Globalna recesija dovela je do najvećeg smanjenja emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, za poslednjih 40 godina, čime je stvorena jedinstvena prilika da se spasi planeta od štetnih posledica visokog nivoa ugljen-dioksida



Ove godine zabeležen je značajan pad nivoa ugljen-dioksida koji se emituje sagorevanjem fosilnih goriva, najveći za poslednjih 40 godina, navodi se u prvoj velikoj studiji o uticaju svetske ekonomske krize na klimatske promene, koju je sprovela Međunarodna agencija za energiju.

Očekuje se da će ove godine doći do pada od 2,6 odsto na globalnom nivou, čime će biti premašen čak i onaj iz 1981. godine, takođe u vreme recesije uzrokovane naftnom krizom.

Smanjenje industrijske proizvodnje je velikim delom zaslužno za smanjenje emisije ugljen-dioksida, ali to nije jedini faktor. Veliku ulogu imalo je i odustajanje od mnogih planova za izgradnju novih termoelektrana u kojima se sagoreva ugalj, zbog smanjene potražnje i nedostatka finansijskih sredstava.

Značajan uticaj na ovaj trend prvi put su imale i nastojanja vlada mnogih zemalja da ograniče emisije gasova. U studiji Međunarodne agencije za energiju procenjuje se da je oko četvrtine ukupnog smanjenja emisija gasova upravo posledica državne regulacije, što je "nezapamćen" odnos.

Kada je u pitanju nastojanje država da svojom politikom spreče pogoršanje klimatske situacije na zemlji, poseban efekat su imale tri inicijative - cilj da se do 2020. godine smanji emisija gasova za 20 odsto, koji su postavile evropske zemlje, novi standardi za izduvne gasove iz automobila uvedeni u SAD i energetska politika Kine.

Glavni ekonomista u Međunarodnoj agenciji za energiju Fatih Birol kaže da je ovaj pad "neočekivan" i da će olakšati postizanje nivoa emisije gasova koji je, prema mišljenju naučnika, neophodan kako bi se izbegle opasnosti globalnog zagrevanja. "Imamo novu situaciju, u kojoj je došlo do promena u energetskim zahtevima i odlaganja mnogih ulaganja u energetske projekte", izjavio je Birol, i dodao da, međutim, "to ima značaja samo ako možemo da iskoristimo ovaj jedinstven prozor mogućnosti. A to znači dogovor u Kopenhagenu".

Ova studija o nivou ugljen-dioksida, koji čini dve trećine gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, i emisiji ovog gasa koja je povezana sa proizvodnjom energije, deo je godišnjeg izveštaja ove agencije "Vrld enerdži autluk", koji će biti objavljen u novembru. Studija će biti objavljena početkom sledećeg meseca, kako bi se imali u vidu novi nalazi pri određivanju državne politike i u konačnim pregovorima uoči konferencije o klimatskim promenama u Kopenhagenu u decembru.

Birol kaže da je sporazum na globalnom nivou potreban kako bi se razjasnila situacija za kompanije i kako bi se one podstakle da smanje emisiju gasova. On se nada da će nakon dogovora u Kopenhagenu nove investicije biti u skladu sa održivim razvojem i prirodnim okruženjem.

Borba

Neka lepa vest u poslednje vreme. . . .  

Prosto da poželiš da kriza traje večno. Živela kriza!