Saveti koji vam pomažu u borbi sa nagomilanim odumrlim ćelijama
Kontrolišite psorijazu

Kad neupućen čovek vidi obolelog od psorijaze, obično uplašeno ustukne i pita: „Je l’ to prelazno?“ Čak i kad dobije informaciju da nije, drži se podalje od „kužnog“. Stoga je većina bolesnika prinuđena da nosi maksimalno zatvorenu odeću, nerado prilazi nepoznatima i retko se rukuje jer ne zna kako će ljudi reagovati na njihov izgled.

Kakva je to bolest?

Odjednom, negde u dubini našeg imunološkog sistema dolazi do „kvara“ i T ćelije (limfociti) počinju agresivno da se ponašaju prema ćelijama kože. Ove, sa svoje strane, postaju upaljene, dele se i umiru sumanutom brzinom. Čitave „planine“ odumrlih ćelija slažu se jedna na drugu i na telu se pojavljuju crvene, hrapave naslage, pokrivene tankim srebrnastobelim ljuspicama, koje otpadaju sa čoveka čak i dok svlači odeću (kao perut, samo mnogo više). Čim se pojave, te naslage se brzo povećavaju. Umesto obrazovanja nove sveže kože, ta mesta svrbe i zatežu. Tako počinje psorijaza.

Kada napada

Naučnici za sada nisu do kraja odgonetnuli zašto organizam odjednom počinje da se buni. Pretpostavlja se da za to treba da se stekne nekoliko uslova istovremeno. U početku se unutar organizma „priprema teren“. Recimo, dete se rađa s defektima u strukturi kože i nasleđuje od roditelja povišenu sklonost ćelija da se dele (na primer, kod 20 odsto pacijenata neko od rodbine boluje od psorijaze). Ili dolazi do promena u endokrinom, nervnom i imunološkom sistemu, do poremećaja razmene materija. A samu bolest aktivira neka stresna situacija, recimo gubitak voljene osobe, nesrećna ljubav, traume ili opekotine od sunca.

Od glave do pete

Psorijaza se ispoljava različito. Kod nekih se na koži pojavljuje sitne tačke kao vrh čiode i čovek ne mora ni da se leči. Drugi imaju manje sreće: pločice veličine monete pojavljuju se na laktovima, kolenima i glavi. Ali psorijaza se može pojaviti bilo gde: na licu, tabanima, genitalijama, pa čak i noktima. Obično su pločice simetrične na levoj i desnoj strani tela. Česta je pojava psorijaza noktiju, koja se brka s gljivičnom infekcijom, ali nije. Na pločici nokta pojavljuju se mala udubljenja i žute fleke, nokat postaje zadebljan i ispod njega se stvaraju naslage kože.


Kontrolišite bolest

- Odmarajte.

- Čuvajte se rashlađivanja organizma i prehlade.

- Pazite da vam koža ne dođe u dodir s benzinom, rastvaračima i hemikalijama koje koristimo u domaćinstvu.

- Nemojte dugo boraviti u prostoriji s klima-uređajem jer isušuje kožu.

- Nemojte se kupati u vodi s mirišljavim solima bez konsultacije s lekrom.

- Umereno konzumirajte alkohol.


Lečenje

Kad se psorijaza jednom pojavila, pacijent će do kraja života morati da se bori protiv suvih pločica na koži. Ali ako se sprovodi odgovarajuća terapija, periodi remisije (kad na koži nema perutanja) mogu trajati i više od godinu dana ili nekoliko meseci - zavisno od stanja organizma.

U početku je lečenje orijentisano na uklanjanje ljuspica redovnim pranjem i struganjem zadebljale kože i mazanjem kreme na bazi salicilne kiseline. Postoje brojni preparati za lečenje psorijaze i svaki od njih ima svoje karakteristike, neželjena dejstva i kontraindikacije tako da samo stručnjak može da odredi koji vam lek odgovara.

Upala se smiruje pomoću krema na bazi kortikosteroida. Blagotvorno deluje i sunčanje, naročito u kombinaciji s vazdušnim kupkama i morskom vodom. Sunčanje se preporučuje u jutarnjim i poslepodnevnim sat ima.



Izvor: Blic \ CDC/JS

zaista nema leka, ujak mi od psorijaze boluje,koristio je mast dr.Visnjica,bio na nekoj njegovoj terapiji,isao posle kao na neki tretman u Spaniji,sve je super dok je na moru,od Sunca i slane vode setotalno ocisti koza,ali zato kada se vrati kuci svi simptomi se ponovo desavaju,cula sam da je bolest nasledna,i moj deda je imao.

Zraci najbolje leče psorijazu


Od jedne od najčešćih kožnih bolesti, pati oko dva odsto ljudi. Kad ne pomažu kortikosteroidne masti, propisuju se imunomodulatori.

NASUPROT mišljenju da su oboleli od psorijaze zdravi i da „samo“ imaju hronični estetski problem, klinička istraživanja govore da je ovo oboljenje imunološko i genetski uslovljeno. Osim toga, ispitivanja pokazuju da oboleli mnogo češće od drugih imaju i aterosklerozu, a uz nju „pratioce“ kao što su povišen krvni pritisak, bolesti srca i krvnih sudova i povećan rizik od srčanog i moždanog udara. Zato bi lečenje trebalo da počnu dok se bolest ne proširi, jer ako se na vreme i pravilno leče malo ko će primetiti da imaju psorijazu.

Ovako o lečenju jedne od najrasprostranjenijih kožnih bolesti govori profesor dr Radoš Zečević, dermatovenerolog VMA, i naglašava da samolečenje i korišćenje lekova koji su pomogli nekim obolelima nije preporučljivo. Da bi se ova bolest, od koje boluje oko dva odsto ljudi, lečila, neophodno je da se proceni koliko se bolest proširila i da li pacijent ima i neka pridružena oboljenja budući da je psorijaza vrlo često praćena artritisom.

 - Kada je reč o terapiji, na prvom mestu je fototerapija kombinovana sa lekovima iz grupe psoralena koji poboljšavaju efekat zraka. Na „zračenje“ se obično dolazi tri puta nedeljno, a traje pet, 10 ili 12 minuta. Fototerapija je gotovo savršena za obolele od psorijaze, jer su nus-efekti zanemarljivi, a pacijent nekoliko meseci bez simptoma bolesti - naglašava profesor Zečević i dodaje da u Srbiji, nažalost, malo centara može da sprovodi fototerapiju obolelih pa se zato prvo govori o drugim načinima lečenja.

- Odavno se zna da sunčanje poboljšava stanje obolelih. Zato im i danas savetujemo da dve-tri sedmice borave na moru, postepeno se sunčaju i ne „gore“ pošto stanje može da im se pogorša - poručuje naš sagovornik i podseća da pacijentima prija i kupanje u slanoj vodi.

Ukoliko bolest nije mnogo proširena propisuje se topijska terapija to jest kortikosteroidne masti kojima se tačno određen broj dana obolela mesta mažu dva puta dnevno Lečenje ovim mastima, na primer na velikim zglobovima kao što su laktovi, ponekad zahteva da se namazana obolela mesta pre spavanja obaviju najlonom, što omogućava bolje prodiranje masti u obolelo tkivo i ubrzava uklanjanje ljuspica. Kada se, potom, naslage „skinu“ nastavlja se lečenje propisanom mašću ali bez najlona. Donedavno su se mnogo koristili i katrani, staro, provereno protivupalno sredstvo koje u kombinaciji sa sunčanjem i fototerapijom daje dobre rezultate.

Osim ovih masti, za lečenje se preporučuju i preparati sa salicilnom kiselinom, a poslednjih godina i preparati imunomodulatornog delovanja koji su naročito dobri za obolele površine sa nežnijom kožom kao što su lice i vrat, pošto posle duže upotrebe, ne izazivaju atrofiju kože, maljavost i proširene krvne sudove.

- Pacijentima koji imaju raširenu psorijazu, kao i onima kojima terapija kortikosteroidnim mastima nije dovoljna, propisujemo citostatske lekove iz podgrupe imunomodulatora. Jeftini su, jednostavno se doziraju i nisu toksični. Osim toga, propisuju se i izuzetno delotvorni lekovi iz grupe ciklosporina i retinoida. Svi ovi lekovi, međutim, mogu da se koriste isključivo ako ih propiše lekar. Njihova primena mora da se kontroliše naročito na početku lečenja - kaže profesor Zečević.

NAJSAVREMENIJE TERAPIJE - Najsavremeniji način lečenja psorijaze je biološka terapija. Radi se o veoma selektivnim lekovim koji „gađaju“ produkte lučenja ćelija koji su odgovorni za nastanak psorijaze, obezbeđuju dobru kontrolu bolesti, a nus-efekti su zanemarljivi. Neki biološki lekovi se piju, drugi daju kao injekcije, a treći potkožno kao insulin. Ipak, ova terapija je skupa i kod nas se propisuje uz određene uslove - objašnjava profesor Zečević.

Izvor: Novosti