Vrtoglavim razvojem nauke i tehnike, ostavljen je prostor da i mnoge destruktivne aktivnosti „uzjašu“ taj talas napretka i iskoriste ga u svoje svrhe. Najbolji primer je internet, koji je već „juče“ stigao u skoro sve domove i putem koga se, po najnovijim statističkim podacima, najviše običnih ljudi informiše o sektama.
Doskoro su to bili štampani pamfleti, leci, pa i cele knjige, ali je zbog „računara sa pogledom u svet“, veb prostor postao idealno tle za vrbovanje budućih članova.
Korišćenje računara je pre svega, idealan način za komunikaciju i delovanje prema osobi koja gleda u monitor. Čak i kada u normalnom životu neko hoće da vas hipnotiše, on vam kaže da sednete i unese vam se u lice. U ovom slučaju to nije potrebno, jer osobe koje gledaju u monitor, objektivnom posmatraču sa strane već i deluju kao hipnotisane. Sledeći korak u svojevrsnoj indoktrinaciji su dopadljivi, moderno dizajnirani i veoma zanimljivi sajtovi s „ružičastim“ pogledom na svet. Običan istraživač po internetu (surfer) može da nađe bezbroj ovakvih strana, ali je samo pitanje kada će ga one zaintrigirati i u kom obliku.
Doslovno sve registrovane verske grupe i sekte imaju svoje internet prezentacije. Na njima su ponuđena i u „celofan“ uvijena mnoga životna „rešenja“. Oni vam mogu pomoći da prevaziđete krizu u porodici, pronađete identitet ili bilo koji drugi odgovor. Naizgled smešni podaci poprimaju alarmantnu ozbiljnost kada se onaj ko ih čita nalazi u sličnim problemima. Ove, rekli bismo, dečije bolesti, najčešće drmaju tinejdžere, ali nisu li oni najveći korisnici interneta i svih njegovih „blagodeti“. Da stvar bude opasnija, većina novopridošlih članova sekti su po sopstvenim priznanjima imali potrebu da budu „nešto posebno“. Neshvaćenost muzičkog pravca, stila oblačenja ili ishrane u porodici i okolini, još jedan je korak ka provaliji, zatvaranju u sebe i bekstvu u „virtuelnu stvarnost“. A tamo ih „čeka“ sve ono čega u realnom životu nema - „roditelji“ koji nisu strogi i nepravedni, zaštićenost i toplina, razumevanje na svakom koraku i najbitnije, osećaj pripadnosti i potrebe, nasuprot odbačenosti i zanemarivanju. Ipak, da sve ne bude tako sjajno, već privučeni pojedinac će ubrzo biti uveden u novi život, ritam i učenje sekte, a dalje je sve u rukama te grupe, njenog programa i načina delovanja. Nažalost, ima ih svakakvih. Većina se krije iza lažnih imena i aktivnosti, vežbanja joge, borilačkih veština, upražnjavanja umetnosti, dobrotvornog rada i sl. Lažnim predstavljanjem služe se sve sekte osim satanističkih.
Naravno, nije dobro biti paranoičan i treba jasno razlikovati pravo na versku slobodu od destruktivnog delovanja, ali svakako da pojačana budnost kod ovakvih sadržaja, dok vi ili deca „surfujete“ internetom, nije na odmet.
Ja sam andjeo sa neba i bezobrazna kad hocu, ja cutim, al` kad treba pevam danju pevam nocu, zahtevna k`o dete, a u dusi sam romantik, ja se klonim svake stete, al` za frkom sam fanatik
Речи Светог Јована Лествичника: »Ко у разговору с другим људима упорно настоји да наметне своје мишљење, макар оно било и тачно, нека схвати да болује од болести ђавола.«