikoptera, 12 marica punih pripadnika jedinice za antiteroristicka
dejstva americke policije blokiralo je celo naselje. Istrcase organi
bezbednosti pod punom ratnom opremom ( za obezbedjenje nesmetanog
obavljanja saobracaja kako je to voleo da kaze nas voljeni bivsi
predsednik i njegovi SPS, JUL, SRS pacovi, tj. potparoli za stampu),
ukljucujuci, pancire, slemove, vizire, sa automatskim puskama u rukama i
"slobodankama palicama o pojasu". Srbi ko Srbi, znajuci da im je savest
cista, a pamet od rakije pomucena krenuse im razdragani u susret. Gaic sa
flasom i casicom u rukama i svojim neizbeznim " De popi jednu matere ti,
Badnji dan je, valja se!" No americki policajci nisu ni 0.05 promila od
americkih postara. Ne samo da nece da popiju, nego vriste, deru se i nesto
prete. Sve to bi mozda imalo uticaja na pripadnike nekog drugog naroda,
ali Srbe bas zabole, oni nastave da piju, panduri da urlaju, a Gajic da
redom nutka svakog pandura po naosob,: " De popi jednu matere ti, Badnji
dan je, valja se!" U neko doba neko od Srba stekera (oni sto se stekaju pa
ne piju svaku turu, vec po neku i preskoce) uspe da razume postman. "
Ljudi pa ovi traze naseg postara. Pa tako kazi brate milicajac. Govori
srpski pa da te ceo svet razume. Evo ga kod Djoke u prizemlju", i pokaze
prstom u pravcu Djokinog stana. Panduri jurnuse u stan i na sred
trpezarijskog stola nadjose predmet svoje potrage, uvijen u crnu najlon
kesu za smece. Krenuse da odmotaju les jadnog postara koji je herojski
poginuo boreci se za americke nacionalne interese, kad Djokina zena skoci
na pandura, udarajuci ga po rukama u urlajuci besno. " Postman!", vristi
pandur pokusavajuci da otrese Djokinicu sa ruke. "Ma nediraj pecenicu, to
je sutra za Bozic, jebo majku svoju". Ipak pandura bese vise te savladase
Djokinicu i jedan teatralno odmota telo zavijeno u crnu kesu, na
trpezarijskom stolu. Kad ono povece prase! Mozete li zamisliti kakvo je
zaprepascenje nastalo medju nadobudnim americkim specijalcima. Osetise se
volovi ko da im je Senta Milenkovic svima rodjak u drugom kolenu. "Ma
snajka oni traze postara", zavapi Gajic, i okrenuvsi se prema jednom od
pandura upita:" De popi jednu matere ti, Badnji dan je, valja se!" "Pa
postar je u sobi, rece besna Djokinica i pokaza u pravcu spavace sobe.
Rezignirani panduri utrcase u sobu i tu napokon nadjose bezivotno telo
postarevo. Pokusavajuci da ustanove na koji je nacin ubijen, jer su sad
bili sigurni da je mrtav, otkrise da on hrce. Cimnuse ga i on se
probudi.Zaprepascenje je preplavilo sobu. Ne zna se ko se vise zapanjio.
Da li su to bili panduri pred cijim ocima je mrtav postar vaskrsao, ili
postar koji je mamurno otvorivsi oci ugledao sobu punu policajaca. "Jesi
li povredjen", konacno se snadje da progovori vodja pandura. "Ko jel ja!",
zbunjeno ce postar, "ma ne, dobro mi je" "Jesi li kidnapovan"- zavapi
pandur u ocajanju. "Ko jel ja, ma neee, ovo su moji prijatelji i braca".
Vodja jedinice, ponizen i posramljen besno se okrece i polazi ka kolima,
razmisljajuci kakvi su ovo ludaci koje ni specijalna jedinica ne moze da
uplasi, i ko me i posla da trazim i spasavam ludog postara, jebem ti
postu, i postara, i DHL, i FEDEX, i.... Gaic neumorno trci za pandurima
koji se povlace ka svojim kolima, i prekljinjuci nudi: " De popi jednu
matere ti, Badnji dan je, valja se!" Panduri se povlace, brzo kako su i
dosli, samo ovaj put bez sirena i rotacija, a onaj sa helikopterom je ko
pizda prvi pobego vec odavno. Scena izgleda ovako. Sumrak se spusta na
naselje, panduri odlaze, Gajic stoji razocarano misleci na glas:" Jebo ove
americke milicajce, pa sve trezvenjaci". Srbi se polako trezne, sutra je
Bozic treba nanovo pit'. Glavni junak price, postar krece ka svojim kolima
i usput prolazi pored Gajica koji mu se obraca sav potisten i bez nade sa
onim svojim: " De popi jednu matere ti, Badnji dan je, valja se!" Postar
prolazi, ali se kao svaki pravi akcioni heroj okrece i ne engleskom kaze:
"Samo jednu za usput"!