Na svetskoj rang-listi turističke industrije Italija je pala na sedmo mesto, iza SAD, Japana, Kine, Francuske, Nemačke i Španije. Razlozi za to su brojni



Veoma visoke cene, manjkava infrastruktura, nedovoljna sigurnost, preduzeća malih dimenzija, konfuzija u javnoj politici, investicije koje su očigledno niže od onih u Francuskoj i Španiji… i još mnogo drugih stvari koje su uticale na progresivan gubitak konkurentnosti sektora koji učestvuje sa 10 odsto u bruto društvenom proizvodu zemlje

Mnogi su Italiju dosad smatrali arhetipom turizma: sunce, more, znamenitosti, dobro vino, ukusna i raznovrsna hrana.

Ne tako davno, sedamdesetih godina prošlog veka, italijanska turistička industrija je bila najnaprednija u svetu: turizam je predstavljao stabilan i profitabilan sektor. Danas se ova idilična slika boji tamnim senkama. Italija gubi primat u ovoj doskora izuzetno uspešnoj oblasti. Obeshrabrujući podaci potvrđuju negativne rezultate ostvarene u turističkom sektoru poslednjih meseci.

Tako Fedeturismo čak govori o „vanrednom stanju“ u italijanskom turizmu. To potkrepljuje sledećim alarmantnim činjenicama: u avgustu (mesec kad se u Italiji obično beleže najviši turistički dometi) zabeleženo je 10 odsto manje putovanja u Italiju, kao i smanjenje iskorišćenosti hotelskih kapaciteta za 10 procenata u odnosu na isti period prošle godine. Ovaj silazni trend u istoj meri se osetio i u poslovično „imunim“ mestima, kao što su „umetnički“ gradovi - Rim, Firenca i Venecija.

Mnogi se zato, s pravom, pitaju šta se to dešava sa lepom Italijom. Zemlju, na čelu svih mogućih planetarnih klasifikacija, prvo je premašila Francuska, zatim je stigla Amerika, potom Španija. Na kraju 2004, evo i Kineza. Kao da ni to nije bilo dovoljno, Italija je nastavila da klizi dopustivši da je prestigne i Velika Britanija, zauzevši šesto mesto na svetskoj lestvici. Turistički sunovrat

Prema analizi World Economic Foruma, koji se bavi konkurentnošću turističkih industrija, Italija je u 2009. godini, zauzevši 28. mesto u svetu na osnovu konkurentnosti turističkog sektora, ipak uspela da zadrži istovetnu poziciju u odnosu na prošlu godinu. U ovoj klasifikaciji Italiju su prestigli ne samo njeni tradicionalni konkurenti, Francuska i Španija, već i Portugalija, Grčka, Island, Kipar i Estonija. Međutim, u predmetnom izveštaju naročito zabrinjava rang-lista koja se bavi konkurentnošću cena: od ukupno 133 države obuhvaćene analizom, Italija je zauzela poražavajuće 130 mesto.

I detaljni dosije koji je nedavno pripremila studijska služba bankarske grupe Intesa Sanpaolo pokazuje da se Italija na svetskoj rang-listi, koja se odnosi na ekonomski značaj turističke industrije, sunovratila. Za samo nekoliko godina pala je na sedmo mesto, iza SAD, Japana, Kine, Francuske, Nemačke i Španije.

Razlozi su brojni: veoma visoke cene u turističkoj ponudi, manjkava infrastruktura, nedovoljna sigurnost, preduzeća malih dimenzija, konfuzija u javnoj politici, investicije koje su očigledno niže od onih u Francuskoj i Španiji… i još mnogo drugih stvari koje su uticale na progresivan gubitak konkurentnosti sektora koji učestvuje sa 10 odsto u bruto društvenom proizvodu zemlje.

Tako, na primer, u pogledu infrastrukture, turistički objekti u načelu ne nedostaju. Italija je čak, kako stoji u izveštaju Inteze Sanpaolo, na drugom mestu (iza SAD) po broju hotela i kreveta, ali ti kapaciteti su malih dimenzija. Prosečan broj soba u hotelima iznosi 30, dok u Španiji hotel u proseku ima 46 soba. Ovo upotpunjava i činjenica da u ukupnoj italijanskoj ponudi za smeštaj turista hotelski „lanci“ učestvuju sa samo četiri procenta, dok evropski prosek iznosi čak 20 odsto. Skupo zagušenje

Problemi su naročito evidentni u saobraćajnoj mreži. O ovoj, iznenađujuće lošoj situaciji (uzimajući u obzir da su baš u Italiji rođene prve autostrade) svedoči klasifikacija World economic foruma koja svrstava Italiju na 26. mesto na svetu kad se gleda stanje i konkurentnost transporta. U poređenju sa 1970, kada je Italija prema opremljenosti autoputeva bila na drugom mestu, iza Nemačke, sad nosi epitet zemlje najzagušenije saobraćajem: 6.000 vozila po kvadratnom kilometru autoputa u odnosu na 2.300 automobila u Španiji i 3.300 u Francuskoj.

Ono što posebno zabrinjava u izveštaju Inteze Sanpaolo je podatak da se u putnu mrežu nedovoljno ulaže: mreža italijanskih autoputeva od 1980. do danas je porasla za 10 odsto, dok je u Francuskoj udvostručena, a u Španiji čak upetostručena.

Slična je situacija i sa železničkim saobraćajem. Kad je reč o vazdušnom saobraćaju, kao glavni nedostatak se uočava skupa i komplikovana povezanost aerodroma sa gradskim centrima. Tako, na primer, cena karte podzemne železnice od madridskog aerodroma do gradskog centra košta dva evra, dok turista, koji se, po sletanju na rimski Fjumičino, umesto skupog taksija opredeli za „ekonomični“ prevoz, treba da izdvoji 11 evra da bi stigao do centra Večnog grada.

Moguće je da, ukoliko se u budućnosti, uz više ulaganja u infrastrukturu, putevi poprave, vozovi postanu ne samo brži već i tačniji (naročito imajući u vidu ogroman broj ljudi – više od 2,6 miliona Italijana - koji svakodnevno koriste železnički prevoz da bi stigli na posao, školu ili fakultet, a aerodromi dostupniji, Italija dočeka bolja vremena. Do tada, prognoze nisu ružičaste.

Poslednja, decembarska predviđanja ukazuju na dodatno smanjenje turističke posete, kako inostrane tako i domaće, u liniji sa silaznim trendom koji je već obeležio letnju sezonu 2009. Iako se turistički radnici potajno nadaju da će broj rezervacija porasti u vreme novogodišnjih praznika, zvanične prognoze su da će zimska sezona 2009-2010. zabeležiti smanjenje dolazaka gostiju iz inostranstva za 1,4 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Ponovno „osvajanje“ Trsta

Da li će povratku stare slave italijanskog turizma pomoći srpski turisti? To bi se moglo saznati već tokom novogodišnjih praznika, a naročito posle njih, kad u Italiji počnu zimske rasprodaje. Velika proba za „oslobođene“ građane poprilično ispražnjenih džepova. U svakom slučaju, ne treba zaboraviti da Italija, i pored krize, uvek nesebično nudi lepotu na svakom koraku. Stoga, putovanje u Italiju nikada nije promašaj, čak i ako Trst ne postane ponovo „naš“.

Izvor: B92