Svetozar Vujković

Svetozar Vujković-Toza (1899. - [[1949].]), upravnik logora na Banjici.

Rođen je 1899. u Smederevskoj Palanci u siromašnoj porodici. Kao mladić odlazi u Beograd gde je završio Osnovnu školu, a zatim se zaposlio u fabrici metala u Smederevu. Kao omladinac iskazivao je simpatija prema komunistima, pa je ubrzo postao član Saveza metalskih radnika Smedereva, a zatim i član SKOJ-a. Posle jednog neuspešnog štrajka skojevaca, optužen je od istih da je izvršio proneveru novca pa je isključen iz članstva. Tada je zaoštrio svoje odnose sa komunistima i postao njihov veliki protivnik. Godine 1930. zaposlio se u policiji. Na toj dužnosti je sve do početka rada vršio ulogu islednika zatvorenih pristalica KPJ pošto je kao njihov bivši pristalica znao mnogo. Radio je jedno vreme u antikomunističkom Četvrtom odseku u zgradi Specijalne policije, a takođe i u zatvoru Glavnjača.

Aprilski rat je dočekao kao rezervni potporučnik. Kapitulacija ga je zatekla u Čačku, ali se uskoro prijavio novim vlastima i stavio na raspolaganje. U maju 1941. bio je komandant žandarmerijske stanice u selu Gostilj kod Užica, a zatim je prešao na rad u Užicu. U junu dolazi u Beograd i kratko vreme radi u Četvrtom odseku Specijalne policije. Po formiranju logora na Banjici, postavljen je za njenog upravnika. Ovu dužnost je obavljao od jula 1941. do oktobra 1944, kada je logor rasformiran.

Pobegao je u Austriju, ali su ga tu zarobili službenici Ozne i vratili u zemlju na suđenje. Iako je njegova presuda na smrt doneta još 1945. nije odmah likvidiran. Bio je u zatvoru dugo vremena. Nova vlast ga je čuvala, a takođe i koristila kao islednika pohapšenih pristalica Informbiroa 1948. i 1949. godine jel su mnogi prolazili kroz njegove policijske ruke u vreme predratne Jugoslavije i za vreme logora na Banjici.

Godine 1949. je tajno likvidiran, a postoji i verovatnoća da je umro prirodnom smrću.

Izvor: Wikipedia