Svi muški strahovi (1)

Dečaci, kao što je poznato, ne plaču i ničega se ne boje. Takođe je poznato da zbog konstantnog prikrivanja emocija nervni sistem kod muškaraca popušta mnogo ranije nego kod žena. Čega se sve to muškarci plaše a nerado govore o tome?

Prvi opšti strah je taj da ćemo protraćiti svoj život. Shvatiti da je on proživljen, a da se nije ostvarilo ništa od onoga o čemu smo maštali - pravi je košmar, i to rasprostranjen. Svi mi imamo maštarije, nekakve situacije u kojima želimo da vidimo sebe po svaku cenu. Držimo ih u glavi razmišljajući da ćemo kad-tad, kad se izvučemo iz tekućih obaveza, izaći na scenu sa gitarom, upravljati mlaznim avionom i prepustiti se uživanju tajlandske masaže.

Međutim, što vreme više prolazi, sve nas jače pritiska životna realnost, a svetla budućnost i dalje je daleka. Šta učiniti sa tim željama da ne biste sleteli sa koloseka u momentu krize srednjih godina? Pre svega, treba preispitati svoje želje i razumeti koje od njih su ubačene u našu glavu reklamama i stereotipima, a koje su one bez kojih će život biti nepotpun. Iako već duže vremena vodite ugodan život, vreme je da se rastanete od dečjih maštarija.

Ako su se pojedine vaše želje pretvorile u ideje koje vas opsedaju, ispišite ih na papiru i zalepite ih na frižider. Što češće bacajte pogled na njih i postavite realne rokove ispunjenja.

Onda možda neće proći dugo a uz trud koji ulažete i pravilno raspoređenu energiju uspećete da postanete rok zvezda. Čak ni kursevi za upravljanje avionima nisu toliko skupi, mada ćete verovatno morati da se pomirite sa tim da će vam za mlaznjak trebati ipak malo više vremena. Tajlandska masaža nije nešto nedostižno, samo treba prelomiti - sakupiti novac, spakovati kofere i pronaći adekvatnu maserku. Po povratku u realnost, možda ćete uspeti da postavite sebi neki nov cilj koji vas neće toliko plašiti, jer ste prethodni uspeli da savladate koncentrisano i energično, onako kako se strahovi inače prevazilaze.

Izvor: Krstarica

Nisam muško, ali ova tema mi je uvek bila zanimljiva sa ženske strane. Dakle i žene imaju velike snove, samo imaju i onu biološku "bubu" u glavi da treba da postanu majke i podignu potomstvo. Zato verujem žene uspevaju da ostvare neke od svojih snova lakše nego muškarci. Ali i žene se osečaju neostvareno kad sebi zacrtaju da "ulove največeg mamuta", da postanu direktori, manekenke, izazovne zavodnice, da se udaju za Dejvida Bekama,... Odatle potiču sve one anoreksične, histerične, džangrizave, nesnosne žene, koje se u suštini ne razlikuju od razočaranih muškaraca. I još nešto. Pogledajmo statistiku, najveći broj žene ( verovali ili ne ) umire od bolesti srca.

Uz malo truda i volje moze dosta da se postigne. Vecinu svojih snova sam ostvario zato sto sam se trudio i ulagao a ostaje mi jos jedan glavni kako bi bio potpuno srecan i da bi se na neki nacin osetio ispunjenim a to je da izdam knjigu. Imam 22 godine i znam da vreme ostvarenja i nije daleko samo se treba psihicki pripremiti za to i uspeh je garantovan ma koliko put bio tezak. Ne treba odustati na prvoj prepreci vec se treba boriti za sebe.

Muškarci strahuju i od nekih pojedinačnih strahova, a sa njima se svako suočava na svoj način.

Sasvim je moguće da ste fascinirani figurom svog oca i da želite da u potpunosti ličite na njega. To je divno - oslobođeni ste briga koje imaju ljudi sa manje sreće od vas. Ponekad čovek sa užasom primećuje kod sebe osobine kojih se bojao više od svega na svetu. "Nikada neću biti takav", govorili su mnogi od nas, osuđujući očevu strogost ili površnost.

Očevi veoma utiču na naš život, jako su nam bliski, ali njihove mane teško prihvatamo. Rizik od toga da ćete ih naslediti jeste veliki, međutim, nikada se ne možete smatrati klonom svog oca, jer nosite i majčine gene. Zatim, pošto već poznajete očeve slabe tačke, možete se truditi da ih izbegnete i da ih kontrolišete u sebi.

Muškarci su nezavisna bića. Zbog toga pomisao na to da će provesti poslednje godine u staračkom domu izaziva želju za samoubistvom kao poklonom za pedeseti rođendan. Možemo se pomiriti sa samoćom ili siromaštvom, ali nikada sa bespomoćnošću, jer je muškarac snažan i samostalan. On je dužan da bude u sedlu do kraja i da umre sa mačem u ruci, ili bar sa reketom za stoni tenis.

Međutim, bez obzira na zdravu ishranu i bavljenje sportom - starost na kraju sustiže svakoga. Niko nije oslobođen toga. Šta učiniti? Smiriti se. Patološka nezavisnost je još jedan kompleks koji pogađa muškarce. Svima nam je potrebna pomoć, bar u nekom obliku, a u tome nema ničeg lošeg, pogotovo ako dolazi od bliske osobe. Upravo te bliske osobe jesu najbolji katalizatori za pročišćavanje našeg organizma od straha, ili strahova - ako ih imate više; od onih dečačkih, preko onih iz vremena kada ste bili mladić do strahova sa kojima se nosi zreo muškarac, a kasnije i starac. Hrabro skupite snagu da izmenite ono što možete izmeniti, mir da prihvatite ono što se ne može promeniti i mudrost da razlikujete jedno od drugog.

Izvor: Krstarica

mmm po Frojdu, prvi, primarni, iskonski strah je strah od kastracije, na tom strahu se temelje svi ostali strahovi kod muskaraca, i zaista kad se dublje razmotre, u osnovi svakog straha je strah od ' gubitka muskosti'( naravno ne treba bukvalno bukvalno shvatati)

da ,da ....Svaki mushkarac da bi se ostvario kao takav mora da kastrira supermena u letu...

lol?

jesam mushko ..
posedujem mashtanja ..
imam strahove ..
a chime da ih lechim ..
sa sexom ?
imam strah od sexa ..




lol, nisam mushko ..
hocu da budem k*rva ..
da me svi vole ..
bolestan sam ..
sve bih vas pobio ! !
dalje ne znam shta ..




elem drugi put ..
nisu svi isti ..
mada, godine su godine, to treba svi da znaju !