Svetski dan borbe protiv siromaštva

17. oktobar 2005. | 08:35 | Izvor: Beta
Beograd -- Odbor Skupštine Srbije za smanjenje siromaštva danas će obeležiti Svetski dan borbe protiv siromaštva.

Na sednici će učestvovati i predstavnici vlasti Srbije, međunarodnih organizacija i Svetske banke. Na temu "Borba protiv siromaštva, korak ka prosperitetu", govoriće predsednik Parlamenta Predrag Marković, potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus, vršilac dužnosti stalnog predstavnika UNDP-a u Srbiji Artur Hein i šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji u Crnoj Gori Kerolin Jungr.

Ministar za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku Slobodan Lalović izjavio je prošle nedelje da je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, oko 20 odsto stanovništva u Srbiji siromašno, ali da taj podatak treba uzeti s rezervom jer on zavisi od toga kako se siromaštvo definiše. Prema istraživanju Svetske banke, iz 2002, sirtomašnih je bilo oko 10 odsto, ali je tada kao granica siromaštva uzet dnevni prihod od 2,4 dolara po osobi.

Međunarodni dan borbe protiv siromaštva pod motom "Pomozite im da ne budu gladni" obeležiće i Crveni krst Srbije, organizovanjem sabirnih akcija za prikupljanje hrane od privatnih i društvenih preduzeća, animiranjem potencijalnih donatora, organizovanjem predavanja i tribina na tu temu i podelom jednokratnih paketa pomoći u hrani najugroženijim građanima.

Crveni krst Srbije podsetio je da oko 815 miliona ljudi, odnosno svaki sedmi stanovnik na svetu, među njima oko 300 miliona dece, nema dovoljno hrane.

B92

Samo BiH siromašnija od Srbije

BEOGRAD - Nova metodologija utvrđivanja broja siromašnih, koja je u Srbiji prvi put primenjena ove godine, pokazala je da u našoj zemlji ispod donje granice siromaštva živi 20 odsto stanovništva, saopštio je ministar rada, zapošljavanja i socijalne zaštite Slobodan Lalović, prenosi Tanjug.

Podsetivši da je taj procenat 2002. godine iznosio 10 odsto, on je objasnio da je do razlike došlo zbog toga što su poslednjim istraživanjem siromašnim "ispod crte" smatrani građani koji imaju manje od 2,9 dolara dnevno, dok je ta granica 2003. godine bila 2,4 dolara.

Siromašnima se, prevedeno u novac, smatraju oni koji imaju ispod 6.000 mesečno po članu domaćinstva, precizirao je Lalović.
Prema podacima Svetske banke, u poređenju sa zemljama u regionu, siromaštvo u Srbiji je približno kao u Rumuniji, manje nego u Albaniji, a veće nego u Poljskoj i Bugarskoj.

Shvatanje siromaštva bitno je promenjeno poslednjih petnaestak godina, nakon ratova u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Kosovu i bombardovanja SRJ.
Analitičari tvrde da je u tom periodu nestao srednji stalež stanovnika koji, zbog najvećeg potrošačkog potencijala, predstavlja kičmu svake ekonomije, a gotovo preko noći stvorena su dva ekstrema - ekstremno siromašni i ekstremno bogati.

Rizične grupe su porodice sa više od pet članova, izbeglice, raseljeni, osobe sa invaliditetom i Romi koji se smatraju najugroženijima zbog četvorostruko veće stope nezaposlenosti od drugih.
Studija Svetske banke "Kosovski ekonomski memorandum" pokazala je da se siromaštvo u južnoj srpskoj pokrajini produbljuje, jer 15 odsto stanovništva živi u ekstremnom siromaštvu, jer ima 0,93 evra po danu, dok se 37 odsto smatra siromašnim.

U odnosu na države bivše Jugoslavije, Srbija je bogatija samo od Bosne, na istom je nivou s Makedonijom, dok Slovenci stoje pet puta, a Hrvati dva puta bolje od Srba.
U BiH je, prema zvaničnim procenama, siromašan svaki četvrti građanin, jer ispod kritične linije živi 20 odsto stanovnistva, dok je 30 odsto stanovništva neznatno iznad te linije, pa tako i sa stalnom pretnjom da mogu "pasti" ispod nje. U Hrvatskoj je siromašan svaki šesti stanovnik, odnosno oko 17 odsto, ili oko 730.000 stanovnika, što, mereno međunarodnim standardima, ne odstupa bitno od proseka Evropske unije.



Izvor: Glas Javnosti

Izveštaj Svetske banke o siromaštvu u istočnoj Evropi


Sumorni podaci Svetske banke o siromaštvu u istočnoj Evropi, posebno u Rusiji, uz pohvale ekonomskim reformama.

Svetska banka deli siromašne u istočnoj Evropi i zemljama ZND u dve kategorije: kategoriju bednih, koji žive sa 2,15 dolara i manje na dan i 'povoljniju' kategoriju koji dnevno mogu da potroše samo 4,3 dolara.

Svetska banka [SB] je objavila izveštaj o Rusiji pod nazivom 'Rast, siromaštvo i nejednakost' u kojem neki rezultati istraživanja izgledaju optimistično, ali je utisak u celini sumoran. Prema izveštaju SB, tokom pet godina privrednog rasta smanjen je broj siromašnih u istočnoj Evropi i zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza bezmalo za polovinu, mada se kvalitet medicinskih, obrazovnih i komunalnih usluga za tu kategoriju stanovništva pogoršava. Mogućnosti ekonomskog rasta možda neće biti dovoljno za dalje smanjenje broja siromašnih i onih najsiromašnijih u Rusiji, objavio je ruski list 'Vedomosti'.

SB deli siromašne u istočnoj Evropi i zemljama Zajednice Nezavisnih Država [ZND] u dve kategorije: kategoriju bednih - koji žive sa 2,15 dolara i manje na dan i 'povoljniju' kategoriju 'nezaštićenih', ili jednostavno siromašnih, odnosno manje bednih, koji dnevno mogu da potroše samo 4,3 dolara. U Moskvi se za 2,15 dolara [ 61,4 rublje] može kupiti jedna vekna hleba, kilogram heljde, 200 grama maslaca i pavlake. Za 4,3 dolara tome se može dodati po 200 grama kobasice i sira. Para ne ostaje za plaćanje komunalnih usluga, a kamoli za kiriju za iznajmljeni stan. Ne treba zaboraviti da je i za dobijanje tako skromnih primanja verovatno potrebno plaćati prevoz, pristojno odelo i drugo, konstatovano je u listu.

Bez obzira na to, prema izveštaju SB, u periodu od 2002-2003. je u zemljama istočne Evrope i bivšeg ŠSR živelo 'samo' 61,2 miliona bednih, u poređenju sa 102 miliona u 1998. i 1999, a broj 'nezaštićenih' je, pak, smanjen sa 160,7 miliona na 153,3 miliona.

Po mišljenju koautora izveštaja Ruslana Jemcova, u Rusiji je situacija još bolja: udeo bednih je u periodu 1999-2000. smanjen sa 21 odsto na devet odsto, a udeo siromašnih sa 59 odsto na 41 odsto. Prema mišljenju potpredsednika SB za taj region Šigeo Kacua, 'mnogo se izmenilo zahvaljujući devalvaciji domaćih valuta, ekonomskim reformama i rastu privrede'.

Ekonomski rast je doprineo smanjenju broja bednih i siromašnih i znatno većoj meri nego što je do smanjenja nejednakosti došlo zahvaljujući državnim subvencijama, pišu 'Vedomosti'. Treba, uostalom, napomenuti da su nejednakost i broj siromašnih u regionu znatno povećani početkom 1990-ih godina kada se raspao 'socijalistički lager', a privredni rast postao glavni katalizator smanjenja siromaštva na smeni dva veka.

Čak i ako se ocena SB uzme za istinu, kod bednih i siromašnih su iskrsli i novi problemi. Po rečima Jemcova, za poslednjih 15 godina je zbog slabog finansiranja u regionu došlo do degradacije sistema medicinskih, obrazovnih i komunalnih usluga, tako da bedni ne mogu dobiti kvalitetno obrazovanje i medicinsku pomoć, a neki od njih su lišeni čak i 'najjednostavnijih usluga', kao što je, na primer, vodosnabdevanje.

Da bi se broj siromašnih i dalje smanjivao, država mora pomagati zaostalim regionima, seoskim područjima i porodicama s većim brojem dece, smatraju eksperti. Sem toga, ruska procena broja bednih i siromašnih se unekoliko razlikuje od procene SB. Direktor Instituta za socijalnu politiku Sergej Smirnov, na primer, ukazuje da se u Rusiji broj siromašnih određuje po broju ljudi čiji su prihodi niži od minimuma neophodnog za život [2004. je to bilo 2.690 rubalja].

Takvog stanovništva je 1998-1999, po podacima ruske statistike Roštat, bilo 28-29 odsto, 2003. godine je bilo 20,6 odsto, a 2004. godine - 17,8 procenata. Postoje još i sociološke procene tog broja. Prema izjavi sociologa Natalije Bondarenko, sociolozi siromašnima smatraju one koji sami sebe zovu 'siromašnim'. Takvih koji štede na svemu, čak i na hrani, u Rusije je 33-35 odsto, od kojih 80-90 odsto ne mogu sebi da priušte lekove, a 'većina nema ni usisivač'.

Čak i ako su posle 2000. mnogi siromašni nekako uspeli da poboljdšaju strukturu ishrane, oni, ipak, i dalje 'broje kopejke, ne idu na odmor i ne investiraju u budućnost', citira list ocenu sociologa Bondarenko.

Stručnjaci SB smatraju da dalji rast privrede neće smanjivati broj bednih, zbog čega je neophodno izdvajati više novca za podršku različitim granama, pre svega poljoprivredi. Pojedini ruski stručnjaci, ipak, smatraju da za Rusiju taj recept nije aktuelan, jer se samo 35 odsto seoskog stanovništva bavi poljoprivredom.

RTS

Dvoje od troje dece u Meksiku su siromašni


Dvoje od troje dece u Meksiku su siromašni, više od dva miliona ne ide u školu, a tri miliona dece već rade, objavljeno je u izveštaju koga je UNICEF podelio poslanicima donjeg doma meksičkog parlamenta.

Iako je ta zemlja od sedamdesetih godina ostvarila veliki napredak u smanjenju smrtnosti dece, još ima puno da se uradi, budući da svake godine umre 46.000 mališana zbog uzroka koji su mogli da budu izbegnuti, navela je agencija AFP.

I kada je reč o školstvu, Meksiko je napredovao, prema izveštaju UNICEF-a. Danas oko 90 odsto dece je obuhvaćeno obaveznim obrazovanjem, što je znatno iznad proseka u Latinskoj Americi, ali se zaostaje u pogledu kvaliteta nastave

RTS

al smo mi beda 

Juče je i kod nas obeležen Međunarodni dan borbe protiv siromaštva

Najviše sirotinje ima među starima

Prema rečima Predraga Markovića, siromaštvo ne ugrožava samo siromašne građane već i bogate i doprinosi opštoj nestabilnosti društva
BEOGRAD - Svake četvrte sekunde u svetu od gladi umre po jedna osoba, što, prema procenama svetskih stručnjaka, znači da godišnje od posledica siromaštva umre 25.000 ljudi. Istraživanja pokazuju da oko 1,2 milijarde ljudi živi u ekstremnom siromaštvu, odnosno ne troši ni ceo dolar dnevno, dok čak 2,7 milijardi ljudi na planeti preživljava sa manje od dva dolara na dan. Prema najnovijim podacima, petina stanovništva u Srbiji živi sa manje od 2,9 dolara dnevno, a po indeksu humanog razvoja, kojim se meri standard, naša zemlja se nalazi na 74. mestu od ukupno 178 zemalja, što je svrstava u višu srednju klasu - rekli su juče u Ujedinjenim nacijama prilikom obeležavanja Međunarodnog dana borbe protiv siromaštva.

Prema rečima Predraga Markovića, predsednika Skupštine Srbije, siromaštvo ne ugrožava samo siromašne građane već i bogate i doprinosi opštoj nestabilnosti društva.

Rezultati istraživanja Programa za razvoj ujedinjenih nacija pokazuju da je ekonomski položaj ljudi starijih od 65 godina u Srbiji neuporedivo gori od mlađih, jer dok su mladi od 2000. do 2003. godine bili suočeni sa rizikom siromaštva ispod proseka, taj rizik je za starije građane viši za 40 do 50 odsto od proseka. Oni čine 17,7 odsto od ukupnog stanovništva, a gotovo jednu četvrtinu ukupnog broja siromašnih, iako siromaštvo, sudeći po ovim podacima, najviše pogađa stariju populaciju, ne treba zanemariti ni teškoće sa kojima se mladi suočavaju na tržištu rada. Stopa nezaposlenosti među mladima od 15 do 24 godine je čak tri puta veća od prosečne stope nezaposlenosti.

Svaki drugi bez pasoša

Svega 44 odsto građana Srbije ima pasoš, dok ga 40 odsto nikada nije ni imalo. Istraživanja pokazuju da među mladima od 15 do 25 godina više od polovine nikada nije bilo u inostranstvu, čak ni u bivšim republikama, 17,5 odsto njih je granicu prešlo samo jednom, a svega 31,1 je više od jednom posetilo neku stranu državu. Taj podatak se slaže sa činjenicom da skoro polovina stanovnika Srbije ne govori nijedan strani jezik, 39 odsto, uglavnom mlađih ljudi, govori jedan jezik, dok 14,9 odsto njih zna dva ili više strana jezika.
   
Uvozimo radnike iz Kine?!

Ministar za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku Slobodan Lalović ocenio je da siromaštvo ne može da se smanji sve dok ljudi ne promene odnos prema radu i kao primer naveo da su, uprkos velikoj nezaposlenosti u Srbiji, pojedine domaće firme prinuđene da uvoze radnike iz Kine.
On nije hteo da precizira o kojim je firmama reč, ali je rekao da se radi o industriji čelika. Lalović je naglasio da je jedan od osnovnih uslova za smanjenje siromaštva rast društvenog proizvod za pet odsto godišnje.

Izvor: Glas Javnosti