Svetski dan pozorišta, 27. mart, biće obeležen na scenama širom sveta čitanjem poruke meksičkog pisca Viktora Uga Raskon-Bande “Svetlost nade”, koja predstavlja apel za podršku teatru u eri tehnološkog buma, ali i kritiku vlasti, siromaštva i neodgovarajućeg umetničkog odgoja mladih.

Raskon-Banda poručio je da pozorišni život treba podržavati kako bi ljudi bolje razumeli šta im se događa, ukazali na bol i patnju drugih, ali i nazreli svetlo nade u haosu i košmaru svakodnevnice.

Navodeći da smo svedoci povratka glumca koji se obraća publici i povratka reči na scenu, Raskon-Banda je ukazao da je pozorište odustalo od masovne komunikacije i prihvatilo sopstvena ograničenja postavljena prisustvom dva sučeljena bića koja razmenjuju osećanja, emocije, snove i nade.

"Scenska umetnost je odustala od pričanja priča u korist razmene ideja", naglasio je on u poruci povodom Svetskog dana pozorišta, koji je ustanovio početkom 60-ih godina prošlog veka Međunarodni pozorišni institut.

Raskon-Banda je naveo i da bi svaki dan trebalo da je Dan svetskog pozorišta, jer je tokom poslednjih 20 vekova pozorišna baklja uvek plamtela u nekom delu sveta.

"Oduvek se predskazivala smrt pozorišta, a posebno kada su se pojavili film, televizija i, sada, digitalni mediji. Tehnologija je osvojila scenu i obrušila se na dimenziju humanosti; eksperimenti su išli ka vizuelnom teatru, sličnom slikama u pokretu, teatru koji je odbacio reč. Bilo je predstava bez reči, ili bez svetlosti, ili čak bez glumaca, samo sa lutkama-manekenima i marionetama obasjavanim mnoštvom svetlosnih efekata", naveo je meksički pisac.

Prema njegovim rečima, tehnologija je pokušala da pozorište pretvori u vatromet ili vašarsku predstavu.

"Pozorište zrači, obasjava, uznemirava, uzbuđuje, uznosi, otkriva, provocira, obrušava se na konvencije. Od svih umetnosti pozorište se prvo konfrontiralo sa prazninom, sa senkama i s tišinom da bi iznedrilo reč, pokret, svetlost i život", naveo je on i naglasio da je pozorište ziva materija koja se troši u samom trenutku nastajanja, ali se iz svog pepela uvek ponovo rađa.

Prema njegovim rečima, pozorište je oblik magične komunikacije u kojoj svako i dobija i daje - nešto što ga menja.

"Pozorište odražava iskonski čovekov strah i prodire u tajnu ljudske sudbine. Kroz pozorište se ne oglašavaju samo njegovi stvaraoci već savremeno društvo", naglasio je Raskon-Banda i ocenio da su vidljivi neprijatelji teatra - odsustvo umetničkog odgoja u detinjstvu, siromaštvo koje se širi svetom udaljavajući gledaoce od scenskih prostora i indiferentnost i prezir vlasti koja bi trebalo da ga podstiče.

Raskon-Banda ukazao je da su nekada u pozorištu "komunicirali bogovi i ljudi", a danas se, pak, čovek obraća drugom čoveku.

"Zato pozorište mora biti veće i bolje od samog života. Pozorište predstavlja čin vere u vrednost mudre istine u jednom ludom svetu. To je čin vere u čovečanstvo odgovorno za sopstvenu sudbinu", naglasio je on i poručio: "Živeli svi učesnici pozorišnog rituala! Živelo pozorište!"


Izvor: B92-Kultura